Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da će poslanička grupa SNS podržati oba ova zakona. Ona su veoma značajna u usklađivanju zbog zaštite zemlje, vazduha i vode. Pozdravljam sve organizacije koje se zalažu za zaštitu životne sredine, jer su one veoma bitne.

Međutim, postoje parapolitičke organizacije koje se navodno zalažu za zaštitu životne sredine, a u stvari se bave politikom, što nije sporno, ukoliko se radi o političkim strankama. Moram da vas upozorim da se posebno stranci zalažu za čistu životnu sredinu u Srbiji, da je to gotovo neverovatno.

Pazite, Viola fon Kramon dolazi na dan kada smo imali dijalog sa onom poslaničkom zajedničkom grupom sa Evropskim parlamentom, dolazi u Loznicu i dolazi dizel automobilom. Ona se zalaže za zaštitu životne sredine, posebno za Zelenovića koji je kvalifikovan za zaštitu životne sredine samo zato što u prezimenu ima zelen. Nije on baš tako zelen. Mogla je proveriti da se malo oporavio sa pet miliona evra, što je utvrdila DRI i da samo zahvaljujući našem žutom pravosuđu i zastari koja je nastupila za već donetu presudu, nije kazna postala pravosnažna.

I ona ide u Loznicu automobilom koji nije električni, nego je dizel, da se eto založi za to da Rio Tinto ne radi u Srbiji i pri tome da vrati uslugu koju su 90 zelenih, kako se zove ta organizacija u kojoj je recimo, bio Čabradi koji je ovde potpisao da je u Srebrenici načinjen genocid, da su Srbi načinili genocid i još neki koji su kvalifikovani onako protiv zemlje Srbije, koji su ovde potpisavali sve i svašta. E oni

su podržali zelenu stranku u Nemačkoj prilikom nedavnih izbora u kojoj je naravno Viola fon Kramon, koja je vratila uslugu dolazeći da podrži zelene, jer eto, njoj je stalo do zaštite životne sredine u Srbiji. Pri tome nije ušla u električni automobil.

Recimo, mi smo se za vreme Đilasove vlasti, a svi ovi zeleni su nešto bili u tim bivšim strankama bivšeg režima itd. i koji se sada navodno zalažu za zaštitu životne sredine, pa ću navesti jedan primer.

Recimo, u Inđiji su napravili reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu. Da bi dobili studiju na uticaj životne sredine, održali su sednicu Skupštine opštine Inđija i izbrisali vodozahvat iz prostornog plana, jer nisu bez toga mogli da dobiju dozvolu i da izgrade to na vodozahvatu, a otpadne vode idu u upojni kanal. To je kilometar i 200 od centra Inđije i ukoliko nastupi pomor jednog dana u Inđiji, znate da su to uradile stranke bivšeg režima koje se sada odjednom zalažu za zaštitu životne sredine.

Samo da vas podsetim za aflatoksin koji je veoma bitan, koji nastaje iz prirode, iz poljoprivrede, da je jedan njihov predstavnik rekao da mleko nije zdravo iako u 4/5 sveta zadovoljava kriterijume, ali, eto, vancarinska mera Evropska unije je veoma čudna, pa se on založio za zdravo mleko itd, a kasnije smo ga uhvatili, Gorana Ješića, da ima divlju mlekaru koja nije bila registrovana u tom trenutku, za „Milk Republik“, on ima više republika nego SFRJ, ima i Užičku republiku ima i „Fruit Republik“.

Našli smo mu divlju, negde kod Aleksandrovca, divlji pogon za proizvodnju nekih marmeladica, ajvara itd, koji naravno nije prošao sve te analize, niti sirovine, niti gotovi proizvodi, ali, eto, i on se zalaže za zaštitu životne sredine. Kada je bio u pitanju njegov novčanik, isporučivao je mleko koje nije prošlo nikakve analize, ne samo na aflatoksin, verovali ili ne, Kliničkom centru Vojvodine. Gde je, gle slučajno, jedan od direktora bila i gospođa Pajtić, koja nije po nepotizmu došla tu, već je baš ona bila stručna i baš je kod nje to mleko koje nije prošlo i mlečni proizvod nikakvu analizu.

