Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/387-21

2. dan rada

22.09.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 64 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na načelni pretres o Trećoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani sednici da prisustvuju: Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja, dr Nenad Popović, ministar bez portfelja, Danijela Vanušić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra kulture i informisanja i Vladimir Jovičić, savetnik ministra bez portfelja.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Pozdravljam i predstavnike predlagača.
Pitam da li na samom početku žele reč da obrazlože Predlog zakona?
Reč ima potpredsednica Vlade Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Hvala vam, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, uvaženi predstavnici medija, zaista mi je veliko zadovoljstvo što se vidimo opet i ove nedelje i što mogu u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja, kao formalnog predlagača, da budem u prilici da vam u najosnovnijim crtama predstavimo ovaj po značaju veoma važan zakon, a po obimu imamo samo nekoliko članova zakona, sa čijim tekstom ste se, sigurna sam, upoznali, jer smo Predlog zakona dostavili po redovnom postupku.
Dakle, imamo Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar čijim usvajanjem od sutrašnjeg dana ćemo osigurati podršku Republike Srbije o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Izrada Predloga zakona, koji se nalazi pred vama, je deo aktivnosti koje sam najavila i na prošloj sednici, koje ministarstvo preduzima u cilju stvaranja dobre zakonske regulative kojom sistemski uređujemo zaštitu kulturnog nasleđa u našoj državi kao jedno od najvažnijih segmenata kulture.
Pored ovog zakona, tu su već usvojeni zakoni, Zakon o muzejskoj delatnosti, zakoni o kojima smo već raspravljali, i Zakon o kulturnom nasleđu, gde smo nedavno završili javnu raspravu i sada usvajamo sve te primedbe koje smo dobili od stručne javnosti i nadam se da ćemo uskoro i ovaj zakon raspravljati ovde u plenumu.
Od svog osnivanja 1198. godine manastir Hilandar je jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i u tom smislu predstavlja neprocenljivu vrednost za naše kulturno i istorijsko nasleđe. Zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske, Hilandar je upisan u listu svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.
Kao što sam napomenula, najvažniji cilj ovog zakona, koji želi Vlada Republike Srbije da postigne, jeste da se obezbedi stalna kontinuirana podrška i pomoć Republike Srbije manastiru Hilandar. Ta podrška ogledaće se kroz pomoć obnove i rekonstrukciju delova manastira stradalih u onom katastrofalnom požaru 2004. godine, kao i očuvanju svih drugih delova manastira Hilandara, uključujući i nematerijalno kulturno nasleđe.
Podrška države Hilandaru u poslednjoj deceniji nije bila upitna, ali sada stvaramo mogućnost da prvi put imamo stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskim sredstvima Republike Srbije.
U praksi podrške i pomoć podrazumevaju da će Republika Srbija preko svojih nadležnih organa preduzimati aktivnosti, sprovoditi programe koje se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih, verskih i kulturnih tradicija manastira Hilandara, kao i praćenje stanja i istraživanje, prezentovanje i interpretaciju pokretnog i nepokretnog kulturno i istorijskog nasleđa, u sastavu manastira i praćenje radova na tom nasleđu.
Pored toga Srbija će pomoći rekonstrukciju i druge mere zaštite postojećih objekata i izgradnju novih objekata manastira Hilandar, konzervaciju, restauraciju i druge mere zaštite ostalog istorijskog kulturnog nasleđa u sastavu manastira, a to su freske, ikone, rukopisi i drugo.
Zakon predviđa podršku države u delu sopstvenih aktivnosti manastira Hilandar i zadužbine svetog manastira usmerene na unapređenje uslova, čuvanja, tekućeg održavanja i prezentovana nasleđa, kao i na održivi razvoj manastira.
Obaveza Republike Srbije biće i da preko svojih nadležnih organa učestvuje u organizaciji proslava, značajnih datuma iz istorije manastira Hilandara i obavlja i druge poslove od značaja za očuvanje tradicije i kulturno istorijskih spomenika.
Videli ste u samom Predlogu zakona najvažnije pojedinačne ciljeve ovog Predloga zakona. Njih neću posebno da vam izdvajam zato što imate taksativno navedeno u samom Predlogu.
Ono što ovaj zakon takođe predviđa, a to je da Vlada obrazuje Komisiju za manastir Hilandar, kao posebno i stalno radno telo Vlade i utvrđuje njene zadatke i sastav. Kao što ste upoznati sličnu Komisiju imamo i sada. Na njenom čelu je tradicionalno ministar zadužen za oblast kulture i informisanje. To sam ovog puta ja i to je prvi put u istoriji da jedna žena bude na čelu ovog važnog tela.
Dakle, to je velika čast, a ministar Popović koji je danas ovde prisutan na sednici zajedno sa mnom je moj zamenik. Predlog zakona predviđa da obnovom, rekonstrukcijom i očuvanjem manastira Hilandara rukovode sam manastir Hilandar i zadužbina i naravno u neposrednoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, Komisijom Vlade i nadležnim ustanovama za zaštite kulturnih dobara koji će uzeti učešće u razmatranju i usvajanju planova rada i razmatrati Izveštaj o izvršenim radovima.
Evo, videli ste da je predviđeno da se budžetska sredstva opredele za svaku tekuću godinu Zakonom o budžetu i to ćemo prvi put uraditi ove godina nakon usvajanja i stupanja na snagu Predloga zakona o kome danas raspravljamo.
Podsetiću još jednom da jedna od naših najvećih svetinja je pre 17 i po godina doživela veliku nesreću u vidu katastrofalnog požara koji je obuhvatio više od polovine kompleksa manastira u zidinama. Tada su izgoreli manastirski konaci iz perioda od 14. do 19. veka i požar je uništio kompletne objekte, infrastrukturu i načinio veliku posebnu štetu uništenjem manastirskih magacina.
Zahvaljujući podršci Republike Srbije radovi na obnovi manastira i otklanjanju posledica požara u velikoj meri su završeni. Srbija je do sada za obnovu Hilandara opredelila milijardu i 767 miliona dinara od čega pojedinačno najviše, upravo u ovoj 2021. godini, za koje smo izdvojili i isplatili već 360 miliona dinara pre svega zahvaljujući predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, tokom čije posete je početkom ove godine postignut dogovor da država odmah izdvoji sva nedostajuća sredstva za rekonstrukciju i završetak radova u manastiru Hilandar.
Pored završetka obnove delova manastira stradalih u požaru predstoje aktivnosti u vezi sa aktivnom zaštitom nasleđa koje nije zahvatio požar i u tom smislu i donosimo u tom cilju ovaj zakon koji označava trajnu brigu Vlade Republike Srbije, odnosno države nad manastirom Hilandar.
Poštovani narodni poslanici, sakrano nasleđe čini najveći deo naše kulturne baštine, tokom vekova postojanja manastira Hilandar, stekao je status jednog od simbola pravoslavlja sa veoma važnom ulogom u razvoju duhovnosti i kulture našeg naroda i države. Zbog svega toga imamo obavezu da na dostojan način i uz adekvatnu zakonsko regulativu čuvamo i negujemo kulturno nasleđe koje su nam preci ostavili i to podjednako i crkve, manastire, katedrale, džamije, sve druge spomenike kulture u našoj zemlji, kao i one van nje koji su od značaja za našu kulturu i istoriju.
To nije samo dug prema precima, već i zalog za budućnost i opstanak. Pozivam vas da danas razmotrimo odredbe ovog zakona i da nakon toga pošto nije bilo i nema uloženih amandmana na Predlog zakona pozivam vas da svi glasate i podržite ovaj Predlog zakona Vlade Republike Srbije. Hvala vam još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, potpredsednici Vlade.
Pitam da li žele reč predstavnici nadležnih odbora? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Terzić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici Predlog Zakona o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar jednoglasno je usvojen na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. Ovim zakonom utvrđuje se način podrške Srbije manastiru Hilandar, kao jedinstvenom centru srpske duhovnosti, koji ima neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno nasleđe, ali kao svetska kulturna baština.

