Gospodine Tandir, hvala vam, da se ponovim malo, što rekao Tončev, na ovom pitnju, ali zaista hvala na ovom pitanju. Zato što stalno imam osećaj, možda je on produkt toga što radim posao koji radim i što dodatno, za razliku od drugih sam preokupiran ovom temom, a to je pitanje demografije.
Imam svaki dan osećaj da mi lagano to pitanje ponovo guramo na marginu i da se ne posvećujemo njemu dovoljno, a to je pitanje svih pitanja. To je važnije, dakle, ovo sa punom odgovornošću ću da kažem, to je važnije od svega ovoga što mi danas razgovaramo.
Zašto? Zato što na to pitanje, na taj problem ne možemo da utičemo, kao što možemo da utičemo na probleme druge vrste, kao što možemo, uzmimo na izgradnju puteva, mostova itd, tu imamo rokove, tu imamo finansijske konstrukcije, tu znamo kada ćemo da počnemo, kada ćemo da završimo.
Ovde i sutra, da donesemo mere koje su na stolu, i reći ću nešto o njima, period kada one očinju da daju rezultate od pet do deset godina, a situacija je jeziva, mi nestajemo. Mi nestajemo velikom brzinom.
Neko će da kaže Dmitrović priča stalno istu priču. Ja nemam drugu mogućnost da skrenem pažnju nego da ponavljam ovo.
Mi smo ponovo na 1,4, bili smo na 1,53, govorim o stopi rodnosti o fertilitetu, sada smo ponovo 1,4 i nešto. Ne znam u stvari, koliko, pošto je ovo što radi korona i svi ostali elementi je, nešto što niko nije očekivao.
Prošle godine, ponoviću to, prošle godine u Srbiji u odnosu rođenih i mrtvih je nestao jedan grad veličine Šapca i veličine Užica. To je 55 hiljada, ove godine žalim, dakle, što ću uopšte da pretpostavljam, ali moram da skrećem pažnju, biće mnogo više. Mnogo veći negativan rezultat će biti ove godine, jer sve manje dece rađa, a sve više umire, iz raznih razloga.
I, ovo ću ponoviti, odgovoriću na ono što ste pitali konkretno, jer mora da se govori o tome. Pitanje stope rodnosti nije pitanje novca, nego svesti. Mi smo ušli u period pre nekoliko decenija da to više nije pitanje novca, nego svesti, a menjati svest je najteže.
Novo je Ministarstvo, naravno, ne govorim ovo da bi kukao, ili opravdavao se, imali smo nekoliko meseci konstituisanja i prijavljivanja maltene kao novo preduzeće, ljudi misle da Vlada može sve da uradi. Ne, ako poštujete zakon, onda morate da se ponašate i vremenski to da poštujete.
Oko trenutnog stanja još samo jedna rečenica, ovo što je došlo za prvih 10 meseci, prevazišlo sva negativna očekivanja. Govorim o rezultatima. Nije ništa bolje, ili je čak u nekim državama u Evropi, EU, i gore, ali to nije nikakva uteha.
Znam, ovo što ste vi rekli da autobusi svako veče ili svako jutro odlaze i mladi ljudi, čak i ljudi u godinama odlaze, za boljim životom. Ista situacija je u BiH, ista situacija je u Hrvatskoj.
Ali, sada pogledajte, neko će da kaže i da vrati na ono što sam rekao, oni idu tamo, imaće tamo više dece ili živeće bolje.
Nije tačno. Stopa rodnosti u najbogatijim evropskim zemljama je gotovo identična kao i u Srbiji.
Naši ljudi, mladi ljudi, mogu da navedem dva prezimena, ne bi bilo korektno, neki su mi čak i rođaci, mladi ljudi koji su otišli u zapadne zemlje, vrlo bogate, i stvorili su porodicu tamo, znate koliko imaju dece, tamo su već 10 godina, imaju jedno. Žive neuporedivo bolje nego što se ovde živi.
Nijedan od elemenata koji se ovde navodi kao problematičan tamo ne postoji. Neuređena država, pravni sistem neizgrađen itd, svašta ovde zameraju. Nije tačno, naravno, to što govore ovde u Srbiji, ali kad hoće da kaže, da traži kvazi argument, onda to spominje.
