Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, neću da dužim i hteo sam samo da podržim ove sporazume između Vlade Republike Srbije i vlade Nemačke i Maroka. I ranije smo imali pred nama ovakve sporazume i sve smo ih podržali.

Želim da kažem da su neki pomislili da će Srbija odlukom o vojnoj neutralnosti izvršiti pucanj sebi u nogu i da će se na taj način naći u samoizolaciji, da se za to opredelila, ili da će se naći u nekoj teškoj izolaciji od strane drugih. Međutim, pokazalo se da Srbija od tog trenutka kada je prigrabila svoju slobodu odlučivanja, da sarađuje mnogo više na svim poljima, a pogotovo na polju bezbednosti. I dobro je da mi razvijamo saradnju sa drugim državama na polju bezbednosti, da razmenjujemo i podatke i informacije i iskustva, jer na taj način podižemo borbenu osposobljenost zemlje za odbranu.

Ali, zemlja se ne brani samo razmenom podataka i razmenom iskustva. Zemlja se brani i vojskom. Nama je potrebno odsluženje vojnog roka, redovno odsluženje vojnog roka. Nama je potrebna vojska.

Podsetiću, ministar odbrane, Nebojša Stefanović, je rekao svojevremeno da ako želimo da imamo vojsku, moramo da imamo vojnika. Neki su to doživeli sa podsmehom, gde su rekli da je to logično i da to ne treba napominjati. Međutim, nisu shvatili suštinu. Imati vojnika ne znači imati personu koja će biti obučena u uniformu i koja će da maršira i solutira, imati vojnika, srpskog vojnika, znači imati dobro opremljenog i dobro osposobljenog vojnika koji će odgovoriti zahtevima ratišta 21. veka, vojnika koji će biti osposobljen i opremljen da sačuva svoj život, da mu se poveća bezbednost.

Kada smo već kod bezbednosti, hteo sam da kažem da je dobra inicijativa i ovo što predsednik Srbije Aleksandar Vučić radi, što oprema vojsku i što je najavio opremanje vojske savremenim borbenim sistemima, složenim borbenim sistemima, sofisticiranim oružjem na polju ratnog vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane i u borbi protiv elektronskog dejstva. Ja bih iskreno voleo da vidim na nebu Srbije Jak-130 kao školsko-borbeni avion, jer to znači da su naši piloti počeli da se obučavaju za letenje na letelicama pete generacije. Voleo bih da vidim i stari Su-25 "Gavran", koji je pandan američkom A-10 "Tanberboltu", onog što nas je zasipao sa osiromašenim uranijumom na Kosovu, voleo bih da vidim i helikoptere M-28 i K-52, voleo bih da vidim Tor M-2, jedini sistem koji u pokretu može da gađa letilice a da i u pokretu štiti svoje jedinice.

Što se tiče protiv elektronske borbe, bilo bi dobro da imamo i sisteme "auto baza", sisteme "Krasuha -2", četvorka bi bila još bolja, za dvadeseticu ona je nešto sasvim drugo, ona još nije isplivala na površinu.

Hteo bih još nešto da dodam, nešto što baš nema direktne veze sa ovim sporazumima o odbrani, ali ima veze i sa odbranom, i sa vojskom, ima veze sa politikom, sa ekonomijom, ima veze sa budućnosti Srbije, a to je dosledna politika koju Srbija i predsednik Aleksandar Vučić vode. To je politika kompromisa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je skoro rekao da Srbija želi i hoće da uđe u EU ali da neće raskidati dobre odnose sa Kinom i sa Rusijom. Ponudio je kompromis - da poštuje tuđe interese i traži i bori se za zaštitu interesa Srbije.

Politika kompromisa koju predsednik Srbije zadnjih dve-tri godine nudi je politika budućnosti, politika koju neki, nažalost, ne shvataju. Neke evropske zemlje, još uvek ponesene nekom svojom ubeđenošću, možda realno, možda i ne, da su vojno, ekonomski i politički dominantne kompromis odbacuju sada kao način razmišljanja. Ali, definitivno, 21. vek ili bar godine koje dolaze sada, u nekom budućem periodu, će biti obeležene kompromisom, jer tako to mora da bude. Meni je drago da predsednik Srbije forsira tu vrstu politike.

Na kraju bih samo pozvao građane Srbije da se svi vakcinišu, jer to nam je jedina odbrana od ove pošasti koja se zove Kovid 19. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas su na dnevnom redu sporazumi koji su izuzetno važni. Naime, to je deo naše spoljne politike, koja je jedna od ciljeva Vlade Republike Srbije.

Pre nego što krenem da govorim, govoriću o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, ja zaista moram da se nadovežem na govor svog uvaženog kolege Pekarskog i da kažem, da zamolim, evo, još uvek govorim sa maskom, juče je bilo zaraženo više od pet hiljada ljudi, umrlo je 23, to je mnogo, jedan čovek kad nestane je mnogo a 23 je mnogo, sa tendencijom da se taj broj širi, što nije dobro.

Ne mogu da shvatim da Srbija kao zemlja koja je bila na vrhu po vakcinaciji na početku, imali smo četiri vrste vakcina, dobili urgentno, ne mogu da verujem da smo sada zadnji na lestvici u Evropi po vakcinaciji. Švedska je bila najgora, sad je 64-65% vakcinisanih. Zašto mi ne? Mnogo je mala šteta, skoro nikakva, samo imate reakciju ili nemate od vakcine nego od toga da se razbolite. Šta bi bilo da nemamo kovid bolnice? Napravio je predsednik i Vlada tri kovid bolnice, imamo 2.000 ležajeva samo za kovid bolesnike. Ljudi, uozbiljite se, umiru mladi ljudi, nije dobro.

Ovo sam morala da kažem kao građanin Republike Srbije i žena koja voli ljude. Prosto, struka je struka. Treba da slušamo struku. Svako ima svoj krst, ali mislim da je najnormalnije da primimo vakcinu.

Što se spoljne politike tiče, mi smo u poslednjih 10 godina jedna od vrlo respektabilnih zemalja u svetu, zahvaljujući izuzetnoj mudrosti i harizmi, požrtvovanosti i patriotizmu gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije.

