Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da su se ovde neke stvari pomešale.

Gospodine Petroviću, nisam ja student, ne odgovaram ja na ispitu. Ovde ja postavljam pitanja. Ovde ja tražim odgovore. To odmah da se razumemo.

Da li su podaci koje sam ja čitao tačni ili ne, da li je uzeta u obzir inflacija ili ne, da li nije isto računati u evrima nominalne iznose, pa od toga procentni iznos? Ja vas moram da pitam - šta bismo radili ako bismo računali u dinarima? Jer, kurs dinara za te godine za koje sam vam govorio bio je 2013. godine – 113 dinara, 2014. godine – 117 dinara, 2016. godine – 123 dinara, 2017. godine – 121 dinar.

Mi našu inflaciju računamo u dinarima, ali nije ni bitno to kako je mi računamo, bitno je da li su podaci koje koristimo i metodologija na kojima ih koristimo isti, a, ja sam samo rekao da se ne slažemo, i stojim pri tome, da ne možete da napravite najobičniji aritmetički zbir procenata rasta i da to prikažete kao realan rast. Ne možete, ne možete, ne možete, jer 10% na 100 dinara je 10 dinara, a 10% na 110 dinara nije 10 dinara, nego 11 dinara. Ja sam o tome govorio.

Ako niste razumeli, napišite mi, da vam pojasnim i napisaću vam, odgovoriću vam. To je prva stvar koju treba da raspravimo.

Da li hoćete da me ubedite da tih 600, 700 miliona evra, što je ekvivalent Đilasovoj pljački, a njegovi mediji vas podržavaju, njegovi tabloidi vas proglašavaju za ličnost godine, nije uticalo na očuvanje radnih mesta i privredne tokove u Republici Srbiji i potrošnju? Pa, kako mislite, šta su ljudi radili sa tih 100 evra? Čuvali su za 2021. godinu? Pa, nisu. Nisu. U tome jeste poenta.

Kad već raspravljamo oko toga kako je bilo 2017. godine, nismo se mi slagali ni do 2017. godine i vi to dobro znate, gospodine Petroviću, vi to dobro znate i nemojte stvari da iskrivljujete. Zašto vas je predložio predsednik Republike Srbije, a Narodna skupština izglasala? Vama vašu stručnost niko nije osporavao i vi ste jedan od retkih ljudi u Srbiji i na zemaljskoj kugli koji dobija priliku po drugi put da nešto uradi dobro za svoju zemlju, jer da ne čitam sad ponovo šta je se dešavalo sa onim stvarima kada se prvu priliku kockali, kad ste bili pomoćnik ministra, čini mi se onog Božidara Đelića, što nam je uveo porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Recimo, što je taj upropastio poljoprivrednu proizvodnju u Braničevskom upravnom okrugu tako što nije hteo da dozvoli da se izvrši kompenzacija između Ministarstva odbrane i republičkih fondova, pa je MIP zatvoren. Vi ste to gledali – pa šta, tamo radi 500 radnika. Šta je sa kooperantima, šta je sa farmerima? Šta je sa ratarima? Njih ima na hiljade, ali to tad nije bilo bitno. Tad su bile neke druge projekcije u pitanju. Možemo i o tome da pričamo.

Da pričamo o „CES Mekonu“, ajmo i o tome. Nije meni to sporno. Ajmo i o tome pričamo. Ja od svega toga ne bežim.

Vi ste dobili drugu priliku. Gospodine Petroviću, Srbiji se danas piše nova istorija, hteli vi to da prihvatite ili ne. I u ovoj istoriji svi mi bićemo zabeleženi po onome šta smo radili, moja malenkost vrlo malo, ja sam samo jedan od 250, a vi ste predsednik Fiskalnog saveta. O tome šta sad pišete, govorite, kakve procene dajete, kad pogledamo sve rezultate i kad neko bude počeo da radi analizu, biće mi žao ako svoju drugu priliku niste iskoristili i što vas neće pamtiti po stvarima koje su pomogle privredi ove zemlje, njenoj reindustrijalizaciji, podizanju ponovo njene infrastrukture, poboljšanju kvaliteta života građana, jačanju države. Žao mi je što vas neće po tome pamtiti, nego će vas pamtiti po „CES Mekonu“, Nikeziću i ostalim mangupima.

