Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/409-21

2. dan rada

14.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tač. od 2. do 5. dnevnog reda.

Saglasno članovima 90. stav 1. i 239. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Nebojša Perić, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, dr Duško Pejović, predsednik Saveta DRI, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, Danijela Bokan, Miroslava Đošić, Siniša Milošević i Čedomir Radojčić, članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, Nikola Altiparmakov i Bojan Dimitrijević, članovi Fiskalnog saveta, Goran Petković, član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Nevenka Bojanić, Ljiljana Dimitrijević i Marijana Simović, članovi Saveta DRI i Milana Milinković, sekretar DRI.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu, Izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2020. godinu, Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2020. godinu i Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu.

Da li predstavnici predlagača žele reč?

Reč ima Nebojša Perić, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije. Izvolite.

Nebojša Perić

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na samom početku napomenem da mi je čast što danas ispred Komisije za zaštitu konkurencije, kao važne državne organizacije, mogu da predstavim rezultate njenog rada tokom 2020. godine, koji predstavljaju jedan kontinuitet u obavljanju najznačajnijih aktivnosti Komisije u oblasti zaštite konkurencije koje su zakonom poverene Komisiji.
Napomenuo bih i to da je ovo prva puna godina rada sadašnjeg Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Svakako da je godinu iza nas, pa i vezano za obavljanje svih aktivnosti Komisije, obeležila pandemija izazvana Kovidom 19, što je sa jedne strane bilo neophodno omogućiti nesmetano obavljanje svih aktivnosti od strane Komisije, a i obezbediti bezbedan rad za zaposlene i što se, naravno, pandemija u jednoj meri odrazila i na prihode Komisije koji su, kao što ste mogli videti, bili za nekih oko 10% niži u odnosu na planirane, ali isto tako su i rashodi bili drastično niži. Oni su bili za negde oko 30% niži u odnosu na planirane.
Komisija je, kao što ste mogli videti, i pored svega toga, poslovala pozitivno finansijski, ostvarila je i višak prihoda nad rashodima, od čega je 70% odnosno nešto preko 100 miliona dinara uplaćeno u budžet Republike Srbije.
Ono što bih napomenuo to je da je svakako ovaj način finansiranja zaista više nego dobar, koji omogućava ne samo operativnu nezavisnost u radu Komisije, nego se pokazalo da zaista i u ovakvim vanrednim okolnostima Komisija je mogla nesmetano da funkcioniše i da radi.
Kada govorimo o pregledu najvažnijih aktivnosti koje je Komisija obavljala tokom 2020. godine, to su svakako postupci za utvrđivanje postojanja povrede konkurencije, pojedinačna izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija, sprovođenja sektorskih analiza o stanju konkurencije ili u užem smislu uslova konkurencije nad pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja iz delokruga svojih nadležnosti, učestvovanje u pregovaračkom timu vezano za Poglavlje 8, učestvovanje u domaćim i međunarodnim projektima i aktivnosti koje se odnose na politiku zaštite konkurencije.
Ja ću pokušati da u ovom kratkom vremenskom periodu, na jedan koncizan i strukturiran način vam predstavim sve ove najznačajnije aktivnosti, bez da vas zatrpavam sa gomilom statističkih podataka, ali ipak sa navođenjem određenih podataka koji praktično pokazuju da sve ono što smo i naveli prilikom izbora i gde smo videli mogućnost za poboljšanje rada Komisije, to se i ostvarilo.
Svakako jedan od najvažnijih segmenata, ako ne i najvažniji u radu Komisije jesu postupci za utvrđivanje postojanja povrede konkurencije. Kao što ste mogli videti, Komisija je tokom izveštajnog perioda sprovela ukupno 22 postupka, odnosno radila na 22 predmeta, od kojih je okončala sedam postupaka, u isto vreme pokrenula i novih osam postupaka i to sedam za utvrđivanje postojanja restriktivnih sporazuma i jedan za zloupotrebu dominantnog položaja.
Ono što bih hteo posebno da napomenem, to je da je Komisija u pet pokrenutih postupaka sprovela ukupno 18 nenajavljenih uviđaja i što se zaista pokazalo kao jedan od najefikasnijih načina za pribavljanje dokaza.
Kada posmatramo sve ove pokazatelje, a to je broj pokrenutih postupaka u toku jedne godine i broj okončanih postupaka, pa i broj sprovedenih, nenajavljenih uviđanja, a samim tim mogao bih reći i ozbiljnosti i težinu pokrenutih postupaka, onda možemo reći da je 2020. godina bila jedna od najproduktivnijih u radu Komisije, posebno u ovom sektoru.
Upravo to je ono što smo i prilikom izbora rekli da će u budućnosti najveći fokus u radu Komisije upravo biti na povredama konkurencije i to prvenstveno n a otkrivanju najtežih oblika povrede konkurencije, kao što su, na primer, karteli ili zloupotreba dominantnog položaja, jer smatram da smo i kadrovski, ali i tehnički dovoljno osposobljeni i dovoljno zreli da možemo da se upustimo i da se bavimo onim oblastima i onim tržištima kojima se Komisija do sada nije bavila.
Drugi segment rada Komisije u okviru navedenog sektora odnosi se na pojedinačna izuzeća restriktivnih sporazuma o zabrani. Dakle, to su sporazumi koji po svojoj prirodi bi bili zabranjeni, odnosno restriktivni, ali ukoliko pozitivni efekti pretežu nad negativnim i kada su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, takvi sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane na određeni vremenski period.
Kao što ste mogli videti, Komisija je tokom 2020. godine postupala u ukupno 37 ovakvih predmeta, od kojih je 31 okončan donošenjem rešenja kojima se ovakvi sporazumi izuzimaju od zabrane, a u šest postupaka je izvršena obustava zato što dostavljeni sporazumi nisu bili restriktivni.
Upravo, evo, i na ovom primeru možemo reći da sve ono što smo i ranije isticali upravo koja je uloga Komisije, jedan od osnovnih, a to je da ne štiti konkurente na tržištu jedne od drugih, nego da upravo Komisija štiti konkurenciju na tržištu.
Sledeći bitan segment i važan u radu Komisije jesu postupci ispitivanja koncentracija. Dakle, reč je o onim postupcima kada dolazi do određenih promena, bilo da je u pitanju kontrola vlasništva kod kompanija, statusnih ili drugih promena i kada su ispunjeni zakonom propisani finansijski pragovi. U tom slučaju postoji obaveza kompanije da od Komisije dobiju saglasnost za takvu transakciju.
Ukupno takvih podnetih prijava koncentracije u 2020. godini je bilo 134. Imajući u vidu, kažem, ove vanredne okolnosti, možemo reći da je to više nego dobar broj, odnosno dobar rezultat, a posebno imajući u vidu da je ovo segment iz kog se praktično komisija najviše i finansira.
Još jedan bitan segment u radu Komisije za zaštitu konkurencije koji smo gledali da unapredimo, jeste sprovođenje sektorskih analiza, stanja konkurencije na pojedinim tržištima ili u užem smislu i sprovođenje određenih analiza uslova konkurencije. Ne samo zato što je to bila preporuka Evropske komisije da se komisija u svom radu više oslanja na sopstvene analize, već i zato što se zaista pokazalo iz prakse da tako sprovedene analize predstavljaju dobru osnovu za određeni advokasi, a često i za pokretanje samih postupaka.
Kao što ste mogli videti tokom 2020. godine komisija je sprovela ukupno četiri sektorske analize i pokrenula još dve. Naravno da i dobro sprovedene sektorske analize omogućavaju pokretanje postupaka, a samim tim i njihovo brže okončanje i ako hoćete i efikasniji završetak tako pokrenutih postupaka.
Ono što bih hteo još da napomenem, to je da svakako uloga komisije nije isključivo u kažnjavanju učesnika na tržištu, odnosno izricanje mera zaštita konkurencije, nego da je preventiva zaista važnija od same reaktive i u tom smislu, a kažem posebno i zbog činjenica da smo i mi uočili da još uvek jedan broj učesnika na tržištu povrede čini iz nehata, da svakako je potrebno raditi na dodatnoj edukaciji učesnika na tržištu, i upravo u budućem radu komisije takođe će akcenat biti na tome.
Na kraju, ja bih, imajući u vidu sve navedeno, hteo da vam se još jednom zahvalim na mogućnosti da prezentujem rezultate rada Komisije za zaštitu konkurencije u 2020. godini, kao i prvoj punoj godini rada sadašnjeg Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i pored postojanja pandemije sa poboljšanim merljivim indikatorima performansi komisije u određenim aktivnostima. Zahvaljujem se.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč?
Molim vas da se prijavite u sistem.
Reč ima Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Izvolite.

