Hvala vam puno.
Naravno u skladu sa vašim pitanjem i da se nadovežem na posvećenost Srbije, kao što je i ministarka Joksimović pričala, kada je zelena agenda u pitanju – mi smo je prihvatili i ministarstvo na čijem sam čelu je koordinator i implementira čitav taj proces zelene agende i veoma smo posvećeni tom procesu.
Sada bih vas izvestila šta je to što je urađeno po stubovima zelene agende i naravno šta je ono što nas čeka pre svega kada govorimo o poglavlju klima, energetika i mobilnost. Važan je i zakon, kao što je ministarka Joksimović rekla, i vi ovde to dobro znate jer ste aktivno učestovali pri njegovom donošenju i u raspravi, Zakon o klimatskim promenama i nama je izuzetno važan dokument. U skladu sa zakonom formiran je nakon toga i Nacionalni savet za klimatske promene, a izgrađena je i strategija za nisko-ugljenički razvoj, čije usvajanje se čeka. Dakle, intenzivno radimo na tome i naravno da donesemo sva dokumenta koja su nam neophodna.
Kada govorimo o mobilnosti ne mogu da ne pomenem da ove godine takođe je bila na snazi Uredba za subvencije za eko i hibrid vozila i to je ono što je izuzetno značajno. Dakle, i sredstva, to zna dobro i ministar finansija, su bila značajno uvećana u odnosu na prethodnu godinu i veliko izuzetno interesovanje građana je bilo. Ravnomerno je raspoređeno po gradovima i opštinama u Srbiji i to je takođe jedan od važnih načina za podizanje svesti ljudi i o značaju očuvanja životne sredine.
Drugi stub – cirkularna ekonomija, takođe je izuzetno važan. Trenutno se radi na izgradi strateškog dokumenta koji izrađuje Tehnološko-metaloški fakultet, izrada dokumenta sa akcionim planom koji će biti gotov do kraja godine i takođe smo kao država posvećeni održivom razvoju i naravno da prelazimo sa linearnog na cirkularni model kada govorimo o upravljanju otpadom i to će biti takođe izuzetno važno za nas.
Zatim imamo stub – biološka raznovrsnost. Doneli smo Zakon o zaštiti prirode i program zaštite prirode u Republici Srbiji od 2021. do 2023. godine.
Četvrti stub, naravno ono što nas nekako najviše i dotiče i što se najviše i komentariše jeste svakako borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemlje.
Kada govorimo o dokumentima koje smo doneli i koji su u izradi, pre svega program o zaštiti vazduha usvojiće se sa akcionim planom do kraja ove godine. Intenzivno radimo na tome. Takođe, strategija o upravljanju otpadom u Republici Srbiji i Zakon o upravljanju otpadom su u izradi. Zaštita od buke u životnoj sredini je dokument koji je već usvojen. Takođe i strategija i zaštite životne sredine je u izgradi.
Intenzivno radimo na donošenju dokumenata i njihovoj harmonizaciji sa zakonima EU. Dakle, timovi u ministarstvu danonoćno rade, naravno i sa stranim partnerima i konsultantima i nadam se da kada donesemo sva ta dokumenta ćemo moći i brže i pravilnije da radimo.
Ono što je važno kada govorimo o četvrtom stubu to je borba protiv zagađenja vazduha, zemlje i vode opet bih pomenula šta je to što je ministarstvo radilo u prethodnom periodu i očekujemo rezultate toga vrlo brzo – pre svega konkursi za suzbijanje aerozagađenja za zamenu kotlarnica u javnim institucijama, putem jedinica lokalne samouprave. Oni su kandidovali svoje projekte gde mogu da pređu na ekološki efikasnije energente i sada je upravo u toku realizacija radova u mnogim gradovima. Tu uvek moram da pomenem da ćemo promeniti gradsku toplanu, kotao u Valjevu, u Kosjeriću, u Novom Pazaru je već to i završeno. Juče sam bila u Kragujevcu, jedan od najvećih projekata čija je realizacija u toku, vredan 18 miliona evra – zamena kotlarnice u gradskoj toplani u Kragujevcu u energetici.
Ono što je još važnije kada govorimo o Kragujevcu jeste i saniranje i zatvaranje deponije pepelišta. Naime, kada se zamene kotlovi pepela više nema i ono na čemu se sada radi jeste da vidimo kako bi poštovali principe cirkularne ekonomije i zapravo videli šta je to što može da se reciklira, taj postojeći pepeo u pepelištu verovatno prema prvim prognozama će se koristiti u izgradnji puteva kao građevinski materijal i uskoro kreće i zatvaranje te deponije.
Ono što je takođe važno da pomenemo, grad Smederevo, takođe gradska kotlarnica, ali isto ništa manje važno su individualna ložišta. Dakle, zamena u domaćinstvima. Ja svaki put koristim priliku da pozovem na saradnju još bolju, jedinice lokalne samouprave da upravo i oni koliko god imaju sredstva ili da predvide sredstva u nekim narednim budžetima da i oni sufinansiraju zamenu u domaćinstvima. To radi već Užice, a naravno i još neki gradovi, ali potrebno je da se svi uključe pošto su takođe veliki zagađivači upravo individualna ložišta.