Dakle, to je ta ekipa koja se navodno zalaže za zdravu vodu, zdrav vazduh, kako se zove ona Ćutina organizacija, nešto, „Branimo reke Stare planine“. Ako mi ne date hidrocentralu, ja ću onda biti protiv svih hidrocentrala u Republici Srbiji, ali prethodno podnese zahtev, kad je odbijen iz osvete kaže – e, kad ja ne mogu da gradim u Srbiji, neće da gradi niko.

Priznao čovek na televiziji, ja gledao, da je dobio od organizacije koja se zove „River voč“, da li to znači „posmatrači reke“ ili „čuvari reke“, iz Austrije, koja ima 4.500 hidroelektrana. Imaju 4.500 elektrana, a u Srbiji ima 10, ali su oni rešili da se bore za srpske reke i on je dobio nekoliko puta od te organizacije iz Austrije novac da ono što ne škodi Austriji, navodno škodi Srbiji, da se on bori protiv hidrocentrala iako je nekada bio za hidrocentralu.

Onda kad uzmete sve te ekološke organizacije, onda dobijete recimo jedan zanimljiv slučaj. Održan je protest organizacije koja se zvala - Zelena ekološka partija. Tih zelenih stranaka ima puno, ali ova je specifična. Dakle, održan je pre nekoliko godina protest, to su bile njihovi ovako inicijali, koji vodi izvesni Bulatović. On je bio prvo član te organizacije, onda na jedan čudan način postao šef te organizacije i on je održao protest u korist zaštite životne sredine. Protest je izrazio tako sa 100 dizel automobila i kružio je četiri sata kroz Šid u znak pažnje prema zaštiti životne sredine i pri tome potrošio između tri i četiri tone dizela, a gotovo ni jedan automobil, evo ga, nema laži nema prevare, ni jedan automobil nije imao katalizator.

Da vas podsetim na onog Čabradija, kada mu se automobil pokvario i kada je oterao u servis u Novom Sadu i čovek mu kaže, radnik, otišao vam je katalizator, da li da menjamo ili da vadimo? Ako menjamo, to vas košta. Ma, ne, kaže, vadi ga. Tako je i ovde bilo, bez katalizatora više stotina automobila u znak zaštite životne sredine kruži četiri sata.

Ja bih to nazvao zagađenjem životne sredine, ali, eto, čovek koji je ovu stranku predao ili prodao Draganu Đilasu, koja se zvala - Zelena ekološka stranka, on je čuo da je riđi sklon zelenima zato što je posekao 400 platana, je li tako, gospodine Bakarec, i onda je mislio pošto je ovaj posekao zelenilo u Beogradu, a pošto na isti način škodi životnoj sredini kao ovaj sa automobilima, ko veli, kao rođen za kvazi borbu za zaštitu životne sredine protiv zagađenja. Sečom platana su se bili kvalifikovali i zagađenjem, odnosno vožnjom dizel automobila četiri sata kroz Šid. Oni su tako hteli da skrenu pažnju da oni štite životnu sredinu.

Što se tiče podrške Viole fon Kramon, gde su te zelene ekološke organizacije tražile da Srbi u Nemačkoj glasaju za Violu fon Kramon, to je zelena stranka onog Fišera, koji se energično zalagao za bombardovanje Srbije, a to je valjda bilo u korist životne sredine, to bombardovanje i ne znam, 22 hiljade tona bombi, to je bilo blagotvorno izgleda. Onda je ta ekipa te ekološke organizacije rekli – e, da se glasa za tu stranku koja je tražila bombardovanje Srbije, za Violu fon Kramon, i ona je došla kasnije u uzvratnu posetu da podrži te ekološke organizacije.

Da građani Srbije znaju da je Viola fon Kramon zaštitni znak divlje države Kosovo i traži od Srbije, ona zahteva od Srbije da mi priznamo tu lažnu državu, da sami sebi pucamo u nogu itd. Za mene je nepojmljivo da ekološke organizacije, jednu stranku koja je učestvovala u odluci da se Srbija bombarduje i da se Nemci vrate ovde ponovo u ratnu pohodu na teritoriji Srbije, meni su čudne srpske organizacije koje daju podršku Violi fon Kramon. Nije ni čudo da ona podržava njih, jer u suštini oni rade u korist naše štete.