I, onda ode u državu koja je savršeno uređena, dakle ne može da prigovori ništa. Ni teoretski, ima jedno ili dvoje dece.
Šta tu sada može da se uradi? Neko će da kaže, čekaj, mi tu nemamo nikakvu šansu. Ja naravno neću da kažem, nemamo šansu, jer on ne bi sedeo tu, meni nešto, pravo da vam kažem, ja samo bolje živeo pre nego što sam bio ministar, drugačije sam se osećao, tolike godine sam proveo u novinarstvu i nije mi imperativ nikada bio, niti sam imao san da budem ministar, ali sada kada jesam tu, onda moram time da se bavim, želim time da se bavim i to baš do kraja. Kada upotrebljavam neke formulacije, onda to radim vrlo namerno, prelazeći lagano i liniju da bih skrenuo pažnju na dubinu ovog problema.
Veliki je uspeh ove države i ekonomski, i ovo o čemu je govorio Siniša i to što gradimo tolike puteve i magistralne puteve, ali šta ako jednog dana ne bude bilo vozila, neće imati ko da se vozi tuda.
Nama se neki delovi Srbije, a vi ste spomenuli, naravno kraj iz koga dolazite, dodatnom brzinom prazne.
Nikakav problem nije da kažem, to je državno pitanje, pogranična mesta prema kojima svaka država, što je potpuno normalno iz geostrateških razloga, vodi računa i gleda šta da uradi i kako i na koji način da ojača i u bezbednosnom smislu i to nije nikakav rebus, i treba otvoreno reći, i tu postoje problemi, ponovo nisu naši samo, pitanja samo Srbije, nego i drugih, globalni problem, posebno problem Evrope, pa da pređem i na mere i da skratim.
Ukoliko ne uradimo nešto da zaustavimo, ne da krenemo ka gore, to je veliki, bi bio uspeh kolosalan, mi ćemo da se nađemo kao što su sada neki narodi, da ih ne spominjem, nalaze se blizu linije, koju, ako pređu, više nema povratka.
Postoji u demografiji i matematici demografije, linija koja kada se pređe više nema spasa, i taj narod nestaje. Mi nismo tako blizu, a nismo tako ni daleko od te linije i ne bi bilo ništa spektakularno. U istoriji smo učili o narodima koji su bili, pa ih nema. Ajde da uradimo sve što možemo da ne budemo jednog dana svedoci, ili naši daleki potomci da budu ili oni koji budu hteli da izučavaju istoriju ovog kraja, udžbenike, pa da kažu, evo ovde su živeli, izvinjavam se nacionalnim manjinama, i na njih se odnosi naravno, kao građane, ovde su živeli neki Srbi, više ih nema.
Ima nekih arhefakata, ima nekih ostataka i to je sve.
Što se tiče mera, moje Ministarstvo, odnosno ja sam u ime Ministarstva predao jedan set mera za koje verujem, da ne verujem, ne bih ni bio tu ponavljam, niti bi ih predavao, predsedniku države i predsednici Vlade. To je vrlo teško pitanje.
Evo Siniša je ovde, i to se naravno tiče i finansija, i sad će neko da kaže, aha, Dmitroviću, važni su novci, a važni su novci jer se tiče budžeta u ovom slučaju.
Dakle, ne govorim o makro situaciji, ne o mikro situaciji, porodici i pojedincu, nego govorim o tome da li budžet može da izdrži te mere i ne ove godine do kraja, ne iduće godine, nego dugi niz godina, jesmo li u situaciji, dakle, ono što je predloženo, ja neću, izvinjavam se, ne mogu da spomenem nijednu meru, ali nadam se da je vrlo brzo, ponovo ćemo da razgovaramo u kontinuitetu, da izađemo i javno vidimo šta je održivo i da objavimo koje su to mere, za koje verujemo da mogu da ublaže situaciju, i da na planu demografije, kao što na drugim planovima ovde rečeno nekoliko puta, da Srbija bude zapažena, da Srbija bude u Evropi prepoznata kao neko ko se sa tako izuzetno teškim problemom bavi na poseban način i sa nekim posebnim idejama.
