Hvala predsedavajući, poštovani članovi nezavisnih tela, uvažene kolege narodni poslanici.

Pre svega, da kažem da poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati sva četiri izveštaja koja su danas na dnevnom redu.

Državna revizorska institucija je jedna od ključnih karika u sistemu finansijske odgovornosti u našoj zemlji. Ona proverava da li se javna sredstva troše efikasno i odgovorno i ekonomično i u skladu sa zakonom, a sigurno ima značajnu ulogu u ekonomskom razvoju naše zemlje. Tokom 2020. godine DRI je sačinila 254 izveštaja o reviziji i za otkrivene nepravilnosti dala ukupno 2.155 preporuka.

Institucija tokom 2020. godine u finansijkim izveštajima, kod subjekata revizije utvrdila greške u iznosu od 376 milijardi dinara, kao i nepravilnosti u poslovanju u iznosu od 130 milijardi dinara. Po mom mišljenju ovo su dobri rezultati. Smatram da ste dobro radili prošle godine i da ovaj izveštaj zaslužuje našu podršku.

Kao primer dobrog odnosa prema javnim finansijama jesu dva pozitivna izveštaja na završni račun AP Vojvodine. Naime, radi se o 2018. i 2019. godini. Zaista, tokom proteklih nekoliko godina pokrajinska vlada je ojačala oblast kontrole pokrajinskog budžeta, ojačala službu interne kontrole, kao i kvalitet izvršilaca i to je rezultiralo pozitivnim izveštajem vaše institucije, koje svakako nije lako zadobiti. Čini mi se da je ovo prvi put da ste dali pozitivno mišljenje na jedan izveštaj o završenom računu budžeta bilo kojeg.

Institucija i tokom 2020. godine vršila je reviziju izveštaja završnog računa budžeta AP Vojvodine i takođe nikakvih većih zamerki nije bilo, iako je bila godina korone, nepredviđenih događaja, budžetskih intervencija na razne načine i zaista osim par pozitivnih sugestija potvrđen je kontinuitet odgovornog odnosa prema pokrajinskim finansijama.

Kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije, njihov cilj je kreiranje konkurentskog tržišta na kome će učesnici povećati svoju produktivnost, što rezultuje povećanjem životnog standarda naših građana. Svedoci smo da je u našoj zemlji došlo do povećanja privredne aktivnosti, kao i do porasta stranih i direktnih investicija i mi smo po tome lideri u ovom delu Evrope. To znači da je Srbija dobar i aktivan privredni ambijent, čemu sigurno Komisija za zaštitu od konkurencije daje svoj doprinos.

Ono što bih izdvojio kao jedan od najvećih rezultata Komisije za zaštitu konkurencije u prošloj godini jeste, to što je Komisija sprovela ukupno 18 nenajavljenih uviđaja za prikupljanje dokaza u pokrenutim postupcima. Nenajavljeni uviđaj je zakonom predviđen instrument za utvrđivanje povrede konkurencije. Primenjuje se kada Komisija proceni ili pretpostavi da može doći do uništenja dokaza o povredi konkurencije.

Nenajavljeni uviđaj podrazumeva ulazak ovlašćenih službenih lica u prostorije učesnika na tržištu. Ovo je jedna složena i zahtevna operacija koja zahteva punu diskreciju i sinhronizovan odnos nekoliko državnih organa, tako da te akcije daju rezultate i nadamo se da će ih biti što više u narednom periodu.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu konstatuje se umeren napredak u politici konkurencije. Preporuka je da u zakonodavnom okviru u potpunosti uskladi sa smernicama i tekovinama EU. Preporučuje se donošenje novog zakona o zaštiti konkurencije, koji je u nekoj pripremi kod nas još od 2017. godine.

Kada je u pitanju Fiskalni savet kao najmlađi nezavisni organ, ima za cilj da pomogne da se obezbedi fiskalna i finansijska stabilnost i transparentnost politike javnih finansija. Preporuke Fiskalnog saveta i veliki oprez koji iskazuju u raznim procenama razumem kao krajnje dobronameran. Povremene razmene stavova sa Ministarstvom finansija i ponekim državnim institucijama ne treba doživljavati kao stvaranje neke konfuzije u javnosti.

