Zahvaljujem se uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine akademiku Muameru Zukorliću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da, na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika, prekidam rad ove sednice, zbog održavanja Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, koja je sazvana za danas, sa početkom u 11.30 časova.
U skladu sa članom 101. stav 5. Poslovnika, obaveštavam vas da će Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja biti nastavljena odmah po završetku Pete sednice.

Nastavljamo prethodnu sednicu, samo par minuta da sačekamo ministarku.
Zahvaljujem.
Uvažena narodna poslanica i predstavnik poslaničkog kluba Socijaldemokratska partija Srbije Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, važeći Zakon o Zaštitniku građana donet još 2005. godine, to znači pre donošenja još uvek važećeg Ustava Republike Srbije osim ustavnog normiranja kojim je Zaštitnik građana postavljen među najviše organe državne vlasti kao nezavisan organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave i manjih izmena 2007. godine, uglavnom u vezi sa usklađivanjem sa novim Ustavom, nije doživeo značajnije promene.

U međuvremenu zahvaljujući skupljenom iskustvu sagledavanju uporedno-pravnih praksi i neophodnih promena pojavili su se brojni predlozi neophodnih izmena koji su dolazili kako od strane samog Zaštitnika građana tako i od strane stručne javnosti i udruženja koja se bave zaštitom prava građana.

Još u redovnom godišnjem izveštaju za 2011. godinu kojim sam se još kao novinar bavila Zaštitnik građana je ukazao na potrebu unapređenja zakonskog okvira da bi i u svim narednim redovnim godišnjim izveštajima Zaštitnik građana ukazivao na potrebu izmena i dopuna zakona iznoseći konkretne primedbe i predloge u pravcu unapređivanja pravnog okvira.

Pored Zaštitnika građana na neophodnost promena i probleme u primeni i potrebu izmene zakona ukazivale su i pojedine organizacije civilnog društva koje su u objavljenim istraživanjima i studijama iznosile identične i slične primedbe i predloge za izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana. Na kraju, i Evropska komisija je u više navrata u svojim izveštajima o napretku Srbije u postupku pristupanja EU izražavala stav o neophodnosti izmena Zakona o Zaštitniku građana radi unapređenja nezavisnosti i efikasnosti rada tog tela.

Usvajanjem ovog zakona mi ispunjavamo aktivnosti predviđeni Akcionim planom za Poglavlje 23 u procesu pregovora o pristupanju EU koji se odnosi na pravosuđe i temeljna prava, posebno u oblasti izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana u cilju jačanja nezavisnosti i unapređivanja efikasnosti rada tog tela, posebno u obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. S druge strane je Akcioni planom za Poglavlje 24 predviđeno uspostavljanje kapaciteta kancelarije Zaštitnika građana za nezavisno nadgledanje u borbi protiv trgovine ljudima, posebno sa fokusom na prava žrtava trgovine ljudima i zaštitu ljudskih prava.

Predlog zakona pred nama donosi novine koje su inspirisane upravo tim predlozima i koje predstavljaju odgovor na potrebe koje su se kristalisale i tokom dosadašnje primene Zakona o Zaštitniku građana.

Dozvolite i da obratim pažnju na nekoliko značajnih izmena koje će svakako imati materijalni i vidljiv uticaj na zaštitu prava naših sugrađana. Ono što bih posebno pohvalila jeste da se ovim predlogom zakona proširuje krug lica čija prava Zaštitnik građana štiti.

Pokazatelj tog proširenja je to što se terminom građanin u Predlogu zakona obuhvataju ovoga puta sva fizička i pravna lica bez obzira na njihovo državljanstvo i bez obzira na to da li uopšte imaju državljanstvo. Smatramo mi u SDPS da je to značajna izmena u odnosu na postojeće zakonsko rešenje koje takva lica bez državljanstva nije do sada prepoznavalo.

Značajna novina za koju takođe verujem da će posebno pomoći nekim od najugroženijih grupa koje imaju poteškoće u snalaženju u pravnim normama, ali i svim građanima koji žele da im u procesu pomognu stručna lica, jeste to da je ovim predlogom zakona omogućeno da pritužbu u ime fizičkog lica može da podnese i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pisanu saglasnost fizičkog lica.

Dobro je da Zaštitnik građana ima iscrpnu saradnju sa onim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, zaštitom prava građana na terenu i nadam se da je dobar signal to što se u zakon uvodi dugogodišnja praksa Zaštitnika građana koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva, ali i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređivanje ljudskih i manjinskih prava.

Ovim Predlogom zakona posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.

Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je to veliki i dobar pomak u smeru zaštite onih, koji često imaju najmanje zaštite i prepoznati su kao jedna od ranjivih grupa.

Izdvojila bih kao značajno proširenje oblasti zaštite koje se ogledaju u tome što će usvajanjem ovog predloga zakona omogućiti da deca starija od 10 godina mogu da podnesu pritužbu, ali i da za decu, pritužbu mogu podneti njihovi roditelji, takođe i organizacije koje se bave zaštitom prava deteta, naravno uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta koje je starije od 10 godina.

