Možete da govorite koliko hoćete, ja idem na Venecijansku komisiju. Ne može u kontinuitetu. Dvadeset minuta.

Dobro. Ne treba mi više.

Imamo danas četiri veoma važna izveštaja i žao mi je što smo ovoliko potrošili vremena da tek počinjemo sa raspravom u ime poslaničkih grupa, ali i to je sastavni deo parlamentarnog rada i parlamentarnog života.

Pažljivo sam slušao raspravu vezano za Fiskalni savet i moram reći da sam promenio mišljenje. Na osnovu mojih uvida u izveštaj, smatrao sam da taj izveštaj treba podržati, a sada kada sam čuo argumente kolege Arsića, pored argumenata i toliko truda koji je uložio u obrazloženje za svoje argumente, glasaću protiv tog izveštaja. Zahtevam i od kolege Arsića i njegove poslaničke grupe da glasaju protiv. Koji je smisao da potrošimo dva sada obrazlažući kako nešto ne valja, a na kraju ćemo da ga podržimo? Hajde da budemo dosledni pa ako to nešto ne valja ili neka se taj izveštaj povuče ili da glasamo protiv, a ne da trošimo vreme ovde, da se zamaramo, iscrpljujemo sa svih strana, a onda da kažemo da ćemo glasati. Prosto zahtevam minimum doslednosti u tome. Dostojanstvo Narodne skupštine trebamo čuvati svi zajedno, uključujući naše vreme koje ovde trošimo, pažnju koju posvećujemo.

Dok sam kod Fiskalnog saveta, da se ne bih vraćao na njega, svakako bih podržao ono što je predloženo, a tiče se socijalnih karata. To je veoma važno, o tome sam i ranije govorio ovde kada smo imali zakone kojima smo utvrđivali okvir za dodelu raznih vidova pomoći građanima i uvek ću stati iza toga da nađemo načina da fokusiramo ugrožene grupe, odnosno siromašne i da ih izdvojimo i zapravo da pomažemo ugroženima, a ne linearno svima iako je i ta tadašnja pomoć bila dobra, ona ne samo finansijski već i psihološki je imala veoma veliki uticaj, obzirom na celokupno svojevrsno stanje depresije na čijoj ivici smo bili u onim prvim mesecima udara pandemije. Tada se to moglo tako razumeti, ali u buduće se potpuno slažem da prosto fokusiramo ugrožene grupe, odnosno kategorije socijalno ugrožene, siromašne i da njih izdvajamo i koristimo svaku budžetsku mogućnost da im pomognemo i olakšamo život, pogotovu u kriznim vremenima.

Što se tiče Komisije o zaštiti konkurentnosti, odnosno njihovog izveštaja, ali pre toga, generalno o svim izveštajima. Dakle, izveštaji su vidno sačinjeni profesionalno, kvalitetno urađeni, tako da se ne ostavlja mnogo prostora o raspravi o samoj sadržini u pogledu da li je to tako, jer su oni faktografski.

Moju pažnju želim da usmerim o samom radu i unapređenju rada organizacija odnosno institucija, saveta i agencija koje danas ovde podnose izveštaje. Mislim da mi kao narodni poslanici bi trebali tu više pažnje da posvetimo, odnosno više energije da uložimo da, zapravo, prateći rad ovih organizacija odnosno institucija, zapravo zapažamo ono što bi trebalo unaprediti u samom radu. Tako da je za mene prostor za raspravu tu bitniji od samog bavljenja detaljima izveštajima.

Pitanje zaštite konkurentnosti je veoma važno pitanje i zdravost privrede u značajnoj meri zavisi od stepena utvrđenosti, odnosno od ambijenta konkurentnosti. To je činjenica i sve one zemlje koje su se odlučile na slobodno tržište zapravo zastupaju taj kurs i to je nešto što je neka vrsta aksiome. Dakle, to je činjenica. U meri u kojoj zaštitimo konkurenciju ili obezbedimo zdravu konkurenciju ili zdravost konkurencije, u toj meri ćemo zapravo imati i proces ozdravljenja privrede. U tom pogledu je jako važno posvetiti posebnu pažnju Komisiji za zaštitu konkurentnosti.

Ono što meni upada u oči jeste da je pažnja Komisije usmerena na one uobičajene oblike kršenja konkurentnosti, koji prosto najčešće dolaze iz neke ambicije ili namere da se nekom subjektu osigura monopolski položaj. To je otprilike ono što se vidi iz izveštaja i ono što uglavnom radi ova komisija.

Međutim, bilo bi poželjno proširiti pažnju i istražiti neke druge načine ugrožavanja konkurentnosti. Da, monopol je najklasičniji, najjasniji, najuobičajeniji oblik ugrožavanja konkurentnosti, međutim, postoje i drugi oblici ugrožavanja konkurentnosti. Na primer, organizovani kriminal i kapital koji dolazi iz organizovanog kriminala, on je čak meni mnogo opasniji, jedan od efektnijih, žešćih udara na konkurentnost od ovih sitnih oblika gde neko osigura prođu u odnosu na nekoga, što svakako ne treba dozvoljavati, ali mislim da bi i Komisija za zaštitu od konkurentnosti trebala da baci više svetla na taj oblik.