Pošumljavanje je izuzetno važno. Odvojili smo 100 miliona dinara za pošumljavanje. Kreće uskoro sezona, tako da u novembru mesecu bih volela da svi zajedno sadimo i skrećemo pažnju na to koliko je važno. Kao što je rekao ministar Mali, pre svega i da mu se zahvalim, jer u saradnji sa Ministarstvom finansija je Srbija i prva zemlja u regionu koja je po prvi put emitovala zelene obveznice u visini od milijardu evra i ta sredstva su isključivo namenjena zelenim kapitalnim projektima.
Dakle, u narednom periodu nas čeka izgradnja postrojenja za preradu otpadnih ovda. Ono što je preduslov za to jeste kanalizaciona mreža širom Srbije koja mahom nedostaje u mnogim opštinama, stoga i ne možemo da krenemo da gradimo postrojenja, jer ipak moramo pre toga da isprojektujemo i da izgradimo nedostajuću kanalizaciju. Regionalni i reciklažni centri, dakle zatvaranje nesanitarnih deponija koje su mnoge opštine i gradovi koristili više decenija. Prerada i reciklaža otpada, kao izuzetno važna, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, prevencija od zagađenja. Tako da svakako ćemo tu milijardu iskoristiti na najbolji moguć način, jer neophodna su još veća ulaganja.
Ono što je takođe važno, a što radi Ministarstvo gde nas čekaju velika ulaganja i potreba su velika sredstva koja i nemamo u ovom trenutku, ali smo počeli već da rešavamo. to je problem istorijskog otpada. Istorijski otpad je nastao u fabrikama u stečaju ili privatizaciji još 2000-ih godina i vi tačno kad odete na te lokacije vidite kakav je u prethodnom periodu bio i nemar i na šta liče te zatvorene fabrike u kojima je ostao samo otpad koji je poguban za životnu sredinu i predstavlja prave ekološke katastrofe, bilo da govorimo o zagađenju zemlje, vode ili vazduha. Dakle, čak i ako je čuvan propisno, ta ambalaža je za ovaj vremenski faktor već korodirala, popucala i taj otpad se razliva, jer mahom govorimo o opasnom otpadu.
Stoga, u narednom periodu ćemo puno fabrika očistiti, to je pre svega i obaveza i države, i svakako je takođe jedna stvar koja značajno ugrožava životnu sredinu i na šta su nam građani i predstavnici jedinica lokalne samouprave stalno ukazivali. Tako da smo krenuli i u borbu sa tim.
Naravno sve ono što znate i što smo već razgovarali na tu temu i što komuniciramo u javnosti, jeste zatvaranje deponija. Ono što je važno da bi mi zatvorili deponije na kojima je nepravilno odlagan otpad više decenija i da bi uspeli da se izborimo sa tim požarima na deponijama, jer nekad se dogodi da i ugasimo požar ili da ga teško gasimo, da on i dalje tinja, a da mi ne možemo u potpunosti da zatvorimo tu deponiju pošto nemamo drugu lokaciju gde bi građani te opštine, odnosno njihova javna preduzeća odlagali otpad.
Stoga je izuzetno važno, i to koristim svaku priliku da napomenem osam regionalnih centara, koje ćemo graditi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Dakle, kreće gradnja, odnosno kreće izbor za izvođača radova, već početkom sledeće godine u četiri regionalna centra.
Dakle, kad govorimo osam regionalnih centara, 50 opština će gravitirati ka tome, naravno da je to tek početak, ali da će to značajno promeniti nabolje ekološku sliku Srbije i da je problem čvrstog otpada u našoj zemlji jedan od najvećih problema definitivno.
Još jednom da podvučem, pošto se ovih dana priča o aerozagađenju intenzivno. Dakle, mi problem sa vazduhom, aerozagađenjem ne možemo da rešimo u danu, to su dugački procesi, procesi koji izuzetno koštaju, ali smo posvećeni tome i upravo smo prepoznali takođe taj problem i rešavamo jedan po jedan grad, jednu po jednu školu, vrtić, bolnicu, gde god postoje ti energenti koji više nisu ekološki prihvatljivi. Dakle, nikada nisu ni bili, pokušavamo to da rešimo.
Dakle, ne može kvalitet vazduha da se poboljša u danu, niko nema čarobni štapić i svi mi moramo da uložimo napore da bi to rešili, a država pokazuje odgovornost i pokazuje takođe i ova Vlada i predsednica Vlade, koja stalno ističe i zaštitu životne sredine kao jedan od prioriteta, o tome govori naravno i povećanje budžeta, tako da se svakako trudimo, ali nam je potrebno i podizanje svesti svih nas, a i jednostavno ova tema mora sve da nas ujedini, a ne da nas razdvaja i da gledamo ko je kriv pošto svakako su krivi oni u prošlosti koji pre nas ništa nisu uradili, a sada su prvi kada treba da se kritikuje, ali jednostavno moramo da zajedničkim snagama to rešavamo. Pitanje kvaliteta vazduha je takođe jedno od najvažnijih i kada donesemo program kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju do kraja godine, imaćemo jasne smernice. Do tada menjamo kotlarnice, idemo na prihvatljivije ekološke energente. Hvala.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, imate pravo na reč ponovo.
Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Sledeće pitanje je upućeno ministru finansija. Čini mi se da godinama iza nas lebdi jedno pitanje koje se tiče poreza na registraciju vozila i sve češće od građana čujem, a i meni postavljaju to pitanje. Javlja se jedna nelogičnost, a to je onaj tzv. porez na luksuz, kako ga nazivamo.

