Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo i gospođe potpredsednici Narodne skupštine, poštovani poslanici, drugarice i drugovi, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što ću danas pred vama moći da branim, možda nije prava reč da branim, da objasnim, da pojasnim pet važnih sporazuma koji su pred vama, pet važnih sporazuma koji bez vaše podrške i vašeg razumevanja neće biti mogući.
U pitanju je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, ali isto tako i Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa između Republike Srbije i Republike Austrije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Svaki sporazum koji postignemo sa zemljama u našem okruženju, i ne samo sa zemljama u našem okruženju, jeste sporazum koji našim građanima na prvom mestu otvara određene mogućnosti i daje im priliku da bolje i jednostavnije obavljaju svoje svakodnevne obaveze.
Sporazume koje imamo sa Bosnom i Hercegovinom jesu sporazumi koji regulišu naše granične prelaze i, između ostalog, što je nama posebno važno, pored postojećih uvode još jedan novi granični prelaz. U pitanju je Ljubovija – Bratunac, onaj čuveni most koga je Srbija odavno izgradila, a čekali smo da Vlada Bosne i Hercegovine ispuni svoje obaveze i da omogući građanima i BiH i Republike Srbije da most koriste. Mostovi spajaju ljude, a politika ume da se ispreči između njih. Evo, ovim sporazumom rešićemo svakako i taj problem.
Imamo, naravno, Sporazum o pograničnom saobraćaju koji će omogućiti, što je veoma važno, građanima naših država da svoje svakodnevne životne aktivnosti rešavaju po olakšanoj i ubrzanoj proceduri. Em ne mora da se nosi pasoš, da ne moraju svaki put da obrazlažu gde su pošli, što su pošli, jednostavno, ljudi žive sa obe strane Drine i logično je da bolje, brže i jednostavnije prelaze, sarađuju. Otvaranjem i novog mosta u nekim mestima ćemo za 60 kilometara skratiti put. Za 60 kilometara! Znate li koliko je to veliko i koliko je važno?
Inače, da znate, na mostu će biti i naša prva zajednička tačka prelaza. To znači da građani Srbije ili građani Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, kada prelaze most neće morati da gledaju dva carinika, neće morati da dva puta pokazuju putnu ispravu, neće ih dva puta pitati šta nosiš u toj torbi, u tom zembilju, nego će samo jednom dolaziti na zajedničku tačku, jednom se pozdravi, jednom se predstavi i nek mu je srećan put, nek radi ono što treba da radi i kako treba da radi.
Naravno, veoma je važno i što ćemo imati Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa sa Republikom Austrijom. Videli ste proteklog leta kako je čitava Evropa gorela. Videli ste u kakvom su se problemu našle i zemlje koje su bogatije, neki kažu i organizovanije nego što je Republika Srbija.
Republika Srbija je, dame i gospodo, drugarice i drugovi, prošlog leta imala više od hiljadu požara na otvorenom. Ali, zahvaljujući radu Sektora za vanredne situacije, zahvaljujući radu dobrovoljnih vatrogasnih društava, nijedan nije bio katastrofalan, a svaki je mogao da bude katastrofalan.
U Severnoj Makedoniji, u Republici Srpskoj, u Grčkoj, imali smo katastrofalne požare. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je pomogao na svim ovim lokacijama. Po onome što nam govore oni sa kojima smo se zajedno borili protiv vatrene stihije, da nije bilo srpskih vatrogasaca, stihija bi bila mnogo pogubnija.
Imao sam tu čast i zadovoljstvo da budem sa našim vatrogascima i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj i mogu da vam kažem da tamo gde je stao srpski vatrogasac, tamo gde smo mi postavili liniju, požar nije prošao. Ni jedno drvo nije stradalo tamo gde smo mi bili. Na Eviji su spašena čitava sela i gradovi zato što su srpski vatrogasci bili tu.
Takav sporazum sada postižemo i sa Republikom Austrijom, gde ćemo moći jedni drugima da pomažemo i u takvim situacijama, da prenosimo znanja, da prenosimo iskustva, jednostavno jedni drugima da budemo na usluzi.
Mi kada planiramo svoje kapacitete za odbranu od različitih prirodnih katastrofa koje mogu da zadese našu zemlju, mi razmišljamo o regionu. Mi ćemo, zahvaljujući odluci i beskrajnoj podršci predsednika Aleksandra Vučića, vrlo brzo kupiti dva protivpožarna helikoptera, u pitanju su "Kamovi", najbolji na svetu. Da li nam trebaju oba? Naravno da trebaju. Ali, da li ćemo sa ta dva helikoptera, sa postojećim helikopterima, sa "Super pumama" koje nam dolaze, biti najopremljenija zemlja u regionu - hoćemo. Kada je u pitanju borba protiv katastrofa, bićemo sigurno najopremljeniji i moći ćemo da pomognemo celom regionu. Srbija razmišlja regionalno. Mi mislimo i o drugim zemljama, drugim ljudima, da li će im biti potrebna naša pomoć. Ne mislimo samo o sebi.
Kad smo gasili požar u Severnoj Makedoniji, da to nismo uradili, Prohor Pčinjski bi izgoreo, zato što bi se požar preneo preko brda. Morali smo da pomognemo našim susedima iz Severne Makedonije, našem južnom susedu, Severnoj Makedoniji, jer da nismo pomogli, požar bi se proširio i na Prohor Pčinjski. Dobro je što smo to uradili i što smo bili sposobni.
Egipat je velika, moćna zemlja, sa izvanrednom vojskom, zemlja koja kupuje mnogo na tržištu naoružanja, zemlja koja ima tradiciju saradnje sa nama i ovo je odlična prilika da razgovaramo, ovo je odlična prilika da ih upoznamo sa našom odbrambenom industrijom i svime onim što naša država može da ponudi. Mnogi generalni i mnogi oficiri iz Egipta su bili školovani u našoj zemlji, pamte svoju mladost, vole kada dođu ovde, vole kada se sete, svako voli da se seti svoje mladosti pa tako i oni, i imaju izuzetno dobar odnos prema Republici Srbiji. Zato je ovaj sporazum veoma važan. Eto još jedne prilike da bolje radimo i da bolje sarađujemo.
Da smo možda imali ovakvih sporazuma više, ne bi nam islamska braća koje su dovele kojekakva "arapska proleća" priznavali Kosovo. Egipat je važna i velika zemlja. Da nije bilo tih islamskih terorista na njenom čelu, možda ni Kosovo ne bi bilo priznato od Egipta, a na nama je možda i da radimo na tome da Egipat još jednom razmisli o svojoj odluci i da se ponovo vrati tamo gde mu je mesto, a to znači na stranu međunarodnog prava.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, vašoj pažnji skrećem ovih pet sporazuma. Nadam se da ćemo imati dobru, plodnu raspravu. Verujem da, kao i svaki put, ćemo učiniti nešto što je dobro za građane Srbije, nešto što je dobro za one koji su glasali za svakog od nas, naravno i za one koji nisu, iako ih nema tako puno, ali nadam se da ćemo imati prilike da razgovaramo, da radimo zajedno i da ovaj dan provedemo u konstruktivnoj i uspešnoj raspravi. Hvala vam.

