Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 123 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 152 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
U skladu sa Poslovnikom, da li neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, ja imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje upućujem Komisiji za nestala lica Vlade Republike Srbije - dokle se stiglo sa otkrivanjem posmrtnih ostataka otetih i ubijenih Bošnjaka u Sjeverinu.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstvu pravde šta su preduzeli i šta će preduzeti da se porodicama čiji su članovi oteti u Sjeverinu da dobiju status civilnih žrtava rata?

U petak 22. oktobra navršilo se 29 godina od otmice 16 građana Republike Srbije bošnjačke nacionalnosti. Znači, to su građani naše zemlje, bili su građani naše zemlje lojalni, koji su krenuli iz svojih domova, iz Republike Srbije, prolazili deo Bosne i Hercegovine da bi došli do drugog dela opštine Priboj, da bi se javili na svoje radno mesto. Paravojna formacija „Osvetnici“ kojom je komandovao Milan Lukić je zaustavila autobus u mestu Mioče i uvidom u lična dokumenta 16 građana je izvedeno iz autobusa, oteto, odvedeno u pravcu Višegrada i ubijeno.

Minimum nečeg što dugujemo tim ljudima i njihovim porodicama, bez obzira na veru, naciju, jeste da ti ljudi dobiju svoje grobno mesto, da dobiju mezar. Do dana današnjeg samo jedno lice je dobilo svoje grobno mesto, svoj mezar. Ja molim Komisiju da uloži dodatni napor da se ova nepravda ispravi.

Takođe, većina otetih su bili muškarci, nosioci domaćinstva koji su hranili svoje porodice. Minimum nečega, iako je prošlo 29 godina, što možemo danas da učinimo za te ljude jeste da pomognemo i na neki način obeštetimo njihove porodice.

Ono što hoću da istaknem posebno jeste odnos lokalne samouprave opštine Priboj koja je bila uvek otvorena za porodice. Svaki put neko od predstavnika lokalne samouprave prisustvuje komemoraciji i pomogli su izgradnju spomen kompleksa, što je jedan civilizacijski čin i svakako zaslužuje da se spomene i istakne.

Moje treće pitanje koje upućujem jeste Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije - dokle je stigla istraga u vezi skrnavljenja pravoslavnog groblja u Novom Pazaru? Da li je utvrđen počinilac i motivi?

Javnost u Novom Pazaru, u Sandžaku i u celoj zemlji je bila uznemirena činjenicom da se neko usudio da skrnavi pravoslavno groblje u novopazarskom naselju Šestovo. Odmah su se pojavili raznorazni analitičari, vesti, itd, da se radi o nekom izlivu mržnje i netrpeljivosti.

Kao predstavnik i narodni poslanik najjače bošnjačke stranke u Republici Srbiji hoću da nedvosmisleno osudim taj varvarski čin ko god ga je učinio i da pozovem, zamolim i zatražim hitno od MUP-a da se utvrde počinioci i javno saopšte i da se utvrde motivi.

Pripadnici bošnjačkog i srpskog naroda na prostoru Novog Pazara, Sandžaka celokupnog i Republike Srbije imaju tradicionalno dobre međuljudske, međukomšijske, međunacionalne odnose.

Čak i ovi događaji o kojima sam u prvom delu obraćanja govorio devedesetih godina nisu uspeli da to poremete, da poljuljaju poverenje komšija jednih u druge.

Nije ni prvi slučaj da se dešava u Novom Pazaru skrnavljenje jednog groblja ili mezarja, kako mi Bošnjaci kažemo. To se desilo pre par godina na islamskom groblju, odnosno mezarju Gazilar. Znači, to se dešava permanentno i MUP mora poduzeti hitnu reakciju da saopšti građanima ko su počinioci i da ih adekvatno kazne.

Hvala.

Hvala.
Idemo dalje, Nadije Bećiri.
Želim samo da kažem da me je generalni sekretar obavestio da ste najavili da ćete postaviti pitanje na albanskom jeziku, tako da, pozivam vas sve da uzmete slušalice.

(Narodna poslanica se obraća na maternjem jeziku.)

Poštovani građani, predsedniče Skupštine, kolege i koleginice, htela bih da postavim dva pitanja za Ministarstvo finansija i drugo premijerki Republike Srbije.