Tu se javlja nelogičnost da recimo tržišna vrednost auta bude, zbog njegove starosti, performansi niska na tržištu, a da kada neko dođe da registruje taj isti auto, mora da plati i te kako visoku cenu registracije.

Ja sam izveo nekoliko primera. Recimo „pežo“ 607, 3.0, 3.000 kubika, benzinac, 2003. godište košta 1.500 evra, a njegova registracija košta oko 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra. dakle, pola njegove tržišne vrednosti.

Ili na primer „folcvagen“ od 5.000 kubika iz 2005. godine, 3.650 evra mu je tržišna vrednost, a za registraciju je potrebno baš zbog ove kubikaže od 5.000 kubika, izdvojiti 1.460 evra.

I tabela pokazuje koja je razlika u tim cenama. Recimo za vozila kubikaže između 1.300 i 1.600 kubika porez je 5.470 dinara, od 1.600 do 2.000 kubika je 11.210, a od 2.500 do 3.500 kubika porez iznosi 112.000 dinara. Da

Da li će se naći neki drugačiji model za ovo oporezivanje, kada govorimo o ovome, jer jednostavno mi ne možemo da nazovemo neki auto luksuznim koji košta 1.500 evra ili 2.000 evra i koji je star 17, 18 godina. To ne može biti luksuzan auto. Luksuzni su oni od 20.000, 25.000 evra i da li je moguće da primenimo neki drugačiji model oporezivanja po kome bi se porez plaćao na osnovu kataloške vrednosti vozila?

Mislim da i na taj način, kada bismo napravili jednu dobru tabelu, ne bi bio ništa manji priliv u budžetu na osnovu poreza, a opet bi bio pravedniji. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Reč ima ministar Mali.

