Hvala, predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, pre svega kolega Bakarec, evo, slušajući vas pažljivo, razmišljam, prvi put vas ovako slušam uživo ovde u sali, uglavnom su to televizijski prenosi, naravno i kolega Kesar pre vas koji je delom u izlaganju govorio o sličnim stvarima. Zaista od početka od 10.00 časova koliko sam ovde, nisam govorila u tom političkom kontekstu u kojem ste govorili vas dvojica, intenzivno mnogo više nego ostale kolege. Svi ostali, uključujući i mene pridržavali smo se pravnog okvira, govorili o posledicama, o uticaju na svakodnevni život građana koji će implicirati ova dva predloga zakona.
Zaista na ivici da upadnem u klopku, upravo ovo o čemu ste vi govorili, da upadnem u klopku te svakodnevne atmosfere u Srbiji, da dok se bavimo poslovima koji jesu naši poslovi, mi danas ovde treba da govorimo o Predlogu zakona o Zaštitniku građana i o izmenama i dopunama Zakona o Povereniku za informacije od javnog značaja i baveći se time mi smo to sasvim ostavili po strani, taj proces o kojem vi govorite.
Dakle, Srbija se danas nalazi u klopci, a na nama je izgleda, izgleda samo na naprednjacima u Srbiji, da ukazujemo na ta dva paralelna procesa. Mi moramo da jačamo, gradimo institucije nezavisnost naših institucija, ono što danas jeste osnovni zadatak u ovom parlamentu i tema na dnevnom redu.
Istovremeno, i ja kao članica Vlade, vi kao poslanici SNS, ne smemo da izostavimo, da zanemarimo proces koji se dešava, a to je proces dehumanizacije porodice Vučić samo zato što je jedna od njih Aleksandar Vučić predsednik Srbije. Na tom procesu moramo da insistiramo. Taj proces mora da bude vidljiviji. A kada će biti vidljiviji? Pa, evo, slušam vas, kažem prvi put uživo, jer samo sada slušajući vas pažljivo ovih dvadeset i nešto minuta, sam zapravo shvatila, koncentrisano jer sam mogla da vam se posvetim, danas mi je posao da slušam poslanike detaljno, da slušam o čemu vi govorite.
Zbog čega ovako insistiram da sam vas pažljivo slušala? Čak i u različitim humorističkim emisijama, i često kada vas ljudi citiraju, i u nekim tekstovima, analitičkim komentarima, u različitim blogovima, vi ste kao poslanik Bakarec, neko ko je simbol stalne odbrane Aleksandra Vučića i njegove porodice, i nekako, to vam dođe kao srednje ime.
Znate, kad se neko navikne da vi neke stvari radite, onda one već nekako gube, to je deo vaše priče, i u redu, evo, ga Bakarec, sad će ponovo on da brani Vučića, da ukazuje koliko je on u nekom riziku.
U tu zamku ne smemo da upadnemo. Vi treba da nastavite, po mome mišljenju, moguće da ljudi misle drugačije, da radite ovo što radite i da ukazujete, i da budete podjednako ovako glasni.
Oni koji se smeju tome što vi činite, zapravo njima smeta to što vi činite, jasno im je da to dolazi do nečije svesti. A, doći do nečije svesti, promeniti njegov način razmišljanja, ukazati mu na opasnosti, je danas vrlo teško, jer u ovom vremenu kada nas milioni informacija bombarduju, dnevno, ne samo u dnevnoj komunikaciji, ne samo preko mobilnih telefona, preko televizije, različitih, svih informacija koje do nas dolaze.
U tom moru informacija, slušati stalno o tome kako je ugrožena porodica Vučić, postaje dosadno. Čini se, vas da pitam, bez obzira kojoj stranci pripadate, reći ćete – aha, opet ono, napad na Vučića. Dobro. E, pa nije ovo napad na Vučića.
Zato ja kažem, ja malopre zamalo da upadnem u zamku. Od 2008. godine, među osnivačima SNS sam, kao i koleginica Maja Mačužić, koja je takođe bila među tih prvih nekoliko stotina ljudi koji su tada u Sava centru, dogovorili se da formiramo SNS, 2008. godine, 21. oktobra, jer neki komentarišu u medijima, šta je sa osnivačima SNS, nema ih, sklonili su ih, došli su neki novi, neki agresivni, ljuti, besni.
