Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarko, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u jednom delu oslanjaju se jedan na drugi i važno je da istovremeno danas raspravljamo o tim izmenama i važno je da oba zakona, odnosno izmene i dopune zakona usvojimo u danu za glasanje. I jedan i drugi zakon imaju isti cilj, a to je da se unapredi poslovni ambijent u kome rade naši privrednici.
Prošlo je 17 godina od osnivanja Agencije za privredne registre i zaista ima višestruki značaj. To se može videti u praksi, naročito kod privrednih subjekata, pre svega, zbog informacija koje možemo dobiti u Agenciji za privredne registre. Na taj način, ulaskom u bazu podataka, mi možemo videti na neki način ne samo krvnu sliku naše privrede, već i najosnovnije podatke svakog preduzeća, što naročito olakšava posao kada sarađuju jedni sa drugima, mogu da imaju uvid kako posluje njihov partner, da li je možda on u dugovima, kakav je njegov status na tržištu i u svakom slučaju olakšava dalje procene za međusobnu saradnju.
Na internetu su uvek dostupni zvanični podaci o strukturi, godišnji izveštaji o radu, propisi, ali, kao što sam rekao, i osnovni podaci svih privrednih subjekata u Srbiji. Zbog toga je važno da konstantno radimo na modernizaciji Agencije za privredne registre i upravo su izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agencije za privredne registre usmerene ka tom cilju.
Jedan od ciljeva izmena i dopuna zakona odnosi se i na to da prijava za osnivanje privrednog društva ubuduće se podnosi elektronskim putem, odnosno samo elektronskim pute, i to je u skladu sa koncept e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom koja se odnosi na poslovanje naših privrednih subjekata.
Navešću podatak koji je objavila Svetska banka. Svetska banka je uradila jedno istraživanje, odnosno jednu analizu koja se odnosi na naše područje. Da bi jedan početnik, neko ko želi da uplovi u preduzetničke vode samo otvorio preduzeće, da bi izvršio postupak registracije, prijave, da bi se registrovao kod Republičkog fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje, da bi dobio potvrdu o PIB-u, da bi otvorio račun u banci, za sve to, za taj prvi korak neophodno mu je da utroši dva dana. Kada se pređe na elektronski oblik poslovanje, konkretno na elektronsku prijavu, u tom slučaju potrebno je upola manje vremena. Dakle, za jedan dan sve ovo može da se obavi na jedan jednostavniji i kulturniji način, a ne da se dva dana ide od šaltera do šaltera, da se prikupljaju dokumenta i da se potom pristupi prijavi preduzeća.
Izmene i dopune ovog zakona pružaju početnicima i druge olakšice u nekim drugim segmentima. Navešću da kada se za osnivanje preduzeća podnose dokumenta da odrađeni podaci koji se nalaze u dokumentima koji se vode po službenoj evidenciji mogu da se pribave i tako što Agencija za privredne registre traži po službenoj dužnosti te podatke od nadležnih organa. To je svakako olakšica za sve preduzetnike kada kreću, kada prave taj prvi koraka. Međutim, zakon je morao da upodobi i rok koji se odnosi na prijavu, odnosno rok za odlučivanje o prijavi ili eventualno odbacivanje prijave o osnivanju novog preduzeća. Taj rok je ostao kao i do sada – pet radnih dana. Dakle, registrator ima vreme od pet radnih dana da odluči da li će prihvatiti prijavu ili će odbaciti prijavu.
Međutim, šta se tu menja? Po novom zakonu menja se rok otkada počinje da se razmatra prijava.
Dakle, sada se smatralo da od trenutka podnošenja prijave postoji pet radnih dana da se prijava prihvati ili odbaci, a po novim izmenama i dopunama zakona taj rok počinje onog trenutka kada se dobiju svi neophodni podaci, odnosno kada se dobiju sva neophodna dokumenta. Zašto je to važno? Važno je za privrednike u slučaju kada neki državni organ ne dostavi na vreme registratoru određene podatke, onda budući preduzetnik, onaj ko radi prijavu, neće snositi posledice za tuđu neodgovornost, dakle za nečiju neažurnost ili za probijanje određenog roka.
Gde su uočeni problemi u praksi? Problem je najčešće lociran kod onih državnih organa koji ne vode elektronsku evidenciju, a inače su po Zakonu o opštem upravnom postupku dužni da dostave sve podatke registratoru.