Hvala puno uvaženi gospodine Jovanoviću.
Drago mi je što ste postavili ovo pitanje. Radi se o jednom problemu koji smo uvideli, kojeg smo svesni. Ono što bih želeo da kažem i vama i građanima Srbije, zajedno sa budžetom za 2020. godinu, pred vama će takođe biti i izmene Zakona o porezu na imovinu i prenosu apsolutnih prava. Tu ćemo izaći sa predlogom kako da rešimo ovaj veliki problem.
Dakle, umesto da godine proizvodnje budu te koje određuju porez koji se plaća, to će biti kubikaža samog motora. Imate tu i neke koeficijente koji se množe, u zavisnosti od nekoliko faktora, ali u svakom slučaju, do kraja godine ćemo taj zakon usvojiti, upravo zbog toga što smo imali i dosta komentara od strane građana Srbije, dosta komentara od svih onih kojima to postojeće rešenje nije logično.
Samo želim da vas obavestim, biću ovde da branim sve te zakone, ali zajedno sa budžetom za 2020. godinu i izmene ovih zakona upravo će regulisati taj problem. Inače, samo zakonsko rešenje će omogućiti mnogo brže i mnogo jednostavnije da se ceo postupak završi, jer sada kada gledate i starost vozila i kubikažu i odakle su i kako su itd. treba dosta dokumenta, treba dosta vremena, ovo će biti mnogo brže i efikasnije.
Tako da, kao što vidite, uprkos i nekoj pandemiji korona virusa, uprkos i celoj toj, da kažem, globalnoj ekonomskoj krizi, razmišljamo i rešavamo konkretne probleme. Dakle, taj će problem biti rešen do kraja godine i od 1. januara 2022. godine krećemo u implementaciju toga.
Ono što bih iskoristio priliku da kažem, kada ste već pomenuli izmene zakona koje nas očekuju, po meni ono što je veoma važno, dva zakonska rešenja, dva velika projekta koja smo započeli kao Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije, to je proces nove fiskalizacije i proces uvođenja novih e-faktura.
Dakle, hoćemo da izgradimo jedno konkurentnije, transparentnije poslovno okruženje u našoj zemlji. Mi od ponedeljka, dakle u ponedeljak je 1. novembar, krećemo sa uvođenjem novog sistema fiskalizacije u našoj zemlji. Shodno zahtevima naših privrednika, imaćemo prelazni period do kraja aprila meseca naredne godine. Dakle, narednih šest meseci imaćemo i postojeći i novi model fiskalizacije, a nakon toga samo novi. Ovaj novi je jedan potpuno moderan, savremen sistem. Podsetiću vas da postojeći sistem fiskalizacije datira još iz 2003. godine.
Ono što mi je posebno važno je da ćemo kao Vlada, kao država u potpunosti snositi troškove uvođenja novog sistema. Dakle, nudimo i subvencije 100 evra po prodajnom mestu, 100 evra po fiskalnom uređaju, tako da ćemo na takav način u mnogome povećati efikasnost kada je suzbijanje sive ekonomije u pitanju.
Velika je tu korist za naše privrednike. Osim toga što neće imati neke troškove koje sada imaju, kao što su, recimo, one papirne kontrolne trake koje više nećemo imati, redovni ili potrebni godišnji servisi fiskalnih računa, ovaj novi sistem omogući će da se fiskalni račun izdaje i sa mobilnog telefona i sa tableta. Dakle, idemo u korak sa vremenom.
Ono što mi je posebno važno je što će i građani Srbije takođe učestvovati u tom procesu mnogo aktivnije. Naime, svaki fiskalni račun po novom sistemu imaće i „kju ar kod“. Dakle, na licu mesta samim skeniranjem tog računa mobilnim telefonom može da se utvrdi da li je račun validan ili nije, tako da ćemo imati i veću podršku građana kada je proveravanje validnosti fiskalnih računa u pitanju i, naravno, uspešnost borbe protiv sive ekonomije.