Mislim da zaista treba pohvaliti i to što se ovim predlogom omogućava veće i značajnije učešće Zaštitnika građana, u zaštiti prava korisnika socijalne zaštite i ustanova koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima kao i odraslim i starim licima, odnosno da ovim predlogom Zaštitnik građana praktično dobija ovlašćenje da bez prethodne najave i ometanja, pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu.

Još jedna stavka koja sasvim sam sigurna u to, pomaže građanima koji žele da podnesu pritužbu je to što ovaj predlog zakona predviđa znatno duže rokove, nego što je to važećim zakonom predviđeno, i to bi u praksi značilo da je pritužbu moguće podneti najkasnije u roku od 3 godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja ili nepostupanja organa uprave, u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

Naravno, svi znamo izreku da je pravda spora ali dostižna, ali to ne znači da ne treba raditi na povećanju efikasnosti i brzini, kako sudskih postupaka, tako i pritužbi zaštitniku građana.

Značajna novina koju donosi ovaj predlog zakona odnosi se i na obavezu podnosioca pritužbe, da pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava, u odgovarajućem pravnom postupku.

Prema važećem zakonu, Zaštitnik građana ne može da postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, kao što znamo, da često mogu da traju jako dugo, i na koje prema Ustavu, Zaštitnik građana, ne može da utiče.

Ovim predlogom zakona, predlaže se da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka, odnosi samo na postupke pred organima i oranizacijama koje Zaštitnik građana, može da kontroliše i na neki način donekle će biti olakšano, dolaženje do pomoći zaštite koju pruža telo Zaštitnika građana.

Osvrnula bih se i na promene samog izbora Zaštitnika građana, kao i na promenu mandata, i ovim predlogom uvodi se institut javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana i ovo predstavlja jednu vrstu demokratizacije, i uvek pozdravljamo korake koji će omogućiti da građani imaju što veće i aktivnije učešće u izboru svog Zaštitnika.

Naravno, Narodna skupština ipak kao predstavničko telo građana, zadržava odlučujuću ulogu u izboru, ovlašćeni predlagači kandidati za Zaštitnika građana, nadležnom odboru, trebalo bi kao i do sada da budu i poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na tu funkciju.

U predlogu zakona, određeno je da mandat Zaštitnika građana bude 8 godina i postoji uspešna praksa u svetu da čelnici onih institucija koje treba da imaju ulogu kontrole i nadzora, a koje se biraju i postavljaju od strane predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, imaju mandate duže od onih koji ih postavljaju na ta mesta, kako bi ih ojačala funkcija nezavisnosti tih tela.

Mi se nadamo da će se sada dobra praksa pokazati i u Srbiji.

U skladu sa tim razumevanjem treba sagledati i sledeću promenu koja se odnosi i na odlazak u starosnu penziju, Zaštitnika građana u toku mandata, odnosno to što, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za odlazak u starosnu penziju, on za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da obavlja svoju funkciju do isteka mandata na koje je izabran.

U skladu sa principom autonomije Institucije Zaštitnika građana, jeste i predlog da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština na predlog Zaštitnika građana, već je to pravo isključivo ostavljeno samom Zaštitniku, nakon javnog konkursa.

Što se tiče proširenja same autonomije delovanja Zaštitnika građana, mislim da je dobar korak napred i to što predlog zakona za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, ali i drugih propisa i akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim organima uprave.

Takođe, pozdravila bih i to što će Narodna skupština, Vlada i organi uprave imati obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme, propisa, posebno izjasni i iznese svoje mišljenje.

Drugi zakon o kome danas raspravljamo jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, od javnog značaja.

Zakon o pristupu, kao i sam pristup informacijama od javnog značaja, svakako predstavlja jedno od osnovnih oružja organizacija civilnog društva istraživača i nezavisnih medija u istraživanju korupcije, borbi za veću transparentnost organa javne vlasti i kontrolu rada, nosilaca javnih funkcija uopšte.

Godišnji izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, potvrđuju kontinuitet, odnosno trend zatvaranja institucija, jer se iz godine u godinu beleži i po nekoliko stotina primera u kojima institucije ne dostavljaju na vreme, ili ne dostavljaju uopšte informacije od javnog značaja, čak i kada ih na to obaveže rešenje Poverenika.

I ovaj zakon donet je pre donošenja važećeg Ustava, tačnije 2004. godine, do danas je menjan tri puta, pri čemu je fokus izmena bio kao i u slučaju Zakona o Zaštitniku građana, njegovo usklađivanje sa Ustavom, proglašenim 2006. godine, i to u oblasti propisivanja kvalifikovane većine za izbor Poverenika, prestanak dužnosti Poverenika za informacije ili na otklanjanje uočenih problema u njegovom dotadašnjem radu i primeni, poput izvršenja odluka koje donosi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ali, te izmene nisu obuhvatale izmene neophodne zbog usklađivanja sa u međuvremenu donetim mnogobrojnim zakonima koji su značajni za ostvarivanje prava javnosti, da zna, kao što je Zakon o tajnosti podataka, i naravno Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Takođe, izmene nisu obuhvatale ni izmene koje bi bile u skladu sa razvojem ljudskih prava i primene međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja EU.

O potrebama izmena zakona, i pored toga što je od njegovog donošenja dobijao najveće ocene, ukazivao je i sam poverenik više puta.

