Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon koji sistemski uređuje oblast životne sredine u oblasti buke u životnoj sredini.
Nisam sklon, na samom početku da kažem, da se u svojim diskusijama ponavljam sa svojim uvaženim kolegama koji su u prvom delu sednice poprilično, da kažem, elaborirali različite delove iz samog zakona.
Razlog za donošenje je primarno vezan za Direktivu 2002/49/E3 i usklađivanje sa evropskom legislativom. Ja bih govorio malo iz drugog ugla, da kažem, ali dotaknuću se u svakom slučaju jednog dela i razloga za donošenje ovog zakona a koji se primarno tiče mira i uslova zaštite od buke u životnoj sredini i zvučna zaštita. Pre svega, u kontekstu preventivnih mera zaštite koje ste vi ovde naveli da se odnose na oblast planiranja izgradnje, a na taj način što se u prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju mere i uslovi zaštite od buke a naročito međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.
Sada ovo dosta stručno zvuči i naravno da ljudi iz ove oblasti koji su pisali ovaj zakon i svi koji se razumeju u kontekstu zaštite životne sredine i merenja buke znaju otprilike sve šta ovo znači, ali da bi pokušali ovu tematiku da približimo građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos i da bi ovu raspravu učinili delom, zanimljivijom u kontekstu i same predmetne rasprave, ja bih se referisao na jedan primer koji je izuzetno važan za Srbiju, za Beograd, a koji upravo definiše ovo što sam u uvodnom delu oko preventivnih mera govorio.
Primarno bih govorio o Projektu „Beograd na vodi“ koji je sigurno i u vizuelnom i u marketinškom, ali i u životnom smislu kao novog naselja, novog Beograda, nove Srbije i predstavlja jednu vizualizaciju nove vizije Srbije, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio još u aprilu 2012. godine u kampanji za opšte izbore, gde je kroz jednu tadašnju viziju i pozitivnu kampanju koja je bila baždarena na dva koncepta, jedan je bio na Projektu „Beograd na vodi“, sećamo se svi kada je bivši gradonačelnik Đulijani dolazio sa predsednikom Vučićem, kada su se provozali po Savi i pokazivali tada nepregledne prostore koji su bili zarasli u korov i gde smo imali stare one brodove itd. i one udžerice i sav taj otpad koji se tu godinama nakupljao, kuljao itd.
Da se podsetimo na to da svi građani grada Beograda koji su primarno, da kažem, adresirani gde je prebivalište u ulicama koje su danas preko puta „Beograda na vodi“ koji su jedva čekali godinama, decenijama, da se tu nešto uradi, koliko je i sama vizija i najava tog projekta bila bitna a potvrda podrške koje smo dobili tada na izborima je bila ne samo značajna, već bila je imperativ da se tako nešto uradi.
Sada kada govorimo o viziji, da bi ostvarili u političkom žargonu, da kažem, ili u političkom životu ili u političkom radu kredibilitet, vi u odnosu na vašu viziju morate da nešto uradite po tom pitanju, da budem vrlo prost, da materijalizujete tu viziju. I sada jedan od ta dva stuba politike koju Aleksandar Vučić u toj kampanji predstavlja, jedan je bio Kancelarija za brzi odgovor, jednošalterski sistem koji se danas vrlo uspešno u raznim segmentima obezbeđuje, a drugi je bio Projekat „Beograda na vodi“ koji je sve ono što sam simbol razvoja nove Srbije, novog Beograda i svega ostalog.
Sa druge strane, koliko god se pisalo i govorilo o tom projektu i koliko god on bio predstavljan ne samo marketinški i o njemu se pisalo i dobro i loše i negativno i bilo je puno otpora, u samom startu podrška realizaciji tog projekta nije bila viša od 20% građana Beograda, a da bi sada preko tri četvrtine samo Beograđana, ne samo podržavalo, već svaki dan konzumiralo na neki način sve ono što u rekreacionom i svakom drugom smislu mogu da sprovedu u toku svog života, šetajući promenadom i koristeći druge sadržaje. „Beograd na vodi“ nije projekat koji je elitistički, koji je projekat jednog stambeno-poslovnog prostora koje možete videti u razvijenijim centrima Evrope, u prestonicama njihova, a gde imate naselja koja su zatvorenog ili poluzatvorenog tipa. To naselje ne koriste samo Beograđani, već svi građani Srbije i mnogi iz regiona prvo dolaze u „Beograd na vodi“.
Zašto sada pričam o „Beogradu na vodi“, a u kontekstu priče o buci? Pričam iz tog razloga zato što je dole niklo jedno novo naselje, već niče jedan novi grad koji se integriše sa starim delom grada, a mi imamo još uvek u određenim segmentima, s obzirom da se projekat fazno razvija, infrastrukturu iz prošlog perioda. S obzirom da smo u proteklom vremenskom periodu mogli da gledamo u nekom političkom radu naših političkih suparnika da ekologija, ta generalno zelena agenda postaje dominanta u njihovom diskursu, moram da kažem da sam primetio da tu postoje dvostruki aršini. U suštini su oni spremni da lociraju određene probleme koji postoje u samoj organizaciji grada Beograda, ali isto tako ako im se nešto, sa druge strane, ne sviđa spremni su da primene dvostruki aršin u svemu tome.