Opština Bujanovac se obratila Ministarstvu finansija predlog JP broj 43, od 6. maja 2021. godine za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti zemljišta i objekata na zemljištu koje po zakonu može biti predmet eksproprijacije u cilju izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz sabirnih kolektora za evakuaciju otpadnih voda.

Posle četiri meseca je traženo da se dokumentacija dopuni navođenjem planom detaljne razrade, što je i učinjeno, ali je period od četiri meseca dugačak i predstavlja izgubljeno vreme i zakašnjenje u proceduri.

Sada se čeka odgovor Vlade Republike Srbije da se objavi opšti interes za eksproprijaciju zemljišta na kome će biti postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za službene prolaze i sabirnih kolektora.

Napominjem da opština Bujanovac ima svu potrebnu dokumentaciju, da je deo projekta „Čista Srbija“, projekta koji je proglašen projektom od državnog značaja i koji će sprovoditi po posebnoj proceduri, a prolazi već šesti mesec da opština Bujanovac ne dobija odgovor i proglašenje opšteg interesa. Opština Bujanovac je izradila katastarsko topografske planova, koordinira projektovanje sa projektantskim kućama, koje je izabralo Ministarstvo građevinarstva. Jedino proces eksproprijacije zemljišta zbog zakašnjenja odgovora Vlade ne može da se pokrene.

Drugo pitanje se odnosi na obraćanje predsednici Vlade Republike Srbije, dana 6. avgusta 2021. godine gde je objašnjen problem vodosnabdevanja sela Žrebac u kome je detaljno objašnjen dugogodišnji problem koji ovaj kraj ima sa hemijskom ispravnošću vode za pićek, iz četiri bunara koja postoje.

Opština Bujanovac je sagledala rešenje povezivanjem mreže iz sela Krševica, fi 225, do sela Špevac u ukupnoj dužini od 2.200 metara. Na upit opštine Bujanovac, iz premijerkinog kabineta je stigao dopis da je kompletan zahtev sa prilozima prosleđen Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima na dalju nadležnost i postupanje, ali do danas nije bilo nikakvog odgovora.

Od svih potreba koje ima opština Bujanovac i koje vrlo uspešno rešava, sa sredstvima iz sopstvenog budžeta, izdvojila sam ova dva problema za koja opština još uvek nije dobila odgovore i uputstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Idemo dalje.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih najpre iskoristio priliku da Skupštini Republike Srpske čestitam 30 godina od konstituisanja a tim povodom je i predsednik našeg parlamenta Ivica Dačić juče boravio u Banjaluci. Ova poseta je dokaz jačanja parlamentarne saradnje između Srbije i Srpske i dobro je što će jedan od ishoda biti i održavanje zajedničkih sednica naših parlamenata.

Predsednik Dačić je juče u ime svih nas ponovio naš državni stav da će Srbija garantovati sve što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma i specijalnim vezama između Banjaluke i Beograda. Jasno je, moramo čuvati jedni druge jer napad na Srbiju i Srbe gde god da žive su sve brutalniji.

Dobro je da postoje dobri odnosi između Bošnjaka i Srba u Priboju, Sjenici, u Novom Pazaru ali najnoviji napad stiže od strane Albanske zajednice iz Amerike, koja je zajedno sa Bošnjačkom i Hrvatskom zajednicom u Americi je dala sramno i uvredljivo saopštenje u kojem optužuju našu zemlju za navodne zločine i etničko čišćenje.

Tim povodom, ove organizacije pozivaju svoje istomišljenike da 28. oktobra dođu ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku na protest koji organizuju pod nazivom „Podizanje glasa protiv Srbije koja je počinila zločine na Balkanu kroz etničko čišćenje, ubistva i silovanja, pokušavajući da izgradi dugogodišnji hegemonistički stav o velikoj Srbiji“. Tako oni kažu i navode da svetsku pravdu za prolivenu krv, za nevine žrtve, zločine fašističke Srbije.

Na ove monstruozne navode ne smemo nikako ostati nemi, jer činjenice govore sasvim suprotno. U vezi sa najavom ovog skupa koji želi da nas Srbe osudi po našem mišljenju da bi prikrili sopstvene zločine i nepočinstva, činjenice su suprotne.

Da krenemo od stanovništva. Prema podacima austrijskog kartografa Hajnija Banhauza, po popisu iz 1846 godine na teritoriji tadašnje Hrvatske koja je pripadala Austrougarskom carstvu živelo je 2.643.000 Srba a Hrvata tri puta manje, svega 836.000 a prema podacima istog kartografa teritorije tadašnje Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koje su bile pod Osmanskim carstvom živelo je 99% Srba.

