Hvala puno.
Poštovani gospodine Dačiću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, meni je veliko zadovoljstvo što danas imam priliku da zajedno sa vama diskutujem o rebalansu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu. Radi se o dokumentu koji je izuzetno pozitivan, a razlog za njegovo donošenje su mnogo, mnogo bolji rezultati u prvih devet meseci ove godine od očekivanih.
Naime, mi smo u prvih devet meseci ove godine ostvarili bolji rezultat, verovali ili ne, za 180 milijarde dinara, dakle, milijardu i po evra. Ono što želimo kroz rebalans budžeta je da na pravi način preraspodelimo taj novac i usmerimo u ono što su prioriteti Vlade Republike Srbije, a to su prevashodno podizanje životnog standarda građana Srbije, podizanje konkurentnosti i atraktivnosti naše privrede i dalji nastavak ulaganja u kapitalne projekte.
Ako pogledate, i to mi je veoma važno danas da podelim sa vama, sve poreske oblike, svaki poreski oblik je viši od planiranog. Porez na dohodak veći za 4,5 milijardi od planiranog, prihod od poreza na dobit pravnih lica veći za 43,9 milijardi od planiranog u poslednjem rebalansu koji smo imali, a to je bio april mesec, porez na dodatu vrednost veći od projektovanog u aprilu mesecu za 53,7 milijardi, prihodi od carina veći za 2,5 milijardi dinara od projektovanih, prihodi od akciza za 6,4 milijarde dinara veći nego što su projektovani.
Ovo su podaci koji ukazuju da nam se ekonomija oporavlja mnogo brže od planiranog, da je naša privreda mnogo otpornija na krizu i konačno da su mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije, dakle paketi podrške i za građanstvo i za privredu, prošle godine dva paketa, ove godine još jedan paket, ukupne vrednosti osam milijardi evra, bili apsolutno opravdani i bili ciljani na pravi način kako bi obezbedili i makroekonomsku stabilnost, a kako bi obezbedili i očuvanje radnih mesta i naših proizvodnih kapaciteta.
Ono što je u rebalansu budžeta veoma važno, mi smanjujemo projektovani deficit idemo na ispod 5%, dakle 4,9% pri čemu udeo javnog duga, do kraja godine, u BDP-u, biće 58,2%. To je najbolji odgovor za sve one koji su govorili da se Srbija nekontrolisano zadužuje, da će nam dug biti preko 60% itd. Ne, uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, dakle po rebalansu budžeta držimo apsolutno javni dug ispod nivoa Mastrihta, što je obećanje koje je dao i predsednik Vučić. Mi to obećanje držimo, jer je to jedini način da zadržimo i održimo našu makroekonomsku stabilnost.
Dakle, sa projektovanih 6,9% deficita iz aprila meseca, idemo na 4,9% i sa učešćem javnog duga u BDP-u od 58,2% ćemo završiti ovu godinu. Ogroman, ogroman uspeh, pri čemu mi je posebno zadovoljstvo da vam kažem da smo, na osnovu sastanaka sa misijom MMF-a, prošle godine, i potvrdili da će stopa rasta naše ekonomije, biti najmanje 7% ove godine. Da bi ste bili svesni šta to znači, prošle godine i ove godine doba najveće ekonomske krize ikada, globalne krize koja je izazvana pandemijom korona virusa, naša zemlja ostvaruje minus 0,9% prošle godine, pad BDP-a, ove godine preko 7-%. Kada pogledate te dve godine zajedno, mi ćemo biti prva, druga ili treća zemlja u Evropi, u 2020. i 2021. godini. To je rezultat kojeg nikada nismo ili, bar u skorijih nekoliko decenija, nismo mogli da sanjamo da će naša Srbija biti rekorder, biti prvak, biti najuspešnija u ekonomiji, u doba najveće i najteže ekonomske krize ikada, gde smo prestigli i mnogo razvijenije i uspešnije zemlje od nas. To je veliki uspeh svih građana Srbije, ja na tome želim da im posebno čestitam.
Kada pogledate sve ostale makroekonomske pokazatelje, ono što je meni posebno važno da napomenem, da nam rastu plate, iz meseca u mesec, gde je prosečna plata u avgustu mesecu bila 64.393 dinara, da po projekciji Ministarstva finansija ima ćemo u decembru mesecu imati prosečnu platu od čak 618 evra. Ako se setite obećanje predsednika Vučića, kada je rekao da ćemo do kraja 2019. godine imati prosečnu platu od 500 evra, malo ko je verovao u to, to obećanje smo ispunili. Evo, kao što smo i rekli, iz meseca u mesec, prosečne plate u našoj zemlji rastu. Do decembra 2025. godine, shodno programu „Srbije 2025“, a mi smo uprkos pandemiji Korona virusa, apsolutno, po planu, da kažem da dostignemo taj cilj, prosečna plata u decembru 2025. godine bude 900 evra, prosečna penzija da bude negde oko 420/430 evra. Tako da i rebalans budžeta i celokupna ekonomska politika Republike Srbije usmerena je ka tome da se podiže životni standard građana Srbije, kroz podizanje plata, kroz podizanje penzija, iz meseca u mesec.
Ono što mi je posebno važno da naglasim, takođe, da smo sa tri paketa pomoći našoj privredi, uspeli da zadržimo sve proizvodne kapacitete. Dakle, u Srbiji niste imali priliku da vidite masovna otpuštanja, stotine hiljada ili milione ljudi koji su izgubili svoj posao. Mi smo podržali našu privredu, pokazali smo koliko je naša zemlja jaka, koliko su nam javne finansije stabilne, da imamo novca, da imamo želju da pomognemo našoj privredi, to smo i uradili.
Nama je stopa nezaposlenosti danas na istom nivou kao i pre krize, pre 2020. godine, što je ogroman, izuzetno važan uspeh. To je posledica upravo te ekonomske politike koju je započeo predsednik Vučić dok je još bio predsednik Vlade. Dakle, otvaranje novih fabrika, da vas podsetim preko 250 fabrika, novih fabrika je otvoreno samo u proteklih nekoliko godina. Zapošljavanje mladih, otvaranje novih radnih mesta i kada je i kriza u pitanju očuvanje naših proizvodnih kapaciteta, što smo apsolutno i uspeli.
Pri tome, kada su strane direktne investicije u pitanju, samo da vas obavestim za prvih osam meseci ove godine imamo 2,6 milijardi evra bruto stranih direktnih investicija. To je povećanje za 52% u odnosu na prošlu godinu. Dakle, Srbija je pokazala i dokazala koliko je kredibilna i atraktivna investiciona destinacija, pogotovo u vreme krize, u vreme krize kada država sve svoje obaveze isplaćivala u dinar, u dan. Sva svoja obećanja koja je dala, održavala je ta obećanja i u dinar u dan. Upravo ovaj priliv stranih direktnih investicija govori koliko smo se promenili, a za nas naravno, to znači i otvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih fabrika, otvaranje novih privrednih zona, dalji rast plata, dalji rast penzija i obaveza s naše strane, da još više ulažemo u velike kapitalne investicije koje podižu kvalitet života građana Srbije.