Takođe, prema Izveštajima poverenika, u primeni zakona sa aspektima ostvarivanja njegove nadležnosti, evidentirano je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, neadekvatna odgovornost i otežano sprovođenje ovlašćenja poverenika.

Neophodnost izmene ovog zakona, prepoznata je naravno i u revidiranom Akcionom planu za pregovračko Poglavlje 23. koje se odnosi na pravosuđe i zaštitu ljudskih prava u postupku pristupanja Republike Srbije EU, iz jula 2020. godine.

Takođe, radi unapređenja odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne vlasti, izmene su predviđene akcionim planom za sprovođenje nove strategije reforme javne upravu u Republici Srbiji za period od 2021. godine do 2025. godine.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna institucija Poverenika dobija pravo da zahteva od bilo kog organa vlasti uvid u informacije i da traži dostavljanje svih neophodnih dokumenata, ne bi li utvrdila da je došlo do nekog prekršaja.

Takođe, bilo bi sankcionisano i ćutanje uprave i Poverenik bi mogao da izrekne novčanu kaznu, što će sigurna sam, pozitivno da se odrazi na primenu ovog zakona kada ga usvojimo u praksi i da će svakako, doprineti i unapređivanju vršenja nadležnosti samog Poverenika, ali i pravo građana i javnosti da dobiju neophodne i potrebne informacije.

Kao što znamo, ćutanje uprave, ili ćutanje administracije jeste bilo glavni problem i jedna od ključnih slabosti u primeni zakona. Najveći broj žalbi Povereniku upravo se i izjavljuje zbog nepostupanja po zahtevima tražilaca informacija, kao i zbog dostavljanja negativnog odgovora, a bez donošenja obrazloženih rešenja o razlozima odbijanja i sa poukom o pravnom leku.

Tako je Poverenik u 2019. godini rešio 5.188 žalbi, od čega je 4.604, ili 88,74% izjavljeno upravo zbog ignorisanja zahteva tražilaca informacija, ili dostavljanja negativnog odgovora.

Ovim izmenama prvi put od 2004. godine, biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti u Srbiji zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U skladu sa navedenim, predložene izmene zakona imaju svrhu uspostavljanja mehanizama koji treba da dovedu do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim zakonskim obavezama, pre svega, da odgovaraju građanima na primljene zahteve, i da naravno, tražioci informacija svoja prava iz zakona mogu da ostvare isključivo u svrhu koja je predviđena zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti.

Ti mehanizmi su pre svega, oličeni odredbama o upravnom izvršenju rešenja Poverenika, ovlašćenju Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.

Sve ovo će svakako u praksi dodatno unaprediti i samu nezavisnost institucije Poverenika. To, praktično znači da Poverenik dobija pravo da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupa protiv odgovornih lica u organima vlasti koji ne poštuju zakonsku obavezu i za koje u postupku po žalbi koju dobijemo utvrdimo da su učinili prekršaj.

To je do sada mogla, a moći će da radi nakon usvajanja ovih izmena i dopuna Upravna inspekcija, ali zbog opterećenosti njihova aktivnost u toj oblasti do sada je bila ograničena, pa je zato dolazilo do situacije da se postupak pred prekršajnim sudovima vodi po zahtevu oštećenih lica i njihovih advokata.

Značajna izmena svakako jeste i mogućnost za otvaranje kancelarija Poverenika u ostalim delovima Srbije i najavljeno otvaranje regionalnih kancelarija u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Dobar pokazatelj je, naravno, i to da su zvaničnici iz ovih gradova podržali predlog za osnivanje kancelarija.

Kada govorimo o unapređenju pristupa javnosti informacijama koje su direktno ili indirektno povezane sa predloženim izmenama, odnosno, dopunama zakona, predviđa se i proširenje kruga subjekata koji podležu obavezama iz zakona.

Treba podržati i usvajanje principa proaktivne transparentnosti, kao i unapređenje sistema izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti. Sve su to pozitivne promene.

Verujem da ćemo efekte ovog novog zakona tek videti u njegovoj praksi i primeni, i naravno, tu smo da unapređujemo dodatno i instituciju i Zaštitnika građana i Poverenika od informacija od značaja, jer su to nezavisna kontrolna tela koja moraju kontinuirano unapređivati svoju nezavisnost u radu, jer to u krajnjoj liniji, doprinosi i jačanju institucija i vladavini prava i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

Meni ostaje još samo da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije, poslanička grupa u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati oba predloga vašeg zakona.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva jako značajna zakona, novi zakon o Zaštitniku građana i izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ove izmene su predviđene Revidiranim i Akcionim planom za Poglavlje 23. u postupku pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Kad sam već kod Evropske unije, ovih dana je dostupan Izveštaj Evropskoj komisiji za 2021. godinu, i ovo je do sada najpovoljniji Izveštaj za nas, gde je konstatovan napredak u skoro svim oblastima.

U zaključcima Izveštaja ostavljen je veći prostor da nalazi Komisije budu tumačeni i povoljniji nego ranijih godina, što je rezultiralo preporukom za otvaranje dva klastera u procesu pristupanja naše zemlje.