Dali smo vam drugu priliku, na vama je da li ćete da je iskoristite ili nećete. A dokle god je ne koristite, izvinite, molim vas, mi smo tu da razmatramo izveštaje, mi smo tu da mi dajemo ocenu o vašim izveštajima, a ne vi nama o našem radu, i da ako neko od nas nije u pravu, snosi određene posledice.

Mi kao narodni poslanici snosimo političke, vi kao predsednik Fiskalnog saveta, vi političke ne možete, ali vam kažem, šteta bi bilo da svoju drugu priliku u životu prokockate.

Hvala.
Prvi prema prijavama za reč je narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, pre nego što se osvrnem na same izveštaje, želim da pozdravim inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koju je danas pokrenuo, da se tzv. slučaj Edina Vranja, optuženog za ratne zločine prepusti Tužilaštvu za ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Ne ulazeći u odgovornost bilo koga, apsolutno smatram da svako onaj ko je činio ratni zločin treba da odgovara.

Međutim, ovo je jedan državnički čin, jedna poruka mira, jedna poruka koja utiče na stabilizaciju prilika u regionu i zbog istine hoću da istaknem da je lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, u cilju stabilizacije prilika u regionu i popravljanja odnosa između naše zemlje i Bosne i Hercegovine tri puta razgovarao sa predsednikom Vučićem, a da bi se prevazišli ovi problemi i da se lokalnim tužilaštvima, svako u domenu svoje zemlje, prepusti ispitivanje optuženih u zavisnosti čiji su oni državljani.

Ovo je korak u pravom smeru i nadam se da će vlasti u Bosni i Hercegovini to tako i prepoznati. Bošnjački i srpski narod moraju da izgrade najbolje moguće odnose i ako mi naše probleme ne budemo rešavali, sigurno ih niko sa strane neće rešavati.

Što se tiče izveštaja nezavisnih regulatornih tela, dokaz da oni postoje, dokaz da ih imamo i da imamo ovako živu debatu, dokaz je suštinski demokratskog društva u kome mi funkcionišemo. Naravno, i diskursi koje danas možemo da čujemo jesu naprosto dokaz i izraz našeg demokratskog društva.

Ono što građane koji su mene birali, koji podržavaju nas SPP kao najjaču bošnjačku stranku u Republici Srbiji, prvenstveno zanima, ne koliko je ko imao sastanaka, da li su se oni održavali onlajn, preko zum aplikacije itd. To su tehničke stvari i ja sam pogledao vaše izveštaje i manje više zadovoljan sam. Naprosto, došli smo danas u dobroj veri da podržimo te izveštaje. Međutim, čuo sam sasvim dovoljno argumentacije kada je u pitanju izveštaj Fiskalnog saveta i mi uvažavamo argumentaciju kolega poslanika i za taj izveštaj mi nećemo glasati.

Što se tiče drugih izveštaja, podržaćemo ih, ali ono što zanima građanke i građane koji su nas birali ovde, a prvenstveno ljude koji žive u Sandžaku, koji su glasali prevashodno za mene i za moju stranku, jeste kada imamo u pitanju Agenciju za energetiku. Znači, svaka čast, imamo stabilno snabdevanje, imamo dobru proizvodnju, imamo gasovod, iako se Evropa i velike deo sveta suočava sa tom cenom koja zaista galopira u poslednje vreme. Imamo krizu u Velikoj Britaniji i vidimo da ljudi se bune, imaju nedostatak osnovnih životnih namirnica itd. Mi imamo stabilnu situaciju i to je nešto što treba svakako zahvaliti se i predsedniku države i Vladi i ovom parlamentu.