Ono što mi je posebno važno je da naglasim da smo u rebalansu budžeta koji je danas pred vama izdvojili i dodatni novac za isplatu pomoći svim punoletnim građanima u našoj zemlji u iznosu od 20 evra u decembru mesecu ove godine. Kao što znate, ove godine smo već isplatili 30 evra u maju mesecu svim punoletnim građanima Republike Srbije. Da još jednom ponovim, 1. novembra krećemo sa isplatno preostalih 30 novembra, 1. novembra će svi naši penzioneri, njih 1,7 miliona dobiti 30 evra na svoje račune, 2. i 3. novembra sve ostale punoletne građane koji su se prijavili za ovu pomoć takođe ćemo isplatiti, negde ih imamo pet miliona i 760 hiljada građana Srbije koji su se prijavili za ovu pomoć. Dakle, to samo govori koliko smo na pravi način definisali pomoć i koliko je građana prihvatilo da je primi. Ono što je u rebalansu budžeta je i preostalih 20 evra, kao što je predsednik Vučić i obećao. Dakle, mi ćemo početkom decembra na račune svih punoletnih građana naše zemlje koji su se prijavili, odnosno koji će se prijaviti isplatiti i dodatnih 20 evra.
Ono što želim da ponovim pred vama danas, dakle 15. novembra kreće prijava i prijava će trajati do kraja novembra. Oni koji su se već prijavili za 30 plus 30 evra nemaju potrebe da se ponovo prijavljuju. Ova prijava je otvorena za one koji su od aprila meseca postali punoletni, koji su dobili potvrdu prebivališta ili ličnu kartu. Dakle, i njima otvaramo mogućnost da iskoriste ovu pomoć od strane države.
Da vas podsetim samo, kao nikada do sada, mi smo uložili osam milijardi evra prošle i ove godine kako bi podržali našu ekonomiju i naše sugrađane, kako bismo umanjili negativne posledice pandemije konorna virusa. Ove godine smo, da vas podsetim, isplatili 30 evra u maju, kao što sam već i rekao. Evo, 30 evra u novembru, 20 evra isplatićemo u decembru. Isplatili smo 22. septembra 50 evra na račune svih naših najstarijih sugrađana, dakle, svih naših penzionera, obećanje koje smo dali to smo i ispunili. Isplatili smo 60 evra, da vas podsetim na račune svih onih koji su bili na birou kao nezaposleni. Isplatili smo tri hiljade dinara u maju mesecu svim onima koji su primili bar jednu dozu vakcine protiv Kovida-19. Isplatili smo sto evra za sve naše sugrađane na teritoriji Kosova i Metohije, plus sto evra, dakle, 200 evra ukupno za one koji tamo žive, a koji su nezaposleni. Dakle, ogromna pomoć, da ne pominjem tri puta po 50% minimalne zarade koja je išla svim preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, da ne pominjem dve pune minimalne zarade za samostalne umetnike, kao dodatak na to. Dve pune minimalne zarade za sve one koji su zaposleni u oblasti ugostiteljstva i turizma, za one koje smatramo da su najviše pogođeni ovom krizom. Šest meseci podrške od 600 evra za svakog autoprevoznika, po jednom autobusu. Pomogli smo takođe i gradske hotele sa 350 evra po sobi, 150 evra po krevetu.
Dakle, ogromna pomoć od strane Republike Srbije. Nikada se to pre nije desilo i pored toga što smo pomogli, pokazali moć, pokazali snagu naše zemlje, pokazali koliko su nam jake javne finansije.
Mi nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost i danas sam na početku svog izlaganja rekao, mi ćemo do kraja ove godine imati deficit od samo 4,9%, a javni dug u odnosu na BDP, daleko ispod 60%, dakle 58,2% što je ogroman uspeh svih građana Srbije.
Ono po čemu je ovaj rebalans budžeta posebno važan za sve nas to su kapitalni projekti.
Dakle, osnova naše ekonomske politike usmerena ka višim stopama rasta, upravo se zasniva na nikada većim kapitalnim investicijama, investicijama u putnu, železničku infrastrukturu, u zdravstvo, u škole, u sve ono što podiže kvalitet života naših sugrađana, a sa druge strane gura stopu rasta naše ekonomije napred, zapošljava našu građevinsku industriju i ostale industrije.
To je bila suština budžeta za 2021. godinu. Sa tom praksom nastavljamo i kroz ovaj rebalans budžeta, a nastavićemo i pred vama će biti i budžet za 2022. godinu veoma skoro. Tako ćete videti da nastavljamo sa ulaganjima u infrastrukturu koja su za nas veoma važna.
Ovde u ovom rebalansu budžeta, imate 389 milijardi dinara, 6,3% BDP-a na nivou budžeta, a na nivou opšte države ta brojka je 478 milijardi dinara, odnosno 7,8% BDP-a. Nikada veća brojka.
Nikada se više nije izdvajalo u kapitalne investicije, u razvoj naše infrastrukture, putne, železničke, zdravstvo, dakle, želimo da u što kraćem vremenskom periodu taj nivo kvaliteta naše infrastrukture, bude na nivou Evropske unije.
Da ne zaboravim ulaganja u kanalizaciju sa kojima smo krenuli, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kako bi u narednih nekoliko godina svako domaćinstvo u Srbiji imalo priključak na kanalizaciju, a svaka lokalna samouprava imala i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda.
Konkretno, u ovom rebalansu smo izdvojili dodatne novce za ubrzanja radova na tzv. Moravskom koridoru, dakle od Pojata ka Kruševcu, autoput će biti gotov negde već u martu mesecu naredne godine. Dodatan novac izdvojen je u rebalansu za to.
U rebalansu smo izdvojili, takođe, novac za početak izgradnje tzv. Dunavske magistrale, dakle od Požarevca ka Golubcu, radovi kreću već u novembru mesecu ove godine. I još jedan izuzetno važan kapitalni projekat za nas.
Izdvojili smo takođe novac za izgradnju obilaznica oko Loznice, Gornjeg Milanovca, Užica i za probijanje tunela Kadinjača, kao što je obećao predsednik Vučić. Dakle, obećanje ispunjeno. Evo ga novac u rebalansu budžeta i krećemo u što kraćem vremenskom periodu sa tim radovima.
Da vas podsetim sve zajedno, i građane Srbije takođe, dakle, mi trenutno gradimo, ako pogledate autoputeve, Moravski koridor koji sam malopre pomenuo, gradimo Požega – Preljina, gradimo Ruma – Šabac – Loznica, gradimo Iverak – Lajkovac, odnosno Valjevo – Lajkovac, gradimo tzv. Fruškogorski koridor, dakle, Novi Sad – Ruma, gradimo brzu saobraćajnicu od Surčina ka Novom Beogradu, kreću radovi od Niša ka Pločniku, pa ka Merdaru, krećemo vrlo brzo i sa izgradnjom Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, auto putem takođe.
Imamo ogromna ulaganja u revitalizaciju naše železnice. Imaćemo brzi voz i završenu brzu prugu od Beograda do Novog Sada već na proleće naredne godine.
Dakle, ogromni su zahvati u pitanju, ogroman je novac u pitanju, a za građane Srbije i građane Beograda, takođe da ih obavestim, u ovom rebalansu budžeta imamo i novac za početak izgradnje metroa.
Ja ću već naredne nedelje biti prisutan kao predsednik tela koji se bavi izgradnjom metroa u Beogradu i činu potpisivanja Ugovora o izgradnji, tako da sa te strane, već do kraja novembra očekujem da smo ispunili, da ćemo ispuniti veliko obećanje koje smo dali i da kreće izgradnja prve linije metroa u Beogradu.