Pavle Petrović

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani poslanici, imate pred vama detaljni izveštaj Fiskalnog saveta za 2020. godinu. Između ostalog, tu vidite da smo tokom te godine uradili 12 dokumenata u kome se nalaze analize i preporuke vezane za fiskalnu reformu i za fiskalnu politiku, ocenu budžeta, rebalansa.
Tako da u ovom izlaganju ću samo neke osnovne poente u okviru vremena koje imam da iznesem.
Fiskalni savet je, po izbijanju zdravstvene krize, reagovao odmah sa preporukom, još u martu mesecu, da je u takvoj situaciji neophodno da se prvenstveno adresira problem zdravstvene krize, a onda i ekonomske krize koja je posledica te zdravstvene krize, te da je u tom smislu opravdano ići u rebalans budžeta i značajno povećanje deficita i zaduživanja.
Vlada je u osnovi brzo reagovala na krizu i paket pomoći privredi, koje je ona dizajnirala, predložila Skupština, kasnije usvojila, u osnovi je bio dobar i sprečio je značajan pad zaposlenosti tokom 2020. godine. Naročito je dobra reakcija bila odmah u aprilu mesecu 2020. godine, znači reakcija je bila na vreme i postigla je svoje efekte.
Ono što sledeći paket koji je bio tokom leta 2020. godine je mogao da bude više fokusiran, tj. tada su već postojale dovoljne informacije o tome ko je u privredi, govorim o pomoći privredi, ugrožen i da se ta sredstva upute baš onima kome su bila i neophodna, a ne svima, dakle i onima kojima to nije bilo neophodno. Nažalost, sa takvom praksom se nastavilo rebalansom u aprilu 2021. godine i to je ono što je Fiskalni savet ukazao kao neopravdano.
Druga mera sa kojom se nismo složili sa Vladom jeste podela sto evra svim građanima i svim građanima Srbije punoletnim. Ta se mera sada, slična mera nastavlja i u ovoj godini.
Ovde bih hteo da iznesem jedan opšti stav Fiskalnog saveta da bi to objasnio. Dakle, Fiskalni savet je za to da se sredstva daju građanima, ali onim građanima kojima je to stvarno i potrebno. Za to je neophodno da se napravi analiza koji su to, i dobije evidencija, ugroženi građani, tj. da se formiraju, ono što se kolokvijalno kaže – socijalne karte, i da se na osnovu toga onda daje pomoć.
U slučaju na primer te pomoći od 100 evra, koja je koštala 600 miliona evra budžet, da su postojale te socijalne karte isti cilj tj. pomoć onima kojima je to neophodno i onima koji su stvarno siromašni bila bi samo trećina, nekih 200 miliona evra.
Dakle, naš opšti stav je da treba pomoći građanima u krizi, pod jedan. Pod dva, treba pomoći onima kojima je pomoć neophodna. Pod tri, za to je neophodno imati evidenciju i socijalne karte. Nažalost, još pre tri godine ministar Đorđević je najavio da će to biti urađeno za godinu dana i mi ih ni danas nemamo.
Sledeća stvar za 2020. godinu koju Fiskalni savet ocenjuje kao izuzetno pozitivnu su javne investicije. Naime, javne investicije u 2020. godini su uprkos krizi, i zdravstvenoj krizi i ekonomskoj krizi, bile iznad plana, iznad onoga što je budžetom predviđeno dok se još nije ni znalo da će doći kriza, a isto tako su bile veće i u odnosu na 2019. godinu kada te krize nije bilo.
Fiskalni savet se dugo zalagao za povećanje javnih investicija u infrastrukturu i to se sada i dešava jer je to osnovna poluga kojom Vlada i država mogu da podstaknu privredni rast, a i potrebe za tim infrastrukturnim putevima i zdravstvu, investicijama u njima, su neophodne. Naročito su bile značajne investicije u zdravstvu, što je takođe dobro, i sa tim povećan investicijama u 2020. godini, koje se sada nastavljaju, situacija što se tiče opremljenosti zdravstva počinje značajno da se popravlja i ako je pre toga značajno i zaostajala.
Druga velika tema na koju bih hteo da skrenem pažnju poslanicima je pitanje transparentnosti budžeta i ovo tim pre mislim da je važna tema što je ovde prisutna i DRI, te mislim da bi zajedničkom akcijom, zajedničkim delovanjem Fiskalnog saveta i te institucije naravno uz pomoć vas, poslanika, ili ako vi to odobrite mogli značajno da unapredimo transparentnost budžeta.
Transparentnost javnih rashoda se smanjila tokom 2020. godine. Oni su postali manje transparentni. To je bilo opravdano za onaj prvi rebalans kada se odmah reagovalo na krizu, ali kasnije za to ne vidim opravdanje.
Ilustracije toga su velike budžetske pozajmice, nekih 150 miliona evra, gde u budžetu nije napisano kome to ide. Ostalo je sam oda nagađamo da je to možda ER Srbija. Zatim, to je primer Kancelarije za javna ulaganja nekih 100 miliona evra, što takođe nije bilo najavljeno gde ide. I, postoji još nekoliko stavki o kojima smo u našim izveštajima govorili.
Vezano, i ovim privodim kraju izlaganje, za transparentnost je i Završni račun budžeta. Naime, zakonska obaveza Vlade i Skupštine je da usvoji Završni račun budžeta. To se nažalost, nije dešavalo do 2019. godine, a onda je 2019. godine, što je Fiskalni savet pozdravio, usvojen Završni račun budžeta za 2008. godinu, i za niz godina ranije, a potom je 2020. godine usvojen Završni račun za 2019. godinu. Po zakonu Fiskalni savet treba da da mišljenje o Završnom računu budžeta. Mi smo to dali prošle godine u decembru. Dakle, ocenu Završnog računa za 2019. godinu, a sada bih izneo neke pozitivne stvari, koje smo tamo izneli i neke stvari koje bi mogle da unaprede, i treba da unaprede transparentnost tog Završnog računa, tj. da se vide tačno na šta se novac potrošio.
Jedna velika stavka koja nije transparentna su kazne i penali. Dakle, mi i u završnom računu ne vidimo po kom osnovu i kome je država platila iznose za kazne i penale. Skrenuo bih pažnju poslanicima da se ta stavka značajno uvećava u poslednjih tri, četiri godine i postaje veoma značajna stavka i ima indicije da će i ove godine to biti značajna stavka. Tako da bi, za jednu transparentnost, kako za poslanike, tako i za javnost, bilo neophodno da znamo na šta su otišle te pare.
Druga oblast gde bi transparentnost trebala, po našem mišljenju, unapređena su subvencije za strane direktne investicije. Takođe, u završnom računu ne postoji spisak preduzeća sa tačnim iznosima kolike su bile te investicije. Stoga mislimo da je to nešto što bi bilo neophodno uraditi.
Treće je, budžetske pozajmice, o tome sam već govorio, takođe iznos tih budžetskih pozajmica postaje sve veći, a i dalje se ne zna kome idu. Dakle, bilo bi neophodno da imamo tačan spisak, da poslanici, pa onda i javnost ima tačan spisak preduzeća i iznose gde su te budžetske pozajmice i otišle.
Naravno, imao bih još nešto da izvestim u pogledu srednjeg roka. Fiskalni savet je ocenjivao i fiskalnu strategiju i u jednoj rečenici važno je, to je ta fiskalna strategija plan Vlade za naredne tri godine, po zakonu Fiskalni savet to ocenjuje, ali sada ova fiskalna strategija i prošlogodišnja i ova nova će biti važna utoliko da svojim planom predvidi ponovo vraćanje visokog fiskalnog deficita u ravnotežu, ili nizak fiskalni deficit, i da okrene rastući trend duga u odnosu na dohodak cele cemlje na opadajući trend. Toliko za sada. Naravno, tu smo saradnici i ja da odgovorimo na vaša pitanja. Hvala vam gospođo potpredsednice.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Molim uvažene predstavnike predlagača da pritisnu ono veliko dugme da ih vidim u sistemu.
Reč ima narodni poslanik Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije. Izvolite.