Dakle, ja vam govorim pet godina da su oni spremni da priznaju Kosovo, da se odreknu Republike Srpske, interesa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Srba, sve samo ne bi li na divlji način došli do neke vlasti. Poslednja poseta ovog ekologa iz Zelene ekološke partije koja je promenila ime, najbolje govori da sam sve vreme bio u pravu.

Ove ekološke organizacije kažu – protest u Beogradu. Niko od njih nije došao biciklom, sem možda Marinike, to je onaj model – Nikola Jovanović 2019, 2020, čini mi se da je ona jedina došla biciklom tako tvrde njeni saborci, a svi drugi su došli automobilima dizelima, kao i ovaj nesretni Bulatović i pri tome štetili životnoj sredini i oni su održali protest.

Oni hoće puteve, ali neće kamenolome. Hoće puteve bez kamena, tako ja vidim, ili da se kamen uvozi iz Evrope ili nekih dalekih zemalja i da ti troškovi budu veći. Oni hoće električnu energiju, ali neće termoelektrane, neće nuklearne elektrane, neće termoelektrane, neće hidrocentrale, neće vetroparkove, plašimo ptice, one mogu da postradaju itd, ali bi oni struju.

Oni valjda pamte kada smo se kod Đilasa grejali na solarnu energiju, oni su za solarnu energiju i električne automobile, ali su protiv litijuma. Oni su za slikanje telefonom, ali su protiv litijuma bez obzira što su litijumske baterije i u električnim automobilima i u mobilnim telefonima. Oni jesu za litijum, ali da se ti automobili proizvedu u nekoj drugoj zemlji te baterije, a njihova filozofija – može se uvesti, ali se ne može proizvesti, jer uvezeni litijum manje šteti nego domaći litijum zato što, šta ja znam, radna snaga će negde u nekim zemljama da zaradi, a Srbi treba da žive od vazduha.

Svaka industrija utiče na životnu sredinu. Na nama je da standardima procenimo da to bude najmanje moguće, dakle i ovi zakoni idu u tom pravcu, da se što manja šteta u prirodnoj aktivnosti nanese životnoj sredini.

Da li znate koliko poljoprivreda utiče na životnu sredinu? Vrlo puno. Mi u nekom narednom periodu treba da se zalažemo za održivu poljoprivredu, s obzirom da upotreba preteranog đubriva i pesticida znatno oštećuje vazduh, vodu, zemljište, a bez zdrave zemlje ne možete da dobijete zdravu biljku, bez zdrave biljke nema zdravih životinja, a bez zdravih biljaka i životinja ne može da bude ni zdravih ljudi. Zato nam se prepliće zdravstvo i poljoprivreda u znatnoj meri, zato što se narod hrani u poslednje vreme na način iz intenzivne poljoprivredne proizvodnje koja nanosi štetu životnoj sredini, posebno stočarstvo koje u Evropi, recimo se ograničava broj kilograma đubriva koje može jedna farma da proizvede što kod nas još uvek nije slučaj.

Dakle, mi ćemo morati da prilagođavamo svoju agrarnu politiku, jer u Evropi nemate samo direktna praćenja i ruralni razvoj praćenja, već sad je ubačena i ekologija, dakle, da se poljoprivreda odvija pod ekološkim standardima. Dakle, ono što je dobro za Evropi mora da bude dobro za nas po pitanju metana, oštećenja, efekta staklene bašte, načina pripreme hrane o tome mogu da govorim satima.

