Zahvaljujem.
Poslednji prijavljeni za ovu diskusiju je narodni poslanik Luka Kebara.
Preostalo vreme 10 minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, pre svega, želim da svim Srbima čestitam Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ma gde oni živeli.

Takođe, želeo bih i da podržim ove amandmane koje su kolege iz poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara podneli, jer smatram da je dobro da mi razvijamo i dalje te odnose sa nacionalnim manjinama. Slobodno mogu reći da sa Mađarima imamo ne samo korektne, već izrazito prijateljski bliske odnose.

Mi Srbi smo jedan bogat narod, narod koji ima istoriju, koji ima kulturu, koji ima snažan identitet. Ima snažan identitet čojstva i junaštva. Poznati teoretičar Maks Veber je svojevremeno govorio da velike narode odlikuje neko zlatno doba u istoriji i mi Srbi imamo to zlatno doba u istoriju i tome svedoče brojni manastiri i naša književnost, umetnost, bitke, bitke za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naša arhitektura.

Naše crkve koje su građene po tim hrišćanskim pravilima imaju izrazito srpski stil. O tome govori i raški i moravski i vardarski stil. Znači, oni imaju i latinske i vizantijske elemente, shodno crkvenim pravilima, ali u izrazito srpskom duhu su one građene.

Takođe, ovde bih se saglasio sa svim mojim kolegama, pre svega kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koji su danas o ovome diskutovali, a naročito sa kolegom Lavom Pajkićem, koji je dobro pisao šta su Hrvati uradili generalno kroz našu istoriju da bi se srpska ćirilica unizila, da bi se srpsko pismo unizilo.

Ja bih pomenuo još jedan podatak. Krajem 19. i početkom 20. veka su još u Zagrebu bile vođene izrazite antisrpske demonstracije, gde su još tada lomljene ćiriličke table, odnosno srpske table sa tim ćiriličkim pismom.

Takođe, s druge strane, ne samo da se ta srpska ćirilica unižava, pokušava da se totalno dekonstruiše kao jedno pismo, kao deo jedne kulture, već se otima takođe ono što je srpsko, a to je i srpska latinica.

Dame i gospodo, upravo je Ljudevid Gaj konstruisao tu tadašnju srpsko-hrvatsku latinicu. Pritom, Ljudevid Gaj je bio Nemac, ni Srbin, ni Hrvat, ali je potom Đura Daničić, jedan od najvećih naših filologa i leksikografa, taj koji je tu latinicu dodatno unapredio. Evo, slovo „Đ“ je taj primer. To znači da brojni narodi pokušavaju da otmu i ono što je naše, ali mi to nikada nećemo da dozvolimo. Po gotovo istom principu deca u Hrvatskoj uče o Katarini Kotromanić. Imaju i ulice posvećene Katarini Kotromanić, što je dobro. U Sloveniji uče o Katarini Cerskoj, a u Nemačkoj o Barbari Cerskoj i to je dobro. One pripadaju tim narodima. Međutim, naša deca u našim srpskim školama ne uče ni o Barbari Cerskoj, ni o Katarini Cerskoj, ni o Katarini Kotromanić, iako sve one imaju izrazito srpsko poreklo. One sve potiču od dinastije Nemanjić.

Znači, mi naša deca, mi moramo da učimo o tim srpskim velikanima, o srpskim princezama koje su bile jedne od najvećih u Evropi i od te Barbare Cerske, koja ima tu srpsku krv, nemanjićku krv, su potekle sve evropske kraljevske porodice, s obzirom da je ona bila carica Svetog rimskog, odnosno Svetog rimskog nemačkog carstva.