Često se mogu čuti kritike na račun Fiskalnog saveta. Ja smatram da je ovaj nezavisni organ jako potreban. Čini mi se da svojim analizama, predlozima i preporukama predstavlja neki korektivni faktor u kreiranju neke fiskalne politike. Iz izveštaja za 2020. godinu vidimo da je Savet uradio 11 analiza koje su opširne, sistematične, sa puno predloga, preporuka u domenu fiskalne politike.

Ključne reforme koje bi trajno uredile javne finansije zemlje su bile temelj za nastavak rasta privrede, životnog standarda i koje predlaže Fiskalni savet su po meni povećanje javnih investicija u komunalnoj infrastrukturi za zaštitu životne sredite, restrukturiranje javnih i državnih preduzeća, uređenje sistema zaposlenosti i zarada u javnom sektoru, unapređenje investicionog ambijenta smanjenjem korupcije i povećanjem nivoa vladavine prava. Ovo su suštinske stvari za nastavak reformi, za nastavak ekonomske stabilnosti naše zemlje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, zbog vremena koje imam kao predstavnik poslaničkog kluba, pričaću danas samo o izveštaju Agencije za energetiku i izveštajem Fiskalnog saveta. Gospodin Stošić je sveobuhvatno pričao o svim ostalim izveštajima i te izveštaje ćemo podržati i možemo da kažemo kao narodni poslanici da stojimo iza njih.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ posebnu pažnju u ovom izveštaju obratila je na mere zaštite energetski najugroženijih kupaca, tj. onih kategorija stanovništva koje su zakonski stekle uslove za umanjenje mesečne finansijske obaveze za korišćenje energenata.

Kao veoma pozitivnu tekovinu koju je zakonodavstvo predvidelo za ovu kategoriju stanovništva smatramo to što je pored opštih normi koje se odnose na zaštitu svih kupaca električne energije i prirodnog gasa zakonom prepoznata kategorija energetski zaštićenog kupca. To je širi pojam od energetski ugroženog kupca, jer obuhvata pored kupca koji ostvaruju prava iz oblasti socijalne zaštite i kupce koji ne moraju da budu iz ove kategorije, ali im život i zdravlje mogu biti ugroženi obustavom ili ograničenjem isporuke električne energije ili prirodnog gasa. Uostalom, o neophodnoj pozitivnoj diskriminaciji tj. zaštiti te kategorije naših građana, mi iz PUPS-a smo posebno govorili nedavno kada smo na dnevnom redu našeg parlamenta razgovarali i diskutovali o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača.

Finansijska sredstva za zaštitu energetski ugroženih kupaca se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije uredbom o energetski zaštićenom kupcu kojom je utvrđeno da status energetski ugroženog kupca ostvaruje kupac iz kategorije domaćinstva, samačkog ili višečlane porodice koje žive u jednoj stambenoj jedinici sa jednim mernim mestom na kome se meri potrošnja električne energije, odnosno prirodnog gasa, a koje troši maksimalnu količinu električne energije ili prirodnog gasa u skladu sa ovom uredbom, kao i domaćinstva u čijem članu zbog zdravstvenog stanja, obustavom isporuke električne energije ili prirodnog gasa može biti ugroženo zdravlje ili život.

Status energetski ugroženog kupca kome zbog zdravstvenog stanja obustavom isporuke električne energije može biti ugroženo zdravlje ili život stiče se podnošenjem odgovarajuće medicinske dokumentacije jedinicama lokalne samouprave. Operator distributivnog sistema električne energije ne može obustaviti isporuku električne energije ako član domaćinstva energetski ugroženog kupca koristi medicinsku opremu neophodnu za održavanje zdravlja za čiji rad je neophodna električna energija.

Prema evidenciji nadležnog ministarstva o broju porodica koje su korisnici socijalne pomoći i korisnici dečjeg dodatka sa stanjem u decembru 2020. godine, ovaj broj se kreće oko 250 hiljada domaćinstava, za koje se može reći da se nalaze u situaciji energetske ugroženosti.

Međutim, ukoliko bi se ovom broju dodali pojedinci sa najnižim penzijama, samostalni i hranitelji porodica, primaoci tuđe nege i pomoći, kao i kategorije koje su najčešće i najviše izložene riziku od energetskog siromaštva, onda bi ovaj broj pojedinaca i porodica bio znatno veći i moglo bi se reći da se kreće u rasponu od 300 do 400 hiljada domaćinstava.