Dakle, ogromne investicije u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu, to naravno daje podstrek i privatnim i stranim, i domaćim investitorima da ulažu dodatne novce u nove fabrike, u nova postrojenja, da otvaraju nova radna mesta. Tako naravno i ubrzavamo naš saobraćaj, bezbedniji saobraćaj u našoj zemlji.
Jednostavno, kvalitet života sa kvalitetom infrastrukture ide gore, a to je osnova za dalji napredak i životnog standarda, dakle što veći broj radnih mesta, što već broj fabrika, više novca u budžetu.
Imamo osnovu i za povećanje plata, i za povećanje penzija, i to je jedina ispravna i jedina odgovorna i jedina održiva na dugi rok ekonomska politika.
Oko rebalansa budžeta još par informacija za vas i za građane Srbije.
Dakle, obezbedili smo takođe i novac za ubrzanu izgradnju fabrike vakcina ovde u Beograd, već se fabrika uveliko gradi, i mi ćemo mart, april, naredne godine, Srbija će već imati završenu izgradnju i otvorenu prvu fabriku vakcina i to je ogromna stvar za sve nas. Bićemo po pitanju našeg suvereniteta i neke nove krize, koja može eventualno da se pojavi, apsolutno sigurni, jer ćemo imati svoju proizvodnju vakcina i nećemo zavisiti ni od koga drugog, a moći ćemo da pomognemo i drugim zemljama i našim prijateljima i u regionu i dalje.
Ovde smo u rebalansu budžeta izdvojili novac i za ubrzani završetak KCS, ovde u Beogradu, za njegovo opremanje.
Ono što je takođe veoma važno, u rebalansu budžeta izdvajamo novac i za početak i završetak rekonstrukcije domova zdravlja u Grockoj, Čukarici, Gadžin Han, Lapovo, Loznica, Medveđa, Rača i Sombor. Dakle, ne zaustavljamo se kada je rekonstrukcija i sređivanje te primarne zdravstvene infrastrukture u pitanju.
Ono što je meni posebno važno, od ostalih projekata da napomenem, dakle, izdvojili smo u rebalansu budžeta 3,3 milijarde za Ministarstvo ekologije, odnosno zaštite životne sredine i to je novac koji je vezan za podsticaje, za ponovnu upotrebu, korišćenje otpada.
Istorijski otpad, izdvojili smo 2,5 milijarde dodatnih za Ministarstvo sporta, izvinjavam se 2,3 milijarde za Ministarstvo sporta, da se završi ta multifunkcionalna dvorana u Košutnjaku, a inače Srbija sledeće godine je i domaćin svetskog prvenstva u rvanju i atletici, svetskog prvenstva u šahu, svetski kup u veslanju je 2022. godine, itd, itd.
Za sve to smo već sada obezbedili novac u rebalansu, kako bi te troškove pokrili, obezbedili smo 2,7 milijardi za poljoprivredu, dodatni podsticaj za poljoprivredu kako bismo zatvorili ovu godinu, sa tim ukupna izdvajanja za poljoprivredu dostižu 60,3 milijarde.
Izdvojili smo novac i za završetak sporazuma sa Američkom razvojnom agencijom, kako bi taj njihov novac, nekih 400 miliona dolara bilo na raspolaganju našoj privredi.
Svako obećanje koje smo dali kroz ovaj rebalans budžeta i ispunjavamo.
Sa druge strane, držimo se pravca koji je predsednik Vučić definisao, kada je ekonomska politika Republike Srbije u pitanju, a to je da svaki slobodan dinar, svaki ušteđeni dinar, mora da bude usmeren ka ulaganju kapitalne investicije, ka podizanju atraktivnosti naše ekonomije i ka ulaganju u podizanje životnog standarda građana Srbije.
Dakle, apsolutno kada pogledate strukturu svih ovih ulaganja koje sam izneo danas pred vama, apsolutno se držimo tog pravca.
U narednih par nedelja, imaću priliku pred vama da branim budžet za 2022. godinu, već sada, s obzirom na razgovore koje smo juče imali na Odboru za finansije, i na MMF, koja je bila ovde prošle nedelje, mogu da vam potvrdim da ćemo ići sa još manjim deficitom, dakle, ići ćemo sa deficitom do 3% u budžetu za 2022. godinu.
Taj iznos deficita će nam omogućiti da udeo javnog duga u BDP, na kraju sledeće godine bude još manji, bude 55,5% sa sadašnjih projektovanih do kraja ove godine, 58,2% i to je najbolji odgovor za sve one koji govore da ne znam kako se zadužujemo i vodimo neodgovornu ekonomsku politiku.
Dakle, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, u doba najveće ekonomske krize, krize koja je izazvana pandemijom koronavirusa, mi smo svi zajedno uspeli da nabavimo vakcine kada je to bilo najteže moguće, da nabavimo respiratore, da napravimo tri potpuno nove kovid bolnice, da počnemo izgradnju prve i jedine fabrike vakcina u regionu, da pri tome gradimo sedam ili osam, devet, sada već autoputeva i brzih saobraćajnica, da investiramo u naše pruge, da podižemo plate, da podižemo penzije.
U septembru mesecu, da vas podsetim, doneli smo odluku da od 1. januara nam raste i minimalna zarada za 9,4%. Dakle, za 9,4% od 1. januara 2022. godine minimalna zarada u Republici Srbiji biće tri stotine evra, preko 35.000 dinara, a 2011. godine, ako se ne varam, bila je 15.700 dinara. Dakle, danas duplo nego više nego pre samo 10 godina, a teške godine su iza nas. Teške godine iza nas, fiskalna konsolidacija 2014. godine koja je krenula, teške mere koje smo zajedno preduzeli, kroz koje smo zajedno prošli, dala nam je mogućnost, da bude svima jasno, da četiri godine za redom mi imamo suficit u budžetu, da napravimo dovoljnu rezervu da možemo u doba krize, kao što je ova izazvana pandemijom koronavirusa, da reagujemo na pravi način, da pomognemo i privredu i građane, izgradimo šta treba da se izgradi, a da pri tome ne ugrozimo ni na koji način makroekonomsku stabilnost.
Ja danas pred vama imam dosta podataka. Kada pogledate druge mnogo veće i uspešnije zemlje, pa njima je javni dug u odnosu na BDP preko 200%, preko 160%, 120%, 130%, jedna Nemačka je na 90%, a Srbija na 58,2% ispod nivoa Mastrihta i taj nivo nećemo preći ni ove, ni naredne godine. Dakle, obećanje koje smo dali, obećanje ćemo i održati. To mi je posebno da napomenem.
Hvala vam još jedanput na podršci oko ovog izlaganja. Tu sam da odgovorim na svako od vaših pitanja. Srbija nezaustavljivo ide dalje. Srbija je lider u regionu postala i kada je ekonomija u pitanju, kada je visina plata u pitanju, kada je visina penzija u pitanju, kada su ulaganja u kapitalne investicije u pitanju, postajemo jedan rol-model svima na koji način treba voditi odgovornu i ekonomsku politiku, na koji način treba da se borimo protiv izazova, da li su oni ekonomske, političke ili zdravstvene prirode.
Na kraju samo hoću veliku zahvalnost predsedniku Vučiću i svima vama na tome što sa jasnom vizijom stabilne i uspešne Srbije gura sve nas i gura našu zemlju u bolju budućnost. Hvala još jedanput. Tu sam vama na raspolaganju.