Međutim, ono što hoću da istaknem jeste da smo prošle godine imali jednu katastrofu, kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom. Niskonaponska i visokonaponska mreža su dotrajale. U nekim našim političkim dogovorima sa vrhom države dogovoreno je da imamo potpunu rekonstrukciju niskonaponske i visokonaponske mreže.

Znate, kada padne sneg u jednom selu u Komaranskom kraju ili u jednom selu na Pešteru u novembru ili decembru, do proleća, do marta neće moći čovek da dopremi osnovne životne namirnice. I kada govorimo o Izveštaju Agencije za energetiku i bilo kojih drugih organizacija i institucija, ja uvek želim da govorim o konkretnim problemima, jer kada se sutra ili večeras vratim u Prijepolje ljudi će me pitati zašto o tome nismo diskutovali, to je naš životni problem, jer ako nama propadne namirnica kako ćemo mi da izdržimo, ne znam, do proleća, ko će nama tu štetu da nadoknadi. Imamo takođe, situaciju da u kraju iz koga dolazim ljudi imaju hladnjače malina i sada ako dan, dva ili tri vi nemate uredno snabdevanje električnom energijom vama je propao posao koji zapošljava vašu porodicu, 10, 15, 20 ljudi. Znači, ugrožava mala i srednja preduzeća i ugrožava egzistenciju tih ljudi.

Posao EPS-a nije samo da naplaćuje električnu energiju, već je posao da se ulaže u obnavljanje mreže. Imamo situaciju, selo Žabren kod Sjenice, gde su izgrađeni, zaista jedan nonsens, izgrađeni betonski stubovi, a da još uvek nemamo od nadležnih reakciju da se mreža sa dotrajalih drvenih stubova prebaci na nove stubove, betonske stubove.

Što se tiče DRI, naravno lider naše stranke akademik Muarem Zukorlić je govorio o primeru Sjenice. Kaže narodna izreka – bolje sprečiti, nego lečiti. Znači, mi imamo grad, opštinu koja je u dugu pola svog budžeta, pet miliona evra, a niko nikakve posledice ne snosi. Znači, mi moramo preventivno da delujemo, da pratimo situaciju, ako nešto ide u pogrešnom smeru da reagujemo, a ne sada došli su neki ljudi na vlast i šta njima treba četiri, pet, 10 godina da bi došli na nulu, a građani od njih očekuju konkretne rezultate. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Jasmina Karanac.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih državnih regulatornih tela, koleginice i kolege narodni poslanici, analizirajući sva četiri izveštaja o kojima danas raspravljamo, iz njihovog sadržaja možemo zaključiti da se njihovoj izradi pristupilo veoma stručno i temeljno i da su svi do jednoga i detaljni i sveobuhvatni. Zato pozivam kolege da ove izveštaje u danu za glasanje podržimo.

Oni su nam dostavljeni na vreme i prošli su nadležne skupštinske odbore i dobre je što mi danas o njima ovde u plenumu raspravljamo.

Budući da je ovlašćeni predstavnik moje poslaničke grupe govorio o izveštaju revizora i Fiskalnog saveta, da će kolega kasnije govori o izveštaju o zaštiti konkurencije, ja ću kao članica Odbora za privredu i energetiku se osvrnuti u svom izlaganju na Izveštaj o radu Agencije za energetiku u 2020. godini.

Analizirajući prispeli izveštaj mogli smo videti da je u 2020. godini, pored toga što je bila godina pandemije u kojoj se čitav svet suočio sa potpuno neočekivanim i nepoznatim virusom koji je poremetio sve aspekte i života i privređivanja, sigurnost snabdevanja električnom energijom i gasom i naftnim derivatima u Srbiji bila je zadovoljavajuća. Mi imamo stalno kontinuirano snabdevanje. U 2020. godini mi nismo imali restrikcije, niti povećanje cene električne energije i gasa.

