Hvala.

Molio bih vas samo da se uklopite u pet minuta, da ne zloupotrebljavate moju dobrotu.

Kada je reč o ovom delu sednice, ovaj deo sednice je deo pre otvaranja rasprave. Na ovaj deo sednice se ne odnose mogućnosti replika, povrede Poslovnika i svega ostalog. Znači, istrpite svakog ko nešto kaže, imate raspravu, to je i svrha parlamentarizma.

Idemo sada dalje. Samo bih postavio pitanje, pošto se gospodin Birmančević javio, jeste li vi ovlašćeni u ime grupe pošto je Ljubiša Stojmirović ovde napisan?

Ako je prof. Stojmirović, izvolite. Samo se prijavite.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću danas moja tri pitanja postaviti svim onim pravdoljubivim i čestitim ljudima od Narodne banke do najnižih organizacionih jedinica koje imaju dobru volju i želju da pomognu da se reše jedni ovako sitni problemi kao što su ovi koje ću ja navesti.

Ne bih voleo da mi njihov odgovor bude da to ne može da se reši, jer ako jedna Francuska može da menja boju zastave, zašto mi ne bismo mogli da rešimo jedan ovako mali problem koji se odnosi na ukidanje jednog da li je zakon, da li je propis, ali nadam se da ćemo se tu dogovoriti.

Zajedno sa dvojicom mlađih ljudi putujem po Srbiji i mi zajedno poklanjamo knjige, bibliotekama, školama, pojedincima, itd. u želji da barem malo doprinesemo razvoju kulture i obrazovanja. Na tim putovanjima srećemo se sa mnogo ljudi. Do sada smo razgovarali sa više od 3.000 ljudi i oni su iznosili svoje probleme i molili su nas da pomognemo koliko možemo da se reše ti problemi.

Danas ću navesti tri problema, a prvi od tih problema je problem sa kojim su suočeni ugostitelji koji rade u ugostiteljskoj delatnosti. Oni imaju jednu malu mukicu i postoji neki propis i ne znam ni ja da li je zakon da im se zbog određenih propusta koje naprave u poslovanju zatvara objekat i zabranjuje im se rad na 10, 20, 30 dana i oni mole i predlažu da se ukinete taj propis da im se zabranjuje rad jer je to protivustavno, jer je to neljudski, nehumano itd. Neka se povećaju te kazne i neka budu dva puta, tri puta i ne znam ni ja koliko puta veće, ali da im se dozvoli da nastave da obavljaju svoju delatnost, jer taj prestup nisu učinili svi, učinio je jedan pojedinac. Zbog tog jednog pojedinca država gubi jer ona u tom periodu od 10, 15 i više dana ne može da naplaćuje svoje obaveze, gube zaposleni jer ne mogu da primaju svoje zarade i ne mogu da izdržavaju svoje porodice. Nadam se da će biti mudrosti, da ćemo uspeti da rešimo taj problem.

Drugi problem je skoro identičan. Odnosi se na one koji se bave poslovnima tehničkog pregleda. Oni su u prethodnom periodu imali silom zakona, normalno, obavezu da osavremene svoje aparate i sredstva sa kojima rade, pa su na tom poslu, kažu, morali da ulože od 15 do 20 hiljada evra, ali to neka bude da je doprinos bezbednosti saobraćaja. Nemaju ništa protiv, ali i oni imaju istu tu muku gde im zbog određenih propusta inspekcija ili ko je već nadležan zabranjuje rad mesec, dva, tri, ne znam ni ja koliko ide. Isti slučaj kao i ovaj prethodni. I oni mole neka se povećaju kazne, neka ih kazne i tri puta i pet puta više, ali da im ne zabranjuju da rade, da ih puste da obavljaju tu svoju delatnost jer na taj način gubi država, gube i njihovi zaposleni, a gubimo i mi građani koji smo njihovi komitenti, mušterije itd. jer vidite i sami da je veoma teško zakazati da odete da obavite taj tehnički pregled.

Treći problem je najveći problem, problem protiv koga su se veoma mnogo građana nama obratili i žalili. To je jedno zločinačko, banditsko, lopovsko, kriminalno postupanje banaka prema građanima, odnosno stanovnicima Srbije koji koriste njihove usluge.