Ja sam jednom prilikom ovde govorio, u okviru jedne druge teme, iskustvo kroz koje je prošao Novi Pazar poslednjih 30-ak godina, kroz sve te analize koje smo imali, u pogledu privrede, pogotovo male privrede i onog što se vezivalo za jednu veoma ozbiljnu privatnu inicijativu. Znate i sami da se o Novom Pazaru govorilo kao o nekom privrednom čudu 90-ih godina. Danas mi imamo prosto zgarište tih silnih malih i srednjih preduzeća, porodičnih firmi, koje su tada nastale, koje su veoma dobro radile i koje su se bavile proizvodnjom. Dakle, u pitanju je proizvodnja a ne neke spekulativne delatnosti za koje možemo kazati - šverc, trgovina. Ne, u pitanju je proizvodnja.

Proizvodnju u kojoj god varijanti, pa makar i u sivoj zoni, ne možete potceniti. Proizvodnja je proizvodnja. Ako neko uspe da organizuje proces proizvodnje, od sirovine do proizvoda, do plasmana, to je ozbiljna stvar. Čak i ako ima neke manjkavosti tipa da li neko radi svoj brend ili plagijat, to su druge teme, ali to je nešto što je jako teško uspostaviti.

Znači, jako je teško uspostaviti da u jednom gradu od nešto više od 100 hiljada stanovnika imali ste u nekom trenutku oko pet hiljada privrednih subjekata koji su se bavili proizvodnjom, samostalnom proizvodnjom. Znači, to je nešto što je fantastično. I sada sav taj potencijal nakon 20-ak godina, ili 25 ili 30, se svede na svega 20% preživelih.

Mi smo sa grupom ekonomista analizirali šta je to dovelo do toga da tako jedan veliki potencijal prosto padne. Ima tu više faktora i ne može se sve svesti na jedno obrazloženje, ali jedan od ključnih faktora jeste bio nezaštićenost tih subjekata na polju konkurentnosti od prljavog kapitala kriminala. Dakle, to je potopilo sve one male, srednje, poštene proizvođače, porodične, koji su upošljavali po 30 i po 50 radnika, koji nisu mogli da se nose sa konkurencijom onih proizvođača iste robe ali koji su imali puno novca iz organizovanog kriminala, pre svega trgovine drogom, trgovine i šverc cigareta. Ne znam da li to spada u neposredne nadležnosti, ali bi moralo biti deo nadležnosti komisije koja bi se time bavila.

Naravno, tada smo imali taj veliki udar i narko kriminala i ostalih oblika kriminala, međutim, to i danas imamo. To su stvari koje su proverljive. Ne može neko da godinama proizvodi i popravlja kaučeve i odjednom postane veliki proizvođač nameštaja koji ima kapital od nekoliko desetina miliona. To je u najmanju ruku za proveru.

Šta se onda tu desi? Taj jedan ili par takvih potope svih onih nekoliko desetina ili stotina onih poštenih proizvođača nameštaja koji ne mogu da prate korak sa njima, prosto ne mogu, ni investiciono, ni tržišno. Jer, onome nije bitno da li on tu fotelju ili taj krevet prodaje jeftinije ili ne, jer on dobro radi sa šleperima nameštaja, njegovi šleperi za prevoz nameštaja prodaju švercovane cigarete i tu se okreću milioni i oni postaju svemoćni. Time prave jednu katastrofu u pogledu konkurentnosti za one druge koji zapravo nisu u tim vodama.

Slično je i sa drogom. Slično je i sa nekim proizvođačima, konfekcijskim proizvođačima itd. Dakle, sada je to smanjeno iz razloga što su mnogi potopljeni, ali i dalje imamo taj fenomen i morali bi se pozabaviti. Naravno, to sama Komisija ne može isterati do kraja, isterati na čistac, jer pitanje organizovanog kriminala je pitanje i Ministarstva unutrašnjih poslova, pitanje specijalnih službi koje se time bave itd. Ali, ono što bi bilo jako važno je da se sa vaše strane to detektuje, jer to su proverljive stvari.

Dakle, ukoliko nekog imate da je iskočio prodajući kauče, zaradio 30, 50 miliona evra, to se vidi u investicijama, objektima, opremi itd, to je vrlo lako proverljivo. Ili ste zaradili taj novac legalno, ili ste ga kreditirali. Dakle, to je nešto što mora imate svoje tragove. Ne možemo se mi tu predstavljati da, eto, ne shvatamo, dobro ide biznis, radi se. Dakle, to tako samo izgleda. Međutim, taj jedan koji je održao svoju proizvodnju sa sto ili dvesta radnika je potopio desetine onih koji su otpustili hiljade radnika.

