Poštovani predsedavajući, akademiče Zukorlić, uvažene koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Gojković, ministre Popović, mislim da danas smo svi dosta toga rekli i dosta se toga ponovilo u našim diskusijama, ali toga nije na odmet i mislim da je danas diskusija u ovom parlamentu nekako odiše jednim mirom, jednim spokojem.
Za našu Srbiju je veoma bitno što smo mi i ovo što sada ja diskutujem, a predsedava akademik Zukorlić, a ovakva je atmosfera. Znači da rad naše države i naših odnosa i svega onoga što treba Srbiji da bi se gradila i da bi svi ljudi koji žive u Srbiji dočekali bolje i još bolje, mislim da je to danas i te kako bitno za sve nas i to je slika koju treba da pošaljemo danas iz ovog parlamenta.
Kada me budu pitali, ja sam par meseci narodni poslanik, ali kada me budu pitali, pošto se neki možda i smeju ovom parlamentu, šta ste vi to glasali? Meni je žao što nisam bio kada se glasalo o ćirilici, jer sam bio od kovida, i želim da iskoristim priliku da se zahvalim osoblju medicinskog centra Kladovo na jednoj brizi i svim medicinskim sestrama, reći ću da smo glasali za Zakon o ćirilici i glasali smo o Hilandaru i t o će biti dovoljno.
Sve drugo što smo radili, radili smo takođe na dobrobiti Srbije, ali ovo će ostati za pokolenja i mislim da na to treba da budemo ponosni i vi, gospodo ministri, posebno vi, gospođo ministarka Gojković. Mislim da je ovo kruna vašeg rada i da to treba ostati. To će se negde zabeležiti. Kada prođe sve, to će neko i čitati, pa će možda i neku doktorsku disertaciju reći tada kako je neki parlament i kako su neki ministri to predložili u nekih 800 i više godina od postanka i nastanka manastira Hilandar.
Velika je čast za svakog od nas da danas govorimo o Hilandaru, jednom od najznačajnijih duhovnih i kulturnih sedišta srpskog naroda. Od 1198. godine, kada su ga osnovali veliki župan Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, i njegov najmlađi sin Rastko, u monaštvu Sava, pa sve do danas Hilandar je čuvar naše pravoslavne tradicije i neprocenljivo vredne kulturne baštine.
U Hilandaru je osam vekova naše istorije. Hilandar je od osnivanja do danas neprekidno nastanjen, pa dodaću i ovde, mislim da po tipiku Svetog Save, i monasi na Hilandaru su preko 400 godina, kada bi sabrali sati koliko se mole, mnogo su stariji nego mnoge velike zemlje koje ponekad su prijatelji, a nekad su neprijatelji Srbiji.
Njegova monaška zajednica zaslužena je za širenje srpske pismenosti i kulture. Velika je zasluga hilandaraca i za razvoj srpske književnosti i sakralne umetnosti.
Hilandar je naš neprekidni istorijski podsetnik na utemeljivače srpske države i crkve evo već više od 800 godina.
Kada govorimo o Hilandaru kao našem neprocenljivo vrednom nacionalnom blagu, onda polazimo od vrednih, starih i retkih knjiga, od Karejskog i Hilandarskog tipika Svetog Save, od bogate biblioteke, od najbogatije riznice ikona, ali i od izuzetne arhitektonske i građevinske lepote ovog manastirskog kompleksa.
Hilandar je drevno najsjajnije svedočanstvo srpske legitimnosti među istorijskim narodima. Po broju čudotvornih ikona koje se čuvaju u Hilandaru, Hilandar je na prvom mestu u vaskolikom hrišćanskom svetu, zapisao je blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović.
Mnogi iz naučnog sveta koji su došli u dodir sa Hilandarom i proučavali ga, smatraju da je Hilandar jedan od prvih univerziteta, a sigurno je prvi srpski univerzitet.
Sveta gora Atonska sa svojih 20 manastira ima status Autonomne monaške republike i po tome je jedinstvena u pravoslavnom svetu. Ova velika monaška zajednica pod direktnim je protektonatom Vaseljenske patrijaršije. Zbog istorije pravoslavlja koje čuvaju svetogorski manastiri, zbog toga što su svi oni svojevrsne riznice kulturnog nasleđa starog više od 1000 godina, Sveta Gora se od 1988. godine nalazi na Listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom UNESKO-a, a Sveti manastir Hilandar posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice spada u prvih pet manastira po časti i značaju od 20 glavnih manastira na Svetoj Gori. Prvi je Velika Lavra, drugi Vatoped, treći Iviron, četvrti naš Hilandar i peti Dionisijat i tako do 20.