Ono što zabrinjava je energetska kriza koja preti celoj Evropi u kojoj situacije po pitanju obezbeđivanja energetika krajnje nepredvidiva, baš kao što je nepredvidiva zdravstvena kriza, ali ne samo u Evropi, nego u čitavom svetu. Energetska kriza postaje tema broj jedan na globalnom nivou, čak ispred korone, jer su se zbog povećanja privredne aktivnosti, nakon najvećeg udara korona krize, zalihe drastično smanjile i pale na nizak nivo, a potražnja za energijom u svetu je sve veća. Naročito je 6. oktobra šokirala i kao bomba odjeknula vest kada je cena gasa postavila istorijski rekord od 1.900 dolara za hiljadu metara kubnih. Ipak do kraja dana, posle obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina, cena je znatno pala, ali je i dalje visoka i nedostižna za većinu zemalja koje kupuju ovaj energent.

Takođe, na svetskim berzama beleži se i novi skok cene nafte, kao i električne energije što ukazuje samo na produbljivanje ove energetske krize. Iako se menja iz dana u dan, cena gasa je trenutno, bar je juče bila, oko 980 dolara za hiljadu kubnih metara, ne znam tačno koliko je danas, što mi kao zemlja, i po ocenama stručnjaka i po ocenama onih koji vode ovu državu, ne bismo nikako mogli da podnesemo. Međutim, zahvaljujući dobrom i odgovornom planiranju i prethodnim aktivnostima, Srbija je za sada mirna, i to kažu i predsednik Vlade, ali i stručnjaci i analitičari koji prate energetska kretanja. Budući da smo tranzitna zemlja, gas se redovna doprema banatskim tokom, a u skladištu Banatski Dvor se nalaze dovoljne rezerve ovog energenta, ali se on svakodnevno dopunjava novim količinama gasa, te stoga cene ne bi trebale da se menjaju do kraja godine, a za iduću godinu se aktivno pregovara. Prema sadašnjim najavama, Srbija će dobiti gas po povlašćenim cenama.

Što se tiče električne energije, Srbija je takođe u boljoj poziciji, jer smo nezavisni tako što proizvodimo dovoljne količine struje. Ono što je dobra vest jeste da je obezbeđen i preventivni uvoz do polovine decembra, a dok se ne završi remont Bloka B1 u termoelektrani u Obrenovcu. Takođe, u pripremi su projekti za izgradnju novih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, što će za 15% povećati proizvodne kapacitete električne energije i na taj način obezbediti dodatnu nezavisnost i energetsku sigurnost naše zemlje.

Mi smo na sednici Odbora za privredu i energetiku posvećenoj ceni energenata čuli da se cena struje za domaćinstva neće menjati do kraja godine i biće najjeftinija u ovom delu Evrope.

Međutim, to se ne odnosi na privredu, jer ona kilovate kupuje na slobodnom tržištu i ta činjenica je zabrinjavajuća ne samo za privredu, već i građane, jer će se neminovno je svaki skok cena energenata za privredu posredno odraziti na cene, odnosno pokrenuti poskupljenje svih proizvoda.

Cena struje u Evropi je već poskupela za 50% i za domaćinstva i države pojedinačno traže rešenja. Već u narednim danima, do kraja oktobra, prema najavama trebalo bi da se razmatra zajedničko rešenje.

Našla sam podatak EU koji se odnosi na period pre pandemije gde se kaže da je, recimo, 2019. godine ukupno oko 7% Evropljana imalo problem da zagreje svoje domove tokom zime, a u nekim zemljama je taj procenat bio mnogo viši, viši od 20% i sada se strahuje da bi to moglo da se udvostruči. Srbija nema taj problem.

Činjenica je i ono što svakako treba reći je da aktuelna energetska kriza pokazuje da države koje imaju termoelektrane na ugalj lakše podnose nove cenovne udare. Takođe i države koje imaju strateško partnerstvo sa „Gaspromom“ su u boljoj poziciji u pogledu sigurnosti snabdevanja gasom.

Što se tiče Srbije mi imao dugoročne aranžmane sa „Gaspromom“ i ja smatram da ne treba dovoditi u sumnju da li će taj aranžman biti i produžen.