Dejan Popović

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je da mogu u ovom domu da prezentujem godišnji izveštaj Agencije za energetiku Republike Srbije. Nastojaću da u predviđenom roku što konciznije iznesem osnove ovog izveštaja koji je dostavljen Narodnoj skupštini na razmatranje.
Shodno odredbama Zakona o energetici po ustaljenoj proceduri kao i ranijih godina, Agencija za energetiku Republike Srbije sačinjava o svom radu godišnji izveštaj koji usvaja Savet agencije i dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje. Po strukturi i sadržaju, izveštaj odgovara preporukama Saveta Evropskog energetskog regulatora.
Pored izveštaja o radu i finansijskog poslovanja, ovaj dokument sadrži izveštaj o stanju energetskog sektora Republike Srbije iz okvira nadležnosti Agencije i kao što sam i prošli put rekao, mislim da je to najsveobuhvatniji izveštaj o energetici godišnji u našoj državi.
Što se tiče tog izveštaja, sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte, tokom 2020. godine je bila zadovoljavajuća, što je od posebnog značaja u uslovima pandemije. Potrošnja električne energije u 2020. godini bila je na nivou 2019. godine. Povećana je potrošnja u domaćinstvima za 2,8% i kod kupaca na visokom naponu za 0,6%, a smanjena je potrošnja u industriji kod kupaca na srednjem naponu za 0,4%, a na niskom naponu za 5,8%. Ovo je verovatno posledica pandemije. Kao što znate u uslovima vanrednog stanja i kasnije dosta tih manjih firmi je prešlo na rad od kuće, samim tim se povećala potrošnja po kućama, a smanjena potrošnja u tim kompanijama.
Ukupna proizvodnja električne energije je bila veća za 2% u odnosu na 2019. godinu, pri čemu je proizvodnja termoelektrana na ugalj bila veća za 5%, a hidroelektrana povezane na prenosni sistem proizvodnja je bila manja za 4,7%, zbog nepovoljnih hidroloških uslova. Vetroelektrane povezane na prenosni sistem su proizvele 9%, a elektrane povezane na distributivni sistem su proizvele 13,2% više električne energije iz vetra.
U 2020. godini izvoz električne energije je za 264 gigavat časa povećan i veći je od uvoza. Potrošnja prirodnog gasa u 2020. godini je bila povećana za 6,7% u odnosu na 2019. godinu i najviše u domaćinstvima 18,8% povećana potrošnja prirodnog gasa, što ukazuje da je gas konkurentan energent.
Od ukupnog obima prodaje na slobodom tržištu prodato je 2020. godine 48,6% električne energije, nešto niže, jer je kao što rekoh malopre, bila povećana potrošnja u domaćinstvima i 82,9% prirodnog gasa, dok je u 2019. godini to bilo 84,1%. Domaćinstva su u merljivom broju, 148 mernih mesta, koristila pravo da biraju snabdevače i kupuju na slobodnom tržištu i uglavnom su se snabdevala po regulisanim cenama.
Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, kao što znate je prognoziran rast potrošnje električne energije za 1% prosečno godišnje. U tom periodu ova potrošnja bi trebala da se pokriva produženjem roka veka postojećih elektrana. U izgradnji je treći blok TE Kostolac B, koji je najznačajniji projekat koji je započet sa realizacijom, kao i izgradnja TE Toplana Pančevo.
Na prenosnu mrežu, tokom 2020. godine nije bilo priključenja novih vetroparkova, tako da je na kraju godine ukupna snaga iz vetroparkova iznosila 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu do kraja 2020. godine bilo priključeno 328 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 212 megavata. U 2020. godini proizvedena električna energija iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni distributivni sistem, što je jako bitno je iznosila 10.872 gigavat časa, što je 32,1% bruto finalne potrošnje električne energije u Srbiji, što je od velikog značaja, jer kada poredimo sa Evropom, polako se približavamo Evropi, jer ukupno u toku 2020. godine, na nivou cele Evrope, 28 država, udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji električne energije je bio negde na 34%, dok ima dosta država članica EU koje imaju znatno manji udeo obnovljivih izvora u svojoj bruto finalnoj potrošnji.
Sada bih naglasio da smo prošle godine doneli preliminarnu sertifikaciju GAS Transa kao nezavisnog operatora transportnog sistema i nakon dobijenog mišljenja Sekretarijata energetske zajednice sertifikovali smo GAS Trans kao nezavisnog operatora transportnog sistema. U toku 2020. godine, ovaj interkonektivni gasovod je najveći delom završen, povezan sa transportnim sistemom u Bugarskoj i transportnim sistemom Transport GAS u Srbiji. Prve količine gasa za tržište Srbije su iz pravca Bugarske dopremljene ove godine, početkom 2021.
Ova gasna interkonekcija je, kao što sam i prošle godine prilikom razmatranja godišnjeg izveštaja isto ovde u Skupštini za 2019. godinu naglasio, najznačajniji energetski projekat urađen u našoj državi poslednjih 30 godina, što aktuelna situacija, koliko je značajan taj projekat, aktuelno stanje sa tržištem energenata na nivou Evrope govori koliko taj gasovod doprinosi energetskoj bezbednosti Srbije.