Hvala ministre.
Da li izvestioci nadležni odbora žele reč?
Za reč se javio predsednik Odbora za odbranu i unutrašnja pitanja, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulin, uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da istaknem da je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na današnjoj sednici razmatrao predložene sporazume i jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene sporazume.

Značaj ovih sporazuma koji su pred nama ogleda se prvenstveno u geografskom značaju koji Republika Srbija ima, kao i u činjenici koja je svima vama poznata, a to je da je putna i saobraćajna mreža širom Srbije izgrađena i obnovljena, što će se nastaviti svakako i u narednom periodu, prvenstveno zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, čime će protok ljudi, roba i usluga biti znatno olakšan, a što će indirektno dovesti do povećanja stranih direktnih investicija, samim tim novih radnih mesta, samim tim do povećanja životnog standarda građana.

Zbog toga je važno da na adekvatan i sveobuhvatan način regulišemo pitanja graničnih prelaza, njihovih lokacija, pograničnog saobraćaja sa BiH.

Sporazumi sa Austrijom i Egiptom nisu ništa manje značajni, ali su usmereni prvenstveno na izgradnju Republike Srbije kao pouzdanog i sigurnog partnera na međunarodnoj sceni koji je spreman da svojim raspoloživim resursima i znanjem pruži neophodnu pomoć gde god je ona potrebna.