Nije tako. Tu smo, i mi osnivači, i Aleksandar Vučić je osnivač, ima nas mnogo tu koji smo bili osnivači.
Da li se stranka menja, da li se prilagođavamo, da li neki od nas koji su tu bili od početka, sada imaju neke drugačije funkcije, pozicije, zadatke u stranci, da li neki novi mladi ljudi, poput lidera sa naše akademije, dolaze, i zaista, velikom brzinom, zauzimaju mesta u prvim redovima, pa, to je zahvaljujući njihovoj aktivnosti, posvećenosti, požrtvovanosti, ljubavi koju osećaju i prema stranci i prema pozicijama za koje im je ukazano poverenje.
Zato, treba gledati napred, širom otvorenih očiju, spreman za sve izazove, za sve ono što svakodnevno nosimo sa sobom na leđima baveći se politikom i noseći odgovornost za budućnost i razvoj zemlje, dok smo vladajuća većina u Republici Srbiji.
Radujem se, verujem kao i većina vas, predstojećoj kampanji, radujem se izborima, i predsedničkim i parlamentarnim, i u nekoliko mesta biće i lokalnih i svakako, beogradskim izborima. To će biti prilika da građanima pokažemo rezultate koje smo napravili, to će biti prilika da pokažemo šta su oni koji žele da preuzmu odgovornost za vršenje vlasti, vi rekoste, „ološ opozicija“, trglo me u trenutku, ali, pokazaćemo i šta su oni govorili u prethodnom periodu i koliko im godina treba da smisle jedan programski dokument koji će biti zanimljiv građanima Srbije, barem da ga pročitaju, ako ne da ga upamte, jer nikako da dobijemo taj programski dokument opozicije.
Opet kažem, trgoh se na ono „ološ opozicija“, ali ne treba upadati u zamku. Ja jesam ministar u Vladi Republike Srbije i treba da budem ministar koji se brine o interesima svih građana Srbije, ali bih isto kao i vi pozvala institucije, vi ste neke od njih nabrojali, ali dobro svi oni znaju šta su njihovi zadaci, pozvala, da zaista reagujemo, da ne bude više samo se čuje, verbalno, opomena, da takva vrsta dehumanizacije, i taj stepen napada na porodicu Vučić, dobro ste nabrojali sve članove porodice Vučić, svi trpe svakodnevne pritiske, treba da tražimo akciju.
Želim rezultat, ne samo da me slušaju i da menjaju program, kad krenem da branim porodicu Vučić, jer to na prvom mestu, nije ljudski, može da vam se ne dopada političko opredeljenje, politički aktivizam, ali kao ozbiljno i zrelo političko društvo, moramo da poštujemo ljude koji su dobili poverenje i veliki broj glasova da zauzimaju određene pozicije.
Zato, gospodine Bakarec, znam da vam nije lako, ali ja bih vas zamolila da nastavite tim putem, jer možda neki od nas neće biti dovoljno glasni, možda će neki od nas naći i drugu vrstu zabave, ali to da u društvu, da u Srbiji danas imamo kontekst u kome je svejedno, sutra će se dogoditi situacija u kojoj, ako bilo šta osim ovog neverovatnog psihološkog terora koji se sprovodi nad porodicom Vučić, ako se bilo kome od njih nešto dogodi, većina će reći, tako je nešto i bilo, nešto je verovatno kriv. Nešto se spominjalo za Andreja, nešto se spominjalo za Danila, nešto se spominjalo za ovog člana porodice Vučić.
To ne smemo da dozvolimo, ne smemo u moru lažnih informacija da prihvatimo da neki ljudi koji ozbiljno i posvećeno, čak i ono što je najvrednije, a to je naša porodica, stavljaju u službu države i smatraju da ne smeju da odustanu od Srbije, čak i u trenutku kada njihovi najbliži i najdraži trpe najveću štetu, i mislim da taj čovek Aleksandar Vučić, nekada premijer, sada predsednik Srbije i predsednik SNS, najmanje što je zaslužio, da svakodnevno glasno i neprestano stojimo u njegovu odbranu, a građani će reći na sledećim predstojećim izborima, da li im to smeta ili će i oni postati deo velikog fronta, koji neće da dozvoli da u Srbiji jedan čovek, samo zato što ispravno radi svoj posao bude kažnjen kao nikada ranije, i njegova porodica sa njim.
Mi u SNS, to nikada nećemo dozvoliti. Hvala.