Ja znam ljude iz Novog Pazara, moje prijatelje, poznanike, koji ne samo da su zatvorili svoje biznise jer nisu hteli drogu i cigare uključivati u svoj biznis, već su morali da se isele iz Novog Pazara jer ih je bilo sramota zašto su propali, a bili su fantastični, veliki profesionalci, radili godinama, proizvodili, prodavali. Međutim, to prosto nije bilo moguće da se izdrži.

Dakle, zato je ova tema od izuzetne važnosti. Znam da će svaki put kada ja o ovome govorim oni tamo da se uznemire. Evo, gledaj, on govori protiv našeg Pazara, protiv privrednika. Ne, ja ne govorim protiv privrednika, ja govorim za privrednike. Govorim protiv kriminalaca u privredi. Ja ovim štitim sve one poštene i proizvođače nameštaja i proizvođače konfekcijskih proizvoda i svih drugih, ali naravno da to nije dovoljno da se samo kaže ovde u Narodnoj skupštini, već je jako važno da to dobije svoju institucionalnu dimenziju.

U ovom slučaju Komisija može da odigra veoma važnu ulogu. Treba da to detektira i treba prosto da to bude vidljivo u izveštajima, a onda da se prosto na osnovu tih izveštaja traži uključenost nadležnih organa koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala.

Što se tiče Agencije za energetiku, ono što nas konkretno zanima su implikacije koje se odnose na Elektrodistribuciju, posebno na prostoru Sandžaka. Mi već imamo tu određene političke dogovore da se krene sa obnovom elektromreže. Međutim, evo već gubimo godinu dana, još se na tom polju ništa nije uradilo. Potrebno je to ažurirati. Pogotovo mi strepimo kada smo na pragu zime, jer imamo, bar prošlogodišnje iskustvo je bilo izuzetno loše, nezaštićenost elektromreže od drveća, kroz šumske i planinske predele, onda mali sneg. Dakle, svedok sam, jer zadnje vreme vikendom češće boravim kod roditelja na selu, svedok sam da sneg od tri centimetra isključuje struju u opštini Tutin.

To je meni neshvatljivo u 21. veku, da prosto što počne, što zabeli, struje nema. Onda pitate, šta je to? Pa grane otežaju, pa se spuste, pa dotaknu. Meni je to, ružno mi je da kažem, idiotsko obrazloženje, ali nemam bolje. Stvarno je to nešto ružno što mi vređa inteligenciju, što ne mogu da prihvatim da je normalno da u 21. veku imamo takvo jedno obrazloženje. U redu su iznenadne oluje, razne nepogode vremenske, pa se desi, bože moj, ali ako će sneg od dva centimetra ugrožavati dotok, odnosno distribuciju električne energije, onda stvarno je nešto drugo u pitanju.

Znamo da je Tutin posebno ugrožen zapravo i samim dovodom i da je sada u rešavanju i gradnji jedna od centralnih trafoa koji će u značajnoj meri olakšati, odnosno ojačati, popraviti kvalitet dotoka električne energije, ali to je samo jedan od problema. Drugi problem je sama mreža.

Ono što želim da istaknem ovde je, što izgleda isto tako neverovatno, ali stvarno je previše žalbi koje nam dolaze od građana koje se tiču oscilacije računa za struju. To je stvarno previše. Sve pomislite, pa to je jedno… To su stotine. To je neverovatno da, recimo, usred leta nekome oscilira, ne znam, struja mu stalno dolazi pet-šest hiljada i odjednom mu dođe račun od 30 hiljada dinara. To su stvari koje, eto, neko će reći – pa čekaj, odakle si ti došao, šta to pričaš, iz kog vremena? Iz kog hoćete, ali evo došao sam.

Dakle, to je nešto što je neprihvatljivo i što ljudi prosto nemaju snage da se bore. Neki su uzimali advokate, pa se izborili, ali mali broj građana ima kapacitet da se štiti preko suda od naplate struje. Ako ćemo se još sudom štititi od državnih i javnih preduzeća, onda smo stvarno u velikom problemu. Ovo je nešto sa čime bi se morali pozabaviti značajno temeljnije.

Kada je u pitanju revizorska institucija, tu smo temu isto više puta tretirali. Pauza od nekoliko godina koja je bila u Sjenici kada je bila kontrola, sada je više nema, već imamo informacije da su kontrole pojačane. Međutim, imamo nešto drugo u Sjenici, što je opet jedan veliki paradoks.