Nizak stepen gasifikacije domaćinstva još uvek je veliki. Pozitivno je tek oko 10% ukupnog broja stanovništva, ima mogućnost priključenja na gradsku mrežu i priključeno je na gradsku mrežu. Međutim, pozitivno je što, kao što vidimo, distributivne mreže se šire i Srbija ide ozbiljno u gasifikaciju.
Cene prirodnog gasa za javno snabdevanje i cene pristupa za distribuciju prirodnog gasa tokom 2020. godine nisu menjane. Za održiv razvoj energetskog sistema veoma je važna adekvatna dugoročna politika regulisanih cena, predvidiva za kupce i investitore. Neizostavan preduslov za promene regulisane cene električne energije za domaćinstva je povećanje broja zaštićenih socijalno ugroženih kupaca, jer je tokom 2020. godine broj zaštićenih kupaca koji su koristili pravo na umanjenje računa bilo samo 72.000, a po proceni nadležnih institucija broj korisnika koji bi mogli da koriste ovo pravo veći je od 300.000.
Savet Agencije za energetiku Republike Srbije prilikom davanja saglasnost na regulisane cene insistira na racionalizaciji poslovanja energetskih preduzeća i priznavanju samo opravdanih troškova. Jedan od najvećih troškova su visoki gubici električne energije u distributivnoj mreži, u 2020. godini su se povećali i gubiti u distributivnoj mreži tokom 2020. godine iznosili su u proseku 11,95% električne energije. Potrebno je intenzivnije investiranje u elektro-distributivnu mrežu, preuzimanje mernih uređaja, priključenje voda i efikasna zamena mernih uređaja.
Elektromreža Srbije akcionarsko društvo u 2020. godini nastavlja aktivnosti u cilju razvoja sistema i jačanja prekograničnih kapaciteta i učešća u koordinisanim akcijama prekograničnih kapaciteta na organizovanom tržištu. Naša berza je, kao što znate, već i prethodne godine bila likvidna, tokom 2020. godine, obim trgovanja je povećan za 11%. U 2020. godini pokazatelji za neplanirane prekide isporuke lečenja negde u prenosnom distributivnom sistemu su neznatno lošiji u poređenju sa 2020. godinom. Što se tiče distributivne, ti su još uvek lošiji od evropskih proseka.
Sada bih samo ukratko ono najznačajnije što je Agencija u nekim brojevima radila tokom 2020. godine u oblasti licenciranja objekata. Od 81 podnetog zahteva, odobrili smo 68 licenci. U domenu regulacije cena, Savet Agencije je u decembru 2020. godine smenio metodologije kojima se u skladu sa zakonom određuje obrazovanje regulisanih cena energetskih subjekata, i to metodologiju za određivanje cena pristup sistemu za prenos električne energije, metodologiju za određivanje cena pristup sistemu za distribuciju električne energije i metodologiju za određivanje cena garantnog snabdevanja. Dana 23. januara Savet je doneo odluku o ceni sistemskih pomoćnik usluga sekundarne i tercijalne regulacije. Savet je, 26. novembra 2020. godine, usvojio Izveštaj o potrebi regulisanja cena zakupa rezervne snage za sistemske usluge.
Da ne dužimo, da ima prostora i za pitanja, u novembru 2020. godine Savet Agencije daje saglasnost na primenu sledećih pravila, rasporeda prekograničnih kapaciteta na srpsko-mađarskoj, srpsko-rumunskoj, srpsko-bugarskoj, srpsko-hrvatskoj granici, na granici Srbije i BiH, srpsko-makedonskoj, srpsko-crnogorskoj granici. Usvojili smo sva pravila o radu prenosnog sistema, plan investicija i prenosni sistem, plan razvoja transportnih sistema i da ne nabrajam sve dostavljene planove razvoja investicija naših preduzeća na svim mrežama.
Ukupno je Agenciji tokom 2020. godine podneseno 356 žalbi, 230 žalbi je Agencija rešila u upravnom postupku kao poverene poslove, jer Agencije kao povereni posao u drugom stepenu odlučuje po žalbama na priključenju, a 126 pritužbi imalo je karakter raznih pritužbi fizičkih i pravnih lica ili zahteva za davanje mišljenja u primeni propusta iz nadležnosti Agencije.
Od drugih međunarodne aktivnosti su bile svedene i uglavnom su se odnosile i vršile putem on-lajn konferencija, jer, kao što znate, nije moglo da se putuje. Toliko bi što se tiče toga šta smo radili u toku prošle godine.
Što se tiče Finansijskog izveštaja o poslovanju Agencije, kao što vidite, Agencija je od prihoda ostvarila, od planiranih 223.357.000 ostvarila 220.739.000, što je nešto manje. Uglavnom je manje zbog smanjenja prihoda od licenca, o čemu sam pričao i na prošlom usvajanju izveštaja, jer sve manje imamo prihoda od licenci, pa smo nužni da obezbedimo nezavisno poslovanje Agencije samo uglavnom iz prihoda od regulatorne naknade.
Što se tiče rashoda, oni su bili niži od planiranih znatno. Razumljivo je što praktično nismo imali troškove putovanja, jer nismo ni mogli da putujemo na sve te međunarodne konferencije, one su držane on-lajn. Od planiranih rashoda, od 223.357.000 mi smo ostvarili rashode od 208 miliona.
Posebno bih na kraju istakao da smo jako ponosni što je Agencija za energetiku Republike Srbije tokom 2020. godine, u uslovima pandemije, čak i vanrednog stanja, organizovala rad tako da je u potpunosti funkcionisala i da nijedan predmet ni u prvom ni u drugom stepenu nije kasnio zbog Agencije. Eto, toliko. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije.
Izvolite.