O čemu se radi? Banke izmišljaju stalno neke nove namete, neke ne znam ni ja bezvezne usluge kojima na kraju krajeva u najgorem slučaju, ako bih mogao da kažem, deru kožu građanima sa leđa. Jedan od najnovijih primera na koji su nam se žalili građani je taj što banke naprave ugovor sa prodavcima, trgovcima, proizvođačima itd. gde banke i ti proizvođači naprave međusobni ugovor gde banke pomažu njima da se ta roba prodaje na kredit i onda oni to plasiraju građanima sa reklamom bez ikakve kamate, bez ikakvog učešća, bez ičega možete na tri rate, šest, 12, 15, 18 rata, nije ni važno. Građani nasednu na priču, a banke u međuvremenu naplate od tih svojih komitenata za svoju uslugu određenu proviziju ili ne znam kako to već ide.

Sada se lopovski nastrojeni stručnjaci u bankama dosete pa kažu – sada svakom od kupaca koji je kupio tu robu 50 dinara po rati i naplaćuju im nešto što ne bi smeli da im naplaćuju jer to nije bilo u vremenu kada su oni počeli da koriste tu uslugu, to nije uopšte postojalo.

Smatram da to nije korektno i da to Narodna banka ili ko je već nadležan treba da pročešlja, da ne dođe opet do toga da advokati moraju da zastupaju građane u ostvarivanju njihovih prava itd. Pogotovo u ovim teškim vremenima kada nas muči ova korona moramo da budemo fleksibilni i da iznađemo načina da omogućimo ljudima da što lakše i bolje završavaju svoje poslove.

U cilju podrške građanima, ugostiteljske delatnosti i ovih koji se bave tehničkim pregledima ja ću učiniti jedan gest dobre volje, a u cilju toga što smatram da ovo što rade banke je nepošteno, učiniću jedan protesni gest, obrijaću bradu već danas ili sutra kao moj mali doprinos da se ovaj problem reši.

Hvala vam puno. Izvinite što sam prekoračio vreme.