Prvenstveni cilj ovog predloga zakona jeste kontinuirana podrška manastiru kroz izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije za svaku tekuću godinu, kako bi Hilandar ponovo zasijao punim sjajem posle stravičnih požara koji su ga zadesili 2004. godine.

Manastir Hilandar podigli su Sv. Sava i njegov otac Sv. Simeom, a razvoj manastira podržavali su i car Dušan i Sv. Stefan Uroš i kralj Milutin, kao i srpske dinastije Obrenović i Karađorđević. Mi se danas obavezujemo da ćemo brinuti, podržavati i voditi računa o našem Hilandaru i mi i buduća pokolenja, jer to je riznica i centar naše duhovnosti, koja je sazdana na svetosavlju, a upravo smo na temeljima svetosavlja sazdani i mi Srbi kao narod.

Prošle nedelje smo u ovom cenjenom domu usvojili Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma i dobro je da građani podržavaju borbu koju vodimo za zaštitu srpskog identiteta i srpskog kulturnog nasleđa, jer to je svakako jedna od najvažnijih borbi koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština.

Ova godina će ostati upamćena po tome što smo zaista puno uradili za naše kulturno nasleđe i što smo konačno pokazali pre svega poštovanje prema sebi kao narod i to kroz rad, dela i rezultate. Ove godine završili smo izgradnju Hrama Sv. Save, podigli smo spomenik Stefanu Nemanji rodonačelniku srpske države i osnivaču manastiru Hilandar i mislim da smo konačno uspeli da vratimo veru srpskom narodu u snagu i moć srpske države, pre svega kroz ekonomski napredak, ali i kroz iskrenu borbu za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa, kroz izgradnju novih pruga, puteva, bolnica, ali smo uspeli da vratimo veru srpskom narodu i u jedinstvo. Takođe, uspeli smo da vratimo veru srpskom narodu i u moć SPC koja je najzaslužnija za opstanak srpskog naroda i koja je tu borbu vodila često u veoma nepovoljnim, društvenim i istorijskim okolnostima, ali od te borbe SPC nikada nije odustajala.

Danas konačno imamo dobru saradnju između srpske crkve i srpske države. Kada su srpska crkva i srpska država na istom zadatku i kada imaju zajednički cilj, tada je Srbija nepobediva, tada je Srbija prva i tada je Srbija nezaustavljiva.

Mi danas više nego ikada moramo da slušamo pouke Sv. Save i Sv. Simeona, jer nas očukuju viliki izazovi u budućnosti, u borbi za KiM i za Republiku Srpsku, a kada smo složni i kada smo ujedinjeni kao narod, zaista možemo sve, što nam dokazuje i pokazuje naša slavna istorija.

Kako smo završili izgradnju Hrama Sv. Save, kako smo pogidli spomenik Stefanu Nemanji, isto tako ćemo vodiri računa, brinuti, podržavati naš Hilandar, jer nam je Sv. Sava ostavio zavet da svaki Srbin za života bar jednom poseti Hilandar i da se o Hilandaru stara, brine i vodi računa kao prema sopstvenoj kući.

Zato vas pozivam da u danu za glasanje date podršku Predlogu zakona o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, jer tako pokazujemo da smo spremni da se borimo, da smo voljni da se borimo za ono što predstavlja srž našeg nacionalnog identiteta i pečat naše vekovne borbe za Srbiju i za pravoslavnu veru. Važno je da brinemo i čuvamo sve što su Nemanjići izgradili, posebno Hilandar, ali posebno u ovom trenutku i srpsko kulturno nasleđe i crkve i manastire na KiM, koji su trenutno najugroženiji u Evropi, a koji predstavljaju sidro i krst Srpskog naroda, ali niko neće uspeti da ih otme iz naših srca, niti da ih ukloni sa mesta gde su zauvek postavljeni i to je jednim ovakvim zakonskim rešenjem dokazujemo. Pokazujemo da smo spremni da istrajemo u toj borbi koliko god je potrebno, kako bismo sačuvali naše srpsko, kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem Odboru za kulturu.
Da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima potpredsednik Narodni skupštine dr Muamer Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, predsedavajući sa saradnikom, uvaženi ostali potpredsednici Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade i uvaženi ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, i danas imamo važnu temu pred nama, temu koja u formi predloženog zakona zahteva od nas da iznesemo stavove promišljanja, sugestije i predloge koji će značiti potvrdu i definisanje naše svesti o versko-kulturnom nasleđu, danas u formi ovog zakona vezano za materijalno, kulturno nasleđe manastira Hilandar.

Ovo je još jedan važan iskorak u pogledu opredelenja države da bude okrenuta svemu onome što je važno za svoj narod. Država je kuća građana koja vredi onoliko koliko je podređena tim građanima, narodima koji u njoj žive. Nekada u određenim okolnostima i ova država je možda imala neki drugi pravac, pravac koji je bio u raskoraku sa svojim narodom i sa svojim građanima.