Dakle, poljoprivreda, mnogi su u zabludi, misle da ona ide u korist životne sredine, međutim nanosi ozbiljnu štetu životnoj sredini ukoliko ne promenimo malo način i ne prilagodimo to održivom razvoju poljoprivredne, odnosno da malo ispoštujemo tradicije da što više koristimo stajska đubriva, da što manje koristimo mineralna đubriva, po pitanju pesticida da to ne bude preterano itd, jer se time direktno nanosi šteta, ne samo zdravlju životinja, već i zdravlju ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, posebno me iritiraju ekološke organizacije koje to rade u političke svrhe. Vi danas imate ekološke organizacije koje priznaju da primaju novac iz inostranstva. Imate organizaciju "žuta patka" ili "Ne davimo Beograd", koja je priznala da dobija novac iz inostranstva, a ja se čudim kako je Fond za otvoreno društvo, ovaj Sorošev, finansirao organizaciju "Ne davimo Beograd", kad je jedan od uslova kod Soroša da ne mogu da se finansiraju projekti koji imaju političku svrhu, u korist politike, narkomanije, itd. Ali, eto, bože moj, oni mogu da primaju novac iz inostranstva, iako se radi o parapolitičkoj organizaciji, u stvari o udruženju građana, koje je prikrivena stranka koja izlazi na izbore, a naš zakon kaže da političke stranke ne mogu da budu finansirane iz inostranstva, što očigledno organizacija "Ne davimo Beograd" i ova Ćutina kako se zove, krše i direktno dobijaju novac iz inostranstva.

Sad imamo udruženja građana koja su neregistrovane političke stranke i imamo neprijavljene skupove u korist životne sredine i drugih pitanja, gde učestvuju neregistrovane organizacije, ali učestvuju, ne samo izveštavaju, i neregistrovani mediji i sve se to na određeni način udružilo protiv Republike Srbije, ne samo protiv političkog rukovodstva, protiv narodnih poslanika, protiv Skupštine, protiv Vlade, protiv predsednika Republike, udružili su se direktno protiv države Srbije, gledajući da nanesu štetu državi, a pri tome ne prezaju da podrže i one koji su bitno ugrožavali životnu sredinu u Republici Srbiji.

Čovek je taj koji nanosi štetu životnoj sredini i života sredina se brani. A rat protiv životne sredine i prirode i protiv Boga niko nije dobio. Klimatske promene su najbolji dokaz koliko je čovek sam kriv, a tome su uglavnom doprinele velike industrijske zemlje koje su razvojem industrije bitno ugrozile životnu sredinu, stvorili efekat staklene bašte itd, a sad se tobože one brane, što ja mogu da podržim ako je ta borba iskrena, u zaštiti životne sredine, jer se postavlja pitanje opstanka čoveka koji je ugrozio životnu sredinu preko mere koja je na određen način bila dozvoljena.

Naime, baciti 22 hiljade tona na Srbiju, to je 22 miliona kilograma, svako od nas je dobio tri kilograma eksplozivnih materijala na teritoriji Republike Srbije 1999. godine, a jedna od organizacija koja je iz Nemačke podržavala takvo surovo bombardovanje, ne znam koliko bolnica, škola, itd, da vas podsetim da su oštetili hemijsku industriju, da su oštetili dve rafinerije, odnosno da su pogodili dve rafinerije, skladište amonijaka itd, transformatore, bitno su narušili životnu sredinu i danas oni sa ovim nesrećnicima iz Republike Srbije, da ne kažem izdajnicima, koji zarad neke kinte podržavaju sve što je protiv nas, ne bi li nekim nasiljem, vešanjem, streljanjem i ne znam čime nam sve prete došli do vlasti.