Zahvaljujući njemu dobili smo i te vakcine među prvima u Evropi, pa i na svetu, ali zahvaljujući njemu došlo je masa investicija u Republiku Srbiju. Direktnih stranih investicija ove godine samo … milijardi do sada, otvoreno preko 300 fabrika, zaposlena masa ljudi. Setimo se samo te 2012. godine i o tome ću uvek da pričam. Idu izbori pa da ljudi znaju. Bilo je nezaposlenih 26%, danas 9,5%. Da nije bilo Kovida, bili smo na broju 7,5%.

Ljudi ulažu. Zašto? Zato što smo stabilna zemlja, zato što smo respektabilna zemlja. Gospodin Vučić je odavno prerastao što se mudrosti i patriotizma tiče, granice svoje zemlje. Mislim da bi mogao da vlada bilo kojom zemljom, ali baš zato, znam da idu izbori, znam da su ljudi postali nervozni, naročito ovi oko Đilasa, njegova klika, za ostale znam da se bave politikom na najbolji mogući način u smislu da prave programe, ali ovi su postali kao osice pa im nije dosta što smo mi sendvičari bezzubi ostali, a ne vidim nijednog bezzubog i sendvičara ovde, a i ti ljudi moraju da žive od nečega. Ovo su vrlo obrazovani i kulturni, divni ljudi koji se bore za zemlju.

Šta rade ovi drugi? Napadaju, prozivaju. Zašto su ljudi sendvičari? Pa nisu imali šta da jedu do te 2012. godine. Sve su živo pokrali, pa samo on 619 miliona evra, po računima razno raznim, na raznim destinacijama, još 35 miliona što smo našli. Videćemo koliko još. Ljudi nemaju šta da jedu, 400.000 ljudi je bilo otpuštenih. Danas smo zaposlili preko 300.000 ljudi. Kažu – kako? Pa lepo. Pogledajte. Vi ste ugasili 600 fabrika. Sve čega ste se dotakli ste uništili, prah i pepeo. Mi gradimo. Gradimo kovid bolnice, gradimo bolnice. Bili smo nekad zadnji na lestvici što se zdravstvenih usluga tiče, danas smo u prvih 15, ispred pet zemalja EU, ispred Španije, Italije.

Gradimo škole. Renovirali smo 90% škola. Gradimo bolnice, gradimo puteve. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva. U izgradnji je još osam autoputeva. Znači, bićemo zemlja sa najvećim procentom autoputeva na svetu. Tako se dovode investitori. Ko će da dođe u neku zabit?

Izgradili smo svoj društveni sistem kako treba, radimo na međuljudskim odnosima, radimo na susedima u smislu… Evo, „Mini Šengen“, četiri vrsta sloboda – ljudi, kapital, usluge, roba, povezivanje ekonomsko. Tako se radi. Ne možemo živeti u okruženju ako nismo dobri sa komšijama.

Na svakih 50 godina smo ratovali, naravno ne mi Srbi, nego nam je uvek sve nametnuto, uvek vodimo odbrambene ratove.

Sad sam se udaljila od teme, jer sam se strašno iznervirala kada sam videla. Po enti put, pošto ću govoriti ovde o kulturnom centru i kulturi, a kultura je način života, iznerviralo me je to, bila sam pogođena zato što je po enti put vređano dostojanstvo jednog čoveka i njegove dece. Dirajte nas, radite šta god hoćete sa nama, govorite šta god poželite, ali nemojte dirati našu decu. To je naše blago, porodica je svetinja. Zašto dirati tuđu decu? Ostavite to jednom zauvek. Ovo je enti put kako govorimo o tome. Ja zaista ne znam kako se koje dete naših nazovi protivnika koalicionih, mislim, nisu ni protivnici, prosto sa drugačijom politikom, potpuno se razlikuju od nas, oni imaju neku svoju ideologiju koja je meni potpuno tuđa, mi imamo ciljeve, ostvaruje za bolju budućnost građana Republike Srbije, ali nemojte dirati decu. Non-stop pričamo o deci. Šta vam je krivo dete od tri godine? To je skaradno, ljudi, to je nekultura, to je prosto odvratno. Ostavite se toga, dajte pravite planove, idu izbori.

Sve smo odradili što ste želeli. Hoćete cenzus 3%? Dobro, vi ste dali, kada je trebalo da mi dođemo na vlast tada ste podigli cenzus sa 3% na 5%. Evo, sad smo mi spustili sa 5% na 3%, sve što tražite dali smo, dajte, ostavite našu decu na miru.

Morala sam to da kažem, prosto je izašlo iz mene, zato što mislim da je to skaradno. Eto, skaradno, ne postoji nešto što bi se uporedilo sa izrazom skaradno. Opametite se više.

Što se Ruske Federacije tiče, to su naši provereni prijatelji, tradicionalni prijatelji, slavenske duše, šta god poželite imate u Rusiji. Hoćete Mendeljejev sistem, hoćete dijamante, hoćete istoriju, kulturu, tradiciju, hoćete, šta god, književnost, slikarstvo, balet. Divna fascinantna zemlja sa predivnim ljudima.

Zato sam se i odlučila, pošto ne bih da pričam pola sata, nego prosto da kažem par reči o tome, na sreću došlo je vreme da se otvori naš kulturni centar u Moskvi, pošto postoji kulturno-naučni centar ruski u Beogradu. Kad poznajete zemlju, kada je upoznate, kada naučite jezik vi ćete je i zavoleti. Tako se jača. Zašto postoje ovi centri? Zato što treba da jača bilateralna politika, zatim da bi se upoznali sa kulturom i tradicijom jednog naroda.

Dobro je što će ovakvi centri imati kao svoj sadržaj masu izložbi, da li će to biti umetničke slike, fotografije, šta god. Tu je, takođe, osnivanje klubova, rad sa sunarodnicima. Postoji dosta Rusa koji žive u Republici Srbiji. Biće odeljenja za učenje stranih jezika, naravno ruskog i srpskog. Znači, samo boljitak. Em se jačaju bilateralni odnosi, em se upoznajete sa kulturom i lepotom jedne zemlje, em možete mnogo toga da naučite za vrlo pristojan novac.