Duško Pejović

Uvažena predsedavajuća, poštovana Narodna skupštino, čast mi je i zadovoljstvo da ispred DRI i 336 zaposlenih na današnji dan u njoj mogu da ukratko iznesem Izveštaj o radu institucije koji je obavljen u posebnim uslovima, u uslovima pandemije u 2020. godini. Izveštaj smo vam dali na vreme, prema strukturi i sadržaj koji je običajni.
Najpre da kažemo da smo izvršili, sastavili, objavili i na sajtu prezentovali 254 izveštaja o obavljenoj reviziji kod svih sektora i po svim vrstama revizije, što je u odnosu na 241 izveštaj u prethodnoj 2019. godini 5% više. Ukupno je subjekata od 2020. godine obuhvaćeno 270, što je u odnosu na 2019. godinu 251, više za 7,6%.
Što se tiče izraženih ocena, odnosno datog izjašnjenja na finansijske izveštaje kod subjekata revizije, u 2020. godini smo imali 39 izveštaja za pozitivnu ocenu, 107 izveštaja ocenjenih sa rezervom i četiri izveštaja negativno ocenjena. Kada se to uporedi sa prethodnom 2019. i 2018. godinom, onda je uočena tendencija povećanja pozitivnih izveštaja ili izveštaja sa pozitivnom ocenom, a istovremeno smanjenje izveštaja sa rezervom i negativnih izveštaja, dok uzdržanih izveštaja u 2020. godini nije bilo.
U isto vreme smo obavili i 17 odazivnih izveštaja, odnosno izvršili 17 revizija, gde smo za osam subjekata utvrdili da postoji kršenje obaveze dobrog poslovanja. Težeg oblika tog narušavanja u 2020. godini nije bilo.
Što se tiče ukupno utvrđenih greški i nepravilnosti za 2020. godinu kod izvršenih revizija i navedenih subjekata, imamo tri kategorije sabranih greški i nepravilnosti.
Prva se odnosi, ukupne greške koje smo utvrdili kod pripremnih radnji i za sastavljanje finansijskih izveštaja. To je utvrđeno 56,57 milijardi dinara, što je u odnosu na prethodnu 2019. godinu, kada je iskazano 163,2 značajno smanjenje.
Što se tiče finansijskih izveštaja, greške su uočene u iznosu od 376 milijardi dinara, što je u odnosu na prethodnu kada je iskazano 441 smanjenje, ali je ipak na izrazitom velikom nivou, a to su greške koje se odnose na finansijsko evidentiranje, na više iskazano, na duplo, na manje iskazano, na nepravilno iskazano, na pogrešne ekonomske, organizacione i druge osnove.
Što se tiče nepravilnosti, to jest usaglašenosti sa poslovanjem u 2020. godini je utvrđeno 130 milijardi dinara tih nepravilnosti što se uglavnom i isključivo odnosi na javne nabavke. Nepravilnosti u javnim nabavkama su izuzetno velike i one su u ovom iznosu 129 milijardi i za tri subjekta se odnose na 97%.
Što se tiče ostalih odstupanja kroz prihode, rashode, obaveze, kapital, stavke u bilansu stanja itd, u slučaju vaših pitanja da se ne bih sada ovde sa iznosima vas opterećivao, imam detaljno pripremljene ove elemente. Efekat utvrđenih revizija od 2020. godini, 376 milijardi, dakle, to je 370, to je efekat nađenih greški i on je, to sam napomenuo, manji za 64,9 milijardi na 2019. godinu. Dalje, što se tiče finansijskog upravljanja kontrole ili takozvano skraćenica FUKA, stanje je otprilike kao i u prethodnom periodu, imamo značajna odstupanja oko internih akata ne doneseni ne postupanja itd. A što se tiče interne revizije isto tako, 43% subjekata ima uspostavljenu internu reviziju, a 57 nema ili 3% ima u internom aktu, a nisu imenovali internog revizora, a 54 nema ni u internom aktu ni u imenovanju.
Kada se uporede greške u prihodima i primanjima, u rashodima i izdacima onda je očito da su greške u 2020. godini zaista manje i u ukupnim relativnim iznosima 0,72% su greške u prihodima i primanjima, a 2,02% su bile u 2019. godini. Da bismo imali predstavu oko ovih iznosa da napomenem da smo mi u 2020. godini ukupno revidirali tri biliona i 133 milijarde koje se sastoje od dva biliona i 964 milijarde iz budžeta, 167 i po milijardi javna preduzeća i 1,08 milijardi prihoda koji se odnose na političke partije.
Što se tiče samih rashoda i izdataka, ukupno smo pregledali tri biliona 0,73 milijarde i one se isto sastoje i u toj strukturi iz budžeta, iz preduzeća i političkih partija i tu smo isto utvrdili smanjenje ukupnih nepravilnosti, ali povećanje kod greški u finansijskim iznosima.
Dalje, da napomenem da je javni dug iskazan u iznosima koji je objavio Republički zavod za statistiku 31. decembra 2019. godine, 52,93%, 31. decembra 2018. godine, 54,5%, a 31. decembra 2020. godine, 58,2%.
U daljem iskazivanju sledi svrsishodnost, u reviziji svrsishodnosti smo objavili 13 revizorskih izveštaja u 2020. godini, a u 2021. godini obavljamo, u toku je ili u finišu je 14 izveštaja. Preporuke smo dali ukupno 2155, u tri su prioriteta, prvi do 90 dana izvršenja, drugi do godinu dana i treći do tri godine. Uočeno je kod prvog prioriteta gde je moguće najbolje izmeriti sprovođenje tih prvih preporuka, u 2020. godini je 91,38% izvršenje preporuka, u 2019. godini je to bilo 88,16%, a u 2018. godini 87,79%. Skrenuli smo pažnju na propise koji nisu doneseni ili koji nisu uređeni, odnosno pitanja na koja nisu uređena prema postojećim propisima ili ne usaglašenost određenih propisa po istom pitanju i po osnovu toga je izmenjena Uredba o budžetskom računovodstvu.
Mi smo dali inicijativu ili predlog preporuka za izmenu određenih zakonskih propisa i podzakonskih akata. Istovremeno smo podneli i 135 prijava, od čega 103 po osnovu prekršaja za 122 lica, 24 za privredni prestup za 152 lica, osam krivičnih prijava za osam osoba i uputili smo 26 informacija nadležnim organima. Efekti utvrđeni u 2020. godini su 3,6 puta veći od efekata u 2019. godini. Oni su u 2020. godini 602 miliona u odnosu na 169 miliona u 2019. godini, a to su efekti samo iz finansijskih izveštaja koji se odnosi na povećanje prihoda ili smanjenje rashoda.
Što se tiče saveta, obavio je sve aktivnosti iz svoje ingerencije, donosio odluke, finansijske planove, program rada i tako dalje, razmatrao prigovore na predlog izveštaja i pratio aktivnosti iz sektora prema postojećem rasporedu.
Što se tiče saradnje ona je zaista bila shodno uslovima u kojima se sve to obavljalo, najveću saradnju smo imali sa Odborom, nama nadležnim odborom, naravno i u ostalim institucijama. U slučaju pitanja, spremni smo za sve odgovore. Hvala vam na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsednici saveta, kao predlagač zaključka za usvajanje izveštaja koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije i Agencija za energetiku Republike Srbije. Mogu da kažem da mi je samo žao što Komisiju za zaštitu konkurencije nismo imali u periodu kada je bila privatizacija Republike, koja kada su privatizovana društvena preduzeća, društveni kapital na teritoriji Republike Srbije, jer bi danas naša situacija u opšte u toj oblasti bila daleko povoljnija nego što je u ovom trenutku. Mislim da bismo imali mnogo bolju i samo konkurenciju i samu bolju ponudu u svim oblastima privrednog života.