Pritom smo, da i to kažem, izučavali i iskustva drugih i razgovarali smo sa velikim brojem mladih bračnih parova, sa ljudima koji to gledaju na svoj način i obišli smo do sada negde oko 75 opština lokalnih zajednica, samouprava, do kraja godine, negde oko 100, 110, dakle stalno smo na terenu i ima primera za koje nikada nikome od nas nije padalo na pamet i onda vidite da ljudi zaista žive sa tim problemom, ali ne mogu sami.
Dakle, na lokalnoj samoupravi, primenjuju neke mere, prvo dete, drugo dete, treće, itd. benefiti razni, i stimulacije.
Međutim, onda se sete, pa naprave nešto što je dodatno, što je pozdravljeno na lokalu i što smo mi uzeli i kao primere, videćemo šta i kako sa tim možemo da uradimo.
Još jednom, hvala vam i pozivam sve vas, drage kolege, da ovaj problem, ovo nije problem, naravno, ni ovog ministarstva, ni ove Vlade, on je problem svih nas, da gde god možete da govorite o njemu, gde god možete da ga potencirate. Ovo je problem svih problema, ponavljam ga i ponavljam se često i namerno to radimo. Ovo je problem svih problema. Ovo je problem hoće li nas biti ili nas biti neće. Vrlo jednostavno. I velika je stvar da mi poslednjih godina, posebno od 2017, 2018. godine, kada su usvojene mere, da mi uopšte razgovaramo o tome. Ranije niko nije spominjao demografiju, osim ljudi koji se tim profesionalno bave.
Dugujem zahvalnost svim kolegama u Vladi i predsednici Vlade, a posebno predsedniku države Vučiću, koji je to kao apsolutni problem i koji to jedini, čini mi se, za razliku od mnogih drugih, postavlja povremeno, pričajući o uspesima, o onome što može da nam ide u prilog da se pohvalimo, kaže - ali ljudi ako nas ne bude, e, da, to, ali ljudi ako nas ne bude, šta onda?
Učinimo sve da nas bude, odnosno da nas se ne sećaju kroz udžbenike, nego da naši potomci budu tu. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima ministarka Čomić.

Zahvaljujem.
Na pitanje koje smo dobili već nekoliko puta o tome kako smo zadovoljni radom nacionalnih saveta, svaki put odgovaramo isto. Obrnuto smo postavili stvari. Mi pitamo nacionalne savete kako su zadovoljni radom ministarstva, jer mi duboko verujemo u dve stvari - da je svako ministarstvo, pa tako i Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog, pre svega, alat svojih korisnika i prvi sastanak sa svim nacionalnim savetima novembra prošle godine bio je upravo to. Mi smo vama alat, šta je to što nacionalnim savetima u Srbiji treba, šta je to što žele, šta je to što ih brine, šta je to što možemo kroz dijalog da utvrdimo, kao nekakav plan za rešavanje problema.
Upravo je ministar Dmitrović je spomenuo jednu važnu temu, to je, recimo, tema koju delimo svi u Srbiji, sve nacionalne manjine i većina - nemamo dece, ne rađamo decu. Ne postoji atmosfera u kojoj smatramo da je dovoljno poželjna, da je prijateljski orjentisana prema rađanju dece i nema dece, bilo kojeg da su etničkog porekla ili nacionalnog porekla.
Ja bih volela da nas to spoji. Ako nemamo da pričamo, ni o čemu drugom, kao većina i kao nacionalne manjine, imamo o tome što nam svima fale deca.
Šta je to kada smo kazali da smo alat? Šta smo dobili kao zahtev? Dobili smo zahtev da se razgovara o finansijama, naravno, i bez svesti i predsednice Vlade i ministra finansija da novac koji se izdvaja za potrebe nacionalnih saveta, nikada ne treba gledati kao trošak, koliko god on trošak bio, nego poput novca koji se daje za obrazovanje ili novca koji se daje za popravljanje atmosfere u kojoj će žene i muškarci želeti da rađaju decu, taj novac je investicija.
Zahvaljujući dijalogu sa njima je obim sredstava kojima se finansiraju nacionalni saveti ostao isti i u 2021. godini, kao i u 2020. godini, sa nadom da ćemo za 2022. godinu postići neki procenat povećanja i vratiti se na isplatu unapred, za funkcionisanje nacionalnih saveta.