Dakle, u ovoj zemlji je moguće da, recimo, jedna vlast za 20 godina potpuno devastira jednu opštinu, da za to vreme im nadležne revizorske institucije tolerišu tu devastaciju, da ta opština sada kada promeni vlast, od godinu dana, opština Sjenica od godinu dana svoje vlasti je samo jedan dan bukvalno, molim vas, samo jedan dan imala deblokiran račun. Hajde zamislite kako će jedna mala opština, koja ima pet miliona evra duga, koji je ostao zbog kriminalnih radnji i zloupotreba od prošle vlasti, koja ima samo jedan dan deblokiran račun, zamislite kako ti ljudi funkcionišu. Pazite, ne može država, Vlada, sa sve institucijama, i nadzornim i izvršnim, ne može zabijati glavu u pesak i reći – pa bože moj, dešava se. To ne može da se dešava.

Prvo što se moraju privesti pravdi oni koji su tu opštinu doveli u takvo stanje, dakle, sa pozicije lokalne samouprave Sjenice, s druge strane, ko im je dopustio sa pozicije kontrole, obavezne kontrole, gde je trebalo preduzimati potrebne mere, da se to ne dopusti, i treća stvar, obaveza države, nadležnih organa, Vlade, Ministarstva finansija i svih drugih jeste da preduzme vanredne mere da tu opštinu spasi. Dakle, to su prosto neke normalne stvari.

U protivnom, mi pokazujemo da je ova država jedan rasklimani sistem, da je bitno tamo gde je koncentracija energije i različitih interesa, a evo tamo ta sirotinja Sjenice, ti Tutini, to tamo, hajde boga ti, nemoj da bude neke pobune, nekih otcepljenja, ovog, onog, to da nas ne boli glava. To što oni propadaju, što je blokiran račun godinu dana, što ne mogu da prime plate, što nemaju elementarne mogućnosti da popravljaju život građana, da vrše i one najsitnije usluge, to je meni nezamislivo. Tu se mora podvući crta. Tu se mora pokazati energičnost u ponašanju.

Postoje neki pomaci, da ne bude da govorim da je sve crno, postoji značajna inicijativa ulaganja u puteve, pa smo radili tu peštersku magistralu, pa i neke seoske puteve i neke ulice postoje. Međutim, džaba vam što popravljate neke daske na brodu, ako brod tone. Šta mi tu imamo što smo zakovali par daski ili ofarbali neki deo broda? Sve je to u redu, ali ako brod tone, pre svega se mora spasiti da ne potone, a onda ćemo ostale stvari u pogledu popravljanja stanja, koje je na svim poljima ni malo dobro, kada je u pitanju Sjenica, ako tome dodate i sve ono što se dešava od kriminala, ubistava, likvidacija, ambiciju kriminalnih grupa da kontrolišu i lokalnu samoupravu i školu.

Sada, evo, tamo je žestoka borba oko jedne škole, gde je onaj isti famozni direktor koji je kidnapovan, prebijen dva puta, sada kriminalna grupa koja ima jak uticaj i u školskom odboru, ima svoje kandidate, želi da ga eliminiše, to su stanja koja kada se dodaju ovom privrednom sivilu i problemima koji su nasleđeni su jako loši.

Neću 50 minuta, ne brinite, predsedavajući.

Zahvaljujem na pažnji. Svako dobro.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Zukorliću.

Sledeći je predsednik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovana delegacijo iz državnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za vaše izveštaje.

Imamo nekoliko predloga. Jednostavno, te predloge niko do sada nije spominjao. Da se ne vežemo, kao što neki govore – nije to moj posao, neka radi to neko drugi ko je zadužen za to itd.

Prvo ću govoriti o Izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Kada je u pitanju zaštita konkurencije, neću reći da slabo radite, ali jednostavno mi imamo u kontinuitetu problem poljoprivrednih proizvoda koji se ne nalaze u marketima iz Srbije, već poljoprivredni proizvodi iz uvoza, a u poslednje vreme i ogromna količina iz uvoza se nalazi u našim marketima i prodavnicama. Mi polako ali sigurno zatvaramo poljoprivrednog proizvođača iz sela, jer on nema gde, nije ni imao gde da plasira svoje proizvode, zato što su navodno jeftiniji proizvodi iz uvoza nego iz domaće proizvodnje. Znam da nas vezuju sporazumi i CEFTA i svi ostali sporazumi koje je potpisala bivša vlast, ali vi kao neko ko štiti konkurenciju morate da imate predlog kako taj problem da se prevaziđe. Mi smo došli u situaciju da 95% štala ili staja su prazne na selu, ne zato što ljudi ne žele da rade, nego nemaju kome da prodaju svoj proizvod.

Šta bi još možda trebalo da radite, a nisam čuo niti u Izveštaju da ste to rekli, pre šest-sedam meseci ili pre godinu dana, zaštita korisnika kredita, kako to sudovi mogu da donesu presudu za jedan broj korisnika kredita da im se vrati ono što se zove obrada kredita, a kasnije kažu da to ne važi – vratićemo na staro itd? Vi znate da, ne znam da li znate ili ne znate, ali ako ne znate, da vam dam informaciju da je to bila jedna prevara finansijska, jer obrada kredita u švajcarcima je bila 50% niža od obrade kredita u nekoj drugoj valuti.