Hvala, gospodine ministre.
Sve čestitke na izvanrednim rezultatima koje ste nam upravo predstavili.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavu 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbra.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predlog koji se danas nalazi pred nama i ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Ono što svakako treba istaći, kada govorimo o rebalansu budžeta, jesu činjenice koje govore u prilog tome da možemo da zaključimo da Vlada Srbije vodi dobru finansijsku politiku, a zaključak je da je ostvaren rezultat mnogo bolji od očekivanog i to za oko 1,5 milijardi evra i da će BDP ove godine zabeležiti rast od najmanje 7%. Deficit budžeta će iznositi 4,9% umesto očekivanih 6,9%, a javni dug na kraju ove godine biće 58,2%.

Ima mnogo oblasti u kojima smo ostvarili rezultate koji su, naravno, u direktnoj vezi sa budžetom, o kojima će i moje kolege danas govoriti. Ja ću se kratko osvrnuti na deo sredstava koji se odnosi na Ministarstvo pravde.

Naime, jedna od osnovnih mera definisanih i u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa jeste upravo jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja pravosuđa. Ministarstvo pravde je resorno ministarstvo koje je dužno da obezbedi bolje uslove za rad svih zaposlenih u pravosudnom sistemu i zbog toga je bila potrebna rekonstrukcija, ali i izgradnja mnogih objekata.

Počeću sa gradom iz koga ja dolazim. Završena je prva faza radova na rekonstrukciji nekadašnje kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu. Završetkom prve faze radova u Nišu, stekli su se uslovi za premeštaj Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva, kao i odeljenja Upravnog suda.

Moramo da znamo da su radovi obuhvatali površinu od oko 2.600 metara kvadratnih, a celokupni objekat je površine čak oko 10.000 kvadratnih metara. U delu objekta koji će biti predmet rekonstrukcije obezbeđeni su uslovi i za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda.

Imamo dalje i izvođenje radova na izgradnji Palate pravde u Kragujevcu. Useljenje u objekat planira se do kraja godine, a ovaj objekat predviđen je za smeštaj svih pravosudnih organa u Kragujevcu i odeljenja Državnog pravobranilaštva. Tamo će biti smešteno čak oko 11 pravosudnih organa i to na površini od oko čak 24.000 kvadratnih metara.

Što se tiče planova za naredni period, planira se izgradnja aneksa zgrade Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici, a za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal i time bi se u Beogradu stvorili još adekvatniji uslovi za sankcionisanje organizovanog kriminala.

Za narednu godinu planira se projektovanje objekta i ugovaranje radova na izgradnji objekta. Započeti su radovi na projektovanju radova na rekonstrukciji takođe i Trećeg osnovnog suda u Beogradu i na taj način će se zaokružiti smeštajni kapaciteti beogradskih pravosudnih organa.

Pomenuću i Kruševac. U Kruševcu je obezbeđen prostor za izgradnju nove zgrade za smeštaj svih pravosudnih organa u Kruševcu. Tamo će biti ukupno šest pravosudnih organa.

Započeta je izrada projekta za rekonstrukciju zgrade Osnovnog suda u Ubu. Pored navedenih projekata, u planu je do kraja godine nastavak adaptiranja i sređivanja prostora na pravosudnim objektima širom Srbije, kao i obezbeđivanje potrebne opreme za nastavak rada na osavremenjavanju informacionih aplikacija za evidentiranje i praćenje predmeta u pravosudnim organima.

Osim ovih koje sam navela, da ne bih oduzimala mnogo vremena, naravno, postoji još mnogo rezultata koje je ostvarilo Ministarstvo pravde. I u saradnji sa Narodnom skupštinom, doneli smo mnoge zakone koje je to ministarstvo, a naravno, i u cilju, pre svega, uspostavljanja efikasnijeg sistema pravosuđa, pravosuđa koje ćemo na taj način i približiti građanima i koje će u neku ruku i biti na usluzi građanima, ali sa druge strane, i sa ciljem ispunjavanja određenih obaveza koje smo preuzeli kako bi naš zakonodavni okvir bio usklađen sa evropskim trendovima.

Podsetiću vas i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na tekst ustavnih amandmana i da je to postupak koji će obeležiti ovo skupštinsko zasedanje i postupak koji se već privodi kraju.