Što se tiče ovih kulturnih centara, ono što se meni dopalo je i to što će postojati banka podataka, tako da ćete vi klikom na dugme moći da saznate bilo koje informacije što se kulture tiče i tradicije jednog naroda, bilo srpskog ili ruskog, zavisi šta vas interesuje.

Takođe, moći će sarađivati država sa lokalnim samoupravama, naravno država sa državom, ali i sa lokalnom samoupravom. Upravo se to desilo pre par godina. Dok sam ja bila na gradskoj opštini Voždovac bilo je promovisanje kulture na opštini Voždovac različitih država, tako da smo ugostili preko 20 država i bilo je jako impresivno. Naravno da je tu bila Narodna Republika Kina, 15 dana je trajala promocija kulture i naroda Narodne Republike Kine, takođe Rusije, ali je bila i Slovačka, Bugarska, Grčka, Izrael. Tako se radi.

Ako želimo da stvaramo prijatelje, kao što stvaramo, ako želimo da budemo što bliži sa ljudima, ako želimo da imamo što bolje bilateralne odnose, ako želimo da ljudi shvate koliko smo mi jedan dobar narod, mislim na narode i narodnosti koje žive u Republici Srbiji, svi ljudi iz Republike Srbije. Trebalo bi da se nešto nauči, da se zna.

Svakako, u danu za glasanje ja ću podržati sve ove sporazume.

Još jednom molim građane da se vakcinišu, jer ukoliko ne možemo … nama spasa nema, ne nama, nego to će trajati beskonačno.

Hvala na pažnji.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Miloš Terzić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena ministarka, danas na dnevnom radu imamo dva sporazuma iz oblasti odbrane. Jedan između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko i jedan sporazum iz oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.

Diskusija o sistemu odbrane i sistemu bezbednosti nikada nije suvišna i svakako da će ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo doprineti da dođe do uspostavljanja još bolje međudržavne saradnje između zemalja koje su potpisnice sporazuma, dakle između Republike Srbije i između Kraljevine Maroko i Savezne Republike Nemačke iz oblasti odbrane.

Srbija realno tek posle 2012. godine kreće da vodi jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu politiku suprotnu od izdajničke politike kakvu su vodili pripadnici bivšeg režima, koja je bila oličena kroz političko delovanje Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Želim da istaknem da su ovi sporazumi iz oblasti odbrane zaista važni, ali je još važnije da u narednom periodu radimo ono što smo radili prethodnih godina, a to je da na svakom mestu i uvek prvog štitimo, čuvamo i branimo srpske državne i nacionalne interese i da poštujemo našu vojnu neutralnost.

Za našu državu je danas najvažnije da jačamo našu ekonomiju pre svega, naše odbrambene kapacitete, našu vojsku i da jačamo naš zdravstveni sistem. To je upravo politika koju vodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić. Evidentni su, tj. evidentan je napredak u svakoj od tih oblasti pojedinačno i to je ono što građani Srbije vide, dobro čitaju i vrlo dobro razumeju i baš zato pružaju apsolutnu i neprikosnovenu podršku politici koju sprovodi SNS.

Srpski odbrambeni kapaciteti su danas mnogo veći nego što su bili 2012. godine. Srpski odbrambeni kapaciteti su sistematski uništavani u periodu od 2000. do 2012. godine. Naša vojska gotovo da je bila u potpunosti ponižena i razoružana i to uopšte nije čudno zato što su sistem odbrane tada vodili ljudi kao što su Ponoš, Šutanovac, Boris Tadić. To su ljudi koji su javno govorili da Srbija više nikada u budućnosti neće imati nikakvih bezbednosnih pretnji i bezbednosnih izazova. To su ljudi koji su javno govorili da se Srbija nikad više u budućnosti neće braniti vojno, već isključivo diplomatskim putem.

Mogu samo da zamislim kako su se u tim trenucima osećali pripadnici srpske vojske i njihove starešine kada su slušali sve te nebuloze koje su izgovarali Ponoš, Tadić i Šutanovac. Onda me i ne čudi što se nikada u vreme bivše vlasti bivšeg režima nije ozbiljno diskutovalo i ozbiljno govorilo o zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa i o poštovanju naše vojne neutralnosti. Nikada se za vreme bivšeg režima nije iskreno govorilo o strategiji nacionalne bezbednosti, nikada se nije govorilo o saradnji sa ODKB-om kao jedan vid uspostavljanja ravnoteže u odnosima između Srbije i svih drugih vojnih saveza, ali naravno uz poštovanje naše vojne neutralnosti i uz očuvanje naše političke samostalnosti i nezavisnosti.

Nikada se u vreme bivšeg režima i bivše vlasti nije govorilo o opremanju Vojske Srbije, o nabavci protivvazdušnih odbrambenih sistema, o kupovini novih aviona. Sve to danas posedujemo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici koju smo vodili u sistemu odbrane i sistemu bezbednosti. Ne da bismo bilo koga ugrozili, ne da bismo bilo koga napali, već da bi naša vojska bila faktor odvraćanja svakome ko u bilo kojem trenutku pomisli da može da ugrozi srpske državne i nacionalne intrese.

Nikada se za vreme bivše vlasti nije ozbiljno govorilo o sistemu dobrane zato što se vodila jedna ponižavajuća politika pristupanja Srbije NATO paktu, zato što se na svaki način izbegavalo da se osnaži Vojska Srbije i kao što sam rekao da se uspostavi politika saradnje sa svim vojnim savezima, ali naravno i pre svega uz poštovanje naše političke samostalnosti i nezavisnosti.

Kada već govorimo o sistemu odbrane veoma je važno da pomenemo i Strategiju nacionalne bezbednosti. Dakle, jedan državni akt kroz koji je prožeta sva ona dobra politika u oblasti odbrane i bezbednosti koju sprovodi srpska država u prethodnom periodu. Mi po prvi put imamo situaciju da u državnim dokumentima o kulturi pamćenja, da govorimo o obeležavanju događaja iz naše slavne, ali i tragične prošlosti. Mi po prvi put govorimo u jednom takvom dokumentu o razvoju patriotizma, jer je izuzetno važno da bismo jačali sistem odbrane i bezbednosti da imamo patriotski obrazovano stanovništvo, posebno buduće generacije i da oni budu svesni te odgovornosti.