Svako ko uzima kredit, on gleda u startu šta je to što treba da uplati kao učešće i da ti ljudi koji su imali taj trošak, a posebno oni koji su uzeli kredite u švajcarcima, da vidimo da li, to je fiktivni rast i skok jedne valute koja se švajcarski franak.

Nijedna valuta je nije pratila, a da su ljudi koji su uzimali kredite za stanove, čak stan od 70 kvadrata, čovek tri puta isplatio i još isplaćuje. Znači, tri stana je imao da kupi da je kredit bio u evrima. Po meni ako je neka zaštita od konkurencije, a konkurencije su i druge banke, da li su one centralizovane ili ne, ali očigledno, neko ko je uzeo kredit imao je tada 30% bonitet da bi mogao da dobije kredit od plate. Kasnije je to bilo skoro 70% se odbijalo od plate ljudima koji su bili zaduženi. Ne znam da li znate, da preko 17% stanova je oduzeto onima koji su isplatili. Da su uzeli u evrima kredit, mogli su dva stana da kupe. Znači, isplatio dva stana i uzeli mu zbog ne znam, koliko još rata i ostali bez stanova. To treba da bude isto opis vašeg posla, jer vi ste državna institucija i štitite se.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, Fiskalni savet, po meni ocena od jedan do pet, ocena tri plus sa tačkom. Ne zato što je nestručan, već zato što nekoliko je puta moje zapažanje bilo da ste vi servirali da budžet Republike Srbije nema bonitet onakav kakav je stvarni, već nešto manji. Da vas podsetim, da prvi put se desilo u poslednjih sedam, osam, godina da suficit bude od izvornih prihoda, i od prihoda, nešto što nije prodaja nekretnina, što nije bio slučaj ranijih godina.

Dalje, da sredstva koja su uložena u određene infrastrukture, kao što su bolnice, domovi zdravlja, putevi itd, to slobodno mogu da kažem, da ne da su ta sredstva otišla tamo gde treba, nego su mnogo života spasila ta sredstva, koja su iz budžeta, tada u trenutku kada možda nije ni planirano da se prave kovid bolnice, ambulante, putevi, brze pruge i sve ono ostalo što je doživelo vizuelnu promenu naše Srbije.

Kada su u pitanju krediti, vi imate, predsedniče Fiskalnog saveta, ili direktore, šefe, imate jednu sliku i iskustvo na osnovu vaših godina, da bez kredita ne možete ništa kapitalno da uradite, a o bonitetu odlučuju banke, Svetska banka, Međunarodna banka. Kada vam da saglasnost MMF, a vi pre toga kažete da taj kredit je cifra koja opterećuje budžet Republike Srbije, i na taj način se smanjuje bonitet, kada je u pitanju i Svetska banka i MMF i svi ostali, kod koji se država Republika Srbija se zadužuje.

Ako pogledamo koliko su se zadužile neke druge države u EU, i koliko one duguju po glavi stanovnika, mi smo onda na prvom mestu na osnovu broja stanovnika kada je u pitanju procenat zaduženosti, odnosno, najmanje je Srbija zadužena po glavi stanovnika, a da imate sigurnost.

Znate, vi kada odete u banku i tražite dugoročni kredit, oni vam traže ugovore, poslovne ugovore, mislim na privredne subjekte, na privatnike, da li ste vi za tu tekuću godinu napravili neki ugovor, da li ćete imati zagarantovan priliv, bez obzira na završni račun i total iz prošle godine.

Tako da, to su neke moje primedbe kada je u pitanju Fiskalni savet. Šta još, vi morate, kao neko kod koga se slivaju informacije, a ja vama sada to govorim kao privrednik 37 godina, da sledeća godina će biti nezapamćena svetska ekonomska kriza kakvu vaša generacija i moja generacija nije zapamtila. Upaljeno je žuto svetlo, a biće i crveno. Žuto svetlo je upaljeno na osnovu cene gasa i cene nafte na berzi. Nikada nije gas toliko odjednom skočio, odnosno povećana cena kao što je danas i cena struje, gde Srbija ima svoju proizvodnju i tako dalje. I šta utiče na cenu, na rast tih energetika, nafte i struje? Utiče proizvodnja, prehrambena proizvodnja i sve ostale proizvodnje, da ih ne pominjem sve, a otpuštanje radnika, one dve fabrike strane koje su otpustile radnike, one su otpustile radnike zato što su izgubili tržište evropsko. Nije kriva Vlada Republike Srbije i predsednik što tamo radnici tamo više ne rade. Ne znam koliko pratite i da li imate takve informacije, da u proseku na današnji dan je između deset i 20% manje radnika nego pre kovida u fabrikama koje rade godinama u Srbiji.

Vaš savet svakodnevni treba da bude kako da se pripreme i privrednici, ne govorim o državi, država ima dobre stručnjake. Šta je još najveći problem za propadanje, kada kažete – e, znate šta, on je bio uspešan i propao za godinu dana. Danas velika investicija je sigurna samo ako možete da je isplatite za godinu ili godinu i po dana, jer više niko živi ne zna šta će se desiti na tržištu za naredne dve ili tri godine.