Ono što je ova kriza svakako pokazala je da nije dobro da se ugalj i fosilna goriva brzo ili naglo eliminišu iz energetskog miksa, što svakako ne znači da ne treba postepeno prelaziti na obnovljive izvore energije.

Energetska tranzicija mora da bude dobro izbalansirana i da uvaži i ekološke i ekonomske aspekte i da bude održiva u smislu da obezbedi dovoljne količine energije, ali i da ide u pravcu karbonske neutralnosti, odnosno smanjenju globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

To svakako nije ni brz ni lak put, ali dok sve zemlje biju bitku da obezbede dovoljne količine energenata i razmišljaju o dugoročnoj energetskoj stabilnosti, ne smemo zaboraviti na klimatsku neutralnost i borbu protiv klimatskih promena, kao jedan od najvažnijih izazova u zaštiti životne sredine sa kojim se čovečanstvo danas suočava.

Srbija dobro balansira i planira svoju energetsku politiku, što se pokazalo i danas kada ceo svet bije bitku za energiju. Ja se nadam da će tako biti i u budućnosti.

Kao što sam rekla Socijaldemokratska partija Srbije će u momentu za glasanje podržati ovaj i ostala tri izveštaja o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima doktor Duško Pejović. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.
Evo, već nekoliko puta se spominje DRI, pa mislim da je vreme da se javim da dam odgovarajuće odgovore na neke dileme, nejasnoće itd.
Najpre da podsetim, jer čini mi se, to još nije stiglo do svih, ne mislim ovde na ovaj hram, na ovaj dom, nego inače. Državna revizorska institucija je posebna, samostalna, nezavisna organizacija i institucija i najviši državni kontrolni organ u oblasti trošenja javnih sredstava.
U tom smislu, imamo i dodatnu obavezu da kao najviši kontrolni organ ili najviše ili najdetaljnije i najpreciznije kažemo o trošenju javnih sredstava na svim nivoima.
Ovo sada što ću da kažem, to stoji u našim izveštajima, ali ne u izveštajima o radu, mi danas govorimo o Izveštaju o radu DRI. Ovo što sada govorim, to stoji o Izveštaju o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja posebno ili o revizorskom izveštaju završenog računa budžeta Republike Srbije, tako da mi je žao što prethodno nismo imali dijalog sa predsednikom Fiskalnog saveta. Žao mi je što to nismo imali, jer određene dileme koje su iznete ovde su već navedene u našim izveštajima i one nisu dilema.
Dakle, prvo da kažem nešto o stranim direktnim investicijama iz ugla DRI. Dakle, to su subvencije privatnim preduzećima koje su iskazane, ali u Zakonu o budžetu Republike Srbije, ne u završnom računu, nego u Zakonu o budžetu Republike Srbije. Tu se u okviru određene aproprijacije navedeni svi iznosi i svi strani investitori kojima se planira, dakle ko ima tačan njihov naziv i planirana budžetska sredstva koja će biti podeljena, ugovaraju se te strane direktne investicije prema zakonu i prema odgovarajućoj Uredbi o dodeli navedenih sredstava.
Pojedinačni prenosi tih sredstava se knjigovodstveno vode i iskazuju u glavnoj knjizi, a ne u završnom računu. Zašto? Pa, zato što se završni račun iskazuje na trećem nivou kao grupa konta, što u prevodu znači da je to zbirni iznos iz koga se ili u kome se ne može prepoznati analitika i po pojedinačnom izvođaču i po pojedinačnom iznosu.
Gde to može da se vidi? U glavnoj knjizi i ona je kao glavna poslovna knjiga dostupna DRI uvek bila i sada je. I kada mi govorimo o završnom računu budžeta Republike Srbije, mi govorimo i o ovim iznosima, odnosno dokumentacija o stranim direktnim investicijama se nalazi u Ministarstvu privrede.
Postoje izveštaji o realizaciji odgovarajućih tranši, jer na osnovu izveštaja o prethodno izvršenim odobravaju se sledeće isplate. Postoje dokazi o zapošljavanju. Postoje mnogi drugi dokazi koji su ugovoreni i koji se realizuju. Sad, meni je nejasno šta ima da je tu nedovoljno otvoreno, nedovoljno objavljeno, za DRI je to sve otvoreno i mi smo to naveli u našem Izveštaju.
Dalje, što se tiče novčanih kazni i penala, one se iskazuju u okviru 483 grupe konta, plaćanja se vrše po aktu suda sa pozicije organa koji je utužen ili od koga se prinudno naplaćuje taj iznos i on se naplaćuje preko NBS.