Čim tako naše političko delovanje proizvodi negativne reakcije kod ljudi kao što su Dragan Šolak, Dragan Đilas, Bakir Izetbegović, Milanović, Milo Đukanović i slični njima, to znači da smo na dobrom putu i da radimo nešto zaista dobro za srpski narod i za srpsku državu, ali ne samo za naš narod i za našu državu, već i za čitav region, jer će se u nekoj doglednoj budućnosti verovatno i čitav region Balkana suočavati sa bezbednosnim pretnjama i bezbednosnim izazovima, na primer, zbog povratnika sa ratišta iz Sirije, Iraka, Avganistana. Dakle, to nije samo problem Srbije već čitavog regiona, i može biti problem za čitavu Evropu. Mi moramo da predupredimo, eventualno stvaranje potencijalnih terorističkih ćelija, posebno na prostoru KiM i BiH. Zato je važna međudržavna saradnja iz oblasti odbrane i oblasti bezbednosti.

Kada već govorimo o regionu, ne mogu da razumem iskreno, u odnosu na sve ono što se događalo prethodne nedelje u Crnoj Gori, na Cetinju, Dragana Đilasa da izjavi u jednom svom intervju da je Srbija ta koja je izvoznik kriza u regionu, da je Srbija ta koja je remetilački faktor u okruženju. Dakle, taj čovek koristi svaku moguću priliku, svaki mogući trenutak da za sve živo optuži svoju državu i srpski narod. Sa druge strane me to ikreno i ne čudi jer se postavlja kao perjanica lažne drugosrbijanske elite i istupa upravo sa takvim stavovima.

To su vam poštovani građani, tipični ideološki naslednici onoga što je govorio i radio npr. Jovo Kapičić, i Dragan Đilas je danas neko ko govori na isti način kao što je govorio Jovo Kapičić, koji je govorio da je Srbija 1918. godine zajahala Crnu Goru, a on je došao 1945. da živi na Dedinje. Svojim potomcima je ostavio kafiće po centru Beograda, i zamislite, Srbija je ta koja 1918. zajahala Crnu Goru. Ma, nije valjda?

Zato hoću da poručim svim drugosrbijancima i autošovinstima u Beogradu, da od 2012. godine srpsku državu konačno vode ljudi koji vole Srbiju, uz poštovanje naravno, prava svih nacionalnih manjina koje u Srbiji žive. Gotovo je sa vređanjem dostojanstva srpskog naroda. Više niko ne može da nas spreči da aktivno učestvujemo u političkom životu i da se iskreno borimo za srpske nacionalne i državne interese jer više monopol na ideju progresa u srpskom društvu zahvaljujući SNS ne drži druga Srbija. Više nikad neće uspeti da prevare srpski narod.

Srbija je danas motor razvoja čitavog regiona i te rezultate i tu energiju vide svi građani Srbije, a vidim da su posebno mlađe generacije i mladi ljudi srećni zbog toga.

Hoću naravno, da ostavim i svojim kolegama da kažu nešto o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, ali pre nego što završim hoću da iskoristim priliku da osudim monstruozne napade na porodicu predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, mi ne smemo da dozvoljavamo da u javnoj sferi imamo ljude kao što su nekakvi Brkići, Marinike Tepić i razni Đilasovi poltroni koji će da pozivaju na suđenje detetu od četiri godine, samo zato što se preziva Vučić. Svi zdušno i kao institucije i kao društvo moramo da osudimo napade na decu, jer deca ne smeju da budu predmet političke borbe.

Sa tom praksom jednom za svagda mora da se prekine i da se tome stane na kraj. Ali, to je jasan dokaz, da oni nemaju, ta ekipa okupljena oko Đilasa, Marinike Tepić, Jeremića, Tadića, da oni nemaju nikakav plan, program, nikakvu politiku i da im je jedini cilj da uklone sa političke scene predsednika Aleksandra Vučića i da uz nekakvo nasilje i nekakve obojene revolucije, bez političke volje građana Srbije, dakle, bez izbora, dođu na vlast, jer ne mogu da oproste, isfrustrirani su, i ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću to što Srbija nepovratno ide napred, nepovratno napreduje, i što to sada nezaustavljiv proces.

Ne mogu da mu oproste to što te rezultate vide svi građani Republike Srbije. Ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću upravo to što je Srbija danas motor ekonomskog razvoja čitavog regiona, što imamo najveći ekonomski rast u Evropi i što to vide građani Republike Srbije. Upravo zbog toga i njemu i SNS daju apsolutno i neprikosnoveno poverenje.

Mi ćemo svakako i narednih godina nastaviti da se borimo za to da Srbija vodi jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku, da jačamo naše zdravstvo, našu ekonomiju, našu vojsku, i nećemo nikome dozvoliti da pokuša da umanji uticaj srpskog naroda na Balkanu i borićemo se za to da više niko ne pomisli da može da nam menja istoriju, krade identitet, da napada SPC, kao što je to bio slučaj 2004. godine, a sve su to ovi iz bivšeg režima, ovi rasipnici iz DS i Tadić i Đilas i Jeremić nemo posmatrali, kada su goreli vekovi na KiM, kada su goreli srpske crkve i manastiri, a oni prstom nisu mrdnuli.

Treba naglasiti da jedino SNS može da garantuje još bolju budućnost za sve građane Republike Srbije. I da jedino SNS može da garantuje ono što smo građanima Srbije i obećali, a to je da ćemo im omogućiti ono što zaslužuju, a to je upravo još bolji životni standard, najsavremenije zdravstvo, a mladim ljudima još bolje uslove za život i rad u Srbiji. Svakako da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume koje danas imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladica Maričić. Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo set međunarodnih sporazuma koje Republika Srbija zaključuje, kako sa međunarodnim institucijama tako i sa mnogim državama u svetu. Ovi međunarodni sporazumi samo potvrđuju poziciju Srbije kao kredibilnog partnera i međunarodnim organizacijama i zemljama istoka i zapada, i evropskim zemljama, i zemljama sa severa Afrike.