Ovo nisu naši podaci već podaci austrougarskog kartografa. Pitanje je šta se u narednih 150 godina desilo sa Srbima? Jasno je da je izvršena asimilacija i etničko čišćenje nad Srbima.

U 20. veku, to je bio genocid u Jasenovcu i drugim logorima smrti, to je bio raspad Jugoslavije, to je bila NATO agresija. Podaci su jasni i potpunu demantuju morbidne navode da je Srbija ta koja je vršila etničko čišćenje.

Pitamo se gde je nestalo 250.000 Srba iz Hrvatske posle „Bljeska“ i „Oluje“ gde je isto toliko Srba nestalo sa prostora Kosova i Metohije i kako Albanci, Hrvati i Bošnjaci mogu da govore da smo mi vršili etničko čišćenje kada je njih više a Srba manje u tim krajevima.

Da podsetim samo na neke podatke. Tako u Hrvatskoj 1991. godine živelo je 580.762 Srbina, odnosno 12,2% a 2011. godine svega 201.631 što je 4,54%. Na Kosovu i Metohiji situacija je još gora, naravno po Srbe, prema popisu iz 1981. godine u Prištini je živelo 50.290 Srba a 2011. godine svega 430 Srba, u Uroševcu 1981. godine živelo je 18.285 Srba, danas svega 32. U Gnjilanu je 1981. godine, prema popisu, 19.212 Srba a 2011. svega 322 Srbina. U Podujevu 1981. godine živelo je 2.242 a 2011. svega 12 Srba. U Đakovici je 1981. godine živelo 1.898 Srba a 2011. svega 17. U Peći 1981 živelo je 3.837 a trenutno živi svega 9 Srba.

Da ne nabrajamo dalje, jer u svakoj sredini na KiM osim na severu je slika ista. Onda se mi pitamo - ko je ovde vršio etičko čišćenje? Da ne pominjemo "žutu kuću", izmišljeni Račak ili da se vratimo na slučaj Đorđa Martinovića iz 1986. godine.

Danas se sve više u međunarodnoj javnosti, koja je bila decenijama dezinformisana, govori otvoreno o stradanju Srba na teritoriji svoje države ili države čija je Srbija bila članica. Taj proces proterivanja, pokrštavanja, asimilacije i ubijanja Srba je dug i vešto politički planiran proces. Uprkos tome, Srbija i dalje nastoji da budi faktor stabilnosti u regionu i da povezuje sve narode, pa i one koji nam kroz istoriju nisu bili naklonjeni.

Moje pitanje je sledeće. Država Srbija na ovaj sramni protest koji prekosutra Albanci, Hrvati i Bošnjaci organizuju ispred konzulata Srbije u Njujorku ne sme da odćuti. Mudra spoljna politika Vlade Republike Srbije jeste naš temelj, ali isto tako smatramo da na teške uvrede izrečene na račun srpskog naroda i Srbije u najavi navedenog skupa ne smemo ostati nemi. Moje pitanje je da li će Vlada ili Ministarstvo spoljnih poslova preduzeti potrebne preventivne diplomatske mere kako bi sprečili ovakav vid političkog pritiska na naš narod i državu? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predmet mog poslaničkog pitanja je nešto na šta sam više puta do sada ukazivao, a odnosi se na malo je reći monstruoznu kampanju koja je usmerena protiv predsednika države Aleksandra Vučića.

Naime, već danima traje napad na sina predsednika Srbije, Danila Vučića, u raznim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, a koji sebe, bože moj, nazivaju nezavisnim i objektivnim medijima, a zapravo je reč, to građani treba da znaju, o medijima koji su na direktan ili indirektan način pod kontrolom Dragana Đilasa i koji služe isključivo za besomučnu kampanju protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, članova njegove porodice, ministara odnosno članova Vlade Srbije, funkcionera SNS i to im je jedina svrha postojanja. Dakle, oni apsolutno ni jedan drugi vid delatnosti ne obavljaju, već isključivo i samo vode kampanju 24 sata sedam dana u nedelji.