Kada je u pitanju Zaštitnik građana to je nezavisan samostalan državni organ zadužen da štiti, unapređuje, poštovanje građanske slobode i prava.

Zaštitnik kontroliše da li organi državne uprave, Republički javni pravobranilac, organi organizacije koje vrše javne poslove prema građanima postupaju u skladu sa zakonima.

Ovaj novi zakon treba da obuhvati promene već postojećih rešenja, ali i da po prvi put uredi neka nova pravila.

Mi smo kao društvo često uspešni u tome da obezbedimo nadležnost koje su Zaštitniku poverene, a neupućeni građani postavljaju pitanje - od čega nas Zaštitnik štiti, zapravo smatrajući da Zaštitnik ima rešenje za sve njihove probleme.

Zaštitnik je najčešće korektivni faktor u sistemu vladavine prava, gde snagom argumenata i autoritetom opominje organe vlasti da koriguju svoje isprave, svoje stavove i svoje odluke.

Predlogom novog zakona predviđeno je proširenje nadležnosti u nekim oblastima kao jačanje kapaciteta za Zaštitnika građana kroz povećanje broja zaposlenih, što je predviđeno Akcionim planom, a i sistematizacijom Zaštitnika.

Novim zakonskim rešenjem određuje se najširi krug lica čija se prava štite i širi se krug lica koja mogu da podnesu pritužbu. Proširuju se ovlašćenja o pogledu zaštite osoba sa invaliditetom, osobe koje su žrtve trgovine ljudima, kao i veća prava dece.

Pod pojmom građanin po novim zakonom podrazumeva se sva fizička i pravna lica koja bez obzira da li imaju državljanstvo ili nemaju. Dosadašnja rešenja nije prepoznavalo lice bez državljanstva.

Novina je da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj ili udruženje koje se bavi zaštitom prava dece.

Novim zakonom predviđa se ovlašćenje zaštite građana da bez prethodne najave može da pogleda ustanove socijalne zaštite koju pružaju usluge domskog smeštaja deca, omladine i starijih lica.

Građani su se najčešće u proteklom periodu žalili na rad organa i organizacije oblasti Penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalne zdravstvene zaštite, organa lokalne samouprave, rukovodilaca javnih preduzeća, poreskih organa, itd.

Prema rečima Zaštitnika građana godišnje stigne oko pet hiljada pritužbi na rad svih organa javne vlasti, a veliki deo njih se odnosi i na pravosudne organ.

Ombudsman se u dva navrata obraćao predsedniku države da ga zaštiti od napada političara. To je bilo 2011. godine, i 2015. godine. Javnost je očekivala da Zaštitnik građana se oglasi nakon pretnji neodgovornih ljudi i dece predsednika Republike Srbije u više navrata, kao i deci predsednika Skupštine Srbije, novinarima, dece nekih novinara, itd. Nikad nismo čuli glas Zaštitnika građana na tu temu.

Kada su u pitanju napadi i iznete laži na predsednika Jedinstvene Srbije, Dragana Markovića Palme, kada su neki političari, neki neodgovorni ljudi pokušali da unište čovekov integritet nije se čuo glas Zaštitnika građana. Danas smo u situaciji da može svako da kaže bilo šta, bez ikakve odgovornosti da iznosi laži, neistine i da niko ne odgovara za takve postupke.

Ovo svakako ne treba da ostane bez reakcije Zaštitnika građana. Znamo da je Zaštitnik ograničen zakonom, ali njegova reakcija sigurno bi imala pozitivno dejstvo, odnosno ne može napraviti nikome nikakvu štetu, a građani bi čuli njegov glas i bili bi sigurni da postoji neka institucija koja se bavi, koja vodi računa o građanima.

Kada je u pitanju Poverenik, donošenjem izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prvi put biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama i uvodi se veća i šira ovlašćenja za Poverenika.

Predložene izmene zakona uspostavljaju mehanizam koji treba da dovede do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim obavezama, odnosno da odgovaraju na primljene zahteve, tražioce informacija svoja prava ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti. Ti mehanizmi su pre svega ovlašćenja Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.

Glavni problem u postojećem zakonu jeste upravo izvršenje Poverenikovih zahteva. Čak i kada neki organ uskrati informacije i Poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one dostave, oni to ne učine. Zakon je inače star i postoji 17 godine, ima dosta novih okolnosti koje treba da se koriguju, a u međuvremenu su formirane neke nove institucije koje ne podležu ovom zakonu.

Pasivan odnos vlasti prema primljenim zahtevima za slobodan pristup informacijama i odsustvo bilo kakvog odgovora po starom zakonu uopšte nije sankcionisan na efikasan način. Novi zakon treba da reši pitanje koliko su javne institucije spremne da ga poštuju, da li su novčane kazne koje su predviđene dovoljne da ih dodatno stimulišu da poštuju zakon.

Informacije koje su se najčešće uskraćivale i ticale se trošenja javnih sredstava, kao i informacije koje imaju neke političke konotacije. Tako nešto organi vlasti nisu ustupali ni nakon Poverenikovih rešenja.

