Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Iskoristiću priliku pre nego što postavim poslaničko pitanje, da se pridružim čestitkama Srpskoj listi na izvanrednom rezultatu na lokalnim izborima na KiM, na pobedi u svih deset opština sa srpskom većinom i da izrazim jedno apsolutno divljenje na istrajnosti i upornosti srpskog naroda na KiM da po svaku cenu sačuva svoje ognjišta i da naglasim, da se još jednom pokazalo da je ta neraskidiva veza između srpske države i srpskog naroda od izuzetne važnosti, da u vreme kada srpski narod na KiM trpi teror, kakav verovatno ne trpi ni jedan narod u Evropi, jedinstvo države i srpskog naroda na KiM je apsolutni preduslov da Srbija sačuva svoj narod i svoju državu na prostoru KiM.

Postaviću pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u vezi sa nedavnim privođenjem i pokretanjem istrage protiv bivše državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Dijane Hrkalović, što je još jedan pokazatelj da u državi Srbiji niko nije zaštićen, ako je činio bilo kakva krivična dela i bio deo kriminala, korupcije ili trgovine uticajem, da svako za koga se dokaže krivica, će morati da odgovara bez obzira da li je na nekoj poziciji ili je član bilo koje političke partije.

Međutim, ovde se postavlja još jedno važno pitanje na koje građani Srbije već dugo očekuju odgovor, a to pitanje glasi – ko je neovlašćeno prisluškivao predsednika Republike Srbije i članove njegove porodice, sa kojim ciljem i za čije interese je to rađeno?

Takođe, postavlja se pitanje – da li je ovde bilo imešanosti stranog faktora, a ovo pitam u svetlu nedavnog priznanja bivšeg lidera opozicije i predsedničkog kandidata Saše Jankovića koji je otvoreno priznao da je vrbovan od strane stranog faktora da u samom državnom aparatu ili SNS nađe saveznika koji će zajedno sa njim iznutra rušiti predsednika Srbije. Ovo se odnosilo i na neko vreme od pre četiri ili pet godina.

Međutim, mi sada jasno vidimo da se od tog plana nikada nije odustalo i da definitivno Saša Janković nije jedini koji je vrbovan za ove prljave poslove i kada čujemo informaciju koju smo saznali prošle nedelje da su opozicioni političari zajedno sa opozicionim medijima preko šest hiljada puta u najnegativnijem mogućem smislu pomenuli brata predsednika Srbije, kada znamo koliko puta je negativno pominjan i njegov sin i otac i svi članovi porodice, a znamo pritom da se ne radi o javnim ličnostima ili nosiocima bilo kakve funkcije i da nikada u Republici Srbiji građani nisu znali bilo šta o tome ko su članovi porodice bilo kog političara koji je bio na vlasti do 2012. godine, jasno vam je da se radi o jednom apsolutnom političkom presedanu, ali je isto tako jasno da se ništa od toga ne dešava slučajno, da ništa od toga nije spontano i da se radi o jednom veoma dobro razrađenom planu koji se sprovodi već nekoliko godina.

Ono što je apsolutno jasno jeste da ovo nije bio napad na jednog političara ili predsednika neke stranke, već isključivo napad na državu Srbiju, da je ovo bio pokušaj državnog udara i da oni koji su sprovodili taj plan su to radili isključivo iz ličnih interesa, a to nisu bili interesi građana Republike Srbije.

Važno je i da znamo ko su pojedinci iz kriminogenih sredina, ali i iz državnog aparata koji su tzv. istraživačkim, objektivnim, nezavisnim medijima, a sve su samo nisu objektivni i nezavisni davao informacije o kretanju sina predsednika Republike Srbije i tako mu direktno ugrožavao život, ko su ljudi koji su im dostavljali fingirane fotografije koje su oni kasnije koristili kao deo tog tzv. istraživačkog rada. To su sve veoma važna pitanja na koja građani Srbije očekuju da dobiju odgovor.

Kada sam pomenuo strani faktor, još jedan razlog zašto sam to rekao je da mi sve češće u poslednje vreme čujemo pojedine pozive od strane dela opozicije koji konstantno prizivaju ili strane ambasadore ili različite međunarodne organizacije da se uključe u unutrašnja politička pitanja Republike Srbije.

Tako je nedavno pre nekoliko dana Marinika Tepić gostujući u Hrvatskoj umesto da govori o pravima građana Republike Srbije koji žive u Hrvatskoj, a koja svakako nisu na zavidnom nivou, ona je govorila o nekakvom građanskom ratu u Srbiji i pozivala međunarodnu zajednicu da se umeša u unutrašnja politička pitanja naše zemlje.

Zaista se ne samo kao političar već i kao čovek gnušam onih političara koji svaki put kada odu van države Srbije sve najgore govore o svojoj zemlji i mole predstavnike međunarodne zajednice da ih dovedu na vlast i ono što je verovatno jedan od najvećih uspeha Aleksandra Vučića je upravo to što je država Srbija danas suverena država koja vodi apsolutno nezavisnu politiku i u kojoj stranci, međunarodne organizacije i strani ambasadori više ne postavljaju premijere i ministre i ne određuju kako će izgledati sednice Vlade Republike Srbije. Mislim da je to ono što danas svi mi zajedno sa građanima Srbije moramo po svaku cenu da sačuvamo. Zahvaljujem.