Ovo nije prvi put da udaraju na porodicu, da udaraju na Danila Vučića, ovo je već ko zna koji put po redu. Dakle, prospu gomilu laži, optuže ga za gomilu gluposti, ne ponude pri tom ni jedan jedini dokaz u tom smislu i onda, nakon nekog vremena, kada se ispostavi da su lagali, kada se ispostavi da su u pitanju obične izmišljotine, nema nikakvog priznanja, nema nikakvog izvinjenja, već brže-bolje konstruišu novu aferu, izbace novu laž, lansiraju novu izmišljotinu, valjda računajući da će se zaboraviti ono staro i tako u krug.

Međutim, predsedavajući, ovaj poslednji napad, koji je očigledno dobro organizovan, razlikuje se od dosadašnjih napada po tome što su se Đilasovi mediji udružili sa brojnim medijima iz okruženja, medijima iz regiona, pa tu imamo čitav niz članaka u raznim regionalnim medijima, pogađate, reč je o hrvatskim, albanskim i sarajevskim, odnosno bošnjačkim portalima. Kada kažem "bošnjački", ne želim da me kolege koji dolaze iz Srbije a koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, da me pogrešno razumeju. Ovde je reč o sarajevskim medijima. Evo kako to izgleda.

Ovde ispred mene je članak u "Dnevno.hr" koji na naslovnoj strani drži sliku Danila Vučića sa ocem, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i u jednom monstruoznom tekstu skoro da Danila Vučića nazivaju ratnim zločincem, iako dečko nije rođen u godinama kada je rat u Hrvatskoj bio.

Zatim, imamo članak „Slobodna Bosna.ba“, kaže – ko je zapravo Danilo Vučić, onda imamo razne albanske portale, imamo „Indeks.hr“ – Danilo Vučić se druži sa mafijašima, sa ratnim zločincima itd.

Dakle, potpuno je jasno da je ovde reč o sinhronizovanoj akciji, koja je organizovana iz jednog centra, odakle su očigledno dobili naredbu da krenu, odnosno da napadnu predsednika Srbije, ovog puta preko sina Danila Vučića.

Naravno, to su oni isti mediji koji inače vode svakodnevnu kampanju protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa i protiv Aleksandra Vučića upravo. Dakle, svaki dan ga optužuju za velikosrpski hegemonizam, da je ratni huškač, za ekspanzionizam itd. Evo, sada im je aktuelan aerodrom u Trebinju, pa ga nazivaju – to je Vučićev aerodrom, pa se kao tobož brinu kako će taj aerodrom biti izgrađen, da li će biti isplativ itd.

Predsedavajući, nisu ovde toliki problem ovi iz regiona, oni rade svoj posao. Nama je jasno zašto oni mrze Vučića, jasno nam je zašto im je Vučić predmet svakodnevnih napada, zašto ih iskreno boli svaki uspeh Srbije bilo na kom polju, ovde je mnogo veći problem što se veliki broj domaćih medija utrkuje ko će jače i brutalnije napasti Vučića.

Pogledajte samo ovo ludilo. Sergej Trifunović, ako se još ko seća Sergeja Trifunovića, on je objavio na svom „Instagram“ nalogu jednu objavu koja kaže – sad stvarno ostaje pitanje zašto Biković nije odveo Aleka Boldvina kod šefa, a ne nesrećnog Džonija Depa. On ovde aludira na jedan tragičan događaj koji se dogodio, kada je reč o poznatom glumcu koji je očigledno greškom ubio iz pištolja da li saradnicu ili glumicu, drugim rečima on ovde poručuje da bi bilo dobro da je Vučić ubijen.

To vam je potvrda onoga o čemu mi iz SNS već dugo govorimo, a to je da svi oni zajedno nemaju apsolutno nikakvu politiku, nikakvu političku ideju, nikakav politički program, već im se cela politika svodi jedino, samo i isključivo na puku mržnju prema Aleksandru Vučiću sa željom da ga, ako je moguće, fizički uklone.

Onda, pazite sad ovu zamenu teza, onda kada mi iz SNS osudimo ovakve bestijalnosti, kada osudimo ovakve monstruoznosti, onda ide napad na nas – evo naprednjaci horski osuđuju. Šta treba da radimo? Jel treba da podržimo ovo? Jel treba da se radujemo što neko priželjkuje nečiju smrt?

Zato moje pitanje, predsedavajući, postavljam, odnosno upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, ali i REM-u, kao i Savetu za štampu, da li i šta preduzimaju u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima da se spreče ovakve brutalne kampanje i satanizacija članova porodice predsednika Srbije? Zahvaljujem.