Međutim, čini mi se ne slučajno došlo je do toga da se privatizacija sprovodi baš u onom periodu kada nije bilo komisije koja bi vršila nadzor, pri tome bih samo hteo da podsetim na onu čuvenu privatizaciju „C marketa“, odnosno kako je Mišković u početku došao na vrlo sumnjiv način iz stečaja do jedne ogromne društvene imovine, kako je raspolagao sa tom imovinom, kako je ucenjivao sve privredne subjekte na teritoriji Republike Srbije, uspostavio apsolutni monopolski položaj, sve do 2011. godine. Zloupotrebljavajući taj apsolutni monopolski položaj, akumulirao svu aktivu privrednih subjekata koji su se bavili, da li prodajom robe, da li pružanjem usluga na teritoriji Republike Srbije. Na taj način, profite usmerio isključivo ka sebi, dovodeći u neravnopravan položaj sve ostale učesnike na tržištu, a uništavajući njihov kapital, uvlačeći ih zbog neodgovornog načina poslovanja Delta kompanije, uvlačeći ih u dužničko ropstvo prema poslovnim bankama.

Ali to su sad, da kažem, vremena koja su iza nas i to ne možemo da ispravimo, samo mogu da kažem da je sramota što smo i dan-danas kada vidim metodologije da je jedna od najvećih godina kada su bile vršene direktne strane investicije na teritoriji Republike Srbije za vreme bivšeg režima bila 2011. godina, kada je navodno bilo direktnih stranih investicija 2.253.000.000 evra. Svi znamo da tu direktnih stranih investicija nije bilo, nego da je to bilo to što je „Delta kompanija“, Miroslav Mišković prodao „Ces Mekonu“ i „C market“ za preko milijardu evra.

Sad, zaista je vrhunski bezobrazluk kada neko to brani kao direktnu stranu investiciju, pogotovo što ja ne vidim da je tu prodata neka fabrika koja treba da se dalje razvija, da širi svoje kapacitete, povećava broj zaposlenih, povećava konkurentnost srpske privrede, nego jedna obična, da kažem, trgovinska kuća koja je pružala određenu trgovinsku delatnost. Ko god da je došao u tom trenutku, nastavio bi da radi isti posao sa istim obrtom, jer je trgovina kao usluga nešto što ne može da se multiplicira, zato što je količina novca i konzumenata na određenom tržištu, kao i na svakom drugom tržištu, ograničena. U ovom slučaju ne možete vi tu ništa da promenite.

Ali, dobro, bivši režim to prihvata kao veliku njihovu stratešku prednost, kao veliki rezultat, i to je sad njihova stvar, time neka se kite i Đilas i Tadić i Šolak i svi ostali, kasnije ćemo malo na to da se vratimo.

Isto tako mislim, možda je najzanimljiviji trenutak jeste da se raspravlja o Izveštaju Agencije za energetiku. Već unazad nekoliko dana naša javnost je prilično, da kažem, i uznemirena i opterećena sa situacijom koja je vezana za energente na teritoriji Republike Srbije. Naše stanovništvo je opterećeno sa nekoliko stvari. Prva stvar jeste hoće li biti dovoljno električne energije, što je potpuno razumljivo u ovom trenutku. Električna energija je civilizacijska tekovina 20. veka, živimo u 21. veku i jako bi bilo sramotno da je nemamo dovoljno. Druga stvar, hoće li ostati po istim cenama za naše sugrađane?

Dalje, naše sugrađane takođe interesuje hoće li imati pruženu kvalitetnu uslugu daljinskog grejanja, takođe hoće li biti menjane cene daljinskog grejanja, odnosno hoće li biti dovoljno gasa, jer najveći broj naših energana, odnosno toplana Republike Srbije, koristi gas kao energent za sve to. Naravno, tu ima još uvek i onih bojazni koje su vezane za motorna goriva, poskupljenja, jer su cene energenata nekako uvek uzročno povezane. Ne možete da imate da vam poskupi električna energija, a da vam ne poskupljuju derivati nafte. Ne može da se desi da vam poskupljuje gas, a opet da vam ne poskupljuju derivati nafte i na kraju električna energija.

Sve je to uvek povezano, jer energija je energija. Energija je nešto što pokreće današnju civilizaciju i to je prihvatljivo. Privrednike najviše brine to hoće li cene energenata da se odraze na cene repromaterijala i u krajnjem slučaju za cene njihovih proizvoda i cene usluga koje pružaju, a nas političare opet pa brine hoće li cene energenata koje danas imamo na tržištu i u okruženju i u Evropi da se odraze na nivo investicija koje Republike Srbija ima, hoće li te investicije, odnosno fizički obim tih planiranih investicija da bude izvršen sa onim sredstvima koja smo planirali na osnovu Zakona o budžetu. Sve su to neke povezane stvari.

Ne možemo da raspravljamo o tome, a da ne uzmemo u obzir i današnju situaciju sa energentima i sve ono što je prethodilo, gospodine Popoviću, današnjoj situaciji, jer pre samo nekoliko meseci mi smo na teritoriji Republike Srbije i u javnosti imali jednu strahovitu kampanju, da bukvalno brutalno, bez ikakve ekonomske opravdanosti ugasimo neke naše energetske kapacitet.

Sada postavljam samo jedno pitanje, da smo ih ugasili, da li bi naši građani imali tu privilegiju da i dalje imaju najjeftiniju električnu energiju u Evropi? Da smo ih pogasili, da li bi imala naša privreda privilegiju da ima dovoljno električne energije na tržištu? To su pitanja koja se postavljaju. Tvrdim da ne bi. Tvrdim da u ovoj oblasti nema mesta politikanstvu, nema pravo niko na jeftine političke poene, nema pravo niko da uništava naš energetski sektor i nemamo pravo da se tako brzo odričemo naših energetskih kapaciteta, dok ne uradimo jednu ozbiljnu analizu i napravimo još ozbiljniju strategiju o izvorima energije na teritoriji Republike Srbije i postepeno povećavanje energije koju proizvodimo iz obnovljivih izvora, a ne preko noći.