Puno decenija država nije imala osećaj za ono što građani misle, veruju i smatraju da im je jako važno. Kada je država u raskoraku sa kulturnim, duhovnim vrednostima svog naroda i građana ona ne može biti dobra država, zato što država ne postoji radi sebe, ona postoji zbog naroda, odnosno građana i ona dokazuje svoj kvalitet i svoju vrednost u kvantitativno, kvalitativnom, svakom smislu, uključujući i sam nijanse podređenosti i posvećenosti da zaštiti sve ono što vredi narodu, odnosno građanima. Zato je nezamislivo da država bude protiv onog što su tradicionalne, duhovne, ljudske i sve druge vrednosti svojih građana.

Usmeriti se prema gajenju onoga što gaje građani, odnosno narod u državi, znači imati državu koja je svesna svoje uloge, koja zna da je ona podređena građanima i podređena narodu i tada država ide pravim putem. Kada se pokaže svest, opredelenje, hrabrost i snaga da se i u zakonskoj formi zaštiti ono što godinama, decenijama, pa i više nije bilo zaštićeno ili je smatrano da ne ulazi u domen države. To znači još jedan iskorak u pogledu usklađivanja ponašanja i postupanja države sa svojim građanima i svim onim što je tim građanima važno.

Svako ko je išta čitao ili se informisao o srpskoj duhovnosti zna šta za srpski narod, pa i pravoslavlje u širem smislu znači Sveta gora, a posebno manastir Hilandar. Zato, nema nikakve sumnje da sa pozicije Srba, srpskog naroda, pravoslavaca u ovoj zemlji to ima značaj najvišeg mogućeg stepena. Naravno, da i mi koji ne pripadamo pravoslavno veri, ali živimo u zemlji Srbiji, živimo zajedno sa srpskim pravoslavnim narodom, a vaspitani smo i u svojoj duhovnosti i u svojim porodicama da je poštivanje drugog, drugačijeg, čak i drastično različitog, a pogotovo onog ko se u duhovnosti prepliće u elementarnim, etičkim i duhovnim postulatima, kao što se hrišćanstvo i islam prepliću.

Dakle, za mene lično, a i za ostale narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, a siguran sam i za ostale pripadnike islama je u meri u kojoj će država Srbija pokazati poštovanje prema duhovnim vrednostima, materijalne i ne materijalne prirode većinskog srpskog i pravoslavnog naroda i crkve, da u toj meri možemo i u etičkom i u političkom i u pravnom smislu očekivati da ta država ima senzibiliteta, a to smo čuli i u obrazloženju potpredsednice Vlade, i za kulturno materijalno i ne materijalno blago ostalih pripadnika verskih zajednica, odnosno ostalih verskih zajednica u ovoj zemlji, kao što su islamska zajednica, katolička crkva i ostale tradicionalne crkve i verske zajednice.

Pogotovo imajući u vidu da ovaj iskorak nije samo duhovno političke prirode, već da zapravo mi ovde danas utvrđujemo zakonski okvir za podršku, svekoliku podršku, ovom materijalnom, duhovnom i kulturnom dobru, i to naslanjajući se na budžetska sredstva ove zemlje, a budžet i budžetska sredstva ove zemlje kao što znate se formiraju jednako od svih građana ove zemlje bez obzira na versku, etničku, odnosno nacionalnu pripadnost.

Prema tome, ovo sam razumeo, ne samo kroz tekst zakona, već i kroz obrazloženja koja smo čuli, ali i kroz ona obrazloženja i uveravanja koja dobijamo kroz razne oblike pisanih i ne pisanih dogovora u partnerstvima koja gradimo ovde i u ovoj Narodnoj skupštini, ali i na drugim nivoima unutar državne komunikacije i saradnje.

Prema tome, vrednost, hilandarska vrednost jeste prevashodno vezana i značajna za hrišćansko pravoslavni i svetosavski duhovni i religijski krug, ali postoje vrednosti koje su kulturne prirode i koje nadilaze upravo taj uži verski krug. Jer, vi kada imate, recimo, jednu biblioteku koja prelazi preko 40 hiljada primeraka, kakva je biblioteka na Hilandaru, koja ima i one najvrednije uzorke starih prvih biblija i njih od šest komada, potom i određene stare povelje i njih preko 380 primeraka itd.

Dakle, to je kulturno bogatstvo koje da, pripada užem pravoslavno-hrišćanskom, kulturno-religijskom krugu, ali jeste to bio osnov da se ova kulturna baština proglasi kod UNESKO-a svetskog značaja zapravo što takvi kulturni potencijali zapravo predstavljaju deo svetskog kulturnog potencijala.

Zato zaštita kulturno-istorijskog blaga u ovom slučaju nije samo u dimenziji zaštite kulturno-istorijskog blaga jednog naroda i jedne zajednice, već zapravo doprinos opštoj, globalnoj kulturi u materijalnom smislu, njenoj zaštiti i svakako njenoj afirmaciji.

No, sve ovo ima smisla i to smo čuli u obrazloženju od strane potpredsednice Vlade, ne samo kao dug prema prošlosti, već kao iskazivanje svesti prema budućnosti, jer odnos prema zaštiti kulturnog blaga iz prošlosti je samo temeljni odnos našeg pozicioniranja prema kulturi u pogledu svesti, u pogledu same dinamike našeg delovanja u tome smeru.

Zato, ono što treba da se nasloni na ovu svest u pogledu zaštite starih kulturnih dobara, odnosno kulturnog nasleđa iz prošlosti, jeste naš odnos prema kulturno religijskom blagu, energiji i potencijalu, i to kako ćemo mi to upotrebiti za budućnost.

Mi se danas nalazimo, i u vremenskom i prostornom kontekstu, u određenoj ideološko kulturnoj dezorijentaciji. Nije to samo problem naše zemlje, odnosno naroda koji žive na ovom prostoru, već je to kriza, duhovno etička kriza je zahvatila celokupnu zapadnu civilizaciju. Dakle, to je nešto što mi ne smemo potceniti.

S obzirom da je naša orjentacija da se nalazimo geografski u Evropi, da imamo političku orjentaciju evrointegracijsku, to su sve momenti koje mi moramo uzeti u obzir i pažljivo, temeljito, stručno i odlučno analizirati kako će se sve to održavati na nas u personalnom, porodičnom, duhovnom, uže religijskom i šire kulturnom smislu. Dakle, to su jako važne teme, čak najvažnije.