Naročito je to značajno kada se sagleda Sporazum sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, imajući u vidu da svaki vid pomoći u tom smislu može stići na ugroženu lokaciju u roku od svega nekoliko sati, što u velikoj meri može doprineti spašavanju ljudskih života, imovine, kao i uklanjanju posledica katastrofa.

Istakao sam da sam lično veoma ponosan na sve naše policijske službenike i vojnike u mirovnim misijama, vatrogasce, medicinske radnike koji su boraveći, radeći i pomažući ugroženim područjima dali svoj doprinos i jačanju ugleda Republike Srbije u svetu.

Stoga, uveren sam da ćete i vi, narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje dati podršku navedenim sporazumima.

Gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da se na trenutak udaljim od onoga što je predmet mog izveštaja sa današnje sednice Odbora. Naime, negde baš ovih dana u oktobru navršava se godinu dana od kako je konstituisan aktuelni saziv Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine i iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim i Ministarstvu unutrašnjih poslova ali i Ministarstvu odbrane na izuzetnoj saradnji koju smo do sada ostvarili.

Naime, imali smo brojne aktivnosti i tu ne mislim samo na sednice Odbora, već i na više terenskih aktivnosti koje smo ostvarili u saradnji sa MUP i sa Ministarstvom odbrane, i to uprkos pandemiji korona virusa. Obišli smo bazu Specijalne antiterorističke jedinice, obišli smo Odred žandarmerije u Novom Sadu, obišli smo gardu Vojske Srbije, a u planu je još nekoliko sličnih terenskih aktivnosti.

Smatram da time donosimo jedan novi kvalitet u radu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, zato što narodni poslanici, članovi Odbora imaju mogućnost da se na neposredan način upoznaju sa radom i aktivnostima pripadnika MUP i pripadnika Vojske Srbije.

Gospodine ministre, izuzetno smo zahvalni zbog te saradnje i nadam se da ćemo tu saradnju dodatno intenzivirati u narednom periodu, jer smatram da je jako važno da svi zajednički radimo na daljem jačanju i snaženju naših odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta. Vojska i policija su uvek bili i biće garant zaštite i odbrane države i građana i naših nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima izvestilac ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik, dr Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, u ime Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, želim da kažem da na današnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smo ocenili da su svi predloženi sporazumi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sasvim je jasan značaj svih ovih sporazuma i o tome smo imali prilike da čujemo i od ministra Vulina i od mog kolege, Aleksandra Markovića, ali ono što bih posebno želeo, jeste da se osvrnem na sporazume između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Svaki sporazum između Srbije i BiH ima veliku važnost, naročito ovi koji su tiču granice i graničnih prelaza i pogranične saradnje. Ovo što ste rekli, dakle, Srbija i BiH u svakom segmentu trebaju da imaju što čvršću saradnju zbog dobrih odnosa Srbije i Republike Srpske koji nikada nisu bili bolji u istoriji. Ja bih dodao da Srbija i BiH nikada nisu imali bolje odnose u svojoj istoriji nego što je to slučaj danas, a to je svakako slučaj i zbog odlične politike, prvenstveno zbog odlične politike koju vodi Republika Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe bih želeo i da se osvrnem i na ovaj Sporazum između Republike Srbije i prijateljske Austrije. U više navrata Srbija je pokazala i što se tiče odnosa sa okolnim državama i što se tiče odnosa sa drugim evropskim državama i kada su katastrofe i kada su poplave i kada su požari pružimo ruku pomoći, pružimo ruku pomoći koja je samo nastavak dugogodišnjeg prijateljstva. Tako je bilo i kada su se dešavale katastrofalne situacije i u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji i u Albaniji i u svim drugim državama u Evropi.

Srbija je uvek bila tu da pomogne. Srbija nije samo pomagala zbog raznih sporazuma, nego je pomagala zbog toga što želi da gradi prijateljske odnose, zato što Srbija i ovim sporazumima potvrđuje da je ono što jeste, garant mira i stabilnosti celog Balkana i jugoistočne Evrope.

Srbija je takva i kada su u pitanju i unutrašnji poslovi i odbrana i drugi sporazumi, zato što Srbija želi da izgradi što više prijateljskih odnosa, prvenstveno u Evropi, pa i u celom svetu.