Tako da Fiskalni savet, to treba da radi i da indirektno, a indirektno date savet onima koji se muče kako da se zaradi ijedan dinar i da se plati i državi i sve ono što se zove trošak od malih, srednjih i velikih preduzeća.

Znači, ja nisam čuo u vašem izveštaju, odnosno nisam video u vašem izveštaju, a isto tako kada su u pitanju vaši nastupi. Vaši nastupi su bili na konferencijama za štampu gde kada država treba da se zaduži, da kažete da ne treba ili ne treba da se da pomoć penzionerima, ne treba da se da pomoć socijalno ugroženim onoliko koliko daje ovaj država, a da država ne daje ti ljudi ne bi mogli i ne bi imali od čega da žive.

Moramo i to da kažemo, da smo mi uradili sve pre roka kada je u pitanju i kovid i ta sredstva nisu planirana u budžetu. To zna državni revizor veoma dobro. Kada vi imate nešto što se zove prilivna i odlivna strana, a nemate u prilivnoj strani cifru koja može da pokrije tu odlivnu stranu kada su u pitanju i vakcine i zaštita, a možete da prepakujete budžet pet posto sa jedne pozicije na drugu, odakle ćete naći sredstva, a da ne ukinete nijednu poziciju planiranu u budžetu, jer svaka pozicija u budžetu Republike Srbije je veoma važna za razvoj ove države i za svakog građanina koji živi u ovoj državi.

Nisam video nijednu poziciju u državnom budžetu u kojoj možemo da kažemo – e, vidite ova pozicija je luksuz i ne treba je planirati, treba skinuti tu poziciju ili je prepakovati na nešto drugo.

Fiskalni savet mora da radi malo više. Ja ne ulazim u to sada, da li je glasalo dva, tri ili pet članova, nema veze, vi ste jedan tim, nadam se da ste svi veliki stručnjaci, i jeste, vi ste tu zato što ste u materiji, ali vaš opis posla u vanrednom stanju.

Znate šta, vi više ne možete da se bavite statistikom, pa kako je bilo pre četiri, pet godina. Ovo je statistika u realnom vremenu.

Znači, niko živ nije očekivao da će se desiti ovo što se desilo sa Kovidom i da su tu otišle ogromne pare. Zašto se povećao tranzitni saobraćaj preko Srbije? Zato što ima mnogo puteva, zato što je mnogo mostova napravljeno, a mi od tranzita imamo koristi, ne samo naplatne rampe i putarine, već kupuju gorivo, nešto mora da jedu, negde prespavaju itd.

Tako da, poštovani članovi Saveta, koga vi predstavljate, predsedniče ili šefe kako vas zovu, Fiskalnog saveta mora malo više da radi i da vaš glas se čuje, da ne bude taj vaš glas samo kako nema itd. nego kažete – ovo sada što radi ova država, ne zato što je mi podržavamo, nego da bi čovek znao da li dobro radi, ugleda se na komšiju, nemoj da se ugleda, nego kaže – vidi onaj kako on radi, e i ja dobro radim.

Koliko su prosečne plate bile u državama, bivšim koje su činile Jugoslaviju, koliko danas kod njih, koliko danas kod nas i da na osnovu broja stanovnika ova država je dala najveću pomoć, neću reći subvenciju, onima koji nisu radili za vreme Kovida i onima koji su morali da zatvore svoje radnje.

I još nešto da vam kažem, mi moramo da se pripremimo da će ovo da traje još nekoliko godina. Nema tog stručnjaka koji će reći – ej, znaš šta, prekida se jula meseca, velike su vrućine. I to su nam govorili, pa onda će mraz da pojede Kovid i to su nam govorili, nije se desilo itd.

Niko od vas, a za sve vas je to bitno, nije rekao – građani, molim vas vakcinišite se. Hajde sada podignite ruku vi, koji sedite gore, koji ste vakcinisani. Evo, svi ste. Izvinjavam se, oprostite. Evo Popović nije podigao ruku. A, jesi. Dobro.

Znači, vi ste primer, ako se ne vakciniše 40% građana u Srbiji, onda će biti bankrota, tih 40% će da zaraze i one što su primili vakcinu, kao što se i dešava sa blažim simptomima, ali ne idu na posao. Ako, ne idu na posao onda imaju bolovanje koje nije kao što je plata. Ta fabrika ne može da proizvodi količinu i normu da ispoštuje, a normu kada ne ispoštujete prema evropskom kupcu zameni vas sa nekim drugim dobavljačem.