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" će se i u budućnosti zalagati za donošenje takvih zakonskih odredbi koje će što je maksimalno moguće zaštititi upravo kategoriju energetski zaštićenih kupaca. Mi ćemo podržati ovaj vaš izveštaj.

Što se tiče Izveštaja o radu Fiskalnog saveta, pre svega bih se osvrnuo na današnje izlaganje uvaženog kolege Veroljuba Arsića. Mogu da kažem da je u svoje dve ili tri diskusije uspeo da uradi ono što je malo ko uradio za ovih godinu dana, a to je da na pravi način zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim i da se u nekim trenucima niste razumeli, vi kao predstavnici Saveta sa njim. On je pričao o životu, pričao je o realnosti, a čini mi se da ste u nekim trenucima vi više pričali o brojevima. Iz tog razloga poslanička grupa PUPS - "Tri P" stoji iza svakog njegovog danas iznetog stava i na tome mu zahvaljujemo.

Ali, da se bavimo samim izveštajem. Pravilno vođenje fiskalne politike i te kako utiče na naš svakodnevni život. Kao što znamo, misija Fiskalnog saveta je da oceni kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike.

Opštim fiskalnim pravilima određuje se, prvo - ciljni srednjoročni fiskalni deficit i drugo - maksimalni odnos javnog duga prema BDP-u. Opšta fiskalna pravila određuju da bi ciljni godišnji fiskalni deficit u srednjem roku trebalo da iznosi 1% BDP-a. Drugo opšte fiskalno pravilo određuje da dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, ne bi trebalo da bude veći od 45% BDP-a.

Prepoznajući ozbiljnost zdravstvene, a zatim i ekonomske krize izazvane pandemijom Kovid-19, Fiskalni savet je na samom početku 2020. godine ukazao Vladi Republike Srbije i široj javnosti povećano zaduživanje države u cilju efikasnog saniranja zdravstvenih i ekonomskih posledica i smatrao je opravdano i da je najvažniji zadatak budžeta u 2020. godini finansiranje troškova borbe za živote i zdravlje građana Srbije.

Fiskalni savet je podržao Vladinu odluku o jednokratnom privremenom povećanju budžetskog deficita i javnog duga, čak i u slučaju da bude relativno veliko, pod uslovom da Vlada ova sredstva potroši racionalno i odgovorno.

U Izveštaju Fiskalnog saveta za 2020. godinu je navedeno da su od pozitivnih budžetskih tendencija iz prošle godine izdvojili to što javne investicije u infrastrukturu nisu smanjivane pod naletom krize. Podaci pokazuju da su javne investicije tada zapravo i znatno povećane - 10% na međugodišnjem nivou. Glavni razlog, kako navode članovi Fiskalnog saveta, za povećanje javnih investicija leži u vanrednim troškovima za nabavku medicinskih aparata, izgradnju i opremanje specijalizovanih kovid bolnica, dok su investicije u saobraćajnu infrastrukturu zadržane na relativno visokom nivou.

Tokom 2020. godine Vlada Srbije se svim snagama trudila da pomogne i pojedincima, ali i kompanijama, da što lakše prevaziđu period krize izazvan pandemijom korona virusa Kovid 19. Vidimo iz Izveštaja da je Fiskalni savet bio na stanovištu da bi idealni program bio taj koji bi targetirao budžetska sredstva na nivou ukupnih prihoda domaćinstva. Ovaj sistem koji se u javnosti kolokvijalno naziva socijalnim kartama, bio bi u stanju da objedini sve registrovane prihode svakog domaćinstva i da zatim najsiromašnijim domaćinstvima nadopunjuje prihode do određenog minimalnog nivoa.

Kako se PUPS od svog osnivanja prvenstveno bori za prava onih kojima je najpotrebnija pomoć društva da mogu da dođu do nivoa života dostojnog uslovima 21. veka, smatramo da bi upravo uvođenje socijalnih karata doprinelo da se taj cilj i ostvari.

Po pitanju eventualnog rasta penzija, Fiskalni savet je ocenio da bi umereno povećanje penzija moglo da se nastavi u 2021. godini, s tim što bi to moralo da se uredi u postojećim sistemskim okvirima, nadogradnjom švajcarske formule.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, uz sve uvažavanje mišljenja Fiskalnog saveta, mi u PUPS-u smatramo, a to smo i javno izneli, da bi najpravednije bilo da se penzije uvežu sa rastom plata, sa sadašnjih 50 na idealnih 100%. Za to smo dobili podršku predsednika Vučića koji je izjavio da ne može da obeća da će penzije pratiti rast plata baš 100%, ali da će se truditi da to bude što bliže toj cifri.