Želeo bih nešto da kažem mimo ovih sporazuma, a tiče se Ministarstva unutrašnjih poslova, da iskoristim prisustvo ministra Aleksandra Vulina, da mu ovom prilikom čestitam na svim rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova i njega lično u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv privrednog kriminala.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u proteklih godinu dana su pokazali jednu izuzetnu profesionalnost, hrabrost, upornost, doslednost kako u borbi protiv organizovanog i privrednog kriminala, tako i u čišćenju svojih redova od kukolja, čišćenju svojih redova od kukolja, od onih koji su sarađivali sa organizovanim kriminalom i koji su davali svoj doprinos i na kršenju ustavnog poretka Republike Srbije.

Želim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Direkcije policije i svih organizacionih jedinica MUP-a da nastave profesionalno da rade svoj posao, da imamo nove rezultate, da imamo još bolje rezultate u borbi protiv mafije.

Ispraviće me ministar Vulin ako budem pogrešio, mi punih 10 meseci nemamo ni jedno mafijaško ubistvo u Beogradu. To nije bio slučaj decenijama. To samo govori da i MUP i BIA i drugi u bezbednosnom sistemu Republike Srbije rade odlično svoj posao, što rezultira ovim odličnim rezultatima u borbi protiv mafije.

Na kraju bih želeo da iskoristim priliku da čestitam pobedu Srpske liste na KiM. Pobeda Srpske liste je i potvrda predloga predsednika Aleksandra Vučića da se izađe na izbore na KiM. Da nije bilo tog predloga i te inicijative mi danas ne bismo imali pobedu Srpske liste. Ujedno, da čestitam mojim prijateljima iz stranke i naše koalicije ubedljive pobede na lokalnim izborima u Negotinu i Mionici.

Izbori u Negotinu i Mionici, su pokazali i potvrdili da narod apsolutno veruje predsedniku Aleksandru Vučiću i da narod veruje SNS, koju odlično vodi predsednik Aleksandar Vučić. Imamo konkretne rezultate i to građani vide, kako na lokalu, tako i na republici.

Nadam se da ćemo u danu za glasanje podržati sve ove sporazume zato što su ovi sporazumi samo još jedna potvrda dobre saradnje Republike Srbije i sa BiH i sa Egiptom i sa Austrijom.

Toliko. Hvala.

Hvala, kolega Mrdiću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnikom, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas nekoliko važnih sporazuma od kojih tri sa BiH i sva tri imaju veze sa granicom.

Na prvi pogled, granica predstavlja jednu banalnu pojavu koja deli dve teritorije ili dva prostora, međutim, ako to dublje sagledamo granica je mnogo više od same međe između dve teritorije ili dva prostora.

Granica jeste tačka ili linija koja razdvaja dva prostora, ali ona je isto tako linija koja spaja dva prostora. Na istom mestu, na istoj liniji ili se razdvajamo, ili se spajamo ili se kulturno i civilizovano i zakonito i uređeno razdvaja i uređuje odnos dva prostora, ali isto tako i uređuje linija susreta.

Na istom mestu se možemo sudarati, a isto tako se možemo i susretati. Nije do granice niti do prostora, da li se susrećemo ili sudaramo, to je do aktera koji svojom kulturom, svojom svešću, svojom civilizovanošću, jednom rečju, svojim kvalitetom biraju, određuju da li će se sudarati ili će se susretati. U metafizičkom smislu, granica je takođe mnogo više od linije razdvajanja, pa i samog spajanja i granica je neka vrsta standarda ili mere slobode, ne postoji sloboda bez granice, sloboda bez granice je anarhija. Granica je neka vrsta principa, na kome se meri kvalitet slobode ili od koga počinje merenje i računanje same slobode.

Zato, pitanje uređenja bilo kojih granica, odnosa prema granicama pre svega etičkim, odnosno moralnim granicama, a evo u ovom slučaju i samim teritorijalno političkim granicama i razgraničenjima, zapravo na odnosu našem prema tim granicama, se meri naš personalni kolektivni, kulturni, etički i uopšte civilizacijski kvalitet i zato me raduje da danas imamo tri sporazuma koji tretiraju ovu temu, i to veoma afirmativno i kvalitetno, gde ćemo napraviti veoma značajan iskorak ako smo čuli i dobili u materijalima, ali čuli u obrazloženju da će zapravo ta granica podići, granica sa BiH, odnosno granica između Republike Srbije i BiH, biti podignuta na viši nivo, uređenosti, zapravo uvažavajući ove okvire ili principe koje sam spomenuo, odnosno o kojima sam govorio, gde ćemo postići viši stepen susreta, a smanjiti mogućnost sudaranja, odnosno mogućnost nesporazuma.