Na ovaj način na koji sam ja govorila o rezultatima rada Ministarstva pravde možemo da govorimo o svim ministarstvima. Ministarstva su pokazala, odnosno Vlada Srbije je pokazala da zajedničkim radom i dobrim odnosom prema našim finansijama je itekako moguće ostvariti rezultate. Upravo zbog toga bih i završila izlaganje na način da ću pozvati koleginice i kolege da u danu za glasanje ovaj predlog i podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, juče smo na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike u jednoj otvorenoj raspravi da čujemo sva stanovišta i Ministarstva finansija i NBS i Fiskalnog saveta, ali i Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rad BDP-a, koji je formirala Vlada Republike Srbije. Više od dva sata predlagači, odnosno sve ove relevantne institucije su imale prilike da kažu o tome šta su rezultati Srbije, kako danas po drugi put raspravljamo o rebalansu budžeta i na koji način u stvari posmatramo razvoj Srbije i oporavak od prošle godine i na koji način smo stvorili jedan pozitivan ambijent i poverenje građana Srbije u svoju državu, ali samim tim i poverenje kod investitora i stranih i domaćih da otvaraju nova radna mesta.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je, pored ovih konkretnih rezultata koje je ministar naveo, i ona ocena koju je Fiskalni savet obavezan da daje, kad je u pitanju budžet i rebalans budžeta, koji je naveo neke tri stavke sa kojima se jednostavno ne slaže, a mi znamo, kada ja u pitanju podrška građanima Srbije da i prošle godine, kada je u pitanju bilo tih 100 evra i kada je u pitanju i ove godine dva puta po 30 i 20 evra svim građanima Srbija, kao jedan vid podrške za rešavanje negativnih posledica pandemije Kovid-19, da je Fiskalni savet protiv takvih mera. Mi smo se uvek opredelili ka tome da idemo u korist građana Srbije, da negde pokušavamo da i sa najmanjom podrškom pokušavamo njihovom kućnom budžetu da olakšamo ova teška vremena i to je ono što u stvari mislimo da, bez obzira što se ne slažemo sa mnogim stanovištima Fiskalnog saveta, jednostavno mi pomažemo Srbiji da ide napred.

Ono što je za nas od velikog značaja, kapitalne investicije su na nivou 7,8% BDP, na istorijsko visokom nivou, i pokazuju da Srbija zaista visoke stope rasta koje će imati ove godine od 7% zaista guraju ove javne investicije koje država radi. Pored ovih koridora koje je ministar rekao, ja bih htela još da naglasim, da možda apostrofiramo, da se otvara nova fabrika vakcina u saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i onaj deo koji se odnosi na interkonekciju Srbije i Bugarske. To je gasni interkonektor koji je jako važan, a to je da daje mogućnost diverzifikaciji, odnosno mogućnost pristupa gasnoj mreži koja prolazi kroz Srbiju od strane svih povoljnih i mogućih proizvođača gasa.

Zašto ovo govorimo? Zato što ste svesni toga da smo usvojili zelene pakete kada govorimo iz oblasti energetike, ali ste svesni i toga da je u svetu sada velika dilema oko toga kako će se preživeti energetska kriza. Srbija je obezbedila sve moguće osnove da bude sigurna, kada je u pitanju snabdevenost i gasa, kada je u pitanju privreda Srbije i građani Srbije, ali i električnom energijom.

Ono što je jako važno reći, a to je da nastupajući sastanak između gospodina Vučića i gospodina Putina 25. novembra treba da trasira put kako će izgledati ta saradnja u narednim godinama i pod kojim uslovima, ali smo sigurni da će Srbija imati najbolje uslove, kada je u pitanju transport i korišćenje prirodnog gasa i kada je u pitanju energetski sektor, pogotovo zato što je Srbija uspela iz svojih resursa da završi gasnu interkonekciju koja spaja Bugarsku i Mađarsku, odnosno Austriju i evropske zemlje i time u stvari pokazala zaista da je sposobna da kroz svoj ekonomski razvoj finansira projekte budućnosti i time u stvari stvara sigurne osnove kada je u pitanju razvoj Srbije.

Kada govorimo o rebalansu budžeta, važno je reći da su se ovde našla sredstva i za adaptaciju, rekonstrukciju jako važnih ustanova koje se odnose na socijalnu zaštitu. To je Dom za odrasle u Kulini kod Aleksinca i to je Zvečanska. Kad govorimo o nezbrinutoj deci u Zvečanskoj, što mislim da je od velikog značaja danas reći, da građani Srbije znaju to, rekonstrukcija osam domova zdravlja i važno je reći da je, pored sportskih aktivnosti, najzad došao na red da se Sportski centar Radnički u Beogradu rekonstruiše, da se izgradi nov centar za odbojku i da se započne sa izgradnjom nacionalnog stadiona.

Mislim da su to projekti od velikog značaja, koji sada idu i kroz ovaj rebalans, zato što sve ono što smo obećali kao država i ono što se odnosi na sve delatnosti u Republici Srbiji zaista idu kada imate dobre rezultate, a Srbija ima dobre rezultate. Mi sada govorimo o novoj slici jedne moderne Srbije. To znači o velikom oporavku, o velikim uspesima Srbije kada su u pitanju rast i razvoj uopšte naše ekonomije, ali govorimo da nismo zaboravili, ne samo zdravstveni sektor, nego i one sektore koji treba da idu, paralelno da se razvijaju kada imate dobre rezultate kao država.

Mislim da smo stvorili kod građana, to je jako važno, i kod investitora, ali ono što je najvažnije, juče se na Odboru pokazalo, to je da postoji koordinacija između monetarne, fiskalne i ekonomske politike i ona daje rezultate. Na održiv način imamo i zaduživanja kada su u pitanju krediti, uglavnom to ide kroz infrastrukturu i investicije državne i imamo princip opreznosti. To smo imali prilike juče da čujemo i od ministra i od guvernera Narodne banke da se jako prate određeni potencijalni izazovi ili tzv. udari na tržištu. Kada pričamo uopšte o novcu, o inflaciji, moramo da budemo…

(Predsedavajući: Gospođo Tomić, vreme.)

Završavam.

Znači, ono što je nama od velikog značaja bilo juče na Odboru da čujemo, mislim da mogu svi poslanici i javnost da čuju, s obzirom da imamo onlajn sednice, koordinacija svih institucija u državi je potrebna da biste imali ovakve rezultate. Zbog toga danas imamo prilike da raspravljamo i da kažemo građanima šta je to što donosi bolju budućnost Srbije i život ovde. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je Marijan Rističević, predstavnik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, godine 2012. podsticaji su iznosili 22 milijarde, podsticaji u poljoprivredi, ili 186 miliona evra. Danas sa ovim najnovijim rebalansom podsticaji u poljoprivredi su ukupno 48.583.845.000 dinara. Dakle, preko 400 miliona evra. Dakle, za vreme žutih žohara bilo je 186 miliona evra. To je ukupan iznos podsticaja na godišnjem nivou, a danas je to preko 400 miliona, tačnije 417 milina evra iznose podsticaji u poljoprivredi.