Takođe, u saradnji kroz dijalog sa Ministarstvom finansija, uredili smo i budžetski fond, za sva udruženja, ustanove i sve ono što je civilno društvo vezano za nacionalne savete, što je svojevrsna bočna linija, kojim kroz projekte, kroz konkurse Srbija finansira aktivizam nacionalnih saveta.
Za posebne poslove u ministarstvu je nadležan državni sekretar Ninoslav Jovanović, jer imamo poseban sektor koji se bavi isključivo Romima kao nacionalnom manjinama, ali nacionalnom manjinom koja nije dovoljno jaka da sedne ravnopravno za sto sa svima ostalima, nego moramo da imamo i strategiju posebnog uključivanje Roma. Ona je pri kraju i biće u decembru pred Vladom. A za sve manjine, osim što smo rekli da smo mi njihov alat, mi imamo i stav jasan, da je najteža stvar koju svako ko pripada manjini, da je podnosi je pokroviteljski stav prema njima, patronizirajući stav, kada ti bilo ko od većine dođe, pa ti se objašnjava da bolje on od tebe zna kako treba da živiš. To je nešto što treba da uklonimo i to je zajednički posao i nacionalnih saveta i ministarstva.
Koordinacija nacionalnih saveta imala je inicijativu prema Ministarstvu koja se ticala Strategije obrazovanja. Svi zajedno su radili, obratili se nama, sa zahtevom da se napravi društveni dijalog, oko Strategije obrazovanja 2030. Mi se obratili Ministarstvu prosvete i kroz dijalog našli i rešenje na zadovoljstvo predstavnika nacionalnih saveta.
Zato vam kažem da sve ono što treba da bude ocena ministarstva, na nacionalnim savetima, na pripadnicima nacionalnih manjina svih, je da kažu ima li u njihovom životu nekakvog osećanja boljeg kvaliteta. Nije dovoljno da to mere međunarodne institucije, a mere i Savet Evrope i OEBS i Visoki komesar, danas je bio u poseti sa državnom sekretarkom Olenom Papugom, mere da Srbija misli ozbiljno kada je u pitanju izgradnja politike manjinskih prava i kulture manjinskih prava, nama je važnije od svega da ti ljudi, da svi ljudi u Srbiji kojima mi služimo kao alat, da kažu valja li to što radimo.
Evo, da vam dam primer od juče ili prekjuče. U Vojvodini, u Begeču, pojavilo se preteće pismo upućeno slovačkom biskupu o zahtevu da se iseljavaju Slovaci iz Begeča, o zahtevu da ne žive više tu zajedno, što je nenormalno, naravno. Ali, imali smo zajedničku reakciju i gradonačelnika Novog Sada i mesne zajednice Begeč i državnog sekretara Ninoslava Jovanovića i predsednice Slovačkog saveta Libuške Lakatoš, da kažemo da je to iznimak, da to nije ni Srbija, da to nisu ni Slovaci, ni Srbi, ni Mađari, da takvih ljudi ima svugde i biće ih vazda.
Nije to problem. Problem je ima li nas koji ćemo da kažemo – ne može, ne možeš da smatraš popularnim, da širiš mržnju prema bilo kome zato što je različit i da bilo koga proteruješ iz njegovog sela u kome živi 300 godina.
To su teme koje otvaramo sa svim manjinama, sa svim nacionalnim savetima kroz krajnje iskren dijalog i znamo listu najvećih problema i želimo da za Savet bošnjačke manjine obavimo sve dogovore i saveta i Ministarstva prosvete o jeziku, o upotrebi izraza, o njihovom identitetu. Sa albanskom nacionalnom manjinom imaćemo verovatno polovinom januara poseban društveni dijalog o tačkama o kojima oni imaju dogovor sa Vladom Srbije iz 2013. godine. Sa svim drugim nacionalnim manjinama, mi smo tu da dokazivo budemo alat i da dokažemo i drugima, ali zbog nas samih koji živimo zajedno, da smo oduvek bili neko ko je sklon životu različitih i ko je sklon sviđanju različitih kultura, jeste to je ta različitost, ono što je Evropa u velikom, to je Srbija u malom sa svoja 23 nacionalna saveta i sa skoro 800.000 ljudi koji su nekog porekla, a oduvek živimo zajedno.