Drugi elementi krize koji se primećuju u idejno ideološkom smislu, a tiču se nas političara i političkih stranaka. Vi ćete danas imati problem, recimo, ukoliko se odlučite da ideološki odredite većinu naših političkih subjekata u ovoj zemlji. Dakle, imena stranaka su jedno, programi stranaka su nešto drugo, a ideologija stranaka su nešto treće ili najčešće nešto što ne postoji.

Istina, ako površno posmatrate tu pojavu, možda ćete reći – pa, dobro, to danas nije važno. Da, to nije važno ukoliko imamo samo dnevnopolitičke i uskopartikularno interesne orjentacije, pa nas ne zanima suština, ne zanima nas dubina, ne zanima nas budućnost, nego nas zanima samo određeno političko, dnevnopolitičko, stranačko ili personalno profitiranje ili mešetarenje. U tom slučaju nije bitna ideologija, nije bitna duhovnost i nije bitna utemeljenost. Ali, ja se bojim da ne bi smeli dopustiti da većina ključnih, dominirajućih faktora političkih u ovoj zemlji budu bez ideologije i bez duhovne matrice i utemeljenosti.

Naravno da nikada neće moći svi biti sa tom dubinom i sa tim temeljom, ali oni koji žele, koji promišljaju budućnost ove zemlje ne mogu se odvojiti od ove teme i kazati da to nije važno. Zato mene raduje okretanje prema drevnim vrednostima i ono što želim ovde preferirati u pogledu preporuke svima nama, jeste da je šansa i budućnost za ovu zemlju, za narod i narode koji žive u ovoj zemlji, za sve građane i za druge u okruženju, pa i šire, zapravo vraćanje drevnim vrednostima sa savremenim političkim i kulturnim diskursom.

Dakle, ponovno nam trebaju ili jedino nam trebaju prave drevne vrednosti. Zašto govorim drevne vrednosti? Pa, zato što se nikad neću usaglasiti da nešto što se nakalemi od juče i prekjuče jeste vrednost. Kaže - nove vrednosti. Ne postoje nove vrednosti. Mogu da postoje novi trendovi, mogu da postoje nove mode, mogu novije eksperimenti, ali ne postoje nove vrednosti. Ta formulacija ne stoji ni jezički, ni logički, ni etički.

Vrednost ne može biti nova. Ono što je novo može biti nora formulacija, novi imidž, novo odelo, nova cipela, nova kravata. Dakle, ne može biti nova vrednost. Da bi nešto bilo vrednost mora da prođe test tradicije, test historije, test hiljada godina i da bude nesporno kao vrednost u različitim i pod različitim kulturno civilizacijskim udarima i vetrovima. Ukoliko to nije prošlo to, ne može biti vrednost. Nama se to kroz razne oblike i političkih programa i zakonskih ovde rešenja koja nam se forsiraju i nameću sa raznih strana, pričali smo o tome u raznim drugim temama, nameće kao nova vrednost i čak nam se ta tzv. nova vrednost nameće kao viša vrednost. Ono što nije vrednost ne može biti nikako vrednost, a kamoli viša vrednost. Dakle, to je prevara, podvala, to je nasilje kulturno, idejno, etičko. Onaj ko se saglasi, propisuje idejnu, kulturnu, moralnu smrt sebi i svojoj porodici i svom narodu.

Naravno da ja u tome neću da učestvujem. Naravno da moja stranka sa četiri narodna poslanika ne može primarno uticati na ovaj pravac, ali ono što možemo i činimo jeste da kažemo istine na najlepši mogući način, na najkultiviraniji način, a uveren sam da u ovoj Narodnoj skupštini sedi većina ljudi koji u svojim grudima gaje prave duhovne, etičke i prave ljudske vrednosti, makar znali i ne znali, uvek mogli i ne mogli, imali slobode ili nemali slobode, da ih kažu na pravi način.

Prema tome, jako je važno, ne samo u usko stranačkom smislu, već u jednom širem i dubljem političkom smislu, da imamo što više glasova, što više ideja, što više platformi koje obnavljaju drevne vrednosti koje svakako zaslužuju savremeni diskurs, savremenu retoriku i savremenu formulaciju.

U tom kontekstu moram priznati da mi je osvežen optimizam nakon što sam čuo govor Patrijarha srpskog, gospodina Porfirija, nedavno na Savskom trgu. Molim vas, ako niste pažljivo slušali taj govor, ponovo ga poslušajte. Dakle, to je govor koji je meni, kao pripadniku vere koja je u manjini u ovoj zemlji, ali monoteističke vere koja ima saglasnost sa većinom idejnih etičkih, kulturnih i religijski duhovnih postavki sa hrišćanstvom, vratio optimizam.

Posle dugo, dugo vremena, moram priznati, čuo sam jedan govor poglavara Srpske pravoslavne crkve koji je prosto imao i dubine i hrabrosti i duhovne i intelektualne da ponudi platformu, pre svega srpskom narodu. Jednu novu platformu sa jednim novim stepenom odlučnosti, osveženja i reforme u samoj crkvi, u samom poimanju hrišćanstva i pravoslavlja u pogledu onoga što je izvornost sa naglaskom poziva na borbu protiv paganstva, na borbu protiv svega onoga što je antihrišćansko, a što se pod raznim okolnostima uvek u svakoj crkvi ili zajednici naslaže posle izvesnog vremena kao prašina u kući. Ne morate da proizvodite prašinu da bi se ona skupila. Prašina se uvek skuplja i ukoliko nemate redovne aktivnosti uklanjanja te prašine uvek ćete je imati u izobilju.

Dakle, taj govor, molim vas, poslušajte ponovo i videćete opredeljenje i poruku koja je, po meni, veoma neophodna svim srpskim političkim strankama da zapravo pokušaju prema takvoj jednoj poruci resetovati svoje političke stavove, barem u načelu i barem u temelju. Naravno da svaka politička stranka treba da ima svoj politički, ekonomski i socijalni program itd, ali politike koje nemaju duhovno utemeljenje su neozbiljne, one neće opstati u budućnosti, a pre svega one ne mogu biti patriotske, jer ono što je u sukobu sa Bogom, u sukobu sa Etosom, u sukobu sa najvažnijim etičkim i historijski kroz celu historiju dokazanim vrednostima, u stvari jedinim vrednostima, drevnim vrednostima, zapravo ne može biti ni patriotizam.