Kada je profesor u pitanju imam razumevanja. Pet minuta je stvarno malo za jednog profesora.
Pošto se više niko nije javio za reč povodom člana 287. Poslovnika, po tom osnovu, nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o tačkama 5. i 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, i Zoran Lazić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova.
Niste nam najavili dame koje dolaze. Ja bih protestvovao zbog te diskriminacije, ali imaću razumevanja.
Molim poslaničke grupe da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom.
Saglasno članu 170. stav 1. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Pre nego što zamolim predlagača da obrazloži predloge ja bih vas samo obavestio, shodno našem dogovoru sa Kolegijuma, da ćemo mi raditi danas i sutra.
Znači, sutra je predviđeno glasanje. U četvrtak ne bismo radili, zato što smo ovu sednicu preneli iz prošle nedelje. Nastavak će biti sledećeg utorka, gde počinjemo raspravu o budžetu i nizu zakona koji su vezani za budžet.
Želim samo da vam skrenem pažnju na to da ćemo 25. novembra imati zakon o referendumu, a da ćemo 29. novembra biti izbor novih članova Republičke izborne komisije. a 30. novembra Predlog ustavnih amandmana.
Moram da kažem, pošto me Marijan ovde provocira za 29. novembar, da su predstavnici Vlade predložili da 29. novembra raspravljamo o ustavnim promenama, ali ja, iako sam bivši komunista i socijalista, nisam se složio sa tim i neće biti 29. novembra, nego će biti 30. novembra. Tako da imate u vidu.
Ovo sve govorim zbog toga da bismo stigli. Predviđeno je da 16. januara bude referendum o ustavnim promenama. U tom smislu je važno da završimo na vreme sve ono što smo imali u planu.
Takođe, vezano za prenose RTS-a i nekih ugovorenih obaveza, itd, o tome ćemo kad bude predlog budžeta za sledeću godinu, jer ne možemo mi da dajemo 80 miliona godišnje RTS-u, a da onda zavisimo od toga da li će petlići u nekim kategorijama da igraju na nekom međunarodnom takmičenju, i to ne naše reprezentacije, i da ne bude prenosa sednica Narodne skupštine na RTS-u. Tako da, u svakom slučaju, da sad ne govorimo o tome, neće biti danas od 11.00 do 12.00 časova prenosa zasedanja i od 13 časova i 50 minuta.
Idemo dalje.
Reč ima Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, predstavnik predlagača.
Zatim, izvestioci nadležnih odbora, pa onda predstavnici poslaničkih grupa.
Izvolite, ministre.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo i gospođe potpredsednici, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom smo pred vama i još jednom dolazimo pred vas sa sporazumima, sa predlozima sporazuma koje ćete, nadam se, podržati i prihvatiti, a koji će na bolje menjati život naših građana, ali isto tako i svih onih koji u dobru žive sa Republikom Srbijom.
Pred vama je danas Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu i Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom.
Donošenje ovih predloga, donošenje zakona omogućiće da bolje sarađujemo, da pomažemo jedni drugima, a više od svega pomoći će našim građanima da ostvaruju svoja prava.
Poznato vam je, dame i gospodo, da je predsednik Republike Srbije u Skoplju 29. jula 2021. godine zajedno sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije i premijerom Savete ministara Republike Albanije, premijerom Saveta ministara Republike Albanije potpisao set od tri sporazuma – Sporazum, koji je pred vama, o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji i omogućavanja uvoza, izvoza i protoka robe na zapadnom Balkanu i Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Iza ovih velikih reči i dugačkih rečenica zapravo se krije ili se ne krije ništa, naravno, ali stoji jedna istorijska misao sa kojom mi Balkanci živimo već vekovima, stoji istorijska misao sa kojom mi Balkanci treba da formiramo sopstvene politike, a to znači Balkan Balkancima. To znači da smo mi ti koji treba da uređujemo način života za nas i našu decu, da smo mi ti koji ćemo prostor koji zovemo Balkanom omeđijati našim interesima i ne čekati da neko dođe da to uradi za nas.
Sve zemlje o kojima govorimo su zemlje koje žele da postanu članice EU. Da li će EU ikada želeti da se proširi na zapadni Balkan veliko je pitanje. Zašto bismo mi to čekali? Zašto bismo mi čekali da nam ovde dođe neko iz Brisela i da nam kaže da treba da ubrzamo protok robe i kapitala? Zašto bismo mi čekali da neko ovde dođe i da nam kaže – hajde da ubrzamo mogućnost kretanja ljudi? Zašto bismo mi čekali na Brisel ili nekakvu Vladu, izbore nekih drugih zemalja da nam kažu kako treba da radimo i kako treba da živimo? Ovo je naša potreba.
Da li se to sviđa nekome spolja, ne znam. Da li je to ono što želi EU od nas, ni to ne znam, ali znam da građani ovih zemalja imaju potrebu da se brže kreću, da jednostavnije trguju i da žive bolje. Svako upoznavanje je dokaz snage onog ko upoznavanje nudi. Srbija nema čega da se plaši. Želimo da otvorimo naše granice, želimo da otvorimo naše puteve, želimo da otvorimo i druge granice i druge puteve za naše privrednike i za našu robu. Ono što mi stvaramo i što proizvodimo.
Kada god smo bi Balkanci odlučivali sami o sebi, živeli smo u miru. Kada su nam dolazili spolja, ginuli smo i ratovali za njihove interese, ginuli smo i ratovali za njihova bogatstva. Vreme je da sami odlučujemo o sebi.
Predsednik Aleksandar Vučić je jedan od poslednjih suverenih, slobodnih, nezavisnih lidera u Evropi. Zato i može da ponudi Balkan Balkancima, zato i može da ponudi otvaranje, razgovor, zato i može da ponudi zajedničko tržište, zato može da ponudi otvaranje granica. Zato što ne mora da pita nikoga da li mu je to dozvoljeno ili nije, a oni koji nisu pristupili ovom sporazumu najbolje znaju koga su pitali, pa im je rečeno da možda i ne treba da budu tu. Bez obzira što je u interesu svake od zemalja kojima je ovo ponuđeno, da bude ovde.
Dakle, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja se nadam da ćete podržati ovaj sporazum i da ćete prepoznati konkretne koristi naših građana i potrebu da naši građani žive bolje i jednostavnije.
Takođe, pred vama se nalazi i jedan veoma važan Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa NRK. Sporazum je potpisan 27. maja 2021. godine i navedeni sporazum je rezultat težnje dve strane da svojim državljanima koji borave na teritorijama druge strane, olakšaju postupak dobijanja vozačke dozvole. Stvar je veoma jednostavna, mogućnost da naši državljani kada odu u Kinu ne moraju da polažu ni teorijski, ni praktični deo, dovoljno je da uz odgovarajuću dokumentaciju, bez ikakvih troškova se prijave nadležnom organu i dobiju vozačku dozvolu. Isto važi i za državljane NRK koji žive sa nama i kraj nas i mogućnost da njihova vozačka dozvola bude priznata u našem sistemu, da važi pod potpuno istim pravilima. Korist je i za jedne i za druge, korist je za svakog pojedinca, ali i govori o odnosima dve zemlje. Govori o očekivanjima dve zemlje, jedne od drugih, govori o očekivanju da će naša privredna, ekonomska, pa i politička saradnja biti sve snažnija, sve izraženija. Samim tim, da će se sve više ljudi kretati na teritoriji obe zemlje.
Biću vam zahvalan ukoliko podržite i ovaj sporazum i omogućite našim državljanima da vrlo brzo dobiju vozačku dozvolu u Kini i naravno, kineskim državljanima da se u Republici Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, da mogu da žive, rade i da imaju što manje prepreka, a što više otvorenih mogućnosti. Dame i gospodo, drugarice i drugovi, radujem se našoj današnjoj raspravi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Jako kratko, kako smo i čuli danas, razmatramo dva sporazuma od kojih prvi o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom. To jasno svedoči o korektnom i, da kažem, partnerskom odnosu koji naše dve zemlje tradicionalno neguju.