Zasluga tome pripada isključivo mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, politici koju Srbija vodi od 2012. godine, koja se razlikuje i od one politike 90-ih i od one politike 2000-ih. Znamo da je 90-ih godina Srbija bila zemlja koja je bila u izolaciji, 2000-ih se ta Srbija otvarala prema svetu tako što se svima za sve izvinjavala, tako što su joj interesi pojedinih stranih zemalja bili ispred interesa građana Srbije, a od 2012. godine vodimo suverenu politiku, politiku partnerstva i sa istokom i sa zapadom, a sve u cilju boljeg života naših građana i prosperiteta Republike Srbije.

Posebno bih se osvrnuo na Sporazum o zajmu koji Republika Srbija zaključuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, za realizaciju projekta pod nazivom „Studentsko stanovanje“. Taj projekat podrazumeva završetak studentskog doma u Nišu i izgradnja potpuno novog studentskog doma u Beogradu.

Studentski dom u Nišu nalazi se na lokaciji tehničkih fakulteta u ulici Aleksandra Medvedeva, u kampusu gde se nalaze tri tehnička fakulteta i Akademija strukovnih studija. Zgrada je započeta tamo negde 2009. godine i do 2012. izgrađena su samo tri sprata.

Od 2012. godine kreće ozbiljnija izgradnja te zgrade i ta je zgrada dovedena do završetka svih grubih građevinskih radova, ima 11 spratova, a u trećoj fazi, za koju mi danas usvajamo zajam, trebalo bi da ta zgrada dobije konačan izgled, da dobije fasadu, stolariju, da unutrašnjost zgrade bude potpuno izgrađena, opremljena, da dobije instalacije i naravno da zgrada dobije sav potreban nameštaj, kako bi bila u funkciji studenskog doma.

Kada studenski dom, u Nišu bude završen, imaće između 400 i 450 kreveta, odnosno mesta za 400 do 450 studenata, koji studiraju na Univerzitetu, u Nišu, ali i na odseku Niš Akademije strukovnih studija, koji se naravno finansiraju iz budžeta.

Ako znamo da studenski centar, u Nišu, trenutno raspolaže sa oko 958 kreveta, onda nije teško zaključiti da će završetkom ovog studenskog doma, kapaciteti za smeštaj, u Nišu, biti veći za gotovo 50%. To će značajno povećati dostupnost visokog obrazovanja mnogim mladim ljudima, iz južne, jugoistočne, istočne Srbije. Znamo da na tom području živi oko dva i po miliona naših građana, a na tom području, takođe oko 20 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti.

Sa izgradnjom ovog studenskog doma, neki mladi ljudi koji sada završavaju srednje škole, a kojima možda roditelji ne bi mogli da priušte ekonomsku cenu stanovanja u Nišu, odlučiće se za studije u Nišu, jer će moći po benificiranim cenama da koriste usluge studentskih domova.

Drugi deo projekta podrazumeva izgradnju potpuno novog studentskog doma, u Beogradu, na lokaciji studentskog grada i taj dom imaće smeštajne kapacitete za oko hiljadu studenata.

Izgradnjom ova dva doma, od prilike će Republika Srbija zadovoljiti one potrebe koje postoje kod studentske populacije. Od prilike toliko nedostajućih ležajeva, u odnosu na broj podnetih zahteva za smeštaju u studentskim centrima Srbije, naravno radi se o Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći univerzitet kome gravitira cela Srbija, i Univerzitet u Nišu, kome gravitiraju studenti iz južne i istočne Srbije.

Drugi važan sporazum o kome danas raspravljamo, jeste sporazum sa Ruskom Federacijom, o osnivanju i uređenju rada kulturno-informacionih centara. Znamo, da u Beogradu postoji Ruski dom, nastao 1933. godine, kao kako bi smo se savremenim jezikom izrazili građanska inicijativa, odnosno inicijativa privatnih lica. Tadašnja ruska emigracija, brojna u Beogradu i celoj Kraljevini Jugoslavije, od sopstvenih sredstava, u ulici Kraljice Natalije, izgradila je svoju zgradu, Ruski dom, kao centar ruske kulture, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Godine 1946. vlasti Federativne Narodne Republike Jugoslavije tu zgradu predaju Sovjetskom savezu i on počinje da deluje, kao centar Sovjetske kulture, u Srbiji. Njegov pravni status uređen je sporazum između SFRJ i SSSR, iz 1961. godine, a 1994. godine Ruski dom, ta zgrada kako je mi poznajemo, ponela je naziv Ruski centar za kulturu i nauku.

Ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, mi uređujemo rad tog ruskog centra, u Beogradu, ali ujedno uređujemo i osnivanje i delatnost, budućeg centra kulture Srbije u Moskvi.

Rusija je, kao što sam rekao ovde kulturno prisutna preko svog centra, od 1933. godine, kome se menjao pravni status, ali mi, Republika Srbija, nismo imali kulturni centar u Ruskoj Federaciji i izgradnjom takvog kulturnog centra, koji na neki način mi sada podržavamo, jer je ovo prvi korak ka osnivanju tog srpskog centra, koji će biti u Moskvi, stvoriće se uslovi da nam Vlada Ruske Federacije pomogne u pronalaženju i opremanju jednog takvog objekta u Moskvi.

Znamo da velike države kao što je Ruska federacija, ali i mnoge druge velike države u svetu, Francuska, Nemačka, Kina, Sjedinjene države, imaju takve centre u većini zemalja u svetu. Srbija, koja je teritorijalno i po broju stanovnika dosta manja u odnosu na njih, može da drži takve centre u zemljama regiona, koje su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pa je tako Aleksandar Vučić pre par godina, u centru Podgorice otvorio Srpsku kuću, kao svojevrsni centar okupljanja Srba iz Crne Gore, i centar za saradnju Republike Srbije, sa Srbima u Crnoj Gori i svima onima koji u Crnoj Gori govore srpskim jezikom.

Ali Republika Srbija mora da ima takve centre i u značajnim međunarodnim državama i usvajanjem ovog sporazuma, Republika Srbija će u narednoj godini, nadam se, steći jedan takav centar u Rusiji, koji će biti značajan za promociju srpske kulture, ali i za saradnju srpske javnosti sa građanima Rusije, koji su i te kako naklonjeni Srbiji i srpskom narodu i srpskim interesima. Znamo da je Ruska federacija značajan partner Republike Srbije u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije na našoj južnoj srpskoj pokrajini, i Ruska federacija je glavna prepreka ulasku samoproglašene tzv. države Kosovo, u međunarodne organizacije.