Kada vam neko lice traži informaciju od nekog državnog organa, pa ne dobije odgovor u roku, on se žali Povereniku, a Poverenik tu žalbu sa zahtevom i rešenjem za izvršenje koja je obavezna, dostavlja tom organu vlasti uz davanje nekog kratkog roka da se izjasni, organ mora da dokaže da je postupio uz dokaz o tome. Ukoliko to ne uradi, sledi kazna odgovornom licu, da li je to bio ministar, direktor, gradonačelnik, predsednik opštine itd.

Kazne koje će se izricati u vidu mandatnog naloga su zaista simbolične i iske i po novom zakonu je pitanje kako će dati efekat. Nešto slično smo imali pre nekoliko godina i nije dalo neke velike rezultate, jer se te kazne plaćaju javnim novcem. Neki neodgovorni funkcioner neće da izvrši svoju zakonsku obavezu, Poverenik mu izriče kaznu u nekom iznosu, on tu kaznu plati javnim novcem, informacija se nije dobila i problem nije rešen. Ako organ vlasti, odnosno institucija koja spada u nadležnost ovog zakona ne želi da dostavi traženu informaciju, ona je neće dostaviti uprkos svim žalbama, kaznama i sankcijama.

Do 2017. godine Poverenik je imao pravo da izriče kazne ukupne vrednosti do 200.000 dinara. To je plaćala institucija. To je zaista na neki način bio podsticaj za sve one koji ne žele, odnosno onih koji žele da sakriju informaciju od javnosti platili bi kaznu i tako rešili problem. To je ta opasnost koja moguće neće biti rešena ni novim zakonom. Po novom zakonu ova kazna ide do 500.000 dinara, ali teško da će, u stvari videćemo da li će dati neki efekat.

Predložene izmene daju mogućnost Povereniku da otvori kancelarija izvan svog sedišta i ovo je zaista pohvalno, znači i u drugim gradovima, kako bi se uspostavila jednakost svih građana širom Srbije, odnosno mogućnost da i građani u drugim gradovima svoje podneske podnose direktno na kancelarije Poverenika. Samim tim Poverenik će imati potrebu za novijim kapacitetima, novom logistikom i većim brojem zaposlenik.

Kao veliki nerešivi problem ostaju javna preduzeća gde je država manjinski vlasnik, odnosno ima manje od 50% državnog kapitala kao javna privatna partnerstva. Mi od takvih pravnih lica nikada ne možemo dobiti tražene informacije.

Među nedodirljive ustanove, pored predsednika Republike, Vlade, Skupštine, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužioca, sada je dodata i Narodna banka Srbije protiv čijih rešenja nije dozvoljena žalba Poverenika. Ovo je izazvalo dosta polemike u javnosti, jer će Narodna banka ovim zakonom biti povlašćenija od svih službi bezbednosti ove države. Malo je to nejasno i malo je to teško objasniti.

Svakako, ovo je jedan od osnovnih antikorupcijskih zakona, jer insistira na transparentnosti rada svih institucija, a građani treba da razviju svest da je država njihov servis.

Oba ova zakona su jako značajna za nas. Kao primer odgovornog odnosa države prema nezavisnim institucijama jesu i nedavne konsultacije koje je premijerka Ana Branbić obavila sa Zaštitnikom građana i Poverenikom oko uvođenja kovid propusnica. Zajedno su sagledani svi aspekti takve odluke i jednostavno, ta pozitivna diskriminacija je bila neophodna u ovom trenutku kako bi se uvele kovid propusnice u ovom teškom epidemiološkom trenutku.

U svakom slučaju, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je sa posebnom pažnjom dočekala Predlog zakona o Zaštitniku građana, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer su ova dva zakonska predloga garanti za pronalaženje ravnoteže između unapređenja dobre uprave kao posebnog ljudskog prava i promocije i zaštite temeljnih ljudskih prava i sloboda, za kontrole rada, otvorenosti i transparentnosti organa vlasti od strane građana i za jačanja vladavine prava.

Naravno, ne na poslednjem mestu razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati ova dva predloga zakona je da ne možemo govoriti o vladavini prava bez političkog i zakonodavnog okvira, koji obezbeđuje nezavistan, samostalan, stručan, profesionalan i pravedan rad Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Nema vladavine prava bez poštovanja ljudskih prava i dobrog upravljanja. Nema vladavine prava bez poštovanja principa javnosti rada državnih organa.

Da bi primena zakonskih odredbi bila delotvorna i efikasna, potrebno je da prati realnost, a svi smo svesni da odredbe važećih zakona koji su doneti pre više od jedne decenije ne odgovaraju promenjenoj stvarnosti.

Predloženim zakonima nastavlja se usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, posebno u Klasteru 1 – osnove pristupnog procesa, jer nezavisne i samostalne institucije predstavljaju jedan od stubova vladavine prava i znače zalaganje za ideju u valjanom pravnom poretku, koji postojanim pravnim ograničenjima državne vlasti, odgovarajućim svojstvima zakona i pouzdanim institucionalnim jemstvima obezbeđuje pravnu sigurnost i slobodu građana.