Za naplatu dugova prinudnom naplatom po rešenju sudova umanjuju se sredstva korisniku koji je naveden po toj osnovi. Ako nije naveden, onda se sredstva umanjuju Ministarstvu finansija. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena prinudna naplata korisnicima uglavnom ne stiže. U završnom računu se opet iskazuje na trećem nivou u zbirnom iznosu, a pojedinačne analitike se nalaze u glavnoj knjizi koje su nama uvek dostupne.
Sledeća stavka su pozajmice. Pozajmice ne bi trebale posebno da čude zato što nisu od ove ili prethodne godine. One su dugo godina, one su u budžetu evo najmanje od 2008. godine otkad smo mi osnovani, otkad smo otpočeli da pregledamo završni račun, mi se susrećemo sa kategorijom pozajmica. Pozajmice se dodeljuju na osnovu zaključka Vlade. One se ne objavljuju, a u završnom računu se iskazuju kao izdatak na kontu 621 – nabavka finansijske imovine.
Za svaku pozajmicu postoji ugovor. Svaka pozajmica se knjiži na kategoriji potraživanja, tako da se prati njihova naplata, one se vrlo često naplaćuju, pozajmljuju, naplaćuju ili se ponekad produžuju.
Ono što je možda nesporazum u ovom odnosu jeste što mi sada kada dajemo Izveštaj o radu za 2020. godinu, mi govorimo o ovim iznosima iz 2019. godine, a Fiskalni savet verovatno je tu aktuelniji, on govori o 2020. godini i siguran sam i o 2021. godini.
Godine 2020. i 2021. su obuhvaćene pandemijom i obuhvaćene su sigurno većim potrebama za pozajmice. Mogu da vam iznesem par iznosa, Fondu PIO je dato šest milijardi i to je vraćeno, isto tako i drugim je isto dat iznos u smislu ovih potreba, npr. u pitanju je RFZO – pet, i to je povraćeno itd.
Dakle, sve ovo što sam sada izneo možete pročitati u našim revizorskim izveštajima o završnom računu i to je za pozajmicu objavljeno na u potraživanjima, ne tražiti na 621, gde je iskazano koliko je isplaćeno, nego na potraživanjima gde je iskazano koliko ko duguje jer još nije povratio taj iznos. To je ovo što sam hteo odgovoriti. Naravno da ne bih ni odgovarao da nije bilo pitanja za DRI.
Što se tiče pitanja potpredsednika Skupštine Zukorlića i narodnog poslanika, baš mi je drago što ste sada ovde, jer prošli put ste imali isto takvo pitanje, a kad sam dao odgovor nikoga nije bilo. Sad mi je drago što ste ovde da čujete jednom odgovor koji treba da bude jasan.
U stvari je nesporazum, jer mi ne radimo po zahtevu. Ne radimo zato što je nekome potrebno iako razumemo da postoje veliki rizici u pojedinim sredinama gde idemo i češće itd.
Ispred mene je spisak svih lokalnih vlasti Republike Srbije sa tačnim nazivom od 2011, 2012. do sada, 2021. godine aktuelne i brojem izvršenih revizija. Dakle, 171 lokalna vlast, 117 opština, 28 gradova, 25 gradskih opština i pokrajina je u tom iznosu i na primer grad Beograd je revidiran pet puta najviše, najviše od svih. Sjenica ima budžet negde oko 800, 850 miliona dinara. Grad Beograd ima 110, 115 milijardi. To je više od stotinu puta veći iznos. Pa, ne možemo očekivati da kad neko…
Dalje, Državna revizorska institucija nije osnovana da trči od subjekta do subjekta. To je uvaženi poslanik Mijatović, koji je član Odbora, koji je dobro upoznat, napomenuo – mi smo nezavisni zato što sami planiramo, sami izvršavamo i sami izveštavamo o izvršenoj reviziji i mi smo po našim, prvo po Zakonu o DRI, po standardima, po metodologiji, po smernicama, po svim pravilima koja postoje kod svih drugih vrhovnih revizorskih institucija izvršili i sve revizije u svim lokalnim vlastima.
Ima lokalnih vlasti najmanje gde smo jedanput do sada bili. U Sjenici smo, evo, sticajem okolnosti smo bili dva puta, ali već imamo i reviziju odazivnog izveštaj, to znači već i tri izveštaja ćemo imati za tu opštinu, ne zato što ste vi upitali, nego zato što je to potreba da odradimo, a uklapa se i to što ste vi upitali.