Stav PUPS-a je da bi za početak trebalo da se odredi granična linija do koje penzije mogu da padaju u odnosu na plate, a potom da se uradi usklađivanje švajcarske formule i time stvori mogućnost da penzije rastu u skladu sa rastom plata.

Iako se sa članovima Fiskalnog saveta kada je reč o načinu usklađivanja penzija u odnosu na plate, poslanička grupa će do kraja odlučiti kako će glasati. Mogu samo jednu stvar da kažem na samom kraju - neki su rekli da će glasati "za", neki su rekli da će glasati "protiv", a ja samo jednu stvar znam, uvažavajući izuzetno gospodina Bojana Dimitrijevića, da će ga sada sigurno zvati na sve sastanke Saveta. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, kolege poslanici, dobro je da je danas otvorena diskusija na jedan kvalitetan način. Mislim da ono što smo imali prilike da čujemo, a što mislim da nije baš priličilo ovom parlamentu i plenumu, to je obraćanje profesora Petrovića u tom smislu da su narodni poslanici neobrazovani, neuki za mnoge teme. Možda to i jeste tako, profesore, možda mi i nismo obrazovani i neuki, ali znate, građani Srbije biraju narodne poslanike na osnovu toga ko može da im jednostavno sprovede politiku onu sa kojom se izlazi pred građane Srbije i na osnovu tog programa oni dobijaju te glasove.

Znači, predstavnici ove skupštinske većine su u nekoliko navrata izašli pred građane Srbije za ekonomskim programom koji je, podsetiću vas, od 2013. godine podrazumevao velike uštede, podrazumevao veliki ekonomski zamajac posle toga i rast i razvoj naše privrede. Očito da postoji veliki broj stručnjaka koji je dao određene savete i podršku tom ekonomskom programu koji treba da se sprovede. Na kraju krajeva, u izveštajima vidim da i vi dajete određenu podršku svemu onome što je Vlada Republike Srbije i što je predsednik Republike Srbije na kraju krajeva insistirao kako bi došli do toga da Srbija bude jedna moderna i ekonomski razvijena država.

Reći ću vam još nešto. Imaćemo prilike da razgovaramo u tom ekonomskom delu, eto, već gotovo 25. oktobra, u ovom mesecu, kada će doći rebalans budžeta na dnevni red, kada ćete takođe davati svoje mišljenje o tome da li ste saglasni ili ne sa predlogom Vlade, odnosno Ministarstva finansija. Imaćete prilike i krajem novembra da se izjasnite o predlogu budžeta za sledeću godinu, ali sve to da recimo ne valja, da svi ti predlozi ne valjaju, ja ću vam reći da ste vi dali određene projekcije i 2016. godine koje su bile znatno konzervativnije urađene i mnogo manje prognozirali rast i razvoj privrede, i mnogo manje rezultate koje je Srbija postigla, pa ste negde svoje stavove revidirali kada ste videli konkretne rezultate. To znači da ipak i to što kažete, znači, ukoliko zaista se okrenete prema građanima Srbije i prema privredi, morate da potražite u realnom sektoru kao zahteve da biste radili svoje projekcije.

Možemo mi da budemo i neobrazovani i ovakvi i onakvi kao narodni poslanici, ali mi zaista podržavamo ono što je interes građana i zbog toga mislim da imamo i podršku građana. To je za nas, u stvari, relevantan faktor.

Svaka čast svakome ko će da uradi konzervativne izveštaje i da kaže da treba, kao što ste vi dali za ovu godinu, da zamrznemo plate u javnom sektoru, pa ste rekli da treba da damo penzije po švajcarskoj formuli, ali mi moramo građanima da kažemo šta to znači u vašem izveštaju kao preporuka. To znači da nema uopšte povećanja plata, a što se tiče penzija, da u ukupnom iznosu 2021. godine penzioneri će dobiti mnogo manje para po švajcarskoj formuli nego na osnovu davanja za koje se odlučila Vlada da daje jednokratno u više navrata.