Dakle, oni koji su nas bombardovali, sada se oni najviše brinu za životnu sredinu u Srbiji, koju su bombardovanjem ugrozili, što je sigurno i po pitanju bombardovanja rafinerija i po pitanju bombardovanja raznih pogona "Krušika", "Slobode", "Bariča", ne mogu sad tačno da se setim šta su sve bombardovali, ali, uglavnom, bombardovanje nije bilo u korist životne sredine, već je bilo u korist Albanaca, za koje Viola traži da priznamo divlju državu Kosovo, nastalu surovim bombardovanjem, a opet naših 90 ekoloških organizacija traži da Srbi u Nemačkoj glasaju za Violu fon Kramon, čija stranka je učestvovala u odluci o bombardovanju i čija zemlja je učestvovala u oštećenju životne sredine u Republici Srbiji. Tako da mislim da oni sigurno nisu kvalifikovani za to i hoće da nam kažu da je osiromašeni uranijum neškodljiv, da je maltene lekovit. Pa, kad je neškodljiv i kad je lekovit, neka ga bace sami na sebe. Hvala.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 14.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom po listi.
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini sam izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam ovde u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, danas sam govorio o poslaničkom klubu u kome sam, gde smo zajedno radili za dobrobit svih nas. Sada ću više reći vezano za ovo što život znači, Zakonu o biocidnim materijama o kojem sada govorimo. To je nešto što je vrlo bitno, pošto za vreme pandemije sve one hemikalije koje se koriste za suzbijanje određenih organizama koji štete i zdravlju ljudi i zdravlju životinja, koje su bitne sada kada se radi dezinfekcija, kada se radi dezinsekcija, sve te biocidne materije moraju imati svoje mesto, mora se znati na koji način i gde se rade i kako se funkcioniše. Baš zbog toga zakon koji je bio donesen 2009. godine sada se popravlja, sređuje, uređuje. Na taj način ćemo imati jednu sigurnost, jer za sve nas koji ovde radimo, koji ovde funkcionišemo jeste životna sredina, jeste zdravlje ljudi, jeste zdravlje životinja nešto što je najbitnije, jer je sve to vezano za budućnost, za razvoj i sve ono što činimo ovde u Skupštini.

Pozitivne stvari jesu što ćemo ovo staviti u jednom delu da to bude sve transparentno, vidljivo. Mislim da je to ispravna stvar. Mislim da ćemo ovim doprineti da se određeni problemi reše za dobrobit svih građana naše Republike Srbije, da rešimo probleme i, normalno, da izađemo iz ove teške situacije, to je pandemija kovid, gde ima veliki broj ljudi koji se još uvek nisu vakcinisali. Koristim priliku da sve te ljude koji se nisu vakcinisali pozovem da se vakcinišu, zato što je to jedini lek za spas naše zemlje i svih nas.

Jedna od bitnijih stvari jeste i ovaj drugi zakon vezan za zaštitu životne sredine, gde ćemo imati mogućnost da promenimo određeni broj članova, gde će se produžiti rok od decembra 2020. godine na 2024. godinu, da se za to vreme obezbedi dovoljan broj izvršioca, ljudi koji će imati mogućnost da urade sve te potrebne dozvole za sve te privredne subjekte kojima je to potrebno da bi mogli da funkcionišu.

Jutros sam u okviru instituta poslaničkih pitanja rekao nekoliko konkretnih stvari koje se dešavaju za zagađenost i stepen zagađenja u gradu Nišu, koji je bio jedan od najzagađenijih gradova. Imali smo krajem prethodne godine i sastanak gradske uprave, gradonačelnice, svih ljudi koji na tome rade, gde su date i određene smernice, gde je nadležno Ministarstvo ekologije. To prihvatamo, normalno, i očekujemo da ćemo zajedno u okviru budžeta za 2022. godinu, u okviru evropskih sredstava koja su sada prisutna i koja bi trebalo da se iskoriste da se reši problem zagađenja, jer je to veoma bitno za svakog čoveka koji živi na teritoriji grada Niša, pa i u Beogradu i u Novom Sadu i svim tim većim centrima.

Jedini spas jeste da se određene stvari menjaju, da se obezbede, sada i država daje mogućnost promene određenih stvari kao što su grejanje i sve ono vezano za energetsku efikasnost. Velika stvar je što se to radi. Mislim da je to ispravno i mislim da ćemo to svi podržati, da će 2022. godine i narednih godina to dati rezultate vezano za smanjivanje zagađenja. Ja imam poverenje u našu Vladu, imam poverenje u vas, ministarka, imam poverenje u našeg predsednika Srbije, zato što sve ovde što radimo, radimo u interesu svakog građanina, pa da li on živeo u Svrljigu, Nišu, da li živeo u Novom Sadu, da li živi u Prijepolju ili Beogradu. Za sve nas je bitno zdravlje ljudi, zaštita životne sredine i na tome ćemo svim srcem raditi narednih godina.