Izveštaj o napretku Srbije u procesima evropskih integracija za 2021. godinu konstatuje da je Vlada utvrdila predlog novog Zakona o Zaštitniku građana, izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čime je postupila po preporuci revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, a takođe i Izveštaj Evropske komisije ocenio je da je pozitivan korak da je Narodna skupština 2019. godine po prvi put nakon četiri godine na plenarnoj sednici razmatrala i godišnje izveštaje nezavisnih tela.

Kada govorimo o realnosti, važno je da je Vlada predložila novi Zakon o Zaštitniku građana, jer 2005. godine, kad je donet prvi Zakon o Zaštitniku, na snazi je bio Ustav Republike Srbije iz 1990. godine koji nije poznavao ovu instituciju, tako da je institucija Ombudsmana predstavljala vanustavnu kategoriju.

Tek 2006. godine, odnošenjem novog Ustava Republike Srbije, Zaštitnik građana je postao i ustavna kategorija i shodno toj činjenici, 2007. godine su donete izmene i dopune zakona.

Poslanička grupa SVM razume da je cilj predloženog zakona da istakne stručni i moralni autoritet Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i da predloženo rešenje da Zaštitnika i Poverenika i dalje bira Narodna skupština, ali na vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, ide u tom smeru.

U međusobnoj povezanosti pregovaračkih poglavlja, u konkretnom slučaju Poglavlja 23 i 24 Klastera 1, govori predloženo rešenje da Zaštitnik građana obavlja, pored poslova utvrđenih važećim zakonom, i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, shodno Zakonu o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Za našu poslaničku grupu borba protiv trgovine ljudima je važna tema. Mi smo podržali inače u februaru ove godine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, jer na balkanskoj migrantskoj ruti Severna Makedonija je ulazna tačka. A, danas su, nažalost, migranti najveće žrtve trgovaca ljudima. I u tom smislu uloga Zaštitnika građana je važna, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi praktično nedostupan.

Za poslaničku grupu SVM je značajno da predloženim zakonom nije promenjena koncepcija rada. Uz Zaštitnika ostaju i dalje zamenici i pored zamenika za zaštitu prava lica lišenih slobode, ravnopravnost polova, prava deteta ostaje zamenik za prava nacionalnih manjina i pravo osoba sa invaliditetom.

Novi zakon zadržava tradicionalni model, jer načelno možemo reći da je kontrola koju vrši Ombudsman podeljena, usmerena i na kontrolu zakonitosti rada uprave, kao i na kontrolu celishodnosti i zaštitu ljudskih prava i prava građana.

Za Mađarsku je karakterisano da, pored opšteg Ombudsmana, ima i dva specijalizovana. To su parlamentarni poverenik za prava nacionalnih i etničkih manjina i parlamentarni poverenik za zaštitu podataka i slobodu informisanja.

Kao što kaže naslov prve naučne monografije o Zaštitniku građana - Ombudsman čuva zakonitosti i prava građana koja je objavljena pre 52 godine. Dakle, kao i pre pola veka, Zaštitnik građana je istovremeno i čuvar zakonitosti ljudskih prava.

Inače, mandat Ombudsmana u velikom broju država članica Saveta Evrope, takođe, sadrži izričito pominjanje ljudskih prava, na primer u Češkoj Republici, Danskoj, Finskoj, Gruziji, Mađarskoj ili Norveškoj.

Što se tiče saradnje sa organima uprave, predviđena je načelna dužnost organa uprave da sarađuju sa Zaštitnikom građana. U Austriji je ova obaveza podignuta na ustavni nivo, a u Švedskoj je odbijanje saradnje sa Ombudsmanom krivično delo.

Kada smo na terenu sankcija, prvi put od 2004. godine biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti zbog ne postupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja.

Pored predloženog rešenja o sankcijama zbog ne postupanja, za poslaničku grupu SVM je važno da predložene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daju šira ovlašćenja Povereniku za informacije od javnog značaja, a to je između ostalog podnošenje optužnog akta i pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti za koje se smatra da su učinili prekršaj.

O značaju slobodnog pristupa informacijama govori i činjenica da je u više od 30 država Ustavom zajemčeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, na primer u Austriji, Belgiji, Kanadi i Portugalu, a da zakonska regulativa ove materije postoji u više od 50 država.

Naša praksa pokazuje da je do sada najveći problem u ostvarivanju ovog prava predstavljalo ćutanje organa vlasti zbog čega je podnet veliki broj žalbi. To je problem na koji ukazuje i ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije, pa se navodi da je Poverenik za informacije utvrdio da je 84% žalbi građana, a većina se tiče ćutanja administracije, bilo utemeljeno, što znači da su informacije koje su tražili morale biti prosleđene od strane vlasti, shodno zakonu. Smatramo da je korak napred u rešavanju ovog problema predlog kojim se Povereniku daje ovlašćenje da izda prekršajni nalog odgovornom licu u slučaju da donese rešenje kojim usvaja žalbu zbog ne postupanja organa vlasti.

Cilj ove izmene je da se utiče na organe vlasti da ne ignorišu zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, što je najčešći razlog za izjavljivanje žalbi Povereniku, a osim toga doprineće i rasterećenju prekršajnih sudova.