Da li ćemo od nacionalnih saveta čuti takođe pozitivne ocene kao od međunarodnih institucija, ja ne znam da vam kažem, ali zvaćemo ih na sastanak godinu dana kasnije da najiskrenije čujemo kritike, opaske, zahteve da dokažemo da smo alat za izgradnju politike ljudskih prava i politike manjinskih prava.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala, poštovana ministarko Čomić.
Znači, osim što je ministarstvo alat, ono između ostalog i prati rad nacionalnih saveta. Ja se apsolutno slažem da mi ne treba njima da solimo pamet, ali i oni moraju da pokazuju određeni stepen u skladu sa zakonom i propisima odgovornosti i da sve ono što su zakonom dozvoljena sredstva, da se koriste, a ne da se zloupotrebljavaju i da nacionalni saveti postanu instrument jedne stranke. To je to.
Što se tiče odgovora ministra Tončeva i Dmitrovića želim da se zahvalim na iscrpnim odgovorima. Ja sa zaista slažem da je pitanje demografije ključni problem naše zemlje, regiona i Evrope, ali naša odgovornost jeste naša zemlje. To iz Beograda ne može da se vidi. Vi kada izađete u Knez Mihailovu, tržne centre, na Terazije vi vidite ogroman broj mladih ljudi, ogroman broj ljudi, ogroman broj turista. Ja mogu da kažem da u nekim popodnevnim satima ili večernjim satima postoje opštine u našoj zemlji gde vi ne možete nikoga da sretnete. To je nešto što jako, jako treba da nas zabrine i mislim da tu novac apsolutno ne sme da bude bilo kakva prepreka i da se stavlja znak pitanja. Čuo sam podršku od predsednika države. To je nešto što me zaista raduje.
Očekujem da u budžetu za narednu godinu vaša ministarstva i Ministarstvo za brigu o selu, to su neka ministarstva koja možda ne spadaju u neka top ministarstva za medije, ali za nas ljude koji dolazimo iz rubnih opština su zaista od životnog značaja i očekujemo u narednom periodu da ćemo intenzivirati saradnju, da ćemo konkretne stvari raditi da taj proces zaustavimo, onda i da ga preokrenemo. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Joksimović.

Zahvaljujem.
Logika procesa je da ima svoje korake, ima nekada kriterijume za otvaranje poglavlja, u ovom slučaju sada klastera za neke aktivnosti koje moraju u međuvremenu da se sprovedu da biste išli ka merilima za zatvaranje poglavlja. Merila su vrlo jasna i ona su poznata. Dakle, postoje tzv. aki komuniter, dakle, zajednička postignuća EU. To je ono sa čime se mi usaglašavamo. Dakle, to su standardi iz svih oblasti, dakle, života koja su grupisana u ovih 35 poglavlja, a koja su sada grupisana u šest klastera. Dakle, svaka oblast od prava intelektualne svojine do prava privrednih društava, do zaštite potrošača i javnog zdravlja, ja sada samo ovako nasumično navodim neka od poglavlja, to su standardi sa kojima se mi usaglašavamo i u određenom vremenskom roku usvajamo i transponujemo u naš pravni sistem i ona počinju da vaše onako kako važe za građane EU i samim tim mi postajemo konvergentni EU. Dakle, pripadamo zajedničkom tržištu EU i, naravno, od toga da će, kao kada postanete članica EU, onda pravo EU važi i za vas, a da bi se i za vaše ljude i kada su u pitanju radni odnosi i kada su u pitanju bankarski odnosi, kada su u pitanju brojne druge stvari, tako da je to prosto logika samog procesa. To se ne dešava preko noći. To su teške i, rekla bih, vrlo zahtevne reforme, posebno u oblasti vladavine prava, jer su tu najviši standardi na svetu, upravo standardi EU.
Naravno, da oni imaju probleme i da oni u praksi i te kako trpe udarce izazova, kriza itd, ali to se i dalje smatra i jeste najviši nivo standarda sloboda i prava pojedinca i građanina i u tom smislu to jeste logika procesa da to uradite, dakle, i za sopstvene građane.