Inače, mislim da je potrebno i da ćemo i u budžetu imati mogućnost da određene probleme rešimo, to konkretno govorim za grad Niš, zato što je grad Niš centar jugoistočne Srbije, zato što u Nišu sve one potrebne stvari koje mi kod nas u Svrljigu ne možemo da završimo završavamo u Nišu.

Još jednom, uvažene kolege, glasaću za predloge ovih zakona, zato što je to potrebno, zato što je to neophodno i sve što radimo je u interesu svih naših građana u našoj zemlji Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Vujović.

Poštovani narodi poslaniče, jutros kada je bio termin predviđen za postavljanje pitanja, takođe ste pominjali Niš, i svakako ćemo vam dostaviti i odgovore, ali i moja obaveza je sada da vam odgovorim, vezano za budžet.
Kao što znate, budžet je za sledeću godinu skoro i duplo uvećan. Ovo je prioritet Vlade Republike Srbije, jedan od prioriteta i Ministarstvo će se truditi da sve ono što je neophodno da upravo sprovede i sledećoj godini, kada govorimo i zaštiti i vode i vazduha i zemlje.
Moram da vam kažem da je nama i ove godine bio dovoljan budžet, naravno, da nikad nije dosta i da uvek imamo svi zamerki, i da će uvek biti malo kada govorimo o ovoj temi, pošto nam je potrebno i vreme, pored naravno, sredstava, koja odvajamo.
Moram da vam kažem za Niš, da se javo na nekoliko konkursa, ukupno 15,64 miliona dinara. Dakle, imali su konkurs za pošumljavanje, 3,64 miliona dinara, 252 sadnice, u nekoliko opština u gradu Nišu. Ono što je još važnije jeste individualna ložišta, o kojima ste takođe pričali. Moram da vam kažem, i da vas zamolim sve, da isto svojim uticajem i svojim mogućnostima naravno, svakodnevno sa ove govornice podignemo zajedno svest građana. Pošto, evo, šta se dogodilo sa konkursom u Nišu, on naime, i dalje traje za individualna ložišta.
U prvom pozivu se nije javio dovoljan broj građana. Mi sada pričamo kako treba da ostavimo i veća sredstva i kako treba svi da obratimo pažnju, a dođemo u situaciju da nam se javi jedna trećina građana, odnosno jedna trećina po nekoj razmeri, koja mogu da koriste ta sredstva. Evo i sada konkurs traje, obnovljen je do 22. novembra. Molim vas, da razgovarate sa ljudima da se oni jave i da iskoriste tu subvenciju države, kako bi svakako, oni živeli u zdravijoj i čistijoj životnoj sredini.
Takođe, bila sam pre nekoliko dana u Nišu, istorijski otpad, čišćenje istorijskog otpada. Dakle, Elektroindustrija Niš, elektroindustrija komponente, ono što nije čišćeno ni decenijama unazad, i što je predstavljalo ozbiljan rizik za građane. Mi sada to čistimo. Skroz čistimo sve vrste otpada, uz inspekcijski nadzor, inspekcijski zapisnik na kraju gde je očišćeno sve u nulu.
To je ono što je važno, kada govorimo o aero zagađenju. Takođe, sam pričala sa gradonačelnicom, vezano za zgradu rektorata u Nišu, koja se nalazi u centru grada, i predstavlja velikog zagađivača, da razgovarate svi zajedno sa rukovodstvom i da se oni na sledećem konkursu koji bude u Ministarstvu početkom godine, jave zajedno sa jedinicom lokalne samouprave. D
Dakle, ima rešenja, ali isto tako mi moramo da imamo i spremne projekte i da budemo aktivni, da se javljamo i da se borimo da osvojimo dodatna sredstva, odnosno subvenciju. Zato vas molim, pre svega za građane, da iskoristimo ovu mogućnost da zamenimo individualna i ložišta. Moram da vas podsetim da mi to radimo, da menjamo i kotlarnicu potpuno u gradu Valjevu, Kosjeriću, Kragujevcu. To ste mogli da vidite. U Novom Pazaru je već zamenjena.
Dakle, u 38 jedinica lokalne samouprave širom Srbije smo to već uradili, a negde su upravo radovi u toku. Svakako da smo za sledeću godinu ostavili još više sredstava na toj poziciji kao jedan pokazatelj da su jedinice lokalne samouprave dobro reagovale. Ovo sa Nišom, je jedan izuzetak, ali generalno, svi spremaju projekte i javljaće se da iskoriste tu mogućnosti. Za pošumljavanje, upravo sezona sadnje sada kreće, tako da očekujemo u narednih mesec dana da pošumimo sve one opštine koje to još nisu učinile. Naime, 150. hiljada sadnica će biti putem konkursa podeljeno širom Srbije.
Još jednom da naglasim da čišćenje istorijskog otpada je takođe izuzetno znači u suzbijanju aero zagađenja i zagađenja vode i zemlje i da ćemo nastaviti i sledeće godine da odvajamo sredstva sa sve ono što je neophodno, i što nam opštine i gradovi budu kandidovali kao svoje projekte koji su potrebni za bolji život svih građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Replika.