Naša poslanička grupa je stava da će predloženo rešenje imati pozitivan efekat na promenu dosadašnje prakse postupanja organa javne vlasti, a svesni smo da, između ostalo, i zbog ne postupanja organa javne vlasti sistem za izvršenje Poverenikovih rešenja nije dovoljan da je otvoren i usklađen sa pravnim poretkom i zato se mora obezbediti administrativna snaga, mora se obezbediti izvršavanje odluka Poverenika.

Da bi se stiglo do ovih rešenja, proces je bio nešto duži. Možemo izračunati da je postupak izmena počeo pre pet godina, ako se kao vreme početka rada na izmenama zakona uzme datum formiranja prve radne grupe za izradu teksta zakona. Za ovo vreme formirane su dve radne grupe za izmenu zakona. Izrađena su tri dokumenta, a od toga dva nacrta zakona i jedan dokument pod nazivom „Pregled odredaba koje se menjaju u zakonu“. Promenile su se dve Vlade, ali smo stigli do rešenja, jer pristup informacijama od javnog značaja predstavlja jednu od temeljnih prava, uslov za potpunije i kvalitetnije ostvarivanje drugih prava. Na primer, pravo na slobodu izražavanja i mišljenja u jednom broju država, tako je u Japanu, Južnoj Koreji. Ustavno sudstvo je ovom pravu priznalo karakter ustavnog prava. Takođe, pravo na slobodan pristup informacijama garantuje Povelja o osnovnim pravima EU.

Naša poslanička grupa ima dilemu oko dva rešenja, ali videćemo šta će se u praksi dešavati. Naime, pitanje nadzorna nad zakonom ostalo je u rukama upravnog inspektorata koji godinama ne koristi sve raspoložive mehanizme da procesuira organe koji i nakon rešenja Poverenika odbijaju da dostave tražene informacije. Kao i u prethodnoj godini, inspekcija nije podnela ni jedan zahtev prekršajnim sudovima da pokrenu postupak po ne izvršenim odlukama Poverenika.

Drugo, u delu uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja među izuzecima se navodi da pristup može biti uskraćen ako bi se objavljivanjem informacija ugrozila životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.

Jedan od razloga donošenja izmena i dopuna Zakona je usklađivanje sa Direktivom 2003/04 EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Takođe, polazeći od Ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu, izveštaji Zaštitnika građana prepoznaju ugrožavanje životne sredine kao oblast kršenja ljudskih prava.

Nismo sigurni da li će uskraćivanje informacija o životnoj sredini biti u skladu sa duhom direktiva i konvencija EU, jer načelno svi ovi dokumenti imaju za svrhu da se informacije o životnoj sredini učine dostupnim javnosti u najvećoj mogućoj meri.

Inače, pozitivno je i pozdravljamo predloženo rešenje da se Povereniku pruži mogućnost da može obrazovati kancelarije i van svog sedišta, čime bi po modelu lokalnih ombudsmana mogao biti dostupan većem broju građana. Lokalne kancelarije za slobodan pristup informacijama od javnog značaja su način ostvarivanja prava građana na dobru upravu, i to je svakako jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su predviđene brojnim aktima, počevši od Akcionog plana za Poglavlje 23, Akcionog plana za sprovođenje Inicijative partnerstvo za otvorenu upravu za period 2020. do 2022. godine, pa do Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave za period od 2021. do 2025. godine i Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije. Kancelarije u jedinicama lokalne samouprave su pravi primer neposredne demokratije, transparentnog i otvorenog sistema.

Imajući u vidu prethodno navedeno, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o Zaštitniku građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se dva predloga zakona, koji su veoma značajni za naše građane, a to su Predlog zakona o Zaštitniku građana i izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Zakoni o kojima danas raspravljamo spadaju u red specifičnih, veoma važnih zakona iz razloga što oni detaljnije regulišu rad i postupanje pred državnim organima koje je propisao i sam Ustav i čije donošenje time predstavlja i ustavnu obavezu i dodatnu razradu ustavnih odredaba.

Na prvom mestu to je novi Predlog zakona o Zaštitniku građana. Svi znamo da se radi o izuzetno značajnom republičkom organu, čije je postojanje u ustavnoj praksi prethodnih 15 godina u punoj meri potvrdilo opravdanost njegovog uvođenja u naš pravni sistem. No, primena zakona i iskustva iz praktičnog rada Zaštitnika pokazala su da postoji određeni prostor za unapređenje pravnih odredbi zakona o pitanju regulisanja određenih segmenata njegovog rada, a na to su pažnju skretali i predstavnici međunarodnih organizacija i raniji zaštitnici građana u svojim redovnim izveštajima, što ukazuje da ove izmene znače i usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU. Mi sada donošenjem novog zakona nastojimo da se izvrše ta neophodna poboljšanja u cilju potencijalno još kvalitetnijeg rada ove institucije Zaštitnika građana.

U tom pravcu novim zakonom je najpre liberalizovan postupak izbora kandidata za Zaštitnika građana tako što je umesto dosadašnjeg rešenja da pravno predlaganje kandidata imaju isključivo samo poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, sada je predviđeno da se svako zainteresovano lice, koje ispunjava uslove, može prijaviti i na javni poziv za izbor koji će raspisivati predsednik Narodne skupštine određenim preciziranim rokovima, tako da se neće desiti da ovo značajno mesto u sistemu vlasti ostaje dugo upražnjeno u slučajevima isteka mandata, ostavki i drugih nepredviđenih slučajeva.