Mi moramo da budemo iskreni prema građanima. Mislim da smo mi ovde zaista u parlamentu pokušali da građanima danas u ovoj raspravi kažemo da mnoge stvari koje vi preporučujete jesu dobre i poštujemo, ali mnoge stvari u kojima vi gledate isključivo kao brojke, realan život nas negde demantuje i mi izlazimo u susret onim problemima i izazovima kako je zaista u interesu svih nas.

Ti rezultati očito su mnogo bolji nego od onoga što se nadamo kada projektujemo budžet, recimo za narednu godinu. Jer, ako bi sada rekli da ste na primer projektovali rast do 4%, a rast će biti 7%, onda je velika greška koja je napravljena sa vaše strane. Mi vas za to uopšte ne kritikujemo. Mi jednostavno kažemo da sve ono što želimo zajednički da uradimo u budućnosti treba da bude u interesu građana Srbije. To je u stvari suština rasprave na odborima i svih narodnih poslanika. Mislim da je i to cilj gospodina Arsića. On ima, na kraju krajeva, jedno drugo sagledavanje cele ove situacije upravo zbog toga što iz prošlosti navodi mnoge detalje na kojima ne smemo da padnemo u budućnosti. Mislim da zbog toga ne treba da bilo ko od narodnih poslanika dobije kritiku da ne poznaje ili da je neobrazovan ili da ne zna i ne razume se u neku temu.

Mislim da je na nama ovde svima da zaista racionalno razmišljamo o institucijama i radi interesa poštovanja rada institucija i nas kao narodnih poslanika, a institucija prema Skupštini. Treba da usvojimo izveštaj o radu Fiskalnog saveta za prošlu godinu, ali da ovo bude jednostavno nauk svima da u budućnosti treba da razgovaramo na jedan potpuno drugačiji način kada su u pitanju uopšte projekcije i ekonomski trendovi.

Zahvaljujem vam se na pažnji kada je u pitanju ova tema. Mislim da ćemo u budućnosti imati i podići lestvicu u ovoj oblasti sigurno mnogo više i osetljivost kada su u pitanju izveštaji i rasprave iz ove oblasti. Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.
Reč ima Snežana Paunović.

Hvala, potpredsedniče.

Probaću da budem što kraća zbog vremena koje je preostalo.

Poštovani predstavnici nezavisnih organa i regulatornih tela, govorilo se danas mnogo i kvalitetno o svim izveštajima koji su se našli pred Skupštinom Srbije. Najpre, hvala, čini mi se da sam od DRI i od predstavnika, čula jednu rečenicu koja je važna, a to je koliko je važno podneti izveštaj prvo ljudima koji su nam ukazali poverenje, to je početak i kraj naše saradnje.

Nemam vremena da se bavim svim vašim izveštajima, pa ću blagi osvrti napraviti isključivo na dva izveštaja, a to je izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije za koju mislim da je jako važna i naravno Agencija za energetiku Republike Srbije zato što već dugo razgovaramo i o tome koji su problemi o tome kakve su prepreke bile ispred nas, pa smo ih prevazišli i koje nas tek očekuju.

Jako je važno na ovaj način razgovarati o izveštajima regulatornih i nezavisnih tela i to je praksa koja se prvi put primenjuje sada u mandatu predsednika Dačića. Mislim da pokazuje svoju dobru stranu, pre svega zato što čak i ako se nekada ne razumemo najsrećnije, otvaramo sebi prostor da razgovaramo.

Zašto sam se opredelila za ova dva izveštaja? Ne zato što su manje ili više važni, nego zato što smatram da ste uradili jedan dobar posao.

Najpre, kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije, pred vama je veliki zadatak. Zaštita konkurencije na otvorenom tržištu je jako važna, naročito o uslovima u kojima svako pokušava da nađe ugao iz kog će zloupotrebiti makar jedan zarez ako ga ima i izbeći sve ono što bi doprinelo što boljem stanju na tržištu, a sve u cilju pre svega one državne nacionalne politike, politike Vlade, a to je da imamo što više investitora, što više proizvođača, što više zaposlenih ljudi.

U tom smislu ste uradili veliki posao. Žao mi je što nemam vreme koje mi je potrebno da možda i detaljno pogledamo sve ono čime ste se bavili, ali se ne može osporiti činjenica da se iz vašeg izveštaja vidi, za 2020. godinu, da je rad bio apsolutno dinamičan i negde pre svega prilagođen uslovima pandemije što je takođe bila jedna otežavajuća okolnost.