Zahvaljujem se, ministarka.

Ono što sam pitao jutros, i govorio sada, ja vama verujem i znam da vi radite svoj posao na najbolji način, to je vidljivo. Sve one stvari koje su rađene prethodnih godina, to je vidljivo. Ja sam više puta govorio o tom otpadu, hemijskom otpadu koji je bio u elektronskoj elektrani u Nišu, koji ima i neke kancerogene materije, koje su veoma opasne. To je velika stvar što to radite i svaka vama čast.

Inače, vezano za ta individualna ložišta, na tome mi moramo svi više da radimo, o tome moramo više govoriti, jer ono što je bitno Niš je konkurisao, opredelio sredstva, ali sada neke stvari moramo više biti sa građanima Niša i sa svim tim ljudima iz lokalnih samouprava koje tamo rade, koji tamo žive, da oni moraju biti bolje obavešteni. Normalno da se na tim konkursima konkuriše. Velika stvar jeste to što se radi za rešavanje tih otpadnih voda inače, ja sam iz Svrljiga, to je opština koja se nalazi na 20-ak kilometara od Niša, mi smo dobili sredstva za rešavanje kanalizacione mreže, dobili sredstva da odradimo i kolektor otpadnih voda. Otpadne vode rešavamo na taj način i to je preduslov za našu zdravu sredinu, za naš zdrav život. Niš, Svrljig, i ostale opštine će sigurno narednih godina biti mnogo aktivnije.

Još jednom vam zahvaljujem, znam da ste vrlo aktivni, svoj posao radite na najbolji način. Ono što radimo mora biti vidljivo, ali sa druge strane ja sam kao poslanik morao o tome nešto da kažem, ne zbog toga da kritikujem, jer sam hteo da čujemo ove stvari koje sada vi govorite, a to moraju da čuju i ostali građani na teritoriji jugoistočne Srbije.

Hvala još jednom, a ja ću podržati sve ove predloge i siguran sam da ćemo naredne godine, pošto su duplo veća sredstva dobijena za zaštitu životne sredine i ekologiju, na tome ćemo svi zajedno raditi i na svakom mestu moram biti prisutni da ljudima prenesemo određena saznanja.

Pozivam vas, kao nadležnu ministarku da dođete do jedne male sredine, Svrljig, a ja kada kažem najlepša opština u Srbiji, to zaista i mislim, ali nama treba sigurno još pomoći. Sada smo dobili četiri i po miliona evra za rešavanje kanalizacione mreže i to radimo zajedno sa ministarstvom, zajedno sa ljudima iz naše države. Još jednom svaka čast vam i na tome moramo da nastavimo da radimo za dobrobit svih građana u našoj Republici Srbiji.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik, Vladan Glišić. Izvolite.

Godine 2009. kako naprednjaci vole da kažu, žuti režim je donosio Zakon o biocidnim proizvodima po diktatu iz EU, na osnovu direktive koje im je EU rešavala tu oblast. Mi sada donosimo isti zakon, po istom diktatu samo uredbe EU koja rešava tu oblast.