Predviđena je i novina u trajanju mandata što će on ubuduće trajati osam, umesto sadašnjih pet godina, ali bez prava na reizbor istog lica u drugi mandat, što mislim da je možda bolje rešenje nego sadašnje, jer će duži mandat svakako omogućiti veću nezavisnost u njegovom radu.

U članu koji se bavi zamenicima Zaštitnika građana sada su ispunjene međunarodne obaveze koje smo preuzeli, te će biti određeni zamenici koji će se baviti određenim pitanjima prava osoba sa invaliditetom i trgovine ljudima.

U članu 14. koji se bavi mogućnostima za razrešenje predviđa se i mogućnost da se Zaštitnik građana suspenduje i u slučaju da eventualno bude osuđen za krivično delo i na osnovu prvostepene presude, ali se naravno nadamo da primene ove odredbe nikada neće doći u praksi.

Nadležnosti rada Zaštitnika građana novim zakonom detaljnije su normirani. Tu bih istakao proširenje ovlašćenja Zaštitnika da ubuduće kontroliše bez najave pored ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, još i ustanove socijalne zaštite i domove za smeštaj starih lica.

Odredba u članu 20. Predloga zakona gde je uvedena obaveza razmatranja predloga Zaštitnika građana u odborima Narodne skupštine i Vlade i obavezno povratno obaveštavanje Zaštitnika u određenom roku, odnosno u roku od 60 dana.

Sa druge strane, u odredbama o postupanju pred ovim organom sada se uvode i precizne obaveze Zaštitnika građana i njegovih službi da na svaku pritužbu koju prime moraju da postupe u roku od 15 dana, tako što će pritužbu odbaciti ili sprovesti ispitni postupak koji maksimum može trajati do 90 dana, a samo izuzetno i duže.

Novitet predstavlja i mogućnost da se vodi skraćeni postupak ako se činjenično stanje može utvrditi iz priloženih dokumenata.

U članu 37. detaljnije su regulisana pitanja vezana za okončanje ispitnog postupka i eventualne mere koje treba preduzeti, a to se pogotovo odnosi na proceduru za preporuku za razrešenje sa funkcije i nepostupanje po zadatim preporukama i merama.

Drugi zakon, kojim se danas bavimo, vezan za izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i ovaj institut i državni organ koji treba da štiti primenu ustavnog načela prava na slobodu pristupa informacijama su svakako od velikog značaja za puno ostvarivanje demokratskih načela pravne države, što svakako Srbija i jeste.

Mi smo svedoci da je u dužem vremenskom periodu unazad dolazili do neadekvatne realizacije ovog prava u praksi, odnosno da su se mnogi državni organi i ostali subjekti koji su bili u obavezi da daju podatke na zahtev zainteresovanog lica na te svoje obaveze u značajnom broju slučajeva jednostavno oglušili i pored svih zakonskih mehanizama, o čemu svedoče i egzaktni podaci koji su dati u obrazloženju ovog Predloga zakona.

Izmenama i dopunama postojećeg teksta najpre je precizirano šta se podrazumeva pod pojmom organa javne vlasti kako se ne bi dešavali nesporazumi oko toga ko ima, ko nema obavezu davanja informacija.

U članu 9. predviđeni su i novi osnovi za uskraćivanje prava na uvid informacije, a to su povreda prava intelektualne svojine i zaštiti prirodnih dobara, a postojeći osnovi su dodatno precizirani.

Ono što je najvažnije, brisan je postojeći član 13. izmenjen je član 16. zakonskog teksta gde se viši organi i vlasti neće moći pozivati na izgovor da se traži preveliki broj informacija, da zahtev odbiju, a samo postupanje organa kada primi zahtev je preciznije regulisano.

Takođe, dodavanjem čl. 27a. i 27b. sada je postupanje Poverenika u slučaju kada organ ne želi da izda informaciju u potpunosti usklađeno sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tako da će se izbeći dosadašnja neusklađenost koja je stvarala mogućnost da se ovi postupci u nedogled blokiraju korišćenjem raznih vrsta zloupotreba pravnih sredstava.

Što se tiče samog Poverenika dopunom zakona stvara se mogućnost da on može otvoriti svoje kancelarije izvan Beograda kako bi se postupci lakše vodili, a izvršene su izmene i u načinu izbora u trajanju mandata koje su analogne sa izmenama koje se predlažu za Zaštitnika građana.

Na kraju, povećane su novčane kazne za prekršaje koji su propisani ovim zakonom pa se treba nadati da će to uticati na bolju i efikasniju primenu samog zakona.

Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je oduvek podržavala rad nezavisnih organa vlasti, a pogotovo onih koji imaju za cilj kontrolu rada i postupanja ostalih organa, pravilnu primenu zakonskih propisa i zaštitu onih građana kojima je potrebna pomoć u postupanju.

Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja svakako spadaju u te kategorije i zato će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona. Takođe, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje će podržati i ostale predloge i zakonska rešenje razmatra na ovoj sednici i glasati takođe za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici ministarstva, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu Stošiću.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović.
Izvolite.