Agrarni budžet, koji je iznosio 28 milijardi, danas iznosi 60 milijardi. Dakle, agrarni budžet je trenutno 530 miliona evra. kao predsednik Odbora za poljoprivredu sam zahvalim zato što sam 2014. godine, dve godine posle promena, zatekao 24 milijarde, a zajedno sa članovima Odbora u prethodnim sazivima i u ovom sazivu uspeli smo da za poljoprivredu obezbedimo 48. 583.845.000.

Ono što nama poljoprivrednici zameraju jeste što na određeni način naša poljoprivredna politika ne može ili nije sticajem okolnosti dugoročna i nije predvidiva. Dakle, nismo napravili plan rashoda, tako da dolazi do disproporcije između iznosa koji su podneti na osnovu zahteva i onoga što je bilo obezbeđeno u budžetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u obavezi da vam kažem da je 2008. godine potpisan SSP, koji je parafiran 2007. godine, a koji je u delu poljoprivrede veoma loše ispregovaran. Naime, bivša vlast je izgleda od poljoprivredi mislila tek posle pregovora i posle potpisivanja.

Naime, mi smo tog trenutka postali tržište Evropske unije, dakle potpisivanjem SSP-a u smislu trgovine i plasmana poljoprivrednih proizvoda, mi smo postali deo Evropske unije i EU je postala deo našeg tržišta. Postali smo zajedničko tržište sa vrlo kratkim rokom za prilagođavanjem. Vrlo brzo su nam pale zaštitne mere, carine itd. kojima se štitila naša poljoprivredna proizvodnja.

O čemu se radi? Samim ostvarivanjem tog zajedničkog tržišta mi smo dobili damping. Dakle, EU u kojoj u ceni poljoprivrednog proizvoda podsticaji učestvuje sa preko 30% a kod nas učestvuje sa manje od 6%, dakle, oni su mogli da budu konkurentniji i na svom tržištu i na našem. To je tzv. damping.

Oni su mogli nama da prodaju svoje poljoprivredne proizvode ispod cene koštanja, da se tako osvaja naše tržište i da se oni reše viškova. Dakle, na tom zajedničkom tržištu oni su imali podsticaj. Ako uzmemo hektare kao jedinicu mere, imali su preko 500 evra po hektaru, dok smo u to vreme mi njima konkurisali sa 80 evra, a sada je to negde od 120 evra do150 evra još uvek nedovoljno da bi se ravnopravno takmičili.

To vam je kao kad bi nepripremljeni 2008. godine FK „Polet“ iz Novih Karlovaca poslali da se takmiči sa „Mančester Junajtedom“ koji je pripremljen, dobro organizovan itd. i s tim još u gorem položaju da mi sa FK „Poletom“ izađemo sa sedam igrača, a da „Mančester Junajted“ izađe sa 10 igrača, s obzirom da u ceni poljoprivrednih proizvoda oni imaju subvencije vredne 30%. Dakle, sa sedam na 10 igrača, potpuno nepripremljeni, bili smo laka meta i rezultat toga je u stočarstvu najprepoznatljiviji, zato što u ovom trenutku mi više uvozimo svinjskog mesa i svinja nego što izvozimo za 600.000 komada.

Zemlja Karađorđa, Miloša veliki izvoznik, tradicija, izvoznik svinja u ovom trenutku je neto uvoznik mesa ukupnog. To je rezultat onoga što su žuti pre nas potpisali SSP, ne vodeći računa o poljoprivredi sada dva i po puta veći podsticaji ne mogu da nadoknade to što EU ima prednost.

Onog trenutka da smo danas ili onog trenutka kada budemo EU srpska poljoprivreda je od Evropske unije bi dobijala, srazmerno njihovim podsticajem, 1,5 milijardi. Znači, u ovom trenutku, mi smo u minusu milijardu u podsticajima i takmičimo se sa tim u Evropi. Zahvaljujući tome što je naš seljak žilav, otporan, zato što se snalazi, još uvek imamo prehrambenu sigurnost, još uvek imamo prehrambeni suverenitet posebno na CEFTA tržištu.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Rističeviću.
Prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih klubova.
Prvi na listi je potpredsednik Narodne skupštine i predsednik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja, gospodin Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, s obzirom da smo dobili obrazloženje koje smo čuli, a koje predstavlja osnov za izmenu i dopunu budžeta, gde smo imali prilike čuti i videti dobre vesti, dakle osnov za promenu budžeta nije preživljavanje, već, dakle, finansijska energija koja je sakupljena tokom godine i koja predstavlja pozitivan rezultat na osnovu koga se može napraviti i ovaj korak.

Ovaj rezultat u pogledu budžetskih sredstava imamo zahvaljujući, dakle, dvema stvarima - jedno je zdrava ekonomska fiskalna i finansijska politika, a druga je isto tako veoma važna, ili ništa manje važna, izbalansirana politika sa kovid merama. Dakle, to treba imati u vidu, jer da smo tu bili brzopleti kao neke druge zemlje i da smo imali, da kažem, više restrikcija zasigurno ne bismo mogli imati ove finansijske rezultate. Zato, usput rečeno, ali takođe jako važno, zamolio bih da se bude veoma oprezno sa uvođenjem kovid propusnica i da se ne silazi ispod 22.00 časa. Za preko 22.00 časa i ugostiteljske objekte ima logike jer pristojan svet posle 22.00 časa treba da bude u kući i tu nemam nikakav problem da imamo oštre mere.

Međutim, kada je u pitanju dnevni period tu bi molio da se ne zaležemo i da se ne utrkujemo sa uvođenjem raznih restrikcija, a pogotovo nikako kovid propusnica. To je veoma važno i sa aspekta elementarnog ljudskog individualnog prava i sa aspekta ustavnih principa i normi, ali isto tako i sa aspekta namere da nastavimo ovaj trend ekonomsko-finansijskog razvoja i stabilizacije gde onda možemo imati, ako Bog da, u predstojećim mesecima još značajnije rezultate.

Raduje me ova mogućnost, ovi rezultati i ovaj finansijskih potencijal kako bi ono što je započeto, zacrtano i ono što se planira moglo da bude uspešno realizovano.

Ono što posebno zanima nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja u ovom pogledu jeste i ono u šta smo direktno i uključeni, a to je nastojanje i borba da se opština Sjenica revitalizuje posle više od dve decenije vladavine jedne kriminalizovane vlasti čije posledice nažalost nisu samo ekonomska propast jedne opštine, jedne siromašne opštine, koja, kako smo već više puta kazali, svega nekoliko dana ima već duže od jedne godine, od kako je formirana vlast, ona ima svega nekoliko dana deblokiran račun.