Šta onda znače klasteri? Ja sam pokušala da razjasnim tu promenu nove metodologije. Mislim da je važno zato što građani slušaju i žele da znaju o čemu se tu zapravo radi. Mi smo pregovarali o 35 poglavlja. To znači svako poglavlje smo pregovarali pojedinačno. Ako je poglavlje, recimo, 23 – vladavina prava, ono se vezivalo za 24 – sloboda pravde i bezbednost, ali to su ključna poglavlja koja mere vladavinu prava. Ako smo imali životnu sredinu, ona je bila samo kao Poglavlje 27 – životna sredina, a istovremeno je…
Ja razumem da možda poslanike iz moje poslaničke grupe ne zanima, ali bih zamolila, jer je vrlo važno, i poslanik je postavio vrlo važno pitanje. Ovo treba da interesuje sve.
Dakle, Poglavlje 27 se pregovaralo pojedinačno, dakle, zaštita životne sredine. Vrlo zahtevno, vrlo teško poglavlje, finansijski zahtevno, standardno zahtevno, posebno sada kada imamo i nove ciljeve Zelene agende i kada se ambiciozno postavljaju planovi cele Evrope za klimatski neutralnu Evropu, kao prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, a neke države su se čak i pre te 2050. godine obavezale. Sada, pazite, to nije samo pitanje zdravlje, to jeste, pre svega, pitanje zdravlja, ali je to pitanje novog ekonomskog rasta, kako će on izgledati, da li će se on ostvariti, ali to je pitanje velike transformacije u koju ulazi cela Evropa, u koju ulazi ceo svet i, naravno, da mi nećemo da kaskamo, ni da budemo na začelju, nego ćemo da uđemo u tu maticu promena i upravo o tome je ministar Mali govorio i ministarka Vujović i na tome svaki dan radimo.
To Poglavlje 27 više se ne pregovara pojedinačno. Ona je sada deo klastera četiri, koji se odnosi na zajedničku evropsku politiku klimatskih promena, dakle, Zelene agende i održive povezanosti. U tom klasteru su još transport, transevropske mreže i, takođe, energetika, kao vrlo važna, i životna sredina.
Šta sada to znači? Kada smo mi spremni za otvaranje klastera četiri, kao što je Komisija rekla, to znači da smo mi iz sva četiri poglavlja - transporta, transevropskih mreža, životne sredine i energetike ispunili sve kriterijume za otvaranje svih tih poglavlja. Moram vam reći da nisu jednostavni, ni mali, posebno kada je u pitanju energetika gde nam je osnova da uopšte možemo da razmišljamo o otvaranju klastera četiri bilo u poglavlju energetike da se napravi akcioni plan za razdvajanje „Srbijagasa“, razdvajanje delatnosti „Srbijagasa“. Moram da vam kažem da su to bili opsežni i ne tako jednostavne aktivnosti cele Vlade. Naravno, Ministarstva energetike, ali i cele Vlade. To nije samo tehničko pitanje, to je i političko pitanje. Prema tome, htela sam da vam na ovom primeru razjasnim šta znači zapravo klaster.
Isto je i sa klasterom tri. Tamo postoji osam pregovaračkih poglavlja. Vi ste u pravu, neka od njih su otvorena. Tu su, između ostalog, Poglavlje 10 – informaciono društvo i mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje, 17 – ekonomska i monetarna politika, 19 – socijalna i politika zapošljavanja, Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika i tu su, naravno, kao što ste pomenuli, nauka i obrazovanje, to je Poglavlje 25, odnosno nauka i istraživanje, i 26 – obrazovanje i kultura i Poglavlje 29 – Carinska unija. Pogledajte koliko različiti spektar tema gde mi usaglašavamo naše zakonodavstvo koje će početi da važi za naše građane onog trenutka kada budu zatvorena poglavlja i kada bude zatvoren klaster na isti način, na istim standardima kako važi u zemljama članicama EU. To će biti uslov za zatvaranje.
Kada sve uvedemo u naš pravni sistem, kada sve počne da funkcioniše, kada se sa svime usaglasimo, ali nećemo moći da zatvorimo klaster pre nego što se zatvori klaster jedan, a to je vladavina prava, kada se proceni politički da je Srbija sve što je važno iz vladavine prava uspela da transponuje uspešno u svoj pravni sistem.