U tom kontekstu posmatram i ovaj zakon, koga treba svakako usvojiti, ali ćemo u kontekstu i ove najave tražiti ne samo deklarativno, već očekujemo da se Islamska zajednica i druge crkve, konkretno Islamska zajednica sa Altun-alem džamijom, sa Novopazarskom banjom, sa jednim od najstarijih hamama, sa Gazi Isa begovim hamamom, pojave pred državom, pred Ministarstvom kulture, pred ostalim nadležnim institucijama, gde će se i konkretno pokazati ova svest koja se danas ovde demonstrira u formi ovog zakona i puni osećaj za celokupno materijalno i nematerijalno blago svih građana ove zemlje, bez obzira kojoj veri, naciji, kulturi i religiji, odnosno konfesiji oni pripadali.

U tom kontekstu, na toj matrici mi možemo graditi ovu zemlju u punom kapacitetu onog što treba da bude domovina, što treba da bude otadžbina, što treba da bude država, kao kuća svih građana koji će se u njoj osećati bezbedno, sigurno i toplo, koji će vršiti svoje obaveze prema njoj a ona vršiti svoje obaveze prema njima. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodna poslanica Sanja Jeftić Branković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege - Hilandar.

Da li kad izgovaram - Hilandar, u vama stvaram neki neobjašnjiv osećaj poštovanja za koji prosto i nemate potrebu da pronađete razlog kojim je to poštovanje uslovljeno? I upravo taj osećaj jeste proporcionalno jednak značaju koji Hilandar ima i za srpski narod, ali i za svetsku baštinu uopšte.

Zato bih rekla da mi danas imamo i priliku ali i čast da razgovaramo, a nadam se u danu za glasanje i usvojimo, jedan zakon kojim nastavljamo jednu od najsvetlijih tradicija našeg naroda, a to je tradicija zadužbinarstva. Na taj način mi poštujemo tradiciju vraćanja metaforičkog i realnog duga svom narodu, ali i mestu iz koga zadužbinari potiču i čuvamo ih od zaborava i prenosimo nekim budućim generacijama i našoj deci.

Zadužbine imaju izuzetno veliki značaj u očuvanju, razvoju i promovisanju kulture i obrazovanja, ali i nauke i umetnosti svakog naroda i nemoguće je govoriti o razvoju obrazovanja i kulture a da ne pomenemo brojne zadužbine koje su imale pre svega funkciju škole u vreme kada su nastajale, obrazovale su niz generacija i kao takve godinama kasnije prerasle i u univerzitete.

Primera radi, u Kapetan Mišinoj zadužbini danas se nalazi Rektorat našeg najvećeg univerziteta u Beogradu. Ovo za svoje, ali i za današnje vreme, velelepno zdanje koje predstavlja simbol grada Beograda, svom narodu u svrhu obrazovanja ostavio je kapetan Miša Anastasijević, kako bi se odužio svojim korenima. Nedaleko odatle nalazi se i Kolarčeva zadužbina, koja je podignuta kao prvi Narodni univerzitet i koja i danas ima nemerljiv značaj u popularizaciji nauke i umetnosti.

Prosto je nemoguće nabrojati sve one zadužbine koje su iza sebe ostavili i znameniti Srbi svom narodu, ali i istaknuti pojedinci i širom Srbije kroz istoriju osnovano je više stotina zadužbina. Neke od njih su vremenom, nažalost, uništene ili ugašene ili nisu obnovile svoj rad, pa o njima možemo čuti ili iz predanja ili iz prepričavanja legendi. U svakom slučaju, zadužbine imaju svoje duboke korene i podsećaju nas na to kako je izgledala naša istorija, naša prošlost, podsećaju nas na naše pretke i upravo zahvaljujući njima saznajemo mnogo toga o srpskim vladarima, o našem narodu, o svemu onome čemu moramo biti zahvalni za ono što mi suštinski danas i imamo.

Tokom najtamnijih vekova za našu državu usled brojnih ratova i gubitka teritorije i sopstvene države, upravo su zadužbine bile te koje su čuvale našu kulturu od zaborava i simbolično su predstavljale svetlo na kraju tunela, koje je našem narodu bilo preko potrebno i davalo snage da iznova i iznova obnavlja svoju državu.

Zato želim da pomenem da u srpskoj istoriji prosto ne postoji zadužbina koja je značajnija od zadužbine utemeljivača dinastije Nemanjića, odnosno zadužbina manastira Hilandar.

Važnost donošenja ovog zakona o kome danas razgovaramo, Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar utoliko je veća ukoliko je posmatramo kroz istoriju, jer sama delatnost Hilandara tokom vekova snažno je uticala ne samo na verski život u Srbiji, nego i na srpsku književnost, umetnost, pa i sticanje pravnih i naučnih saznanja tog vremena i predstavljao je vitalnu sponu između celokupne vizantijske i srpske kulture.

Hilandar je u vreme još od kada je nastao osposobljavao najviši sloj srpske crkve, književnosti, teologije i oni su učeći u ovoj instituciji iznedrili jedan potpuno novi sloj i naučnika ali i učenih ljudi i predstavljao je svojevrsni univerzitet odnosno preteču univerziteta koje danas imamo, jer su kroz njega prolazili i istaknuti teolozi, ali i umetnici i pisci tog vremena, a zahvaljujući kojima danas imamo saznanja o brojnim spisima iz tog vremena.

Pomenuću i to da je zahvaljujući relativnoj zaštićenosti Hilandar izbegao sudbinu skoro svih drugih srednjevekovnih manastira koji su često, pa čak i nekoliko puta bili pljačkani, uništavani i upravo iz tog razloga Hilandar danas predstavlja, odnosno poseduje najočuvaniju riznicu srpske srednjovekovne kulture, originalnih fresaka, ikona, rukopisa i mogu reći da on danas predstavlja centar srpske kulture, tradicije i naše duhovnosti.

Zato manastir Hilandar kao posebno zdanje od neprocenjivog značaja za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, zajedno sa 19 drugih manastira i celokupnom baštinom Svete gore, od 1988. godine biva upisan u Listu svetske baštine Uneska.