Pitanje je bilo - ko će da zaustavi to? Pa, nije Državna revizorska institucija osnovana da zaustavlja, nego je osnovana da izvrši samu reviziju, da sastavi izveštaj, da ukazuje na nepravilnosti, da ukaže kako se one otklanjaju itd, da pripomogne u tome svemu i da pregleda odazivni izvešaj. To znači da vidimo da li je subjekt otklonio ono što smo mu utvrdili, što smo mu objasnili, što smo mu objasnili kako treba da ispravi.
Evo na primeru Sjenice. Prva revizija je bila 2014. za 2013. godinu. Mi smo tada utvrdili niz nepravilnosti, velike zaista nepravilnosti. Izveštaj je kao i svaki do sada na sajtu. Na našem sajtu imate sve izveštaje. Imate rezime svih izveštaja. Imate sve odazivne izveštaje. Imate se posle-revizione izveštaje. Imate registar preporuka sa statusom. Mi ništa kod sebe nemamo što nije na sajtu.
Da odgovorim na pitanje. Pojavljujemo se sa informacijama. U javnosti se do sada nisam mogao pojaviti jer nisam dao izveštaj parlamentu. Ne mogu davati bilo kome pre izveštaj o radu institucije nego parlamentu koji nas je izabrao i koji je doneo propis i kada parlamentu dam izveštaj, a to je ovo, onda sam već od sutra slobodan da dajem izjave, izveštaje itd.
Sada ću da vam kažem, 2014. godine mi smo napisali osam prijava, dve krivične i šest prekršajnih – krivične prijave protiv direktora direkcije i direktora ustanove za sport i ostalo da ne brojim, protiv predsednika opštine prekršajna prijava i ostale da sada ne brojim. Što se nas tiče, mi smo svoju aktivnost obavili. Šta je sa prijavama, to treba pitati organe kod kojih su prijave otišle.
Što se tiče prijava iz 2019. godine izvršene revizije, odnosno u 2020. godina, a za 2019. godinu, ovde je napisano 10 prijava, od čega dve krivične, sedam prekršajnih i jedna informacija tužilaštvu sa detaljnim opisom, verovatno sada i ono što ste vi naglasili, preuzimanje obaveza, određeno da aproprijacija bez odobrenja, bez odluke Skupštine itd. davanja avansa za puteve, a da se usluga nije izvršila. Niz stvari koje smo mi utvrdili mi smo to sve dali nadležnim organima.
Da zaokružimo. Mi prema Poglavlju 32 u eksternoj kontroli imamo dve obaveze. Jedna je da čuvamo nezavisnost i druga je da povećavamo broj revizorskih izveštaja, a posebno izveštaje svrsishodnosti. Kada povećamo izveštaje svrsishodnosti smanjivaće se broj izveštaja finansijskih. Zbog čega ovo ističem? Zbog toga što osim DRI treba da znamo da prema članu 79. Zakona o budžetskom sistemu svake godine je lokalna vlast, bilo koja, pa iz Sjenice, je dužna da ima mišljenje nezavisnog eksternog revizora uz završni račun, uz bilanse itd. da ima to mišljenje. Da li ga ima? To treba pitati opštinu.
Uvaženi poslanik Arsić je napomenuo da Skupština ne može usvojiti završni račun bez mišljenja DRI i to je tačno. Što bi dobro bilo da se zna da i lokalna vlast ne bi trebala ili trebala bi sačekati da usvoji izveštaj o svom, odnosno odluku o svom budžetu dok ne postoji eksterni revizor. Tek da spomenem budžetsku inspekciju, internu reviziju i druge kontrolne organe, jer ne može DRI… Mi imamo 336 zaposlenih, 33 koji su izvan ovih oblasti i 11 hiljada korisnika. Znate koliko korisnika ima kod kojih još nismo uspeli doći i pitanje je kada ćemo.
Ovo treba shvatiti kao jednu okolnost u kojoj mi radimo jer u zakonu stoji – dužni smo svake godine da radimo reviziju završnog računa budžeta, četiri fonda, i stoji tamo – odgovarajući broj lokalnih vlasti. Taj odgovarajući broj nije određen.
Sada i da vam napomenem da imamo i uslove koji nisu baš najuslovniji za ovaj rad. Nemamo ni u jedno sedištu, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu da je pitanje poslovnog prostora za instituciju trajno i adekvatno odgovoreno. Nemamo. U Beogradu imamo situaciju da su nam u jednoj zgradi revizori, a u drugoj uprava. Ja sam odvojen od svojih revizora i nemamo uslova za izvršenje rada. To je jako važno da napomenem da kada se sve to spoji, imamo i obećanja i dogovore, ali još nemamo izvršenja.
Ukratko je to jedan presek na brzinu, pokušaj da vam odgovorim da nema nikakvog udela u tome da smo namerno odugovlačili, nego smo čak i ubrzavali. I u Prijepolju, odakle ste vi, smo bili dva puta i ostalim okolnim ili svim većim opštinama. Hvala na pažnji.