Međutim, uprkos toj činjenici da se suočava sa dugovima od preko pet miliona evra koji zapravo predstavljaju omču oko vrata ne samo za razvojni proces, već za elementarno preživljavanje same administracije javnih ustanova, preduzeća i svega onoga što čini javni sektor u opštini Sjenica, međutim, ta vlast zahvaljujući sopstvenoj sposobnosti, zahvaljujući odgovornosti naravno u saradnji sa nadležnim državnim organima uspeva da nađe energije i da se pokrenu vrlo značajni investicioni projekti.

Ovog trenutka nakon što je završena strateški bitna pešterska magistrala, čuvena pešterska magistrala koja je čekala decenije i decenije da bude realizovana, koja Peštersku visoravan povezuje sa jednog kraja na drugi kraj, čak se i to krajnje selo koje se nalazi u neposrednoj blizini sa granicom Crne Gore i naziva Ugao, jer se nalazi na uglu, na ćošku zemlje i same Pešterske visoravni uspeli smo da zajednički prošle i pretprošle godine okončamo taj veliki projekat čime smo zapravo dobili normalno funkcionisanje jedne svojevrsne arterije za život i razvoj pešterskog područja, tačnije tog dela Peštera odnosno teritorije i prostora opštine Sjenica.

Ovog trenutka se takođe privode radovi na takođe jednom važnom putnom pravcu prema selu Bare koji takođe povezuje jedan veoma značajan broj sela čime se zapravo otklanja jedna velika nepravda ili jedan zaostatak u elementarnoj infrastrukturi opštine Sjenica na koga se takođe čekalo više decenija.

Isto tako još važnija investicija ili veoma važna investicija jeste devet kilometara asfaltnog puta između tzv. golijskog puta i sela Štavalj, tačnije između deonice puta Novi Pazar – Sjenica, tačnije od Duge poljane prema Sjenici. Radi se totalna rekonstrukcija ili revitalizacija tog putnog pravca koji je jako opterećen. Od velikog je značaja realizacija u toku tako da upravo ovaj budžetski priliv i usvajanje ove dopune i izmene budžeta će ostvariti pretpostavke da se ne zastane sa realizacijom ove investicije, što je od izuzetno velikog značaja za Sjenicu, ali i ne samo Sjenicu već se radi o državnom putu koji je od regionalnog značaja jer on dalje vezuje prostor od Novog Pazara prema Novoj Varoši, Priboju, pa i dalje prema BiH, odnosno Sarajevu.

Dakle, očekujemo da se ovaj trend investicija, posebno u infrastrukturi, nastavi. Tu je još jedan set potreba vezanih za seoska područja koja su delegirana ali se radi o manjim investicijama, što će se zasigurno naći mogućnosti da to bude ubrzo realizovano.

S druge strane, ono što jeste glavno, iščekivanje i što je već potvrđeno svim krupnim i strateškim planovima, kao i političkim dogovorima, jeste ubrzanje realizacije auto-putnog pravca Koridor 11, nastavkom dalje od Požege prema Ivanjici, a potom Pešterskoj visoravni pa dalje prema jugu, odnosno Boljarima. To će zapravo biti nova stranica istorije, ne samo za opštinu Sjenica, već i za celu sandžačku regiju, pa i širu regiju, pa i za samu zemlju, odnosno povezivanje dve zemlje, Srbije i Crne Gore, odnosno povezivanje Srbije sa obalom Jadranskog mora. Zasigurno se nakon realizacije tog auto-putnog pravca i u ekonomskom i u opšte društvenom smislu može otvoriti jedna nova stranica.

U Sjenici takođe značajno učestvujemo u pogledu pokretanja još nekih drugih važnih investicija. Kao što ste imali prilike i medijski biti obavešteni pre nekoliko dana, konačno je sve spremno da se pristupi realizaciji projekta izgradnje osnovne škole, sasvim nove osnovne škole, projektovane u milionskom iznosu iznad osam miliona evra, sa referencama koje zasigurno mogu vredeti, kako smo to već jednom kazali, za 22. vek.

Ja moram biti u ovome subjektivan, svaka investicija me raduje i ne mogu reći da su investicije u infrastrukturi ili investicije u privredi ili investicije u nekom drugom sektoru važnije jedna od drugih, to su prosto po svojoj važnosti toliko važne investicije da se ne mogu stavljati u neki nadređen odnos odnosno hijerarhijski položaj, ali ono što subjektivno moram kazati da me najviše, ili ponajviše obraduje najava ili početak investicije u obrazovanju. Jer, imati kapaciteta ne samo da sagradite školu, vi znate da u manjim mestima sa koliko malo novca možete sagraditi neku malu ili finu školu, ali gradnja škola u vrednosti između osam i 10 miliona evra nije samo gradnja škole i rešavanje jednog pitanja potrebe za školom, to je mnogo više, to je kulturno-civilizacijska poruka, to je prosto znak i poruka jednog novog opredeljenja prema obrazovanju, gde vi zapravo podižete standard u jednoj školi.

Da, neko će reći da je to samo jedna škola, jeste, ali za tu jednu školu treba da se izdvoji između osam i 10 miliona evra. Moglo se od toga rasparčati i praviti neke improvizovane, male, nedovoljno standardizovane ne samo škole nego i bilo koji drugi objekti da se gledalo populistički na ovaj projekat ili na slične projekte investicija, ali graditi projekat sa takvim referencama, graditi projekat koji će zapravo predstavljati otvaranje nove stranice u pristupu obrazovanja, gde ćemo zapravo primiti, radi se o školi u samome gradu koja ima jako puno svojih isturenih odeljenja po selima, dakle, koja će primiti decu za koju sam siguran da roditelji i deca kada vide takvu jednu školu trebaće im vremena da se naviknu, da li su u Sjenici ili su izmešteni na neki satelitski brod ili neki ultra razvijeni grad ili prostor ove zemlje odnosno sveta, što će zasigurno predstavljati jednu sasvim novu pojavu, odnosno jednu novinu.

Vidite, neko može kazati - pa, dobro, bitno je da je suvo, da ne kaplje, da je toplo, da ima klupa, itd. Da, to jeste najbitnije, to je bitno kad nedostaje. Ali, kada je u pitanju formiranje mladog bića, deteta, budućeg čoveka, prostor je mnogo više od elementarne funkcionalnosti. Prostor je ambijent koji značajno utiče na odgoj, na kulturno, na obrazovno, na vaspitno profiliranje budućeg čoveka i ukoliko vi vršite edukaciju, obrazovanje, odnosno vaspitanje deteta u školi sa takvim standardom, a još ukoliko imate rukovodstvo koje će kasnije tu školu tako i održavati, što će definitivno biti njihova obaveza i insistiranje nadležnih organa u Ministarstvu prosvete i ostalim faktorima nadzora, dakle, boravak deteta u osnovnoj školi osam godina, znate koliko je to, to je za godinu više nego što je boravilo u svojoj porodici pre nego što je došlo u školu.