U praksi se dešavalo da najčešće sudovi sa zakašnjenjem dostave određene podatke o tome da li je neko osuđivan ili nije, da li se protiv njega vodi krivični postupak i na taj način da je moguće da se prekorači zakonom propisani rok i dobro je što su načinjene izmene u ovom delu i one zaista idu na ruku osnivačima preduzeća.
Ovaj zakon takođe usklađen je i sa drugim zakonima koji regulišu oblast elektronskog poslovanja, pre svega sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj indentifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.
Međutim, iako mi primećujemo zaista da postepeno raste poverenje u oblik elektronskog poslovanja situacija na terenu pokazuje da to poverenje ne raste onom brzinom kao što se očekuje i još uvek postoji negde i lebdi sumnja kod budućih preduzetnika u ovakav vid poslovanja, dakle u elektronsko poslovanje.
Naravno, tu su i druge prepreke, kao što nekada ne postoji, odnosno postoji zapravo pristup internetu, ali je ograničen. Potrebno je nekada svi mi da unapređujemo znanje u ovoj oblasti, jer zaista radi se o modernim tehnologijama i logično da na taj način polako prelazimo sa tradicionalnog na moderne oblike poslovanja.
Posedovanje i upotreba elektronskog potpisa još uvek nije zaživela u potrebnoj meri. I kada govorimo o samom procesu registracije preduzeća građani najčešće biraju da dođu lično u Agenciju za privredne i registre i tako obave ovaj deo posla.
Važno je i što je dat rok od 18 meseci, dakle imaćemo godinu i po dana od usvajanja zakona da se sve ovo implementira u praksi. To je sa jedne strane važno i za korisnike registratora, ali je podjednako važno da ostavimo vremena za jedan kvalitetan softver koji će sve moći da podrži u praksi, ono o čemu danas i govorimo. Na taj način ostvarićemo uštede, kao što sam rekao u vremenu, ali ostvarujemo uštede i u novcu. Poznato je da elektronski oblik poslovanja donosi uštede za četvrtinu više nego kada govorimo o tradicionalnim oblicima poslovanja. Dakle, ako neko želi da uradi elektronsku prijavu preduzeća mislim da su njegovi troškovi za 25% niži nego kada tradicionalno ide i bavi se skupljanjem papirologije.
Mi moramo zakonskim izmenama da obezbedimo uslove da se unapredi sistem poslovanja, samim tim da naša zemlja bude bolje rangirana i da zauzme status povoljne destinacije za investiranje. Da sačuvamo jedan trend koji je sada na snazi, ali ću podsetiti da više od polovine investicija koje dolaze u region završe u Srbiji, znači stranih, direktnih investicija.
Svake izmene i dopune zakona, svaki novi zakon koji ide u tom smeru je dobrodošao i za naše preduzetnike, ali daje dobar signal stranim investitorima da smo mi jedno stabilno područje za poslovanje.
Malopre sam pomenuo analizu Svetske banke i opet se moram vratiti na to da Svetska banka prati poslovanje u 190 ekonomija kroz 10 različitih oblasti. Jedna od tih oblasti jeste i ova koja se odnosi na prijavu preduzeća i pre svega toga se tiče određenih kriterijuma kao što je broj procedura, vreme koje je potrebno za prijavu preduzeća, troškove, minimalni kapital koji je neophodan za početak obavljanja nekog biznisa, a kao što sam rekao, mi zaista ovim izmenama i dopunama zakona šaljemo jednu dobru poruku i našim domaćim i budućim zapravo privrednicima, ali i stranim investitorima.
Ova celokupna procedura odnosi se pre svega na mala i srednja preduzeća zato što ona čine oko 99% u učešću naše privrede i u njima je zaposleno od ukupnog broja radnika više od polovine. Takođe, u malim i srednjim preduzećima se tako radi da su ona uglavnom orijentisa na domaće tržište, ali napominjem da ni izvoz nije beznačajan s obzirom da se ne radi o velikim kompanijama i izvoz malih i srednjih preduzeća jeste 46%, što zaista nije malo za ovu oblast.
Mi u SDPS najčešće ističemo i brinemo se o položaju zaposlenih, da imaju što bolji status, da imaju bolje plate, da imaju bolje uslove rada, ali isto tako vodimo računa o malom preduzetništvu, o srednjem preduzetništvu i znamo koliko je ono važno za dalji naš ekonomski razvoj, da je to jedna možda, u ovom trenutku, i najvažnija poluga ekonomskog razvoja Srbije.