Svaka granica je bitna, svako uređenje granice je bitno, ali ako imate granicu koja razdvaja i spaja, dve zemlje, koje imaju određena, na žalost veoma značajna i teška opterećenja, iz raznih perioda naših prošlosti, onda uređenje te granice zapravo predstavlja veoma važan iskorak i postaje značajnije od uređenja nekih drugih tačaka, na određenim granicama, odnosno razgraničenjima.

Dakle, i u nekom subjektivnom smislu kao bošnjak, kao čovek koji dodatno prati razvoj odnosa između Srbije i BiH, kao čovek koji predstavlja političku stranku, Stranku pravde i pomirenja, četiri narodna poslanika koji predstavlja program te stranke u kome je odnos između BiH, i Srbije, stavljen na jedan od najviših nivoa, našeg interesovanja i delovanja, u tom programu također odnos između srpskog i bošnjačkog naroda sa pozicije Stranke pravde i pomirenja, i njenih narodnih poslanika u Narodnoj Skupštini, takođe tretiran kao jedan od najvažnijih i to suštinski, ne samo retorički.

Dakle, ne samo važan na relaciji ta dva naroda, već taj odnos smatramo veoma važnim i u pogledu mogućih refleksija na celokupnu stabilnost u regionu. Sve to imajući u vidu razna i pozitivna, posebno negativna iskustva iz bliže i dalje prošlosti između ova dva naroda i ove dve države, zato su ovi sporazumi od izuzetne važnosti.

S druge strane, kada imamo u vidu sve ono što se i nedavno i ovih dana dešavalo i dešava, posebno po pitanju hapšenja i privođenja određenih građana BiH, koji su putovali prema Srbiji i bili uhapšeni, odnosno privedeni na granici, što je zapravo podiglo određeni stepen nervoze i proizvelo određene tenzije između dve zemlje, a posebno između dva naroda, jer se radi o veoma ozbiljnoj neprijatnosti koja ne sadrži kod sebe pravnu dimenziju, i ne samo političku, već mnogo više od toga, gde se zapravo otvaralo pitanje - ko je sledeći, ko sme da putuje, pa, ko ne sme da putuje, jer se nije radilo o tome da imamo transparentne informacije ko su ti ljudi koji, eventualno, mogu biti potraživani sa određene strane.

Dakle, sve to je opterećivalo naše odnose i bilo jedna od tačaka našega aktivnog interesovanja. Lično sam imao prilike više puta razgovarati i sa predsednikom Republike Srbije na ovu temu, i izuzetno sam obradovan zbog same činjenice da je konačno donešena odluka da se predmeti koji postoje u Republici Srbiji kod nadležnih organa, a tiču se građana BiH, ustupe nadležnim organima BiH, i time se zapravo stavlja tačka na ovo pitanje.

Naravno, imamo i konkretan slučaj Edina Vranja, koji je zapravo bio i povod da se ova pitanja ponovo i na ovaj način otvore, koji će, ili koji je već zapravo oslobođen, odnosno, saopštena mu je takva odluka.

Sve su ovo neprijatna pitanja, ali koja ipak mogu izazvati određenu radost kada se pokaže spremnost i sposobnost da se ona sagledaju sa više ljudskosti, sa više osećaja, naravno, uvažavajući i zakonske norme, odnosno procedure, ali uvek je pitanje kakav pristup nečemu imamo.

Dakle, pitanje odnosa država je isto kao i pitanje odnosa dva čoveka, odnosno dve osobe. Ako želite kvariti i zatezati odnose, uvek ćete naći ili argumente, ako ne nađete argumente, možete naći izgovore da kvarite odnose.

Dakle, ako želite da popravljate i gradite dobre odnose sa nekim, bilo da je komšija, bilo da je kolega, bilo da je neko sa kim imate bilo koji drugi oblik kontakta i komunikacije uvek ćete naći puno argumenata da te odnose gradite.