Tako da nadam se da mi nećete zameriti to što sam vam rekao, to je dobronamerno. Znači, gde god se nađete, da kažete, molim vas, vakcinišete se, zbog vaše dece, zbog vaše porodice, zbog onih koje volite i zbog vašeg ličnog standarda, ekonomskog standarda. Mnogo je teško kada od broja umrlih, npr. u Jagodini za 40 dana je umrlo 70 ljudi, a ja sam 60 lično poznavao i svi smo mi mogli da kažemo, e znate, šta, ma pusti bre, kakva vakcina, kakva bolest, itd. Ovo je mnogo ozbiljna stvar, umire se od ovoga. Umire se.

Želeo bih da mi odgovorite da stiže svetska ekonomska kriza nezapamćena, za vašu generaciju i moju generaciju, i ja sam mlađi od vas jedno 20 godina, ali nema veze, malo sam smanjio, možda malo manje.

Ali, uvek sam pratio, znate kakvo je stanje u Evropi, koja država je najzaduženija, zašto se dislociraju fabrike iz jakih ekonomskih moćnih država, iz EU.

Pazite, kada su nemačke fabrike počele da dolaze u Srbiju, onda su nam oni odali priznanje da je Srbija najsigurnija zemlja, kurs evra miruje, ekonomska stabilnost, mir držimo na Balkanu, međunarodna popularnost i ima u Srbiji vrednih ljudi koji žele da rade.

Na primer u Jagodinu je došla fabrika Nemačka, „Fišer“, koja je peta po ekonomskoj moći u Nemačkoj, a ukupno u Srbiji nemačke fabrike zapošljavaju 72 hiljade radnike. Neće Nemci, Italijani, da trpe da 50% ljudi ne radi i da idu na bolovanje, iako oni shvataju i da je bolest koja je mnogo teška i opasna i kod njih i kod nas, ali mi smo prva država koja je imala u ponudi četiri vakcine, razumete, četiri vakcine i nismo se vakcinisali.

Evo, pre neki dan u Jagodini bio je sastanaka, bio je Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM, i pozvali smo ljude koji su raseljeni i žive u Pomoravskom okrugu i ja ih zamolim ko vas, podignite ruku ko nije vakcinisan, njih 25 se nije vakcinisalo, i ja ih zamolim da se vakcinišu i da li se slažete, kažem da pozovem doktora, imamo u ponudi četiri vakcine, od njih 25, 20 prihvati, trojica padaju u nesvest kada vide iglu, i nisu se vakcinisali, jedan konsultovao sina i nije, ali 16 njih se vakcinisalo. Znate, mi javne ličnosti sugestivno delujemo na ljude, ali svojim primerom kada kažete cela moja porodica se vakcinisala, molimo i vas da se vakcinišete.

Kada je u pitanju državna revizija, da vam kažem svaka kontrola koja je bila u Jagodini, mi smo nešto naučili, međutim ima nešto što se zove nenamenski trošena sredstva u budžetu i drugi termin je nepravilnost.

Sada vi kada kažete nepravilno su trošena sredstva, to znači da može da se ispravi. Onda vas uhvate mediji i razumete, šta su kao primedbu stavili nama? Mi već 14 godina do Kovida slali smo decu na more 4. i 8. razred, a plaćali iz budžeta grada. Što nismo raspisali tender za učitelja ko će da vodi tu decu iz Jagodine na more? Mi raspišemo tender i javi se učitelj iz Beogradske škole. Kako će on da vodi tu decu? Tadašnji državni revizor i današnji kažu, u pravu ste vi, ali zakon je takav. Onda, kažu bila poplava, i vanredno stanje, mi smo morali da uradimo dezinfekciju, deratizaciju i dezinsekciju i niste naveli vrstu gmizavaca, da li su mali pacovi ili su veliki, glodari, ja to kažem pacovi. Razumete me?

Gospodine Markoviću, izvinjavam se, samo na vreme obratite pažnju, potrošili ste već, ajte još minut.

Pazite još, pošto je to koordinacija i odu u JS, posle tri dana i to na nečiji nagovor, i nije bitno, mi imamo auto, koji se ne vozi, i kaže, niste odredili vozača, krivična prijava, pa kaže, delili ste propagandni materijal, a koji je kriterijum, a mi nismo odredili ništa, možda za 20 hiljada dinara, razumete? Imamo 15 kartica, brojeve telefona, mobilnih i po kom kriterijumu ste to dali, sedam puta je bio čovek koji je računopolagač u stranci, da daje izjavu, i da li su to neke primedbe gde vas mediji dohvate.

Sedmoro ljudi zbog ovoga je platilo od 80.000 do 100.000 dinara. Razumete? Molim vas, Državni revizore, ako nešto nije u skladu sa zakonom, a da logika je nekada jača od zakona i praksa da vi stavite primedbu onima koji donose zakon i koji predlažu zakone da te zakone promene.

Voleo bih da mi odgovori prvo šef Fiskalnog saveta, pa posle toga zaštita konkurencije na ove moje predloge.

Zahvaljujem se na izlaganju, gospodine Markoviću.
Reč ima uvaženi gospodin Pavle Petrović.
Izvolite.