Danas sam uručio i ključeve za tri stana srećnim dobitnicima nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“. Mi smo završili tu nagradnu igru za ovu godinu. Dakle, uručio sam ključeve dva stana u naselju „Zemunske kapije“ u Beogradu, jedan stan u naselju „Beograd na vodi“. Verovali ili ne, u onom velikom bazenu imate preko 13 miliona koverata. Dakle, svest ljudi oko borbe protiv sive ekonomije, oko toga zašto i kako treba uzimati fiskalne račune raste.
Znači, ja sam vam u obrazloženju i rebalansu budžeta za ovu godinu rekao da smo ovaj rebalans uradili samo zbog toga što imamo 183 milijarde dinara više naplaćenih prihoda od planiranih. Dakle, to je preko 1,5 milijardi evra. Naša ekonomija pokazuje veliku otpornost, privredna aktivnost je izuzetno velika, mnogo veća od planirane. Jednostavno, ono što želimo, zašto sam pomenu tu fiskalizaciju, dakle kroz proces fiskalizacije, uvođenja e-faktura, da znate i vi, da ponovim još jedanput, taj zakon ste usvojili krajem prošle godine, dakle, krajem naredne godine mi nećemo više imati one papirne fakture. Dakle, sve fakture biće elektronske. To će, naravno, omogućiti i povraćaj PDV-a, što je jedan od najvećih zahteva naših privrednika u istom danu.
Dakle, gradimo jedno transparentnije okruženje, konkurentnije, da kažem, ono na šta su navikli i koju su standardi, na kraju krajeva, i u nekim mnogo razvijenim zemljama od naše.
Onda, vaše pitanje je, da se vratim na početak, kada su neki, rekao bih, zastareli, neka zastarela rešenja ili rešenja koja su iz neke davne prošlosti, kao što je, recimo, naplata tog poreza koji je uzimao u obzir ne samo kubikažu motora, nego i starost vozila, dakle to rešavamo, kako bih rekao, svakodnevno.
Drago mi je što ću imati priliku uz budžet da branim i nove zakone koji se odnose i na budžetsku inspekciju. Taj novi zakon koji će biti, odnosno izmene Zakona o porezu na imovinu, prenos apsolutnih prava, mislim da ćemo imati još par zakona oko poreske politike koji su takođe veoma važni.
Uprkos pandemiji korona virusa i ovoj ekonomskoj krizi, dakle borimo se na svim frontovima, pokušavamo, ono što su i moje kolege ministri govorili, da obezbedimo novac za sve inicijative, od razvoja poljoprivrede, preko inspekcijskog nadzora, ono o čemu je Marija govorila. Irena je pričala o Zelenoj agendi, Jadranka je takođe pričala o tome da želimo da se u što kraćem vremenskom periodu uskladimo sa svim standardima EU, ministar je pričao oko nataliteta i ulaganjima u tu oblast. Nikada više, kao što znate, ne ulažemo u auto-puteve, u izgradnju tunela, mostova, železničkih pruga, u zdravstvo, u školstvo takođe. Dakle, na svim frontovima želimo da napravimo napredak.
Ono što je za nas, naravno, veoma važno, osim vladavine prava, o čemu je Jadranka govorila, da u onim zakonima koji se odnose na poresku politiku, ako već govorimo o mom resoru, da ti zakoni budu podsticajni, da jednostavno se napravi bolje i transparentnije okruženje za sve učesnike u, da kažem, jednom fiskalnom procesu, ali takođe ne samo da budu podsticajni, nego i jednostavni i brzi za primenu.
Tako da, radujem se diskusiji koju ću imati sa vama oko toga tokom diskusije oko izmena tih zakona zajedno sa budžetom za 2020. godinu. Nadam se da ćete izmene tog zakona izglasati, kako bi upravo rešili taj problem. To je velika vest i za vas, velika vest i za građane Srbije, ali i još jedna potvrda da čujemo šta su probleme i da te probleme rešavamo.
Hvala puno.