Zato je namera temelj svega. Dakle, dela se cene prema nameri. Namera je ta koja pravi temelj pravca našeg kretanja u individualnom smislu, porodičnom smislu, ali kolektivnom smislu i na koncu u međudržavnim odnosima ili međudržavnom pogledu. Zato je ta namera jako bitna i od nje ovisi kuda se mi krećemo, da li želim oda ostanemo taoci određenih bolnih, krvavih događaja iz naše prošlosti, određenih perioda naše prošlosti, krvavih, bolnih i tragičnih, ili želimo da tu prošlost, pa makar bili i ti veoma tragični, krvavi i teški događaji iskoristimo kao pouku na kojoj ćemo graditi drugačiju budućnost, dakle, ne ostajući taoci te prošlosti, ali koristeći to kao pouku kako se to više nikada ne bi ponovilo.

Dakle, to je pitanje namere, pitanje etičkog postolja za tu nameru i na kraju pitanje i veličine, širine i dubine aktera koji donose te odluke, koji imaju ili nemaju viziju, koji su državnici ili nisu državnici. Razlika između državnika i političara je ogromna. Državnik je političar koji ima kapaciteta da svoj lični interes, svoj partijski interes, svoj bilo koji partikularni interes posveti opštem, državnom, nacionalnom interesu, ili interesu naroda i koji ima viziju u budućnosti i koji svoje celokupno delovanje i kapacitete podređuje tim interesima i toj viziji.

Dakle, ti ljudi, ti političari koji imaju takve odlike njih možete nazvati državnicima, bez obzira na kojoj se funkciji, hijerarhijskoj lestvici nalaze. Nažalost, ovih prvih je toliko malo, ali s druge strane, običnih političara je tako puno, mogu reći neka vrsta inflacije političara u vremenu u kome živimo i na prostoru na kome živimo. Dakle, to su najčešće ljudi sa jako mnogo demagoški floskula, velikih poruka, mnogo patriotizma na određenim proklamacijama, demagoških formulacija i poruka. Međutim, najčešće odluke takvih se donose, stvarne odluke se donose isključivo u ličnom interesu, u interesu partijskom, u interesu svakako partikularnom. To je osnovna razlika.

Zato kažem da sam se obradovao nakon toliko razgovora i aktivnosti, da je pre svega predsednik Republike Srbije imao razumevanja i imao snage da zapravo neke možda i lične ili partikularne stavove, poglede, zahteve sopstvenog okruženja stavi po strani, a da zapravo donese odluku da se da ono što je vizija budućnosti srpsko-bošnjačkih odnosa, odnosa dva veoma važna naroda na ovom prostoru koji uprkos svim krvavim ratovima i zločinima koji su se desili i dalje su upućeni jedni na druge. Neki drugi narodi su uspeli da odu ili uspeli da granice postave na način razdvajanja i da imaju malo tačaka susreta i dodira sa srpskim narodom, međutim, bošnjački narod uprkos svemu što je preživeo i što se dešavalo ostao je da živi zajedno sa srpskim narodom i u Bosni i Hercegovini, uprkos svim teretima, ali i na prostoru Republike Srbije, tačnije na prostoru Sandžaka.

Dakle, uprkos svemu tome to su realnosti, to su činjenice i samo je pitanje da li ćemo birati da budemo pametni i da svu tu i negativnu energiju, i negativna iskustva pretvorimo u gorivo za pozitivnu, drugačiju i dobru budućnost.

Dakle, ono što ova odluka predstavlja, a pre svega inicira sa punom odgovornošću od strane predsednika Republike donešena, zapravo predstavlja to.

Ono što je jako važno jeste da se raskoraci između politike koja se vodi na čelu države, odnosno na samom njenom vrhu i politike koju možemo čuti u retorici određenih članova i Vlade i nekih drugih političkih činovnika i funkcionera, da se zapravo taj raskorak svede na minimum, odnosno eliminiše, jer to ostavlja jako ružnu sliku, pogotovo kada znamo da imamo sistem koji nije baš tako raskliman politički da se može zaključiti da se neko svojevoljno baš odlučuje na različitu političku retoriku u odnosu na samog predsednika.

Dakle, da bismo bili ozbiljna zemlja, ozbiljna država, ono što se proklamuje kao politika, u ovom slučaju prema okruženju, prema susednim zemljama, prema susednim narodima, zapravo ostali funkcioneri i ostali ljudi koji duže određene odgovornosti u hijerarhiji državnog aparata bi bili obavezni da zapravo prate taj kurs i da ga implementiraju u svome diskursu, odnosno svojoj političkoj poruci i političkoj retorici.