Zbog svega ovoga, Zakon o čijem predlogu danas razgovaramo predstavlja formalnu ali i institucionalizovanu podršku koju država na ovaj način pruža manastiru Hilandar i na taj način čuva spomenik srpske kulture, kako bi očuvala i kontinuitet značaja zadužbinarstva u Srbiji koje za naš narod ima i te kako posebnu dimenziju.

Pomoć, donacije i pružanje pomoći i priznanja Hilandaru postojali su još u vreme kada je Hilandar nastao, kao zadužbina Stefana Nemanje, a obnovom srpske države obnovljena je i pomoć koja je upućivana Hilandaru. Najpre, ustavobranitelji su poklonili manastiru 100 hiljada groševa, zatim je Aleksandar Karađorđević slao 500 dukata godišnje, Kraljevina Srbija otplatila je dugove manastira, a kasnije Kraljevina Jugoslavija je, osim brojnih vidova pomoći i donacija, svake godine simbolično slala pomoć Hilandaru u iznosu od 30 hiljada tadašnjih dinara.

Svojevrsnu prekretnicu u pomoći koja se daje Hilandaru predstavljala je 2004. godina, odnosno požar koji je nastao na Hilandaru i obuhvatio gotovo polovinu manastirskog kompleksa. Stiče se utiska da je nekako nakon ovog nemilog događaja interesovanje za pomoć koju treba pružati Hilandaru dostiglo svoj vrhunac u smislu da je pomoć pružana sa svih strana, i od strane institucija, međunarodne zajednice, od strane pojedinaca, organizacija, kompanija i možda je to predstavljalo na neki način preteču jedne ovakve pomoći, odnosno ukazivalo je na neophodnost kontinuirane pomoći koja će se pružati Hilandaru kako bi se eventualno predupredile svi događaji, kao što je recimo požar koji je bio 2004. godine.

Oni koji su ikada kročili na Svetu goru kažu da njen duh u njima ostaje zauvek i u srcu svakoga onog ko ga oseti. Ko je bio na Hilandaru on sa sobom ponese neka neobjašnjiva osećanja i neki osećaj mira koji prosto ne ume da objasni niti da prevaziđe i upravo u tom smislu pomenula bih, odnosno citirala Svetog Savu koji je u Hilandarskom tipiku rekao – nijedno mesto na zemlji se sa ovim ne može uporediti i zaista je tako.

Sve što mi danas zovemo Srbija, sve što zovemo srpska kultura, svetosavlje, utemeljeno je upravo u Hilandaru. Hilandarski tipik, a zatim i Karejski tipik, pa i Zakonopravilo ili Krmčija kako se zove zbornik građanskih i zakonskih propisa vizantijske države koje je prevedeno početkom 13 veka, trebalo bi da nas podseti na to kakav je značaj imati Zakonopravilo u dobu u kome je on nastao. Možemo li mi uopšte danas da zamislimo koji je to značaj za doba u kome je nastalo, imati jednu knjigu Zakonopravila. Može li se slobodno reći da niko na planeti u tom trenutku nije imao zbirku zakona u tom obimu kao što je bilo Zakonopravilo. Zato mislim da o Zakonopravilu moramo učiti više, moramo učiti decu u osnovnoj školi, moramo o tome učiti na fakultetima, bar u onoj meri u kojoj i mi, naša deca uče o Magna carta libertatum, odnosno Velikoj povelji slobode iz 2015. godine. Mislim, da on zaslužuje podjednaku pažnju kao i dokument o kome sam sada govorila.

Sveti Sava je u Zakonopravilo uveo mnogobrojne propise i o socijalnim pravima, ali i zaštiti osiromašenih i obespravljenih ljudi i čitavo jedno poglavlje odnosi se na prava žena. U tom kontekstu posmatrajući možemo reći da on predstavlja preteču svih onih prava koje u ovom kontekstu danas pominjemo i koje imamo regulisane brojnim zakonima u našoj zemlji.

Za kraj bih rekla da Hilandar čuva najveće dragocenosti srpskog naroda u svojoj riznici manastira. Možda javnost još uvek ne zna koliki je i kakav značaj te riznice, kao i mesta na kome se one nalaze. Naravno, sve će se ovo u vremenu koji je pred nama pokazati. Sigurna sam da će biti u fokusu ovog zakona.

Iz tog razloga SDPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon u potpunosti, uvažavajući značaj koji on ima za očuvanje naše tradicije.

Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe JS, narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Kovač, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, kako bi rekao naš akademik Matija Bećković – jedine neprekidne srpske karike.

U istoriji Srbija je bila porobljavana, čak i srpska crkva spaljivana, zabranjivana. Jedini srpski identitet, jedini srpski pečat koji je živeo sve vreme od svog osnivanja 1198. godine jeste manastir Hilandar.

Odmah na početku moram da kažem, u ime Jedinstvene Srbije, u ime Dragana Markovića Palme, u ime poslaničke grupe JS i u moje lično ime, da smo ponosni što danas raspravljamo o zakonu o očuvanju istorijskog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ponosni smo što ćemo biti generacija poslanika koji će po prvi put usvojiti zakon kojim ćemo ispuniti zavet Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o srpskoj kući, o manastiru Hilandar.

Usvajanjem ovog zakona svaki građanin Srbije će voditi brigu o Svetom manastiru Hilandar, o njegovom neprocenjivom istorijskom, kulturnom, a rekao bih i duhovnom nasleđu, odnosno država Srbija će na jedan institucionalizovan način voditi računa o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Svet Gora je monaška republika. Ono što je Vatikan za rimokatolike, to je Sveta Gora za pravoslavne hrišćane, s tim što Sveta Gora je država, bez da se svi drugi uvrede, država neprestane molitve, država neprestane istine i pravde, neprestanog vapaja za jedinstvom i ljubavlju. Na jednoj takvoj značajnoj teritoriji Sveti Sava je smatrao da Srbija treba i mora imati jedan Sveti manastir, poput manastira Hilandar.

Na Svetoj Gori danas živi 2.508 stanovnika. Imamo 20 manastira, 17 grčkih, jedan ruski, Pantelejmon, jedan bugarski Zograf, i naravno naš, srpski Sveti manastir Hilandar.

Manastir Hilandar je jedan od pet manastira po značaju na Svetoj Gori. Zato svake četvrte godine predstavnik Hilandara postaje predsednik Svete Gore, prot, od grčke reči protos. Možete misliti koliki je značaj to i za srpski narod i za srpsko nasleđe i za sam manastir Hilandar.