Hvala.
Pravo na repliku, Samir Tandir.

Hvala predsedavajući.

Hvala vam na odgovoru. Potpuno mi je jasno šta radi DRI i upravo sam hteo to što ste rekli, da javno ovde kažete. Naravno, kada vodimo diskusiju možete odmah da se javite, da se ne bi čekali ovde po čitav dan. Imate i vi pravo da replicirate i nama narodnim poslanicima.

Meni je jako važno i našoj poslaničkoj grupi, zato što vrlo često ističemo taj primer Sjenice, jer vi ste odradili vaš deo posla. To hoću da čuju kolege poslanici, građanke i građani i apsolutno svi. Znači tužilaštvo i Ministarstvo finansija nije odradilo svoj posao. Znači, ako vi 2014. godine utvrdite nepravilnosti za 2013. godinu. Isti ti ljudi bili su 2019. godine i svi nastave da se ponašaju kao da se ništa nije desilo. Vama hvala na odgovoru. Nije odgovornost na vama.

Sada mi idemo dalje da istražujemo ko je kriv za tu situaciju. Znate, sada će neko da fakturiše ljudima u Sjenici i da kažu – o.k. vi ste nova vlast, vi ste nam obećali bolji život, mi hoćemo bolji život, a vi zatekli ne praznu kasu, nego dugove, potraživanja, ne znam sve ovo o čemu ste vi govorili. Tako da je jako važno da sve ono što je govorio lider naše stranke, što govore naši poslanici i na koncu i ja lično, vi ste sada potvrdili.

Utvrđene su nepravilnosti, imamo krivične prijave, imamo prekršajne prijave. Godine 2013. su se ustanovile nepravilnosti. Da se tada reagovalo, ne bi imali danas ovu situaciju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Slavenko Unković.