Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, te postoje prisutna najmanje 84 narodna poslanika i uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću kao prvo ovde sa ovog mesta i kao poslanik i kao predstavnik USS osuditi napade ROSU dole na naš nedužni narod, narod na Kosovu i Metohiji, u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde je upotrebljena sila, gde su se čuli rafali, gde je desetak naših građana povređeno, gde su nekoliko njih teško povređeni, gde je naš čovek, mlad čovek Srećko ranjen i to se pokazalo baš u leđa, što znači da se nešto najgore desilo, a to je da su kosovske snage u severnom delu Kosovske Mitrovice upotrebili silu, pucali na naš nedužni narod.

Ja ću sa ovog mesta još jednom osuditi napade i dati podršku našem predsedniku Vučiću, koji je svom snagom bio uz svoj narod i na svakom mestu uz svoj narod, što je primer za sve.

Velika podrška našem predsedniku, našem vrhovnom komandantu da na najbolji način uradi ono što je potrebno za sve građane Republike Srbije.

Sa ovog mesta bih zahvalio još jednom na organizaciji 60 godina nesvrstanih ovde koje je bilo u Beogradu.

Zahvalio bih se prvo još jednom našem predsedniku, predsedniku Skupštine, potpredsednicima Skupštine, predsednici Vlade, a posebno našem ministru Nikoli Selakoviću koji je bio formalno domaćin ove organizacije.

Naša zemlja Srbija i Beograd je ponovo bio domaćin i pokazao da može, da zna i to je za sve nas najbitnije, zato što smo sa tog mesta pokazali šta znači biti domaćin, šta znači biti dobar domaćin i kako je na tom mestu ovde u Beogradu došlo preko 100 delegacija 100 zemalja koje su zajedno sa nama razmenili mišljenja, da su napravljeni veliki broj bilateralnih sporazuma vezano u svakom delu, u svakom segmentu, gde smo sigurno dobili veći broj prijatelja, novih prijatelja koji se sećaju onoga što je bilo nekada 1961. godine.

Još jednom se zahvaljujem na organizaciji gde je naša zemlja Srbija pokazala svoje pravo lice, gde smo stvarno uradili nešto najbolje. Mislim da je to velika stvar za naš narod, za naše građane Srbije, jer je na tom sastanku, na tom skupu, na tom Samitu bio organizovan i Sajam vojne opreme i naoružanja, gde je taktički i tehnički naša organizacija, naša Srbija pokazala ono što ima.

Hvala još jednom i predsedniku i svim onima koji su organizovali ovaj skup, jer je to dalo veliki podstrek našoj zemlji svuda u svetu. U ponedeljak i utorak bili smo centar sveta.

Još jednom bih rekao nekoliko stvari pošto se ja bavim poljoprivredom. Dakle, 15. oktobar je Svetski dan naših žena na selu. Taj dan je sutra, ali pošto sutra nemamo sednicu Skupštine, mogu obavestiti sve građane Srbije, sve ljude i postaviti pitanje našoj Vladi da li postoji mogućnost da se obezbede veća sredstva u odnosu na ono što se daju za naše majke, odnosno za porodilje, za trudnice, da 50% veća izdvajanja budu za one žene koje žive na selu, jer žena na selu jeste stub svake kuće, svakog domaćinstva?

Žena na selu ne zna kada je dan, kada je noć zato što rade non-stop i na njivi i u kući i svuda i zato mislim da mi ovde u Skupštini damo maksimalnu podršku kroz određene zakone, a i Vlada u okviru budžeta za 2022. godinu da se više izdvaja sredstva za naše žene na selu i da one mogu imati iste mogućnosti kao žene u gradu.

Još jednom, uvaženi prijatelji, dragi građani Srbije, sa ovog mesta bih čestitao sutrašnji dan, 15. oktobar, Svetski dan žena na selu.

Neka je zdravlja i sreće, neka se deca rađaju i da nas sreća prati i, normalno, i znanje i snaga.

Hvala još jednom.

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, u junu 2020. godine u Novom Pazaru je otvoren Regionalni inovacioni startap centar i, pre svega, insistiranjem gradonačelnika grada Novog Pazara započeo je sa radom i kroz jedno kratko vreme, brojnim aktivnostima, je pokazao da zaista može da bude i treba da bude i jeste rasadnik novih ideja i mogućnosti za privredni razvoj ovog kraja.

Ono sa čime se bavi ovaj regionalni inovacioni centar je, pre svega, kroz tri osnovne grane. Prva, razvoj poslovnih ideja, što je u današnje vreme izuzetno bitno. Znači, inovacije, nove poslovne ideje. Zatim, kancelarijska podrška, što je opet takođe bitno i edukacija u oblasti primene informacionih tehnologija.

Regionalni inovacioni centar već u prvim mesecima je, zahvaljujući ostvarenim rezultatima, nametnuo se kao pokretač u budućnosti za razvoj privrede ovog regionu.