Ima dobrih primera, iako mala i srednja preduzeća često imaju određena ograničenja, ipak oni imaju kapacitet da ostvaruju konstantan rast, da proizvedu jedan kvalitetan produkt, a na nama je zaista da obezbedimo što bolje uslove da se tako prosperitetne firme pretvore u jedna velika preduzeća koja će imati značajno učešće na stranim tržištima.
Kada sam rekao da ima dobrih primera tu ću navesti jedan primer iz oblasti malog i srednjeg preduzetništva kod nas, a odnosi se na sektor proizvodnje nameštaja od drveta koji dostiže udeo od 70% u ukupnom izvozu tog sektora. Preduzeća iz ove delatnosti imaju problem sa niskim nivoom produktivnosti, što je i logično, i sa finansiranjem novih tehnologija, ali gde je njihova konkurentska prednost na tržištu? To je da oni dobro koriste svoje znanje, da su konkurentni sa cenama i naravno sa brendovima konkurišu na stranom tržištu oslanjajući se na tradiciju.
Ovaj sektor je dobar primer koji može da posluži i drugima da unaprede svoje poslovanje, da se uključe u međunarodne tokove, što doprinosi usvajanje novih znanja, novih tehnologija, sigurnom plasmanu robe, a naravno samim tim i boljoj naplati.
Dugo vremena je bilo i ustaljeno mišljenje da su velika preduzeća jedini siguran pokretač privrednog i društvenog razvoja. Međutim, već 20 godina u ovom veku vlada sasvim drugačije verovanje, vlada jedan drugačiji trend, što je i logično. Mi još uvek nismo na onom procentu koji je u EU kada govorimo o učešću malog i srednjeg preduzetništva u ukupnoj privredi, ali u svakom slučaju i to je kod nas veoma važno pre svega iako se mala i srednja preduzeća često gase, osnivaju nova, na šta se konkretno odnose izmene i dopune ovog zakona. Praksa je pokazala da su obično mladi ljudi ti koji pokreću nove biznise, koji imaju nove ideje i oni unose svežu krv na tržište.
Na kraju da istaknem i značaj izmene Zakona o centralnoj evidenciji stranih vlasnika i to je zaista jedna globalna tema kada govorimo o onom delu koji ima za cilj da se unapredi sistem blagovremenog otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Čini se uvek kada govorimo o terorizmu da je to nečiji drugi problem. Nažalost, i događaji od pre nekoliko meseci u Beču, a sećamo se ranije i Parizu i Briselu i u drugim evropskim državama govore da je terorizam problem na svetskom nivou, da svi moramo da se bavimo njime. Veoma je važno da utvrdimo ko su vlasnici kapitala, da slučajno ne bi došlo do unošenja takvog jednog novca u finansijski sistem i da takav novac posluži za finansiranje terorizma. Jednostavno, sve bezbednosne službe, svi zakoni kada govorimo konkretno o EU moraju da budu usaglašeni i neophodna je saradnja u ovoj oblasti.
Sve ove izmene su u kontekstu modernizacije rada javne uprave i razvoja procesa digitalizacije. Građani treba da imaju potpuno poverenje u ovakav vid poslovanja jer je predviđen pristup podacima putem kvalifikovanog elektronskog potpisa ili kada se govori i utvrđuje identifikacija. Postoje dva, a u nekim slučajevima i tri nivoa bezbednosti. Tako da nema razloga za nepoverenje kada govorimo o elektronskom poslovanju.
Takođe, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, jer mislimo da ćemo na ovaj način moći da računamo na sredstva u iznosu od 40 miliona evra koje će Elektroprivreda Srbije uložiti u uvođenje pametnih sistema merenja utroška električne energije. I zaista, to je jedna investicija u budućnost, sada ulažemo da bismo dugoročno ostvarili određenu korist. Dakle, preko 200 hiljada domaćinstava će na jedan moderan način, u realnom vremenu moći da prati troškove koje ostvaruju na ime potrošnje struje.
Ovo, naravno, ima i pozitivne efekte, pre svega što veliki broj domaćinstava još uvek ima zastarela brojila, što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema, a nekada i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije. Mislim da ćemo na ovaj način pre svega unaprediti efikasnost, ali ćemo imati i bolju kontrolu nad distributivnim sistemom električne energije i, što je najvažnije, smanjiće se nivo gubitaka u distributivnoj mreži, što je generalno boljka kada govorimo o snabdevanju električnom energijom.
Još jednom da ponovim za kraj da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati sve izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.