Takođe na dnevnom redu imamo i dva sporazuma, iz oblasti odbrane, jedan sa Kraljevinom Maroko, drugi sa Saveznom Republikom Nemačkom.

Kraljevina Maroko, principijelno ne priznaje samoproglašenost nezavisnost Kosova, radi se o državi koja poštuje međunarodno pravo u odnosu na Republiku Srbiju.

Što se sporazuma sa Nemačkom tiče, on nam je važan, zato što su nemački vojnici u okviru kontingenta KFOR-a prisutni na KiM, i zaključenje ovakvih međunarodnih sporazuma iz oblasti odbrane, važno je za povezivanje naše vojske sa vojskom Savezne Republike Nemačke, koja će u ne daj bože, nekim eskalacijama, nasilja na KiM, značajno brže moći da odreaguje, ukoliko dobije informacije, od Republike Srbije, od naše vojske, naših bezbednosnih službi i na dnevnom redu imamo i važan sporazum sa Ukrajinom, jer Ukrajina takođe ne priznaje nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Ovo je sporazum o bezviznom režimu, za građane Ukrajine i građane Srbije, taj sporazum je i ranije postojao i režim je bio takav da je u 60 dana, mogao da se boravi bez vize 30 dana, a sada to povećavamo da građani Ukrajine u Srbiji i građani Srbije u Ukrajini, mogu da borave bez prekida najviše 90 dana, u jednom šestomesečnom periodu, što je otprilike standard u međunarodnim odnosima i u bezviznom režimima, koje Srbija ima i sa drugim zemljama, ima i sa EU, što će značajno povećati mogućnost poslovne saradnje, privrednog prisustva, naših kompanija u Ukrajini koje predstavlja značajno tržište, ali i mogućnost za neku ukrajinsku investiciju u Srbiji.

Kao što sam rekao, svi ovi sporazumi oslikavaju međunarodni ugled koji Republika Srbija uživa od 2012. godine, na ovamo i koji se pažljivo gradi svakim potezom, Aleksandra Vučića. Bilo je osporavanja i kada je zaključivao Briselski sporazum, i kada je zaključivao Vašingtonski sporazum, ali je vreme pokazalo da su svi ti sporazumi bili u interesu Republike Srbije, naših nacionalnih ciljeva i naših građana.

Aleksandar Vučić je motor integracija na Balkanu. Njegova inicijativa koja se odnedavno zove „ Otvoreni Balkan“, jeste revolucionarna za ovo područje. On je prvi posle nekoliko decenija, izgovorio rečenicu „ Balkan – balkanskim narodima“.

Svi smo mi tamo negde u osmom razredu osnovne škole iz istorije učili da je ta rečenica mnoge državnike skupo koštala, neke i glave. Aleksandar Vučić smogao je snage da pokrene jednu takvu inicijativu, koja je pre svega mirovna, a zatim i ekonomska i da okupi interese država koje su možda u nekom ranijem periodu naši odnosi sa tim državama bili nezamislivi, tu pre svega mislim na Albaniju, ali i na Makedoniju, odnosno Republiku Severnu Makedoniju i ja bih, kao i većina građana Srbije, u Inicijativi „Otvoreni Balkan“ voleo da vidim i države u kojima živi značajan procenat srpskog stanovništva, Crnu Goru i BiH.

„Otvoreni Balkan“ je bio osporavan, naročito u svojim prvim fazama. Neki su se plašili očito da je to inicijativa koje će drugi narodi, Albanci ili Makedonci, iskoristiti protiv Srba. Sada vidimo da „Otvorenog Balkana“ najveću korist ima upravo Republika Srbija i srpski narod i vidimo da se neke države, odnosno režimi u Crnoj Gori i BiH plaše uključenja u takvu jednu inicijativu. Dakle, oni ne veruju u snagu svojih zemalja zato što se Srbija već dokazala i pokazala kao država koja može da vodi aktivnu politiku na Balkanu, politiku mira i politiku integracija.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje podržati sve sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Živela Srbija! Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Kovač, poštovana ministarka Vujović, dame i gospodo narodni poslanici, kolege prethodni govornici su dosta govorili o sporazumima i o svim ovim tačkama dnevnog reda koje govore o tome jasno. Kada malo bolje pogledate spisak svih tih sporazuma i čitav jedan niz aktivnosti naše zemlje u domenu spoljne politike i uspostavljanja bilateralnih odnosa na vojnom, privrednom i svakom drugom planu, dovoljno govori o tome koliko je naša spoljnopolitička aktivnost živa, koliko naše, prvenstveno Ministarstvo spoljnih poslova, ali i predsednik Republike, koji vodi jednu proaktivnu i ofanzivnu spoljnu i diplomatsku politiku, koliko rade na tome da se Srbija što bolje pozicionira i da Srbija bude što aktivnija u procesu regionalne saradnje, ali i saradnje sa članicama EU, ali i velikim svetskim silama i igračima na svetskom nivou.

Dakle, ne prođe ni nekoliko nedelja a da mi nemamo na dnevnom redu neki sporazum vojnog, ekonomskog karaktera, karaktera koji se tiče zaštite investicija i svega onoga što će doneti do toga da život građana Republike Srbije bude bolji, da bude kvalitetniji. To je jedna država koja vodi jednu odgovornu spoljnu politiku, koja je se zasniva na onome što je i sam predsednik tadašnje Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović definisao u svojoj političkoj doktrini, a to je unutrašnja stabilnost i mir na granicama.

Iz ovoga, koliko sporazuma imamo i sa kim potpisujemo sporazume, jasno se vidi da je Srbija otvorena za partnerstvo, otvorena za saradnju sa svima, sa svim državama na svetu koje imaju nameru i koja naravno respektuju Srbiju na jedan pravi način i vide kao posebnog partnera na ovom delu Evrope, dakle Jugoistočnoj Evropi, na teritoriji Zapadnog Balkana.