Moram da naglasim da ovim centrom rukovodi zaista jedna grupa jako stručnih i posvećenih ljudi, da je veliko interesovanje i da se velike aktivnosti obavljaju u njemu. Međutim, urgentna je potreba za uspostavljanje naučno-tehnološkog parka. Nažalost, grad Novi Pazar koji ima 130 hiljada stanovnika i ovaj naš inovacioni centar nema kompletnu i potpunu novčanu podršku od strane Ministarstva za inovacije i nove tehnologije, kojim rukovodi i ministar Popović i moram da kažem da u Srbiji postoji 18 ovakvih centara koji su u potpunosti podržani od strane ovog ministarstva.

No, ono što još više može da zabrine jeste da nijedan projekat aplikanata sa teritorije grada Novog Pazara kroz program, bilo koji program Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, nije odobrilo za to nijedan dinar.

O svemu navedenom je upoznat ministar Popović i on je planirao posetu, pokazao je veliko interesovanje i planirao je posetu Novom Pazaru i ovom inovacionom centru. Najavio je posetu za kraj oktobra ili početak novembra i najavio je da će Ministarstvo ovaj nesporazum rešiti na najbolji način, da ima posebno sluha za ovaj kraj i da će obezbediti novac za njegovo stabilno finansiranje i još više, ministar je najavio da će se novcem Ministarstva formirati i praktično izgraditi potpuno nove prostorije, odnosno potpuno novi centar za inovacije u Novom Pazaru i da će za to ovo ministarstvo opredeliti oko 80.000.000 dinara.

Ovim uvodom želeo sam da podvučem koji značaj i potencijal ova institucija može i mora da ima za ovaj kraj i da još jednom podsetim ministra i da ga još jednom pozovem da bude gost inovacionog centra u Novom Pazaru i grada Novog Pazara i da ono što je obećano ispunimo u najkraćem periodu.

Lično jako poštujem napore ovog ministarstva i posvećenost ministra Popovića da novim poslovnim idejama, da modernizacijom i ubrzavanjem mikro privrede, damo osnovni i najznačajniji impuls u razvoju naše privrede.

Sandžak zaista obiluje mladim, potentnim ljudima, koji su, pre svega, vešti u informatičkim naukama i imaju tog, da kažem, talenta za biznis i bilo bi zaista od velikog značaja ove ljude uposliti da na pravi način budu pokretači privrede kompletne naše zemlje, a i ovog regiona na kojem su ponikli. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Rozalija Ekres.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Skupštine Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem.

Uvažene kolege narodni poslanici, u ime građana Srbije koji žive u slabo nastanjenim brdsko-planinskim i prevashodno rubnim i pograničnim područjima Srbije, prvi put sam 13. jula Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu za brigu o selu postavio pitanje da li je izvodljivo da se u tim, za našu zemlju strateški i bezbednosno ključnim područjima formiraju nove tzv. seoske opštine i da tako ti građani dobiju mogućnost da u većoj meri odlučuju o vlastitim potrebama i opstanku i razvoju svojih lokalnih zajednica?

Iz Ministarstva za brigu o selu odgovoreno mi je da se i prema sadašnjim tekstovima Zakona o teritorijalnoj organizaciji i Zakona o lokalnoj samoupravi nove opštine mogu osnivati na teritoriji na kojoj živi i manje od 10.000 stanovnika kada za to postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi.

Iz tog ministarstva najavljena je inicijativa za izmenu i dopunu ta dva postojeća zakona, ali i mogućnost pokretanja inicijative za donošenje posebnog zakona o selu.

Pošto iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu na direktni deo mog pitanja da li i na bazi postojećih zakonskih rešenja i bez izmena Zakona o teritorijalnoj organizaciji moguće ući u proces osnivanja novih opština odgovoreno da je za obrazovanje nove opštine neophodno da se utvrdi predlog za izmenu i dopunu Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Devetog septembra sam tražio objašnjenje, jer član 11. stav 3. Zakona o teritorijalnoj organizaciji, kao i član 17. stav 2. i član 18. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi sugerišu upravo suprotno.

Sada sam dobio razjašnjenje da izmene i dopune zakona nisu ograničavajući uslov da bi inicijatori pokrenuli inicijativu za osnivanje novih opština, već da eventualne izmene zakona slede nakon što se ispuni sva valjana procedura, pa se tek na kraju ozakonjuje osnivanje, ukidanje ili promena teritorije opštine.

Zadovoljan sam i činjenicom da je novo objašnjenje iz ovog ministarstva na tragu moje tvrdnje iz prvog mog poslaničkog pitanja. Devetog septembra sam od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu tražio i dodatni odgovor na sledeće pitanje. Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji u Srbiji 30 lokalnih samouprava ima status grada, a grad na svojoj teritoriji može da formira posebne gradske opštine. Zašto se sedišta tzv. gradskih opština po pravilu uspostavljaju u urbanim sredinama, a ne, recimo, u većim selima, koja takođe pripadaju teritoriji tih gradova?