Da li znate da na Svetoj Gori danas, osim što imamo tih 20 manastira, imamo 2.508, rekoh, stanovnika, u manastiru Hilandar imamo 50 monaha, 10 iskušenika? To je znatno više nego što je, recimo, bilo devedesetih godina kada je bilo ne više od 20 monaha.

Godišnje između 15.000 i 17.000 ljudi poseti Sveti manastir Hilandar, 15.000 do 17.000 ljudi prenoći u manastiru, dobije po dva obroka dnevno i prevoz od luke do pristaništa i od pristaništa do manastira i sve to besplatno. Zašto? Jer je Sveti Sava ostavio zavet monasima Hilandara da je Hilandar kuća svih Srba. Kako onda domaćinima naplatiti prenoćište i hranu?

Hilandar je jedini srpski manastir gde u crkvi ne možete na ikoni ostaviti novac. Ako neko želi da ostavi prilog može se javiti nekom od monaha koji je zadužen za komunikaciju i da da ili ostavi dobrovoljni prilog, ali se ni od koga to ne traži, zato što je Hilandar kuća svih Srba.

Ovim zakonom, nije važno to što samo institucionalizujemo očuvanje i zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, već zato što ovim zakonom svaku kuću, svaku srpsku glavu, svakog građanina Srbije sjedinjujemo sa Hilandarom.

Mi poslanici u Narodnoj skupštini glasanjem za ovaj zakon, odakle god da smo, iz Beograda, Niša, Kragujevca, Prokuplja, Subotice, sjedinjujemo građane koje predstavljamo sa Svetim manastirom Hilandar. Upravo u tome je taj važan istorijski značaj donošenja ovog zakona.

Ne postoji srpski vladar koji nije brinuo i pomogao Hilandaru, ako pogledate i pođemo od Hilandarskog hrama, Hilandarske crkve, tu je svakako Sveti knez Lazar koji je izgradio jednu pripratu, Sveti kralj Milutin koji je izgradio drugu pripratu i obnovio prvu koju je izgradio Sveti Sava i mi samo u hramu vidimo to trojstvo Lazara, Milutina i Svetog Save.

Da ne govorim o tome šta je uradio car Dušan za vreme svog boravka, dve i po godine je boravio na Hilandaru u vreme kuge. On je kupio 600 hektara zemlje za manastir Hilandar. Ne znam drage koleginice i kolege da li znate da je zemljište aerodroma u Solunu u vlasništvu manastira Hilandar, da stapije potiču iz vremena cara Dušana i da Grčka država i danas priznaje te tapije i da simbolično ali plaća zakupninu te teritorije i tog zemljišta.

Često možemo u istoriji čuti i neke negativne stvari o Obrenovićima, ali i Aleksandar Obrenović je jedan od velikih donatora Svetog manastira Hilandar. Naime, rekoh maločas one reči Matije Bećkovića da je Hilandar jedina neprekidna srpska karika. U vreme okupacije Grčke od strane Turaka jedino Sveta Gora nije bila okupirana ali su manastiri na Svetoj Gori plaćali veliki harač. U nedostatku novca manastiri su jedni drugima pozajmljivali novac i ostao je veliki dug Hilandara prema Bugarskom manastiru i Aleksandar Obrenović je otkupio sva ta dugovanja.

Čak i u vreme komunizma kada je na neki način pravoslavlje bilo sputavano, proganjano, postojali su čak i tada srpski političari koji su pomagali i vodili računa ne u nekoj velikoj meri, ali su pomagali i vodili računa o srpskom manastiru Hilandar. Takav primer je bio Dobrica Ćosić koji je sadio vinograd u Hilandaru sa tadašnjim Igumanom ocem Mitrofanom, iako je bio politički aktivan u Komunističkoj partiji tadašnje Jugoslavije.

Naš veliki Vladika Nikolaj Velimirović za koga se u pravoslavlju drži da je posle Svetog Save jedan od dvojice najučenijih ljudi uz oca Justina Popovića vladika Nikolaj je iz logora Dahau uputio pismo Srbiji molivši Srbe da se zamonaše u Svetom manastiru Hilandar, jer je znao za pravilo da ako Hilandar spadne na ispod sedam monaha da će upravljanje i rukovođenje Hilandara preuzeti Grci. On je u logoru u zatočeništvu vodio računa o manastiru Hilandar i vodio računa o zavetu Svetog Save da svaka srpska glava bilo gde da je vodi računa o toj svetoj srpskoj kući.

Ko smo mi danas da, kada uživamo blagodeti jake i stabilne Srbije, sebi damo za pravo da zaboravimo taj zavet Svetoga Save?

Svi naši vladari su brinuli o manastiru Hilandar, ali moram da naglasim da danas kao nikada ranije država odvaja ne samo za manastir Hilandar, već za SPC. Završili smo Hram Svetog Save na Vračaru. Renoviraju se, restauriraju, brojni manastiri, pa, evo, i danas usvajamo po prvi put Zakon o zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar i na ovaj način stavljamo pečat, identitetski pečat, jer zauvek spajamo našu neprekidnu kariku Svetog manastira Hilandar i naroda Srbije.

Još jednom ponavljam, time ispunjavamo zavet Svetoga Save i zauvek institucionalno ćemo čuvati i štiti našu srpsku kuću koju nam je ostavio.

Nažalost, do danas nismo imali ovakav zakon kakav danas donosimo. Imali smo Uredbu u vreme vlade Vojislava Koštunice, koju su kasnije ovi žuti Đilasovi naučnici ukinuli i danas imamo pred sobom Predlog zakona koji ćemo doneti i koji će zauvek ostati kao zalog, kao obaveza i budućim nekim generacijama da slede i poštuju zavet Svetog Save i da ovaj zakon bude večna spona srpskog naroda sa svojom kućom Hilandarom.

Mi ne smemo nikada zaboraviti taj sveti zavet. Ovaj zakon koji donosimo upravo jeste dokaz snage i napretka Srbije i da Srbija ima i snage i sredstava, ali pre svega da ima volje i vere da vodi računa o našem kulturnom identitetu, našoj kulturnoj i duhovnoj baštini, o našem nasleđu i zavetu Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o Hilandaru i da svaka srpska muška glava poseti manastir Hilandar.

Ovaj zakon nema za cilj samo materijalnu brigu prema Hilandaru, administrativni status manastira i monaštva, već ima za cilj, pre svega, ispunjenje tog zaveta Svetoga Save.