Predsednik Aleksandar Vučić kada je postao premijer 2014. godine definisao je dva ključna aspekta i dva ključna stuba razvoja države, a to su ekonomija i vojska i to je nešto što je, evo, posle sedam godina od tog vremena dovelo do toga da Srbija 2021. godine je jedna država koja sasvim drugačije izgleda ne samo građanima ovde koji žive u Srbiji, ne samo onim ljudima koji žive u regionu u susednim državama, nego i državama širom sveta. Od jedne države koja je bila svetski parija, koja je bila svetski gubitnik, koja je u ovom delu Evrope služila kao jedna vrsta džaka za udaranja, večitog i dežurnog krivca za sve ono što se negativno dešavalo u regionu, a i šire, postali smo jedna država koja postaje strateški partner, koja postaje pouzdan partner, ozbiljan partner glavnim svetskim igračima, i Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini i SAD i zemljama EU, a posebno ću tu apostrofirati Nemačku i Francusku.

Predsednik Vučić uspeva da od država koje nisu blagonaklone prema Srbiji, a to je sigurno Nemačka, stvori prijatelje, stvori takvu atmosferu i ambijent da, recimo, nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji više od 70.000 ljudi, da američke kompanije zapošljavaju preko 25.000 ljudi.

Stvorio je preduslove i ambijent da Srbija obnavlja posle toliko decenija, savezništva i prijateljstva, svoje strateško partnerstvo sa Francuskom i stvara jako dobre lične odnose, ali i državne i državničke odnose sa predsednikom Makronom, stvarajući i implementirajući i realizujući jednu spoljnu politiku koja je realno i stvarno maestralna i koja na jedan maestralan način štiti vitalne nacionalne interese ove zemlje.

Mi danas govorimo i o sporazumima u oblasti odbrane i svi oni koji su ga kritikovali, svi oni koji su ga napadali tokom ovih godina da neće moći da vodi izbalansiranu spoljnu politiku, da će Srbija morati da se opredeli, da će morati da se stavi na stranu, doživeli su svoj poraz, doživeli su ga na terenu realnosti, jer, evo, posle sedam ili osam godina Vučićevo insistiranje na vojnoj neutralnosti, Vučićevo insistiranje da ne napušta tradicionalne partnere i prijatelje, da vodi jednu suverenu spoljnu i unutrašnju politiku, doprinelo je tome da se Srbija sve intenzivnije i dinamičnije razvija, da u Srbiju žele svi da investiraju, da sa Srbijom žele svi da sarađuju kako na ekonomskom, tako i na vojnom polju i zato Srbija ima jedan jako visok stepen saradnje sa zemljama koje čine organizaciju NATO pakta, bilateralnu saradnju sa mnogim razvijenim zapadnim zemljama, vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom, sa mnogim državama koje, naravno, dele iste vrednosti koje ima Srbija i koje promoviše Srbija i naš predsednik Aleksandar Vučić.

Ideja vodilja naše i njegove politike je ideja slobodarstva, ideja slobode i jednakosti za sve građane koji žive u jednoj zemlji i poštovanje međunarodnog prava i jednakih aršina za sve koji predstavljaju faktore u međunarodnoj zajednici i to jeste posle sedam, osam godina pobeda te Vučićeve politike, jer smo pokazali da smo kao jedna fleksibilna država sposobni da vodimo izbalansiranu spoljnu politiku na taj način da možemo da sarađujemo sa svima, da možemo da prihvatamo partnerstva, ali da za ono što nije u interesu naših građana i naše države možemo da kažemo i „ne“. Možemo da kažemo „ne“ našim prijateljima u EU i u SAD, da nećemo uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji. Možemo da im kažemo da smo željni i da želimo i njihove investicije i njihov novac ovde i otvaranje novih radnih mesta, ali da se nećemo odreći kineskih investicija i naših prijatelja koji su uz nas prethodnih nekoliko godina, pomažući nam, podržavajući nas u izgradnji infrastrukture i u celokupnoj, kompletnoj izgradnji ove države.

Dakle, pokazali smo i Vučić je… U stvari, to je njegova najveća zasluga za sve ove godine, da Srbija konačno ima onu osobinu koja je u spoljno-političkim odnosima najbitnija – pouzdana, da je ona pouzdan partner, da Vučić ono što kaže u Vašingtonu govori to i u Moskvi i u Pekingu i u Briselu i gde god da se nađe. Srbija je jedna ozbiljna država, koja ume da zaštiti svoje vitalne nacionalne interese, ali i Vučić je jedini lider posle toliko godina i toliko decenija koji je rekao ovim građanima i našem narodu da je, pored ekonomije i ekonomskog razvoja, razvoj vojske, razvoj odbrambenih snaga i opremanje naše vojske i spremnost naše vojske i naših odbrambenih snaga nešto što u stvari štiti naš nacionalni interes i što definiše našu poziciju na regionalnom, evropskom i na globalnom planu.

Sada, mnogi su ovde govorili o tome, kako je to bilo pre 2012. godine i jednostavno, kada stavite to kao na tas na jednoj vagi, vidite i uporedite, vidite u stvari do 2012. godine oni koji su vodili državu, koliko to nisu znali, koliko nisu imali kapaciteta i koliko nisu imali osnovnog političkog znanja i naravno, političke mudrosti, liderstva i umešnosti da zaštite naše nacionalne interese.

S obzirom da su nam ta dva ključna stuba naše države na koja smo danas najviše ponosni i koji nam danas najbolje funkcionišu, zbog koga nas danas ceo svet poštuje, a to je ekonomija i vojska i naše odbrambene snage, da su tada 2012. godine gotovo bile pred kolapsom, zato što ljudi koji su tada vodili državu nisu znali to da rade, nisu znali da odrede prioritete, odnosno njihovi partikularni interesi i lični interesi su bili ispred državnih interesa i to je ono što jasno odvaja predsednika Aleksandra Vučića, njegovu političku doktrinu i njegovo političko liderstvo od onih, nažalost, koji su vodili ovu zemlju 12 godina, to je ogroman vremenski period, koji je toliko naneo lošega, toliko naneo zla Srbiji, da su nam sada potrebne godine, možda i decenije, da dođemo u onu poziciju koja Srbiji generalno u ovom regionu, u ovom delu Evrope i pripada.