Finansirate se iz sopstvenih prihoda i to je važno reći, i ostvarujete dovoljan prihod, čak ako se ne varam bilo je i viška prihoda koji su otišli u budžet Republike Srbije. To je važno ovde reći na glas zbog svega što ste uradili i zbog svih nas koji smo vam ukazali poverenje. To znači da smo bili na dobrom putu.

Budno praćenje stanja tržišne konkurencije je negde vaš konstantan posao i iz godine u godinu čini mi se da ga radite sve kvalitetnije i na tome vam čestitam.

Kada je u pitanju izveštaj o radu Agencije za energetiku Srbije u 2020. godini, za mene su negde ključne ocene o stanju energetskog snabdevanja Srbije, pre svega u ovom trenutku jeste ovo izveštaj za 2020. godinu, ali mi moramo da se osvrnemo i na ovaj momenat koji je sada na našu sreću za nas ne tako tragičan kao za sve u okruženju.

Dostigli smo jedan visoki nivo energetske bezbednosti naše zemlje i dobro je da je tako. Koliko je lako prilagođavati se svemu što je agencija trebala da uradi, nedavno smo o tome razgovarali i na sastanku Odbora za privredu i ostali bez nekih odgovora koje smo očekivali da ćemo čuti, ali dobro. Rešenost da svi zajedno radimo sve ono što je do nas, a u cilju boljitka života pre svega naših građanki i građana je primarna i nećemo se od toga pomeriti.

Koliko vidim proizvodnja je bila veća u 2020. godini za 2%, ali smo i trošili nešto manje i to na nivou 2019. godine. Izveštaj o strukturi energenata potvrđuje i pozitivne pravce energetske tranzicije. Tu mislim na povećanje udela zelene energije, pre svega energije vetra, jer ako se ne varam, a ne bi trebalo, vetroelektrane povezane na distributivni sistem, zahvaljujući njima je proizvedeno čak 13,2% više električne energije. Iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni i distributivni sistem proizvodnja je iznosila 32,1 bruto potrošnje električne energije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste značaj gasne privrede za energetsku stabilnost i energetsku bezbednost Srbije i činjenice da je u 2020. godini povećana potrošnja prirodnog gasa za čak sedam posto. To negde potvrđuje, složićete se sa mnom i strateški značaj višegodišnjih ulaganja u gasifikaciju Srbije. Važno je istaći da je ta ubrzana gasifikacije u 2020. godini omogućila čak i to povećanje potrošnje gasa u domaćinstvima čak za 19%. Inače, domaća proizvodnja gasa iznosi 10,7 naših potreba, dok ostatak čini uvezeni gas.

U suštini posmatrano, tržište energenata je stabilno. Naš energetski sektor se i dalje prilagođava evropskim standardima koji podrazumevaju i ne samo razdvajanje proizvodnje prenosa distribucije održavanja elektroenergetskog sistema, već i standardizaciju usluga i standardizaciju kvaliteta energenata.

Možda ću na samom kraju samo još jednom podsetiti, ne zato što mislim da Agencija za energetiku može mnogo da utiče, to je pre svega pitanje EMS-a, ali se vraćam, ako se sećate i tada smo razgovarali, čak mislim i da je ministarka energetike bila tu, na ovaj period koji je pred nama, a to je zimski period i sva ona staračka domaćinstva u ruralnim krajevima koja imaju te dalekovode koji nisu obnovljeni, ne ulazim sad u detalje, o tome smo već razgovarali. Samo još jednom, prosto da uputim apel da se obrati pažnja na ta staračka domaćinstva u opštinama, pre svega na jugu Srbije koja ne mogu sama da raščiste te svoje trase i nemaju uvek stabilno snabdevanje strujom, što je jedan od velikih problema.