Na Svetoj gori i u samom Hilandaru trag su ostavile gotovo sve vladarske porodice našeg naroda – Nemanjići, Mrnjavčević, Lazarevići, Brankovići, Crnojevići, Obrenovići i Karađorđevići. Nebrojeno članova tih porodica su se podvizili kao hilandarski monasi. Hilandar je posebno mesto u duhovnom životu pravoslavnog sveta ne samo Srba. O tome svedoče mnogobrojne pokroviteljske povelje ruskih careva. Car Ivan Grozni je stekao zvanje drugog ktitora Hilandara. Hilandar su pomagali moldavski i vlaški knezovi. Dubrovačka republika je vekovima pomagala i odvajala sredstva za Hilandar, a interesantno je i nadasve istinito da je, kako kažu, neka albanska vladarska porodica Kastriot poštovala Hilandar, te su kao hilandarski monasi sahranjeni otac i braća Skenderbeg. Grob Skenderbegovog brata Repoša nalazi se u glavnoj crkvi manastira Hilandar, i to mislim da treba spojiti sa ovim današnjim vremenom i da se tamo neki smire, jer im vreme nije i opšte današnji svet ne treba da ide tim pravcem koji danas žele tzv. oslobodioci Kosova.
O Hilandaru je srpska država brinula nekada manje, nekada više. Usvajanjem ovog zakona svrstavamo se kao generacija koja je više pomagala. Pomoć države je neophodna, naročito od požara koji je izbio marta 2004. godine, kada je veliki deo manastirskog kompleksa stradao.
Država je u proteklih nekoliko godina izdvajala značajna sredstva za obnovu Hilandara, ali će se sada usvajanjem ovog zakona obezbediti stalna podrška i pomoć Svetom manastiru Hilandar.
Kako bi se sačuvalo ovo neprocenjivo vredno kulturno i istorijsko nasleđe, manastir treba potpuno obnoviti, rekonstruisati i očuvati sve vredno u njemu, zato je pomoć države dragocena i neophodna.
Osim naše obaveze prema osnivačima Hilandara, da manastir i sve njegove vrednosti sačuvamo, mi kao država pokazujemo i odgovornost prema svojim potomcima, kojima treba i ovu duhovno-kulturnu i istorijsku vrednu građevinu da predamo kao najsvetiju vrednost.
Danas država Srbija pokazuje upravo tu odgovornost, ali i opredeljenost da čuva Hilandar, kao mesto našeg kulturnog i nacionalnog identiteta. Zato pozdravljam predlog Vlade da se donese poseban zakon o zaštiti Svetog manastira Hilandara, koji će omogućiti redovno i sigurnije finansiranje iz budžeta Republike.
Gradeći Hilandar, mi smo gradili državu, obnavljajući Hilandar, mi smo obnavljali državu, neki će reći nebesku, reći su skromno, mi smo gradili ovozemaljsku. Gradeći ovozemaljsku i obnavljajući je, naši istaknuti neimari, ratnici oslobodioci, utemeljivači naše državnosti, državnici pod čijem je vođstvom oslobađana i nanovo ustajala naša Srbija, svoje čestite duše ugradili su u nebesku. Za obe, i ovozemaljsku Srbiju i nebesku Srbiju, Sveti manastir Hilandar, kao kandilo svih nas pred Bogom za naš narod svetli, kao i za svakog dobronamernog i bogougodnog čoveka sa ovih prostora, na radost našeg postojanja i čojstvene budućnosti naših pokolenja.
Sveti Sava poručio je u Hilandarskom tipiku – Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci. Usvajanjem zakona o Svetom manastiru Hilandar, mi smo svi zajedno tvorci i dela u korist naših pokolenja.
Mislio sam ovim da završim, ali me jedna diskusija, prva od gospodina čestitog muftije Zukorlića, najpozitivnije iznenadila. Ja sam veoma radostan zbog nje i mislim da se muftija Zukorlić, akademik Zukorlić, naš kolega poslanik, naš sugrađanin u Srbiji, i ja se nadam od današnjeg dana i veliki prijatelj svih nas, on se svrstao u red Ise Mahmutovića, koji nije hteo da ruši ovom današnjom diskusijom, Isa Mahmutović nije hteo da ruši kapelu na Lovćenu Njegoševu. Vi ste se danas ovom diskusijom, akademiče, tu svrstali.
Posebno pomenuvši patrijarha srpskog Porfirija, ja ću njegovu jednu iz njegovog govora, na koju ste nas upozorili da svi čujemo i svi koji se bavimo politikom i da svi razmislimo o njegovom govoru i da ga primenimo. Patrijarh Porfirije je rekao jednu rečenicu iz tog njegovog govora, koji je stvarno bio veličanstven, a vi ste to odlično prepoznali – Ne može se biti svetski, a da nisi svoj.
Mi smo danas svoji i bićemo sutra, kada izglasamo Hilandar, a time i svetski. Da ste mi svi živi i zdravi, hvala vam.