Oni koji su nam lupali packe danas pale svoje termoelektrane, danas uključuju svoje nuklearne elektrane, danas se bore da dođu do neke tone uglja, da bi obezbedili svojim građanima i svojoj privredi energiju. Čini mi se da su mnogo olako shvatili i uvek kada imate neke takve tendencije moramo da budemo svesni da uvek postoji neki ekonomski interes. Ja razumem ekonomski interes proizvođača opreme za obnovljive izvore električne energije. Njihov ekonomski interes je da prikažu kako sve treba da se pogasi što nije obnovljivi izvor, da bi se od njih kupila oprema. Razumem čak i ove što su napisali Pravilnik o tehničkom pregledu za automobile. Nekima je, izgleda mi, bilo među njima, to navodim samo kao primer, to da se što više kupuju rezervni delovi ili kupuju novi automobili, ali to je neka druga tema.

To samo navodim kao primer kako neke teme koje su prisutne decenijama među nama odjednom u određenom trenutku postanu jako interesantne, jako vidljive, kao što je bila priča i oko aerozagađenja našeg glavnog grada Beograda, kao što je nekih drugih gradova. Pa oni su bili zagađeni i pre 20 i 30 godina. Mislim da je Beograd bio najzagađeniji 2001. ili 2002. godine, zima, o tome niko ne govori. Sada su neki drugi trendovi u pitanju. I onda dolazimo do toga da ne smemo tako olako da prihvatamo sve što nam možda u nekom prvom trenutku izgleda i lepo i primamljivo.

Meni je jako drago što se naša Agencija za energetiku tu ponašala vrlo odgovorno i što je i svojim nadzorom koji ima i ulogom koju ima u našem zakonodavnom i zakonopravnom sistemu uspela da na tržištu energentima sačuva ono što je vitalno za Republiku Srbiju i da danas imamo dovoljno energije za naše potrebe. Da ne pričam oko toga kakve smo sve pritiske imali kao država i naši predstavnici Agencije za energetiku, kada je u pitanju i sada već čuveni „Turski tok“, „Balkanski tok“, kome je prethodio Južni tok, i kako su nas ubeđivali kako to nama ne treba i kako postoje drugi izvori gasa, kako možemo da nabavljamo od drugih dobavljača, kako treba da se odreknemo energetske zavisnosti od Ruske Federacije, i tako dalje, da ne nabrajam sve.

Da pogledamo malo sve tabele koje postoje u Evropi, Mediteranu itd, videćemo da, bukvalno, ne postoji neko drugo tržište, neki drugi dobavljač koji može da podmiri potrebe Evrope, osim Ruske Federacije, koja je okrenuta kao snabdevač energentima baš Evropi. Do sada se vodila bitka između Ruske Federacije i SAD oko toga ko će tu da proda gas Evropi. Čim je Azija ponudila malo bolje cene za nabavku tečnog naftnog gasa, američki izvori su otišli ka Aziji, a Evropa je ostala sama.

Sada, mi nismo članice EU, pa oni koji su u Briselu neka vode više računa o tome kako su ostali bez gasa, ali moramo da vodimo računa o našim građanima, o našoj privredi, zato imamo taj čuveni Turski ili Balkanski tok koji Srbiji daje pravo da veruje da je energetski stabilna zemlja.

Sada samo moram da kažem i neke rezultate zašto je Srbija vodila takvu politiku i koji su rezultati jedne takve politike. Sve što se dešava na teritoriji Republike Srbije nije da bi budžet bio pun, kao što to neki žele ovde prisutni ili bar tako predstavljaju, nego da bi se poboljšao životni standard građana Republike Srbije. Životni standard građana Republike Srbije možemo da povećamo samo ukoliko imamo razvijenu privredu.

Hteo bih samo da podsetim na ono što se dešava i trendove koji se dešavaju unazad u Srbiji nekoliko godina. Da je recimo, 2008. godine broj zaposlenih lica na teritoriji Republike Srbije bio 2.821.700, a 2012. godine 2.228.300. Ja sam bio ubeđen da je za vreme jedne zločinačke vlasti bivšeg režima oko 400.000 ljudi izgubilo posao. Žao mi je što vidim koliko nisam bio u pravu, 600.000 ljudi izgubilo je posao.

Danas je 2021. godina, 2020. godine na teritoriji Republike Srbije trenutno ima zaposlenih 2.894.800 građana, što je više za oko 670.000 neto 2012. godine, a što je nešto malo više nego 2008. godine kada je započeto upropašćavanje srpske privrede, za nekih sedamdeset dve tri hiljade. Neko će da osporava to. O tome ćemo kasnije malo. Kako to izgleda.

Da su podaci koje govorim tačni, samo ću da vas podsetim, 2008. godine bruto dohodak Republike Srbije iznosio je 35.712.000.000 evra, 2012. godine 33.679.000.000 evra, za oko dve milijarde manje je bilo na kraju vlasti jednog lopovskog režima koji sada predvodi Dragan Đilas. Godine 2021. projektovan BDP Republike Srbije iznosi 52.417.000.000 evra ili da prevedem možda i u druge brojeve, oko 19 milijardi evra razlike.

Kako izgleda to i kako je to izgledalo i kako je sva sreća što određene strukture nisu zadržale svoje pozicije, govori jedan članak koji se desio pred kraj vlasti bivšeg režima. Ja ću, da ne bih bio pogrešno interpretiran da dajem vremenska ograničenja, ali se kaže u članku iz 2012. godine da su kadrovi Konsultantske kuće CES Mekon, vlasnika Zvonimira Nikezića, u poslednjih desetak godina bili premijeri, ministri finansija, a kao državni predstavnici prodavali su državne firme vredne milijarde evra, kontrolisali su ili kontrolišu glavne ekonomske poluge u zemlji. Tada su kontrolisali NBS, Komisiju za hartije od vrednosti, Fiskalni savet. Ne znam da li i danas za Fiskalni savet. Imam pravo da sumnjam.

Ostaje pitanje da li su i koliko ovi ekonomski stručnjaci CES Mekon od svega toga imali koristi, ali činjenica da ova konsultantska kuća samo savetujući Agenciju za privatizaciju zaradila pola milijarde evra od 2002. do 2009. godine. Tako je Dušan Nikezić, sin vlasnika CES Mekon, kao direktor u Agenciji za privatizaciju od 2001. do 2004. godine učestvovao u privatizacijama vrednim 1,5 milijardu evra, prodavao je DIV, DIN, „Beopetrol“, a posle toga od 2004. do 2008. godine radio je za CES Mekon da bi od 2008. do 2012. godine bio savetnik premijera Mirka Cvetkovića, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predsednik Nadzornog odbora EPS.

Jedno naše nezavisno telo godinama unazad truje Narodnu skupštinu, kako treba da prodamo EPS. Pričamo o energiji, Upravni odbor Energoprojekta, Fonda za razvoj, ali i predsednik radnih grupa za pritvatizaciju Telekoma i Sartida, kao i za izbor savetnika za Telekom.