Na kraju ću reći da je Agencija kao regulator posvećeno obavljala svoj posao. To smo mogli da vidimo i onda kada ste bili pod pritiskom Evropski energetske zajednice, a ja to moram da kažem, kada se od vas tražilo da čak i vi i mi kao država izađemo iz okvira sopstvenog Ustava, ali smo uspeli da sve to prevaziđemo. To je kolega Milićević već rekao, poslanička grupa SPS podržaće vaše izveštaje, pre svega zato što mislimo da nismo napravili grešku kada smo vam ukazali poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Ne javljaju se za reč ni predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, te stoga zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Dame i gospodo, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem, četvrtak 14. oktobar 2021. godine, sa početkom u 18.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Zahvaljujem predstavnicima predlagača, svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi i pozivam narodne poslanike da dođu u veliku salu kako bismo u 18.00 časova glasali.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primeno elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 154 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o Predlogu Odluke podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 2. tačka 13. Ustava Republike Srbije Narodna skupština odlučuje o izboru sudija većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, podsećam vas na odredbe člana 201. stavovi 3. i 4. Poslovnika Narodne skupštine koji glasi – u toku pretresa na sednici nadležnog odbora, i na sednici Narodne skupštine, narodni poslanik može osporiti predlog za izbor pojedinih funkcionera iz stava 1. ovog člana pri čemu ovo osporavanje mora biti izričito i obrazloženo.
O predlogu za izbor svakog od osporenih kandidata Narodna skupština odlučuje pojedinačno, a o predlogu za izbor kandidata koji nisu osporeni, odlučuje u celini javnim glasanjem.
Prvo, u skladu sa tim odredbama stavljam na glasanje Predlog da se za sudiju Osnovnog suda u Loznici izabere Jelena Srdanović, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, čiji je predlog osporio narodni poslanik Dejan Kesar.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Ukupno – 156, za – dva, protiv – jedan, nije glasalo 153.
Konstatujem da Narodna skupština nije većinom glasova svih narodnih poslanika izabrala Jelenu Srdanović za sudiju Osnovnog suda u Loznici.
Drugo - Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Osnovnog suda u Majdanpeku, izabere Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, čiji je predlog osporio narodni poslanik Dejan Kesar.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Ukupno – 156, za – jedan, nije glasalo 155.
Konstatujem da Narodna skupština nije većinom glasova svih narodnih poslanika izabrala Svetlanu Jović za sudiju Osnovnog suda u Majdanpeku.
Treće - Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu izabere Mina Borota Ristić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, čiji je predlog osporio narodni poslanik Dejan Kesar.
Zaključujem glasanje: Ukupno – 156, nije glasalo 156.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Minu Borotu Ristić za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu.
Četvrto - Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Prekršajnog suda u Zaječaru izabere Milijana Jovnaš, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Zaječaru, čiji je predlog osporio narodni poslanik Dejan Kesar.
Zaključujem glasanje: Ukupno – 157, nije glasalo 157.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Milijanu Jovnaš za sudiju Prekršajnog suda u Zaječaru.
Peto - Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Prekršajnog suda u Kraljevu izabere Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu, čiji je predlog osporio narodni poslanik Dejan Kesar.
Zaključujem glasanje: Ukupno – 157, nije glasalo 157.
Konstatujem da Narodna skupština nije većinom glasova svih narodnih poslanika izabrala Natašu Rubežić za sudiju Prekršajnog suda u Kraljevu.
Šesto - Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Osnovnog suda u Senti izabere Nina Atanacković Sulomar, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, čiji je predlog osporio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić.
Zaključujem glasanje: Ukupno – 157, nije glasalo 157.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Ninu Atanacković Sulomar za sudiju Osnovnog suda u Senti.
Sedmo - Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Prekršajnog suda u Bačkoj Palanci izabere Milana Petrović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, čiji je predlog osporio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić.
Zaključujem glasanje: Ukupno – 157, nije glasalo 157.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Milanu Petrović za sudiju Prekršajnog suda u Bačkoj Palanci.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva bez osporenih kandidata u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici za glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 157, ukupno – 157 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke.
Dozvolite mi da u ime narodnih poslanika i u svoje ime čestitam izbranim nosiocima funkcija na izboru i da im poželim puno uspeha u radu.
Prelazimo na glasanje o predlozima akata iz ostalih tačaka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Godišnjeg izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku 16. jula 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinci.
Zaključujem glasanje: za – 156, nije glasalo – dvoje, ukupno – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zaključka.
Treća tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 156, protiv – jedan, nije glasao – jedan, ukupno – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Predlog zaključka.
Četvrta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku 2. jula 2021. godine.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 157, nije glasao – jedan, ukupno – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Peta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 158, ukupno – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Dame i gospodo, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Saziv za narednu sednicu ste dobili.
Hvala svima na uspešnom radu.