Hvala, gospodine ministre.
Da li se možda još neko od predstavnika Vlade javlja za odgovor sada?
Gospodine Jovanoviću, vi imate pravo na zaključak, dva minuta.
Izvolite.

Hvala.
Veoma sam zadovoljan zaista odgovorima i ministra finansija i ministra za zaštitu životne sredine i ministra za evropske integracije. Iz njihovih odgovora se vidi da smo zaista spremni da rešavamo probleme konkretne, korak po korak.
U skladu sa tim, moram i da se osvrnem povodom činjenica da je godinu dana prošlo od kada je formirana ova Vlada. Podsetiću da je tada u ekspozeu predsednica Vlade navela da radimo na ostvarenju šest ciljeva, odnosno šest prioritetnih tema, a to je borba protiv Kovida, KiM, borba protiv organizovanog kriminala, nezavisno odlučivanje Srbije, vladavina prava i ubrzavanje reformi i dalje ekonomsko jačanje.
Zaista, zaključak je da smo u svim ovim oblastima bili posvećeni i članovi Vlade i parlament da je ostvaren napredak u svakoj ovoj oblasti. Na kraju, kada podvučemo crtu na kraju svakog mandata videćemo rezultat, a rezultat se ogleda u tome koliko građani Srbije bolje žive, da li su veće plate, koliko smo radnih mesta novih obezbedili, kakva nam je socijalna politika, da li svi imaju jednak pristup zdravstvu i obrazovanju, a očigledno da iz dana u dan pokazujemo da smo veoma posvećeni da odgovorno radimo na svim ovim pitanjima. Hvala.

Hvala.
Prema redosledu prijava, reč ima sada narodni poslanik Vojislav Vujić.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Na početku postavljanja pitanja u ime svoje poslaničke grupe JS vama svim prisutnim ministrima, a i onima koji iz opravdanih razloga danas nisu sa nama čestitam ovu godišnjicu. Računam da ćete da nastavite istim tempom, jer ovo do sada sve što smo čuli ide u pravcu pohvala.

Postavljam za sada nikom pojedinačno, vi se dogovorite, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, naravno u ime poslaničke grupe JS, šta radi Zaštitnik građana po pitanju svakodnevnih napada i laži kojima se narušava ugled institucije Republike Srbije, ali i napadaju najodgovorniji pojedinci u državi? Na stranu što napadaju nas, ja ovde postavljam pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin, da li su članovi njegove porodice građani? Ako jesu, a jesu, zašto onda Zaštitnik građana ne koristi svoja ovlašćenja i ne zaštiti kako Aleksandra Vučića, tako i članove njegove porodice od gnusnih napada i laži?

Postavljamo ovde pitanje zašto Zaštitnik građana ne reaguje? On dobro zna da u našem Zakonu o krivičnom postupku ne postoji delo klevete, ali postoje zakoni koji štite prava građana. Zaštitnik građana mora da štiti prava svih građana, pa i Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dokle će neko da urušava sistem, blati ne Aleksandra Vučića kao građanina, već kao predsednika Republike Srbije? To rade ljudi koji su danas van parlamenta, jer su bojkotovali izbore, i ne samo izbore, oni su bojkotovali i državu koja im je sve dala i od koje su uzeli baš sve ono dok su bili u prilici i dok su bili na vlasti.

Mi ovde postavljamo pitanje, da li je Zaštitnik građana ono što treba da bude i što mu naziv funkcije kaže, ili je on zaštitnik svoje plate, i zaštitnik onih koji su zarad dolaska na vlast spremni da izmisle najteže i najgnusnije laži, i koji se bave pretnjama i pravljenjem afera?

Ako će Zaštitnik građana i dalje da ćuti i da se pravi gluv i slep, onda neka podnese ostavku. Ako je tačno da prima platu 400 hiljada dinara, a to su četiri plate narodnih poslanika, evo kolege ispravljaju, pet plata narodnih poslanika, a da pritom ne reaguje kao samostalni i nezavisni organ, onda ne ispunjava svoju ustavnu i zakonsku ulogu i samim tim prima nezarađenu platu.

Zato mi iz JS postavljamo pitanje, šta radi Zaštitnik građana i ako ne radi ništa, ili kaže da nije u mogućnosti, zašto onda ne podnese ostavku? Možda će se naći neko ko će biti sposoban da odgovori potrebama koje se stavljaju pred jednu ovako važnu instituciju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Obradović.