Ovom prilikom bih se zahvalio i Republici Turskoj, odnosno njenim funkcionerima i predstavnicima koji su takođe imali veoma konstruktivnu ulogu po ovom pitanju, da se konačno nađe rešenje, iznađe rešenje da se ovih 15 predmeta koji su postojali u Republici Srbiji kod njenih državnih organa ustupe tužilaštvu, odnosno nadležnim organima BiH, čime se konačno stavlja tačka na ovo pitanje i čime konačno možemo i u ovom pitanju, da kažem, komunikacija na granici slobodnog protoka ljudi i roba na granici, bez straha ko li može biti na nekoj listi i ko li može biti uhapšen, odnosno priveden, što zapravo predstavlja bacanje svojevrsnog tereta sa vrata koji nas je opterećivao.

Možda nekoga nije opterećivao, ali mene zaista jeste, jer jedan od strateških tačaka u programu, u političkom programu za koga se zalažem, odnosno u okviru koga delujem jeste politika zbližavanja, politika pomirenja, politika otvaranja nove stranice koja nije samo obična stranačko-politička proklamacija, već je u pitanju ubeđenje duboko, etičko i političko ubeđenje da smo previše dugo bili taoci raznih oblika mržnji, raznih oblika neprijateljstava, raznih oblika antagonizama da je dovoljno stotinu godina iskustva na kome smo učili šta su posledice takvih politika, takvih antagonizama i postupaka antagonističkih postupaka prema komšijama i da je zaista toliko lekcija tokom jednog stoleća dovoljno, i da više nemamo vremena, ni prostora da ostajemo taoci takvih politika.

Svakako da su i druga dva sporazuma jako važna i da ih treba podržati, i kada je u pitanju Sporazum sa Austrijom o saradnji u raznim nepogodama, ali isto tako i Sporazum o vojnoj saradnji sa Egiptom. Egipat je jedna od najvažnijih arapsko-muslimanskih zemalja i svakako da treba da razvijamo odnose, istina, sa onim zemljama sa kojima već postoji snažna, da kažem, tradicija, bogata tradicija saradnje. Lakše je i bolje sarađivati, odnosno nastaviti tu saradnju.

Međutim, ono što bi bila moja poruka i preporuka, da mi ne ulazimo u ocene toga ko je gde na vlasti, iz kojih ideoloških struktura dolaze. Mi treba da gradimo odnose sa tim zemljama, a da prepustimo narodima tih zemalja da oni biraju svoje vlasti, da oni odlučuju koju će vlast imati i na koji način.

Ono što bi bila moja poruka ministru jeste da izbegne upotrebu pojma – islamski u negativnom kontekstu. To je neprihvatljivo ni suštinski, ni etički, ni duhovno, ni civilizacijski, ni politički. Ako su neka islamska braća, ne znam šta to zapravo znači, to nije primereno pogotovo u odnosu na nas muslimane, pripadnike islama ako imamo razne oblike terorizma, imamo i, da, nekada su izvršioci, dolaze, teretski kazano, iz reda muslimana, nekada iz reda hrišćana, ali to nije dovoljan osnov i razlog da nekoga nazovemo islamskim teroristom ili hrišćanskim teroristom. Terorista je terorista, majskog naroda došao, ma koju ideju zloupotrebio, koristio na bilo koje načine.

Dakle, jezik je veoma važan, pojmovi sadrže jako puno i zato se moraju birati reči kako bi zapravo poslali poruku međusobnog uvažavanja, jer to nije ono što nam treba ni kada je u pitanju Egipat, mi treba da gradimo odnose sa Egiptom i sa drugim muslimanskim zemljama u meri spremnosti sa druge strane da se grade ti odnosi, a jako je mnogo spremnosti pogotovo kada su u pitanju muslimanske zemlje od Maroka do Indonezije. Sa većinom imam jako dobru komunikaciju i mnogo toga od potencijala u tim odnosima smo iskoristili, ali se to svakako može još mnogo više i mnogo značajnije iskoristiti.