Opšte je poznato da ljudi koji pripadaju narodnoj mreži, ja koji pripadam toj organizaciji i toj vrsti političkog pokreta i političke javnosti, nismo raspoloženi za taj snishodljiv odnos prema EU. Ima hiljadu razloga i pet minuta nije dovoljno da ih nabrajam, ali u ovoj oblasti, oblasti ekologije jedan ozbiljan razlog stoji kao slon među svima nama, a često političke elite iz opozicije i iz vlasti pokušavaju to da ne vide, a to je ekocid koji je izvršen od vojnoj krila Brisela, a to je NATO, 1999. godine.

Oni su Kosovo i Metohiju i Vranjski kraj, gađali osiromašenim uranijumom, a severne krajeve su gađali po mapi hazarda, gađali su petrohemijska postrojenja, hemijsku industriju, trafostanice. Izazvali su ekocid velikih razmera i dan danas niko to nije istražio do kraja.

Tačno je da je u sled toga nastala epidemija kancera, o kojoj takođe ne pričamo. Tačno je da je taj odnos prema ekocidu iz 1999. godine prava vododelnica koja razne ekološke organizacije, pokrete i stranke opredeljuje da li su iskreni u odbrani ekologije ili samo služe interesima onih koji su kao Joška Fišer, 1999. godine sa mahanjem zelenom bojom i sa ekologijom u ustima odobrili da njihove trupe i njihovi ljudi, njihovo vojno krilo izvrši ekocid na našem prostoru.

I to je tačno, i kao što među nama među opozicionim redovima ima raznih ljudi, raznih ideja, kao što ja nikad ne krijem da mi nije problem da podržim nešto što vladajuća većina radi, kao što mi danas nije bio problem da glasam za predlog gospodina Komlenskog da se stvori komisija koja će utvrditi broj žrtava NATO agresije, a vi niste glasali za to iako je to vaš poslanike. Kao što mi nije bio problem da glasam za predlog gospodina Linte koji želi da zaštiti naše ljude iz Krajine, a vi niste glasali za to, iako je to vaš poslanik. Znači, kao što mi to nije problem, nije mi problem ni da vas podržim u onome što ste u pravu.

U pravu ste da mnoge ekološke organizacije su samo produžena ruka nemačkih Zelenih, koji su samo produžena ruka američkog uticaja na ovom prostoru. Znači, nemaju pravo da se zaklinju u ekologiju, ako rade za interes onih partija koje ih budžetiraju, a koje su 1999. godine podržale ekocid na našem prostoru.

Ali, taj odnos prema toj 1999. godini, to je dobra vododelnica i za SNS, i kao što mnoge stvari radite samo iz marketinga i propagande, tako ste i 2017. godine krenuli da formirate Komisiju za istraživanje posledica NATO bombardovanja. Na čelu Komisije, doktorka Dana Grujičić, pravi čovek na pravom mestu, tri vaša ministarstva su to podržala, ali na kraju, kada je trebalo to da se finišira, da se formalizuje premijer, tadašnji i današnji, gospođa Brnabić nije potpisala taj dokument i formalno je to ostalo nerešeno pitanje.

Zašto niste spremni da istražite posledice NATO bombardovanja? Zašto niste spremni da istražite posledice u broju identitetu žrtava? Zašto niste spremni da istražite posledice u ekološkom smislu? Možda zato što ste zagledani u EU i dalje radite isto onu agendu - EU nema alternativu, koju su radili i žuti, kako ih vi zovete.

Neću da budem nepravedan. Naravno da je lako sa pozicije opozicionog poslanika biti oštar prema EU. Vi imate veću odgovornost i zato morate da pazite kako se prema njima odnosite, ali ako jednog dana budem u poziciji vlasti, zalagaću se za nešto što se zove – kritičko preispitivanje našeg puta u EU. Znači ne reći ne EU. To izgleda lako i neodgovorno, ali treba da preispitamo šta smo mi to izgubili od našeg interesa u dodvoravanju EU.

Pa, na primer, kao što Republika Srpska traži da se vrati sve na Dejtonsko podešavanje, tako bi i mi trebali da tražimo da se sve vrati na Rezoluciju 1244 i da se zahvalimo EU na posedovanju u jednom Briselskom procesu koji je potpuno izgubio smisao.

Hvala.