Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.