Prvo je pitanje velike ekonomske krize. Za sada tačno je, velika je neizvesnost. Ne zna se šta će biti. Da li će kovid da se produži, to je jedan deo, da li je ovaj oporavak u svetu… Sada je baš ove nedelje sastanak Međunarodnog monetarnog fonda.
Ukratko, neizvesno je i monetarni fond i svetska banka sada imaju baš ove nedelje, to diskutuju. Odgovori su različiti. Tu je sada dilema između inflacije koja je počela da se povećava, i kod nas je počela da se povećava. Inače je 5,7%, gospođo Tomić, kod nas, što je u septembru, što je već prilično. Sa druge strane, da li zaustavljati inflaciju i onda kočiti privrednu aktivnost.
Meni, kako iz tih opštih analiza ne izgleda da se sprema velika ekonomska kriza, ali pre bih rekao da je neizvesnost velika. Koja bi tu bila poruka iz ugla Fiskalnog saveta? Jeste da se priđe oprezno o planiranju budžeta za sledeću godinu, da se ide skromnije, tako da se ostavi prostor, kako je to bilo i u 2021. godini, da ako ponovo udari nešto da možemo rebalansom da napravimo deficit i to trošimo, a da ne uđemo unapred sa nekim većim deficitom.
Kod zaduživanja, znate, naše zaduživanje se približava 60% u odnosu na dohodak zemlje. To za razvijene zemlje nije mnogo, ali za nas je to mnogo, jer mi plaćamo duplo veće kamatne stope u odnosu na njih. Tako dam 60% kada se mi zadužujemo to je u smislu isplate kamata duplo više nego kada se oni zaduže.
Zato bi mi taj dug trebali u srednjem roku da počnemo da smanjujemo postepeno, da neki nivo 50 i ispod, a upravo se to desilo od 2015. do 2017 godine. Dug je sa nekih 71% ili 72% oboren na 53% u 2019. godini i sada kada je udarila kriza mi smo imali prostor da… pitali ste odakle ono, iz kojih stavki u budžetu da se reaguje na krizu. Pa reagovalo se tako što se napravio rebalans budžeta i umesto da deficit bude mali, sada se zadužilo i deficit je bio veliki, i opravdano veliki, jer je trebalo da se reaguje na zdravstvenu krizu i da se reaguje na ekonomsku krizu. Zašto je to moglo da se uradi? Zato što se pre toga dug smanjio na nešto oko 50%. Tako da je postao taj prostor.
Zato opet treba taj dug da smanjimo, da kada uradi sledeća kriza imamo prostora. Ako bi sad udarila kriza bacila bi nas na 70%, kao i sve druge što baca, ali onda bi za te zemlje kao što smo mi i okolina, kamatne stope snažno porasle. U tom smislu se mi zalažemo za ta ograničenja.

Zahvaljujem se, gospodine Petroviću.

Reč ima uvaženi poslanik Dragan D. Marković. Pravo na repliku.

Izvolite.

Vidite, 75% je država bila zadužena po glavi stanovnika.

(Pavle Petrović: Po dohotku. Po bruto domaćem proizvodu, 73% po BDP.)

Dobro.

Gde su te pare išle tada od tog zaduživanja? Da li su tada te pare usmerene na izgradnju objekata od vitalnog značaja? Nisu.

Znate, ima nešto što se zove opravdanost potrošenih sredstava. Kad je vanredno stanje onda tu mora da postoji jedna određena tolerancija, jer vi kao državna institucija kada izdate saopštenje, ponovo da kažem, vi smanjite bonitet budžetu Republike Srbije gde neko ko tamo sedi u MMF kaže – evo, Fiskalni savet ima dobru analitiku i statistiku i oni kažu da ne treba da se zadužuje više Republika Srbija.

Znate, sada je vanredno stanje, samo što se ne vidi. Nije vanredno kao za vreme rata, ali, kažete, možda još nešto nas udari.

Pa, evo, juče su pokušali kosovski Albanci da proteraju Srbe i da ih uplaše da ne izađu na glasanje u nedelju, već su napali goloruke Srbe, do zuba naoružani kosovski policajci ROSU, sa dugim cevima, koji nisu imali pravo da uđu u severni deo Kosova i Metohije, odnosno na severni deo bez saglasnosti četiri gradonačelnika itd.

I to nešto će sutra koštati, priprema, odbrana od tog agresora koji ne miruje ni danju, ni noću. Razumete?

Tako da, Fiskalni savet, kada se tako nešto desi, kao što je korona, kao što je neki udar, ne neki, nego često se na Kosovu i Metohiji dešava, mi moramo da finansiramo Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, jer ako ti Srbi svi dođu u Srbiju, onda je završena priča sa teritorijom koja pripada Srbiji po Rezoluciji 1244 i koju Srbija nikada neće da prizna kao nezavisnu državu.

Nismo se razumeli u startu, ali sam to hteo da kažem.