Ohrabruje dodatno objašnjenje koje je iz ovog ministarstva stiglo i na ovo moje dodatno pitanje. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, naime, podseća da je obrazovanje gradskih opština fakultativnog karaktera i vrši se po proceduri koju je grad samostalno propisao svojim statutom, a zakon ostavlja mogućnost da se sedišta gradskih opština uspostavljaju i u većim selima.

Mislim da smo, uvažene kolege narodni poslanici, svi mi, a pogotovo vi koji dolazite iz manjih sredina i slabije naseljenih područja naše Srbije, svesni da ukoliko se najhitnije ne stvori opšte-društveni i opšte-građanski front za spas sela bauk puste će da nam opustoši mnoge delove Srbije.

Zato je moje dodatno pitanje danas upućeno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ono glasi – da li su u ministarstvo stigle neke inicijative za formiranje novih opština i, ako jesu, iz kojih postojećih opština su došle i dokle se stiglo u proceduri, kada je reč o nekim starim inicijativama koje je ovo ministarstvo nasledilo od svojih prethodnika? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je danas centralno pitanje nacionalni i državni interesi, zaštititi Srbe koji žive na prostoru KiM, odgovoran i ozbiljan odnos države i Vlade prema ovom pitanju, kao i krajnje neodgovoran, rekao bih, neozbiljan odnos EU, NATO, ali i KFOR-a.

Jučerašnja dešavanja na severu KiM, kada su naoružane snage ROSU upale u Severnu Mitrovicu i Zvečan jureći oklopnim vozilima goloruke Srbe, bacajući suzavac i gasne bombe, predstavljaju direktan udar na sve napore Srbije i Srba sa KiM da dijalogom rešavamo sporna pitanja, da dijalogom dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Juče su pucali u leđa nenaoružanim Srbima, a sve pod obrazloženjem da sprovode zakon i bore se protiv šverca i kriminala. Pitamo se otkada se to i gde se to danas u 21. veku u Evropi i svetu sprovodi topuzom zakon, odnosno oklopnim vozilima i puškama? Juče je teško povređeno na desetina Srba, a teško je ranjen Srećko Sofronijević u koga je pucano s leđa i koji je zadobio tešku prostrelnu ranu i završio u bolnicu. Noćas je, prema nekim nezvaničnim informacijama suzavcem koji su joj pripadnici ROSU bacili u dvorište, preminula Verica Đelić iz Zvečana.

Jasno je svima da ovakvo nasilje nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona, iako prištinski zvaničnici tako obrazlažu jučerašnji napad na Srbe. Jučerašnje slike iz Mitrovice, slike iz Zvečana su obišle svete i ne znamo kojim to pravnim argumentima Priština svetu danas može da objasni jučerašnje nasilje na prostoru severa KiM. Juče je predsednik Republike hitno otišao u Rašku gde je razgovarao sa Srbima sa KiM, rekavši da je stav Srbije jasan i čvrst. Srbija će braniti svoj narod na prostoru KiM.

Mi smo juče, poštovane kolege, u ovoj sali osudili nečuveno nasilje nad Srbima koje je očigledno najagresivniji politički marketing koji 21. vek pamti. Smatramo da je to odgovoran i ozbiljan odnos i da takav odgovoran i ozbiljan odnos građani upravo očekuju od nas, svojih predstavnika.

Kurti očigledno misli da će ubijanjem Srba dobiti lokalne izbore ili su ga naterali da tako misli. Njegovo paranoično ponašanje i nervoza su očigledni, on više ne bira sredstva, na red je došlo, na žalost, oružje. To što Kurti i Osmanijeva hoće silom da naprave svoju državu, ne mareći ni za kakve međunarodne akte, ponajmanje za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nas ne čudi. Zabrinjava činjenica da se o Rezoluciju 1244, o Briselskom sporazumu oglušuju upravo oni koji u ime međunarodne zajednice treba da čuvaju mir na prostoru KiM.

Juče saznajemo da su o ovoj operaciji, nesvakidašnjeg nasilja ROSU-a, bili obavešteni upravo ti predstavnici. Posebno zabrinjava izjava predstavnika NATO snaga na KiM kojom oni opravdavaju ovu operaciju ROSU, dakle i nasilje nad Srbima, zarad izmišljenog sprovođenja zakona. O ovom sramnom ataku na život i slobodu srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini još se nije oglasio ni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine gospodin Miroslav Lajčak. Za sutra je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN na temu poslednjih događanja na prostoru KiM.

Poslanička grupa SPS pruža nedvosmislenu podršku našem državnom rukovodstvu i predsedniku države koji je juče kazao da ćemo svi skupa čuvati mir, ali i da ćemo svoj narod na KiM braniti ako nas napadnu. Pružamo podršku našem narodu na KiM i verujemo u njihovu snagu koju su i do sada nebrojeno puta pokazali. Zato bih, imajući u vidu jučerašnji akt nezapamćenog nasilja nad našim narodom, uputio još jedan apel Vladi Republike Srbije da i zvanično zatraži reakciju EU koja je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i njenog predstavnika Miroslava Lajčaka koji još uvek ćuti po ovom pitanju. Zahvaljujem.