Evo, daću jedan primer, a to je stari Savski most, koji ima svoju simboliku, ima svoju vrednost, ali u kontekstu razvoja grada u novom naselju "Beogradu na vodi", apsolutno i u svakom smislu reči nema više upotrebnu vrednost i ne može odgovoriti kako životnim, tako saobraćajnim, tako potrebama života na tom potezu, a ne govorim samo o potezu "Beograda na vodi" i novih stambeno-poslovnih objekata, već govorim i o svim ulicama koje su tu u okruženju - Karađorđevoj, Gavrila Principa, itd.
Tu sad dolazimo do buke. Taj most, pošto svi šetaju promenadom, dolaze nam turisti, Beograđani masovno šetaju svaki dan tuda, a vikendom ne možete da prođete, taj most stvara ogromnu količinu buke koja se širi u koncentričnim krugovima i na ulice u starom delu Beograda - Karađorđevom, Gavrila Principa i mnogim drugim. Ta buka je ogromna.
Međutim, ovi borci za nazovi ekologiju i zaštitu životne sredine, oni tu imaju kontra pristup i oni kažu da tu nema buke i u principu se zalažu za to da taj most tu ostane. Ali, sa druge strane, imaju primedbu na drugim pozicijama gde je ta buka ili gde je ugrožena životna sredina, da to istaknu.
Gospodo draga, jedan aršin - jedan obrazac, u toj vrsti priče je nešto što je neophodno. Taj potez koji sada već možemo da koristimo je značajno manji u odnosu na sve ono što će u budućnosti biti još kao novo izgrađeno, jer taj potez koji ide tamo prema "25. maju", pa linijski park koji ide prema Pančevačkom mostu na jednu stranu ili spajanje od novog šoping centra "Galerije" prema sajmu, pa dalje prema Adi ciganliji, prostor za šetanje, za rekreaciju, u jednom potezu, ja mogu slobodno da kažem da će biti veći nego bilo gde u Evropi. Taj prostor ne koriste ljudi koji žive dole u novom naselju ili novom delu grada, već koriste svi i neophodno je upravo iz tih razloga.
Zato me raduje činjenica da je gradski arhitekta, gospodin Marko Stojčić najavio da će sledeće godine Stari savski most biti razmontiran, u nekim delovima isečen, konzerviran i u svakom slučaju na određen način posle upotrebljen u neke druge svrhe, koje mogu zadovoljiti ovu vrstu činjenice koja podrazumeva da mi o svemu onome što je nekad predstavljalo Beograd i taj most, da ćemo moći na određeni način predstaviti, a ne na lokaciji koja je žila kucavica u saobraćaju, u životnom i u svakom drugom smislu.
Iz tog razloga, smatram da je izuzetno važno, kao što sam i rekao na samom početku, kako ćete vi projektovati razvoj jednog grada. Mi vidimo da se infrastruktura po Srbiji širi u svakom pogledu, ako govorimo o samo putnoj infrastrukturi, vidimo da se svi standardi uspostavljaju u smislu tih zvučnih zidova odnosno prepreka da se buka ne bi mogla čuti u okolnim naseljima, kućama, koje su u blizini auto-puteva, izgradnji drugih puteva, brzih cesta itd.
Ako se referišem ponovo na ovaj projekat, da bih bio vrlo jasan, onda vidimo da u tom delu naselja mi ćemo imati izmeštanje autobuske stanice. Na mestu gde je današnja autobuska stanica će se zidati nove škole, "Beograd na vodi" je projekat u kojem država ima 35% svog učešća vlasništva, da tako kažem, privatni partner ima 65%, a svi, ono što je kao nova vrednost, kao nekadašnja vizija a danas uspešno ostvaren projekat koji se fazno sve brže i brže razvija, koje je najveće gradilište u ovom delu Evrope, pokazuje da se i te kako dobro planiralo i da se i u kontekstu buke dobro planiralo, ali tu sada treba da ide novi most koji će imati četiri trake, gde će moći i pešaci da pređu, imaćemo novi biciklističko-pešački most na drugoj relaciji, itd. Prosto, u svakom delu grada Beograda planiraju se stvari koje će ići u tom pravcu da se buka sve više smanjuje.
U tom kontekstu bih rekao za sve ono što nas napadaju u vezi izgradnje metroa za koji su prvo rekli da se neće raditi, pa onda da nakon toga kada smo već došli u poziciju da danas imamo i kuda će ići trase, da i sama izgradnja metroa u kontekstu smanjivanja buke i te kako ima veliki uticaj, zato što će se veliki broj Beograđana i svih ostalih u budućnosti voziti metroom, što znači da ćemo imati smanjen broj vozila na ulicama Beograda, a takođe izgradnjom ovih infrastrukturnih radova, tipa novog mosta koji će biti na toj lokaciji, to je samo jedan segment koji u vizuelnom i svakom drugom smislu pokazuje da mi i te kako dobro projektujemo, da i te kako dobro planiramo, a ono što je najvažnije, da kada nešto obećamo, da to uradimo.
U tom kontekstu, živela nam Srbija, mirna, čista i napredna!