Upravo danas u ovom visokom domu, u kome smo donosili mnoge zakone, sjedinjujemo i donosimo zakon o najvažnijoj srpskoj kući, o jedinoj srpskoj kući koja postoji neprekidno od svog osnivanja, od 1198. godine do danas. Svaka ruka koja bude podignuta za ovaj zakon danas biće blagoslovena.

Rekoh da i Rusi i Bugari imaju svoj manastir na Svetoj gori. I Rusija i Bugarska su donele zakone o svojim manastirima poput ovog koji ćemo mi ovih dana izglasati i doneti.

Jedna Rumunija, koja ima samo imanje i nekoliko monaha na Svetoj gori, ima zakon kojim uređuje funkcionisanje i odnos države prema tom imanju i monasima i godišnje izdvaja negde oko 900 hiljada evra.

Moram sa ponosom da kažem da i grad Jagodina, iz koga dolazim, pomaže Hilandar, da dom zdravlja i bolnica pomažu ambulantu u Hilandaru, da jagodinski lekari idu i pomažu i leče monahe na Hilandaru, da porodica Dragana Markovića Palme ima poseban odnos sa manastirom, a imamo i tu situaciju da je poverenik manastira Hilandar stanovnik Jagodine Miloš Stojković.

Hilandar je među pet manastira po značaju na Svetoj gori. Jedna trećina imovine čitave Svete gore pripada manastiru Hilandar. Nijedan drugi manastir na Svetoj gori nema toliko imovine, šuma, imanja. O tome treba brinuti. O svemu tome brine tih 50 monaha i 10 iskušenika, kao i onih koji se dobrovoljno jave da pomognu, kao i radnici koji rade na obnovi manastira koji je izgoreo, kao što ste rekli 2004. godine, i gde se više od 90% objekata i stvari obnavlja.

Mi smo kao narod i kao država dužni da tvorimo i da čuvamo ono što nam je naš rodonačelnik Sveti Sava ostavio. Hilandar posećuju ne samo ljudi iz Srbije, već iz čitavog sveta, od Rusije do Amerike, od Putina i Medvedeva, preko princa Čarlsa do, recimo, Leonarada Dikaprija, Orlanda Bluma i drugih.

Hilandar svoja vrata otvara i onima koji nisu pravoslavni Hrišćani, jer hilandarski monasi poštuju i slede učenje Svetog Save, da treba poštovati i voleti sve ljude. Dobar primer je to da je, na primer, za vreme turske okupacije Grčke, turski paša dobio dete zahvaljujući čudotvornoj lozi Svetog Simeona Mirotočivog i da je u znak zahvalnosti poklonio 1.100 hektara zemlje.

Oduvek se u Hilandaru poštovalo pravo na naciju i na opredeljenje, što je vrhunac pravoslavlja, jer pravoslavlje nije ništa drugo nego sloboda. Ali, Hilandar je i pečat našeg srpskog identiteta u svakom pogledu. Mi smo našu autokefalnu crkvu dobili sa Hilandara. Sveti Sava je sa Hilandara krenuo put Vaseljenske patrijaršije, da traži autokefalnu crkvu i ideja naše autokefalne Sprske pravoslavne crkve potekla je upravo od Svetoga Save i hilandarskih monaha.

Važan je podatak da su u privih 300 godina postojanja SPC svi episkopi i arhiepiskopi bili hilandarski monasi. Ako pogledate Pećku patrijaršiju, taj iskonski dom SPC, mesto gde se ustoličuju srpski patrijarsi i ako pogledate tamošnje kivote, možete videti da su i Sveti Sava prvi, Sveti Sava drugi i svi ostali u stvari bili hilandarski monasi.

Ne znam da li znate podatak da je običaj slavljenja krsnih slava, takođe, potekao sa Hilandara? Taj naš srpski pravoslavni pečat, jer nijedan drugi narod ne slavi krsnu slavu, je upravo potekao sa Hilandara i istorija srpske krsne slave u stvari jeste jednaka istoriji Hilandara.

Zbog značaja Hilandara po časti, ne po vlasti, srpski patrijarh i iguman hilandarski se nalaze u istoj ravni i kada su zajedno na svečanostima stoje jedan do drugog, jer tako srpski patrijarh pokazuje čast igumanu ne kao igumanu, nego kao predstavniku svete institucije SPC, našeg ishodišta vere i nacije, kao znak poštovanja manastiru Hilandaru.

Zato mi danas ovim zakonom, opet ponavljam, sjedinjujemo narod sa Hilandarom i ispunjavamo taj zavet Svetog Save.

Pozivam vas da svi danas podržimo ovaj zakon, jer ovaj zakon ne donosimo ni zbog kog drugog, ni zbog EU… Uostalom, kada smo kod EU, manastir Hilandar je jedini manastir na Svetoj gori koji je odbio pomoć od evropskih fondova. Tamošnji monasi su želeli jednostavno da zaštite, da sačuvaju taj srpski pečat u manastiru Hilandaru.

Ovaj danas zakon donosimo isključivo zbog nas i zbog našeg identiteta. Zato vas pozivam da saborno podržimo ovaj zakon i da se sećamo dobro onoga dana kada smo sjedinili narod i Hilandar, da se sećamo dana kada smo se kao narod obavezali da institucionalno čuvamo ikonu Svete Bogorodice Trojeručice, jednu od četiri najpoštovanijih ikona Bogorodice u hrišćanskom svetu, pred kojom se mole ne samo pravoslavni hrišćani, već ljudi iz čitavog sveta i zahvaljujući kojoj imamo na hiljade dokumentovanih svedočenja o čudotvornim moćima ove svete ikone.

Ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo svetu lozu Svetog Simeona Mirotočivog, koja je sama iznikla iz hilandarskog kamena na mestu gde se naš Sveti otac Simeon upokojio. Nikada posađena, nikada zalivena, a evo više od 800 godina rađa čudotvorne plodove.

Obavezali smo se da čuvamo bunar koji je Sveti Sava sa monasima kopao i koji za 800 godina nikada nije presušio.

Obavezali smo se da čuvamo maslinu cara Dušana, da čuvamo manastirsku riznicu za neprocenljivim kulturnim i duhovnim nasleđem našeg naroda.

Danas ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda i Hilandara.

Danas smo se obavezali ovim zakonom da čuvamo sebe, ono što smo bili, ono što jesmo i ono što ćemo biti.

Hvala.