To je sve radio CES Mekon, jer neko stalno ovde izbacuje neke priče da treba da prodamo naš Telekom. Zašto je Telekom pokušan da se proda za 900 miliona evra 2011. godine? Koliko danas vredi Telekom, koliko puta više, nego za vreme bivšeg režima i onog koji su ga savetovali da ga tako lepo upropaste, da bi Šolak i Đilas, koristili infrastrukturu Telekoma da se bogate.

Idemo dalje, pošto je ovo Izveštaj, zaključak Odbora za privredu u čijoj nadležnosti je privatizacija, odmah da rasčistimo. Dalje, ne ulazim u to koje su sada privatizacije bile, samo da vam kažem dokle je išlo divljanje CES Mekona.

Da su vršili procenu imovine Srbija gasa, a zašto su vršili procenu? Zašto je CES Mekon, 2010, 2011. gdoine, vršio procenu imovine Srbija gasa, šta da bi znali kolika je vrednost, šta da bi znali kolika je knjigovodstvena vrednost Srbija gasa.

Ma malo sutra, nego da bi prodali Srbija gas. Poklonili, kao što pokušavaju da poklone Elektroprivredu Srbije, i dan danas kao što pokušavaju da poklone Telekom Srbiju, čak ne da ga kupe, nego da ga koriste sve njegove resurse, zarađuju pare, i prodaju Srbija gas, Telekom, Er Srbiju i to smo trebali da prodamo. Nije bilo dovoljno što smo zatekli od 7 boinga, koliko je imao tada JAT, 3 u letnom stanju, a 4 kako oni to kažu, rastureni za delove, a sada kada imamo flotu 20, 22 i to ne valja i to treba da se proda, pa ćemo malo kasnije da pričamo o svemu onome što se dešavalo u proteklih godinu dana, nego ovde imam određeno ograničenje kao predsednik Odbora za privredu, ali kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ne, pa ćemo o tome da pričamo kako je sve to izgledalo, da se proda Srbija gas.

Ja sad moram da postavim pitanje - da li bismo mi imali danas gasa da smo to uradili? Da li bismo imali Turski tok, Južni tok, Balkanski tok, zovite ga kako god hoćete, srpski tok? Jel bismo ga imali? Malo sutra. Ne bismo imali ništa. Bili bi pustinja.

"Ces Mekon" je odlučivao o sudbini građana Republike Srbije. Odakle taj "Ces Mekon"? Kum Mirka Cvetkovića. Jeste, kolega Atlagiću. Izvesni Pavle Petrović bio je rukovodilac i koautor projekta za osnivanje Beogradske berze 1989. godine, bio je direktor i koosnivač "Ces Mekona" od 1992. do 1999. godine. Tad se to zapatilo i dan-danas traje, uzročno povezano, i te kako uzročno povezano.

Ovaj članak što sam sad čitao nije iz vremena ove vlasti. Ovaj članak je napisan u vremenu bivšeg režima. Zamislite da jedna porodica kontroliše predsednika Vlade, Narodnu banku, Fiskalni savet, jedino Sretenovića nema u DRI, i to bude porodica Nikezić. To su isti oni koji preko istih onih medija, glasila, gde se javlja i taj izvesni gospodin Pavle Petrović nastavljaju politiku koju je ovaj započeo, puštaju tenzije među građanima i među našom stručnom javnosti i uopšte javnosti kako ne valja ništa što se radi u Srbiji, kako nije tačno da imamo skoro sedam stotina hiljada više zaposlenih nego 2012. godine, kako nije tačno da imamo bruto dohodak veći za skoro 19 milijardi nego 2012. godine, kako je bilo bolje kada nam je bruto dohodak bio 33 milijarde 679 nego današnjih 52.417, tad je bilo bolje.

Kažu da je bilo bolje kada smo imali dva miliona 228 hiljada 300 zaposlenih umesto današnjih dva miliona 894 hiljade, kada je bilo bolje da što se tiče stranih direktnih investicija u 2020. imamo tri milijarde i 14 miliona pravih investicija, neprodavanja "C marketa" kao 2011. godine. Imamo pravih novih radnih mesta, pravu novostvorenu vrednost. A onda će da pričaju kako ništa ne valja, kako smo neuspešni, kako oni znaju bolje. Video sam kako znaju bolje - 600 hiljada manje zaposlenih, bruto dohodak za dve milijarde evra manji na kraju vlasti nego na početku. I onda će to neko da mi brani?

Ili da pričam o privatizacijama, kako su prošle privatizacije naših društvenih preduzeća? Na primer, "Knjaz Miloš", jel bio beše hapšen onaj Štimac da potpiše nezakonitu privatizaciju? Bio je hapšen. Došao je ovde u Skupštinu sa slomljenom rukom. A to je Nikezić savetovao, "Ces Mekon". Pitam da li su ga možda tukli? Ili je čovek slomio ruku da ne bi potpisao i išao u zatvor? Ili, recimo, da je "Frikom" prodat hrvatskom "Agrokoru". Jel to beše u stečaju? Pa smo mi kao država morali da reagujemo da sačuvamo "Frikom", hrvatskoj firmi, idite vi kupite nešto u Hrvatskoj, idite ako možete, da vidim.

"Mlekara Šabac", kupio "Farmakom". Jel beše to onaj što je upleten u onu aferu oko "Agrobanke" i "Galenike"? To je isto "Ces Mekon" prodao. Dalje - NIN. Dobro, sad znamo zašto ima ekskluzivan prostor izvesni Pavle Petrović u NIN-u, pošto je "Ces Mekon" prodao i NIN.

Dalje, "Trajal" - propala privatizacija. Možete da zamislite kako to izgleda kada propadne privatizacija fabrike auto-guma, kolike su tu bile provizije onda! Jedva da smo uspeli da taj automobilski deo ponovo stavimo na noge. Gospodinu Neneziću sve čestitke što je uspeo "Trajal" da vrati u život i zaštiti državnu imovinu, zaposlene i da unapredi poslovanje. Ali, tako je to kad vas savetuju Nikezić, Pavle Petrović i ostali, ode vam fabrika! "FOD Bor" propala privatizacija, "Srbijanka Valjevo" propala privatizacija. "Seme" - sumnjiva privatizacija. "Beograd film" - sumnjiva privatizacija.

To su rezultati bivšeg režima i ne znam zašto se ti toliko loši ili možda odlični, samo izgleda da mi imamo različite pojmove, jer ja smatram da su loši rezultati oni koji su pogubni po građane Srbije, a izgleda mi da su po njima dobri rezultati kada su Đilasu, Šolaku, Nikeziću i ostalima puni džepovi! E, u tome ćemo da se razlikujemo uvek! I uvek ćemo da ih pobeđujemo! I koliko god da ih neki budu branili ovde, da li kroz narodne poslanike, da li kroz izvesnu gospodu, uvek ćemo da ih pobeđujemo na izborima, zato što ono što je započeo predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade 2014. godine daje nam za pravo da možemo da verujemo i da možemo da pobeđujemo, za razliku od njih koji su sve bitke gubili samo da bi njihovi džepovi bili puniji.