Vučić je uspeo da povrati ekonomiju, da podigne ekonomiju i uspeo je u onome što je bio možda i najteži zadatak - da vrati ponos ovoj državi, da vrati ponos ovom narodu, da vrati ponos ovoj vojsci, da vrati ponos policiji, da ona bude dobro opremljena, da ona ima svoju svrhu i da ono što najbitnije, građani Srbije budu sigurni, budu bezbedni, da ona bude garant mira, da bude garant stabilnosti i da bude jedina, najbitnija i najveća prepreka bilo kakvom ataku i bilo kakvom ugrožavanju nacionalnih interesa naše zemlje.

Vučić je, kao što je to u procesu vojne saradnje i saradnje u oblasti odbrane, uspostavio jako dobru spoljnopolitičku saradnju koja se ne oslanja samo na EU, gde jeste osnovni cilj i strateški cilj naše zemlje da budemo punopravni član EU, ali sarađujemo i sa Višegradskom grupom. Ja sam jedan od onih poslanika i ljudi koji podržavaju veoma snažno, još snažnije saradnju sa Višegradskom grupom i potencijalno članstvo Srbije u Višegradskoj grupi više nego saradnju sa EU, zato što je to operativnije, zato što je to bolje, zato što mi nemamo nijedan politički problem ni sa Češkom, ni sa Slovačkom, ni sa Mađarskom, ni sa Poljskom, zato što su to zemlje sa kojima delimo iste vrednosti i mislim da je Vučić tu, sarađujući na regionalnom planu, sa zemljama pravoslavne kvadriterale, Višegradske grupe, napravio dodatnu mogućnost za Srbiju koju je krunisao ovom inicijativom „Otvoreni Balkan“, odnosno „Mini šengenom“, o kojoj je prethodni govornik moj uvaženi kolega Vladica Maričić onako detaljno i podrobno govorio, koja kada se realizuje, a siguran sam da hoće u narednom periodu, imaće jako dobre, pozitivne političke, ekonomske i sve druge efekte na našu zemlju, na kvalitet života naših građana i na sve ono što nas čeka kao velike političke, unutrašnje i spoljnopolitičke izazove, izazove u budućnosti.

Kada govorimo o tački dnevnog reda koja ima za cilj unapređenje studentskog standarda, njihovog kvaliteta, njihovog boravka u studentskim centrima, želim da kažem da mislim da u proteklih nekoliko godina ono što je Srbija investirala u obrazovanje, u nauku, u nove tehnologije, da to nije toliko investirano u proteklih 100 godina. One uslove koje danas imaju studenti, one uslove koje danas imaju đaci u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji, sa time možemo da se uporedimo sa najrazvijenijim evropskim zemljama.

Ja ću vam samo dati nekoliko podataka koji su jako važni da se čuju, a radi se o egzaktnim činjenicama. U toku je podela, grad Beograd deli 67.592 tableta za sve učenike koji pohađaju državne škole od trećeg zaključno sa šestim razredom. Za sve učenike od trećeg do šestog razreda grad Beograd obezbeđuje digitalne udžbenike. To znači da će svaki učenik od trećeg, zaključno sa šestim razredom, u našem gradu imati tablet i digitalne udžbenike i mi to želimo da prošimo na celu Srbiju.

Znači, mi radimo i digitalizaciju, uspevamo u tome i u samom osnovnom i u srednjem obrazovanju, s obzirom da smo kada je u pitanju visoko obrazovanje napravili puno, puno progresa i puno uspeha.

Svaki tablet ima Telekomovu karticu sa besplatnim internetom, tako da će svako dete moći da koristi ovaj tablet u digitalnoj nastavi, bez obzira imaju li njegovi roditelji kući internet ili ne.

Ovo je, dame i gospodo narodni poslanici, patriotizam. Ovo je ljubav prema svom narodu. Ovo su neke stvari koje su životne i koje predstavljaju ono što predstavlja politika Aleksandra Vučića, a to je semafor – koliko ste uradili za vaše građane, koliko ste uradili za vaš narod, koliko je vaša briga o deci, o ljudima, o starima, to sve može da se izmeri. Ja čestitam zameniku gradonačelnika, Goranu Vesiću, na svemu ovome što operativno radi za unapređenje kvaliteta života građana Beograda. I ovo može da posluži kao jako dobar primer za celu Srbiju i svim kolegama na teritoriji cele Srbije.

Srbija će nastaviti sa ovako živim spoljnopolitičkim aktivnostima. Naravno da će naša Vlada i predsednik Republike imati snažnu podršku u tom domenu i naravno, u procesu nastavka vođenja spoljne politike, koja kao glavni prioritet i cilj ima zaštitu nacionalnog interesa i sve ono što je u interesu srpskog naroda i građana Republike Srbije.

Vama, gospođo ministarka, želim još više, naravno, imate našu podršku ovde većine u parlamentu. Možda je vaš posao u Vladi i najkompleksniji. Vi imate taj, hajde da kažem, baš i nezahvalan zadatak da vašim angažmanom obezbedite ono što se zove optimum između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Pri tome, imate puno bočnih udaraca i ono što je predsednik države u nekoliko navrata napomenuo, borbu sa tim tzv. izmišljenim ekološkim džihadom. Ali, s obzirom koliko ste uradili na tom polju i da vam nije teško da odete sami, da odete lično i u Prijepolje da rešavate probleme i u Vinču i u mnoga druga žarišta koja se tiču zaštite životne sredine. Ne sumnjam da će i ovaj posao u narednom periodu biti dobro urađen i da ćemo zajednički uspeti da nađemo taj balans između preko potrebnog ekonomskog razvoja, razvoja energetike i energetskog sistema i energetskog potencijala naše zemlje, ali i kroz vođenje računa o zaštiti interesa, bezbednosti i zdravlja naših građana i, naravno, životne sredine, koja nema je svima u interesu da bude bolja, da bude kvalitetnija, da vazduh bude bolji, čistiji i kvalitetniji.

U tom domenu, naravno, SNS, kao što je našla taj balans u procesu ekonomskog razvoja i odgovorne socijalne politike, tako će ga naći i na ovom planu i na ovom pitanju. I, naravno, predsednik Aleksandar Vučić će imati snažnu podršku nas iz SNS i koalicionih partnera u ovom procesu modernizacije naše zemlje, osnaživanja naše zemlje i daljeg jačanja ekonomije, vojske i odbrambenog sistema naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.