Da se razumemo, to će biti politička odluka. Jasno je da nema u vladavini prava toga – Aki komuniter. Znači, nema jednog obrasca sa kojim se mi usaglašavamo kada je u pitanju, recimo, reforma pravosuđa. To ne postoji. Svaka država u Evropi je imala različiti model, različiti istorijat, različitu političku kulturu, različitu institucionalnu kulturu i institucionalni razvoj i na osnovu toga je došlo do nekih, da kažemo, demokratskih načina, ali specifičnih za njihovu političku tradiciju i kulturu.
To je bila uloga Venecijanske komisije u ovome što smo radili kroz reformu pravosuđa. Kako da to što ćemo da ubacimo u naš sistem bude u skladu sa najvišim demokratskim praksama i vrednostima, a istovremeno da bude u skladu sa onim što je ostvarivo u našoj političkoj tradiciji i političkom sistemu. I tu nam je bilo izuzetno važno mišljenje Venecijanske komisije koja je skup najuglednijih pravnika iz Evrope i šire od Evrope, koji su dali izuzetno povoljno mišljenje o našem predlogu ustavnih amandmana koje bi sada trebalo, naravno, da ide i vi to znate i u parlamentu, a onda i da se organizuje referendum, nakon što dobijemo i mišljenje Venecijanske komisije o Zakonu o referendumu koji takođe čekamo da dobijemo negde, mislim, početkom decembra i nadamo se da će biti pozitivno da možemo da nastavimo dalje u tom pravcu.
Prema tome, zaista je važan svaki korak, od izuzetne je važnosti po novim metodologiji kada otvorimo klaster zato što time pokazujemo da je Srbija već toj oblasti u ovom slučaju, recimo, oblasti zelene agende, na ozbiljan način pristupila, da smo već puno uradili i da će nam biti još dostupniji fondovi koji stoje na raspolaganju za oblast te zajedničke politike u ovom slučaju preko ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, za projekte iz oblasti zelene agende, životne sredine, borbe protiv klimatskih promena i dekarbonizacije, svih tih velikih ciljeva koji su na dnevnom redu EU.
Prema tome, puno smo uradili već time što smo došli u poziciju da budemo spremni za sva ova poglavlja iz dva klastera, ali to ne znači da se posao završava. Kada otvorimo klaster onda za određene teme postoje prelazna merila. Znači, tačno u jasnim rokovima moramo da usvojimo određeni zakon, podzakonska akta, da se formiraju neki ih konkretnih oblasti određeni koraci i da se ide ka tim kriterijumima za otvaranje koji će značiti da smo se potpuno usaglasili sa određenom politikom koja važi i u EU.
Pokušala sam na jedan jednostavan način da građanima približim. To su dnevne stvari, dnevne reforme. To su svi ovi zakoni koje usvajamo i koji stupaju na snagu. To je i Zakon o klimatskim promenama koji je nedavno koleginica Vujović ovde branila i brojni drugi zakoni koji su vezani za taj Zakon o klimatskim promenama i naravno sve drugo. Sada samo uzimam nešto za primer, ali tu su brojne oblasti i zaštita prava intelektualne svojine i sloboda kretanja kapitala i sloboda kretanja radnika i brojne druge oblasti i u tom smislu zaista hoću da kažem da je ovaj proces zapravo proces naših dnevnih reformi, ali politička je odluka i sa tim ću uvek da se složim. Ponekada radimo i te kako mnogo i toliko teško i naporno kao što smo radili nekih prethodnih godina. Nije baš da mi ništa nismo radili pa smo sada odjednom dobili pozitivan izveštaj. Drugačije se pregovaralo. Radili smo puno. Nije bilo ni političke volje. Mislim da sada postoji jedna perspektivnija, ja bih rekla i jedna bolja atmosfera prema nastavku procesa i politike procesa proširenja, posebno mislim kada je u pitanju Srbija. Uvek će biti zemalja koje će ispostavljati svoje političke zahteve prema Srbiji i to da se razumemo. To je deo procesa i to se odnosilo na sve zemlje, ali zaista smatram i toliko sam za ovih nekoliko godina koliko vodim ovaj proces uvek ponosna i samouverena u sve ono što ova zemlja radi i može i svi naši građani i kapaciteti i mislim da je to prepoznato i zato se slažem sa vama da će i te kako biti važno da napravimo ovaj korak i da otvorimo i klastere i da onda idemo i još brže u reforme. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Vujović.