Kao što rekoste, uvaženi poslaniče, niste sigurni za koga je ovo pitanje, za kog člana Vlade, takođe bih vratila lopticu kod vas, da Zaštitnik građana podnosi izveštaj parlamentu i da je možda prava adresa za to rasprava u okviru nadležnog odbora.
Ono što ja mogu da kažem u ovom trenutku, slažem se sa vama da je zaista čudno da do sada nemamo reakciju Zaštitnika građana, jer građanin Aleksandar Vučić je svakako neko, ako ne spominjemo i članove porodice koji su svakodnevno izloženi velikom pritisku, ne samo pritisku, nego, nije to samo politički pritisak, i psihološki pritisak, to je zaista jedna vrsta terora koja se sprovodi nad porodicom Vučić, nad svim članovima.
Pošto sam u toku jučerašnjeg dana u višesatnoj diskusiji prilikom izmene Zakona o Zaštitniku građana, koja je sada u toku, dakle, juče smo imali raspravu u načelu, a tokom sledeće nedelje govorićemo u pojedinostima, mislim da smo tokom jučerašnje rasprave koja je trajala negde oko devet časova, sveukupno, pet ili šest sati su zaista poslanici različitih stranaka govorili o tome zbog čega Zaštitnik građana ne reaguje na ove svakodnevne napade i teror koji se sprovodi nad porodicom Vučić.
Tako da, vi ste danas samo sublimirali jučerašnju raspravu i zaista govorili u ime mnogih poslanika koji su to isto tokom jučerašnjeg dana govorili, a imajući u vidu da su poslanici zaista glas građana Srbije, onda to treba pomnožiti sa građanima koje vi predstavljate, da zapravo i Zaštitnik građana vidi koliko je to stotina hiljada ljudi, koji žele odgovor na pitanje - zbog čega Zaštitnik ne reaguje i ne zaštiti porodicu Vučić?
U ovom trenutku zaista to postaje jedno ozbiljno političko pitanje. Ja sam i tokom jučerašnjeg dana govorila o atmosferi koja se pravi u društvu, gde stalnim spominjanjem članova porodice Vučić u negativnom kontekstu, oni jednostavno postaju neko u koje počinje da se sumnja. A, svi mi, uglavnom ljudi iz SNS, branimo, ali čini se i da te naše odbrane ne dolaze do ljudi. Napravili smo atmosferu u kojoj nacrnjujete, žargonski rečeno, jednu porodicu, samo zato što je jedan od članova predsednik države, zato što dobro radi svoj posao, a to se nekom političkom ološu u Srbiji ne dopada, zbog toga je cela porodica na stubu srama, a svi mi koji branimo i govorimo da to nije istina, postajemo nekako deo dosadne svakodnevnice. To ne smemo da dozvolimo.
Mislim da treba da nastavimo da budemo još glasniji, da budemo još konkretniji i da tražimo akcije poput vašeg zahteva danas. Da vidimo hoće li neke institucije u Srbiji zaštiti porodicu Vučić.
Ne želim da budem neko ko je patetičan, jer se to sad već pripisuje nama, koji branimo porodicu Vučić, i da kažem da su nečija deca na udaru, i da su meta, a svaki funkcioner i svaki političar čija deca jesu spomenuta i bila deo političke borbe zna koliko to boli i koliko je to nepravedno. E, pa nisam čula ni opozicione političare, hajde to donekle da razumem, ali svakako institucije da stanu u odbranu, to nisam čula.
Slažem se, treba uputiti brojne zahteve i napraviti akciju u kojoj će institucije da odgovore, da vidimo koliko dugo žele da iscrpljuju psihološki, na sve druge načine porodicu Vučić i da li očekuju da ako se nastavi ovim tempom, Aleksandar Vučić će jednom morati da popusti, jer će morati da izabere između svoje porodice i Srbije.
Mislim da to nije test na koji treba da postavljamo Aleksandra Vučića, kojem treba da ga izlažemo, niti je to dilema za njega. Podjednako su važne obe teme, i Srbija i porodica, ako ih uopšte mogu nazvati temama, to su životni prioriteti. Svakome od nas nikada ne treba da se postavlja dilema između države i porodice. Podjednako su važni samo treba da razmišljamo o tome koliko ćemo dugo dozvoliti da nas neko postavlja u tu dilemu.
Znam da svi naprednjaci, sada čujem i od vas iz JS, da vam je važno da se kaže – stop teroru porodici Vučić. Hvala vam na toj podršci.
Treba građani Srbije da vide da nisu naprednjaci jedini koji se brinu za porodicu Vučić i koji traže da to prestane, ali treba i ostali da budu glasniji. Danas je to porodica Vučić, sutra će to biti neko drugi.
Hvala vam na tom pitanju, neka ostane otvoreno, a oni kojima je upućeno neka se potrude da javnosti dostave odgovor na vaše pitanje.