Ali, svi moramo gledati da svojim izjavama, svojim stavovima, svojim ponašanjima i svojim delovanjima zapravo potpomognemo tu saradnju, a sve ono što može opteretiti tu saradnju, pa makar i u pogledu diranja u emocije duhovne, verske trebamo da izbegnemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženom poslaniku što će podržati sve ove sporazume, svih pet sporazuma koje smo predložili, ali moram nešto da pojasnim.
Ja stvari zovem onako kako se one zovu i nemam ni najmanje negativan stav prema islamu kao religijskom opredeljenju. To je jedna od velikih religija koju beskrajno poštujem.
Pročitao sam Kuran. Mnoge reči prorokove mogu biti primenjene u svakodnevnom životu svakoga od nas i kako kaže jedan mudar čovek – ako hoćeš da ispričaš suštinu svih svetskih religija u jednoj rečenici, onda neka ta rečenica bude: ono što ne želiš da čine tebi, nemoj činiti drugima.
Dakle, Islam ima samo moje iskreno poštovanje, ali partija koja je priznala Kosovo i koja je vladala Egiptom se zvala Islamska braća. Nije do mene.
Usput, ako hoćete da poboljšate odnose sa Egiptom, jako budite protiv njih, jer od predsednika Egipta, pa nadalje, svi su u zatvoru i trenutni režim u Egiptu ih je sve pohapsio i smatra ih teroristima. Ne ja, oni ih smatraju teroristima.
Bivši predsednik Egipta se nalazi u zatvoru zato što ga smatraju teroristom. Nije do mene, niti do bilo koga od nas. Islamska država se tako zove. Nisam je ja izmislio.
Ja ne mislim da Islamska država ima bilo kakve veze sa izvornim islamom. Pa, niste vi pripadnik Islamske države, ali to se tako zove.
Znate, to je kao kada mi kažu nemoj da zoveš Šiptare Šiptarima. Pa, tako se zovu, nije do mene i tu nema ni najmanje uvrede za bilo koga.
Znate, kada odete na pijacu u Severnoj Mitrovici i kada se sretnu dvojica, kaže – kuj Šiptar, što znači – gde si, Šiptar, gde si, čoveče, kao kada kažete – gde si, Srbine? I, sada je problem neko ko ima partiju koja se zove Partija demokratike Šćiptare, ja ne smem da kažem Partija demokratskih Šiptara? Dajte, ljudi. Ja samo govorim onako kako jeste. Ništa tu, nikakve uvrede, daleko bilo, nema.
Islam ima svako moje poštovanje i siguran sam svih narodnih poslanika ovde. Sa najvećem pijetetom dok sam bio ministar odbrane imao sam to zadovoljstvo da šaljem pripadnike Islamske zajednice na hadž ispred Ministarstva odbrane, na konferenciju, na primer, u Marsej, gde su išle muftije svih vojska i bilo mi je zadovoljstvo i čast što sam to mogao da uradim, ali nije do mene što se stvari zovu tako kako se zovu.
Ne mislim da Islamska država, koja je počinila onakva zverstva, ima bilo kakve veze sa islamom, ali kako da je zovemo? Ona se tako zove. Tako su sebe nazvali. Da li je to bespravno? Verujem da jeste. Znate, ko god bi ubio čoveka, rekao bi – ubio sam ga zbog Isusa Hrista. Naravno da nema pravo da uzima ime Isusovo u usta. Isto važi i zva veru prorokovu, ali to se jednostavno tako zove.
Ja ne vidim u tome ništa loše što govorimo tako kako jeste. Naprotiv, sa ogromnim poštovanjem govorim o islamu. Kako da ne govorim sa velikim poštovanjem o Iranu, koji nije priznao Kosovo i mnogim zemljama koje imaju islam kao odrednicu svog postojanja, pa i u imenu, koje nisu priznale Kosovo?
Moram da vam kažem da mi je teško da nađem reči poštovanja za, recimo, Demokratsku stranku u SAD, koje su priznale Kosovo. Evo, vidite, nema islama, nema religije, ali to ne mogu da poštujem.
Dakle, molim vas, ako se bilo ko našao uvređenim, izvinjavam se zbog toga jer nema uvrede, nema bilo kakve loše primisli. Islam iskreno poštujem. Svete knjige sam pažljivo pročitao. Verujem da sam ponešto i naučio, ali stvari nazivam tako kako se one zovu. Jednostavno, nije do mene.
Hvala.

Replika, narodni poslanik Muamer Zukorlić.