Dakle, vi tom detetu koje je došlo iz različitih socioekonomskih i porodičnih uslova dajete šansu da ono upozna novi svet sa drugačijim standardom, čime on dobija poruku i estetskih i konformističkih i kulturoloških i svih drugih mogućnosti i osećaja, gde se to dete leči od određenih kompleksa inferiornosti, gde uspeva i gde boravi osam godina u periodima nastave i zapravo nešto što je moglo da viđa samo na televiziji ili u nekim drugim kataloškim prezentacijama, dobija mogućnost da u tome živi. Znate vi da je to mnogo bitno za podizanje dostojanstva tog deteta, pogotovo kada su u pitanju manje razvijena i siromašna područja.

Ovo smatram svojevrsnom revolucionarnom porukom u pogledu obrazovanja. Istina, u ovom slučaju je to Sjenica, a znam da su još neki gradovi i mesta počašćeni ovakvim projektima. Ono što znam i verujem jeste da to nije samo opredeljenje da po neko mesto i po neki grad dobiju takvu školu, već da će, ako bog da, uskoro zemlja biti preplavljena u svim svojim delovima takvim školama.

Ovo je nešto što, iako izgleda skoro nemoguće, gde imamo nekoliko paralelnih pojava, s jedne strane, kako rekoh, borbu opštinske uprave da preživi pod dugovima koji su nagomilavani proteklih preko 20 godina, a sa druge strane imate ambijent i vesti koje dobijate o krvavim posledicama pokušaja kriminalaca koji su ranije imali direktni uticaj na tu vlast pa ne mogu da se pomire sa time da više ne mogu oni upravljati tim vlastima koji su se, nažalost, usudili i na krvoločna ubistva. Borba i dalje traje, pokušaj tih kriminalaca da ovladaju školama, da vrše uticaj na članove školskih odbora, da postavljaju direktore, paralelno sa tim da kažem, tom tamnom stranom dešavanja u Sjenici, za šta verujemo da su deo prošlosti, odnosno posledica te prošlosti.

Ali, evo vidite, ima se snage kada zdrave snage hoće da rade zajedno, one zdrave snage u Sjenici, one zdrave snage ovde u Beogradu, u Vladi Republike Srbije, naravno i u samom predsedništvu i u drugim strukturama ovog sistema imamo ta dva paralelna procesa.

Sa jedne strane, obračun da se definitivno izopšti svojevrsnim hirurškim zahvatom da se eliminišu uticaji kriminalnih struktura koje su do sada davile, gušile, ispijale krv Sjenici proteklih decenija, a sada sa druge strane i dok traje taj obračun, ima se snage, pokazuje se i sposobnost i mogućnost da se sprovode i ovakvi projekti.

Sledeći posle ove škole nam je i projekat izgradnje doma zdravlja. Takođe veoma važan projekat za koji se vrše sve potrebne pripreme itd. Privodi se kraju i dogradnja i opremanje dečijeg vrtića, takođe projekat posvećen našoj najznačajnijoj kategoriji, a to su deca.

S druge strane, ono što me raduje jeste da već nekoliko meseci teku ozbiljne pripreme za jednu izuzetno važnu stranu investiciju. Eto, to bi bila možda prva važna velika investicija koja dolazi u Sandžak, dolazi na prostor Sjenice. Radi se isto tako o investiciji teškoj više desetina miliona evra u energetski sektor, tačnije u solarnu proizvodnju električne energije. Radi se o američkoj kompanije. Pripreme se privode kraju. To će, prema onome što sam dobio od informacija, biti jedna od najskupljih ili najznačajnijih investicija ove vrste na području zemlje, možda i na području Balkana, jedan od najvećih proizvođača solarne energije.

To je nešto što iako po svojoj prirodi takva investicija ne donosi previše radnih mesta jer je to takva tehnologija, ali donosi ogromnu energiju, ogromnu investiciju. Prvo samom proizvodnjom električne energije, potom prihodima koji će se ostvarivati, od kojih će jedan značajan procenat imati i opština Sjenica, a potom infrastrukturom, asfaltom i svakom drugom koja će se učiniti dostupnom tim selima.

Dakle, radi se, evo vidite, ma koliko da je svet prolazio depresivnu atmosferu, ma koliko imali sve ove frontove, borbe sa krvoločnim kriminalcima, borbe sa kovidom, ali kada dobijete prve ljude na pravom mestu i kada dobijete spremnost tih ljudi da opšti interes stave iznad svog ličnog, da traže u svim strukturama države i vlasti one koji su dobri, normalni, pametni, nesebični, koji rade svoj posao kako treba. Zapravo su ovo samo neke od inicijacija, od prvih, ali vrlo važnih koraka koji pokazuju da je na nekoj tački koja je smatrana potpuno zapostavljenom, potpuno ugašenom.

Sjeničarci su, kroz razgovore sa njima to čujem, smatrali da su neka kažnjena kategorija, pa su izmišljali razne razloge zašto su kažnjeni, pa su smatrali da se u decenijama kažnjeni zato što su se sukobili sa Sedmom crnogorskom brigadom partizanskom, sa Pekom Dapčevićem koji nailazio dole od Crne Gore prema Beogradu kad je rat završen. Onda su naišli na brdo Jarut i tamo ovi naši nisu ni znali da je završen Drugi svetski rat, nisu imali radio, pa im niko nije javio, i oni izašli sa puškama, oni navikli, ko god naiđe oni na brdo i pucaj, a ovi onako bili opušteni, pa dobro nadrljali. Onda su tamo ljudi progonjeni. Znate, još u tom komunističkom vremenu. Ali, u Sjenici su smatrali da su, između ostalog, kažnjeni zbog toga i da decenijama se ništa nije dešavalo i da ništa nije ulagano.

Dakle, ne radi se o tome, radi se o tome da bi jedna opština dobila investicije ona mora imati domaćina. Dakle, da biste stavili pare u vreću morate sašiti dno od vreće. Ne može da se stavlja u vreću bez dna ništa, jer sve što stavite to propadne.

Dakle, ovo je zapravo ta ilustracija stanja i mogućnosti, ono što nas očekuje, ako Bog da, još mnogo više.

Zato, u tom pogledu će naši narodni poslanici podržati predložene izmene i dopune ovog budžeta i nastaviti svakako da zajednički podižemo i Sjenicu i druge investicije na području Sandžaka i širom zemlje.

Hvala vam.

Zahvaljujem se uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine.
Sledeći je predstavnik poslaničkog kluba JS, gospodin Vojislav Vujić.
Izvolite.