Takođe, s obzirom da je ovako jedan svečan trenutak, neću mnogo govoriti o pojedinim pripadnicima naše opozicije, o Đilasu, Jeremiću, Mlađanu Đorđeviću, Tepićki, Tadiću, Borislavu Stefanoviću, zato što njihovo ponašanje, taj njihov politički opus ipak spada u jedan domen psihopatologije. Ja ne želim jednostavno ovaj svečan, dostojanstveni trenutak da kvarim pominjući njih i njihova dela, odnosno nedela.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi smo znatno unapredili celokupno naše školstvo, a mnogi naučnici širom sveta kažu da je školstvo ključno, ključno za očuvanje identiteta i kulture jedne države, jednog naroda.

Stoga pozivam sve narodne poslanike da u ovom svečanom danu, u danu za glasanje podrže ovaj sjajan zakon kojim se brani srpstvo, srpsko pismo, jača naša svest o identitetu.

Neka nam je srećan praznik Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem.
Da li možda, još na samom kraju, žele predstavnici Vlade da se obrate?
Ako ne, zahvaljujem svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi.
Potpredsednica Vlade Maja Gojković ima reč.

Samo kratko.
Želim da se zahvalim svim poslanicima i poslanicama na učestvovanju u raspravi o ovom važnom Zakonu o upotrebi službenog jezika u javnom životu, zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
Smatram da je ovo izuzetno važan zakon koji smo, eto zajedničkim naporima u saradnji sa svim poslaničkih grupama, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, nakon jedne duge, možda i četvorogodišnje rasprave o javnom životu doneli, doneli možda u poslednjem momentu kada je ćirilica zaista u 21. veku iz različitih razloga počela da gubi trku sa ostalim pismima i uticajem na ovo naše zaista jedinstveno pismo u svetu.
Želim da naglasim još jednom, zbog svih onih koji pokušavaju da kažu da se time ugrožava bilo čije pravo da piše latiničnim pismom ili da upotrebljava svoj jezik u komunikaciji, da to, naravno, ovaj zakon nema nameru da uradi. Uostalom, Predlog zakona je usaglašen sa ustavnim odredbama, konvencijama o pravima nacionalnih manjina, čiji je potpisnik naša država i koji ste, u stvari, kao parlament vi i usvojili i sa ostalim zakonima koji se nalaze u pravnom prometu naše države.
Naravno, Vlada Republike Srbije je usvojila amandmane poslaničke grupe SVM, kojim je samo istakla ove stvari o kojima ja govorim. Dodali smo određene stavove.
Potrudili smo se da prihvatimo i amandman koji nije toliko u materiji ovog Zakona o upotrebi ćirilice, ali otvara mogućnost da podstičemo i druge privredne subjekte i privatne firme koje štampaju i izdaju dela na jezicima manjina, da i njima otvorimo mogućnost finansijskih nekih podsticaja i povlastica, ali kako je rekao i poslanik Pastor, da li će toga biti ili neće biti, to zavisi dalje kada počne implementacija, odnosno primena ovog zakona za šest meseci, u roku u kome su svi dobili mogućnost da usklade svoje propise i načine rada koji su predviđeni ovim zakonom i da Ministarstvo finansija odgovori na to kojim podsticajnim finansijskim merama ćemo podsticati izdanja na ćiriličnom pismu, ali samim time i otvoriti mogućnost da podstičemo i izdanja i poslovanje na jezicima nacionalnih manjina u sredinama u kojima se oni koriste. Hvala lepo.
Još jednom vas pozivam da podržite danas ovaj zakon i čestitam vam veliki praznik, praznik nacionalnog jedinstva, praznik slobode i naše zastave. Pozivam vas da ovaj praznik od danas postane tradicionalan i da ga redovno obeležavamo sa našim porodicama. Hvala.

Zahvaljujem još jednom potpredsednici Vlade gospođi Gojković i pridružujem se čestitkama povodom praznika.
Dame i gospodo, pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 15. septembar 2021. godine, sa početkom u 15.00 časova, kao dan za glasanje o tački dnevnog reda sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Dakle, glasanju pristupamo za nepunih pet minuta.