Narodna Republika Kina, imam potrebu to, gospodine ministre, da istaknem, je mnogo puta do sada pokazala da je iskreni prijatelj Srbije, i drago mi je što taj naš odnos nastavlja da se razvija u tom duhu, u duhu naše zajedničke saradnje, jer ne zaboravimo da je, između ostalog, Narodna Republika Kina prva, ili među prvima, pritekla u pomoć Srbiji na samom početku kovid pandemije donirajući ne mali broj i vakcina i medicinske opreme i medicinskih sredstava itd, na čemu smo im neizmerno zahvalni.

Naravno da je važno da neprestano radimo na jačanju značaja uloge Republike Srbije kada govorimo o svetu, ali još značajnije je da težimo unapređenju i saradnji sa zemljama u neposrednom okruženju. Kako ste i vi malopre to lepo rekli, dakle, Balkan balkanskim narodima, a rekao bih da je naročito važno ako imamo u vidu koju vodi SNS, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, jer videćemo da ta politika koja nastoji da na jednom racionalnom i pre svega partnerskom odnosu izgradi viziju upravo tog otvorenog Balkana.

U tom smislu treba posmatrati i ovaj sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu, a koji je i deo inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića - Otvoreni Balkan. Ovim sporazumom sve strane potpisnice obavezuju da će priteći u pomoć jedna drugoj u slučaju katastrofa, i na taj način gradimo odnose u kojima, nadam se, nećemo jedni druge gledati kao rivale, nećemo jedni druge gledati kao suparnike, već kao komšije, dobre komšije, bliske prijatelje, koji jedni drugima priskaču u pomoć kada je to potrebno.

Imali smo iskustva, ministre, pre samo nekoliko meseci, u kojima je Srbija poslala pripadnike MUP-a da pomognu Severnoj Makedoniji da se izbori sa vatrenom stihijom, sa požarima. Ali, uvek kada su na dnevnom redu Narodne skupštine predlozi akata iz oblasti MUP-a, dobra je prilika i da istaknemo koliko je Srbija uznapredovala u oblasti bezbednosti.

Imali smo prilike da se kroz vežbu „Sistem 2021“ uverimo koliko je Srbija spremnija, organizovanija i snažnija, nego što je to, slobodno mogu reći, ikada bila u prošlosti. Želim u lično ime da vam čestitam ministre na tome, ali takođe bih želeo da vam čestitam i na dobroj organizaciji od pre nekoliko dana, kada smo imali jedan nemili događaj, kada je grupa nekih koji se lažno predstavljaju kao nekakvi građanski aktivisti, a u pitanju su sve do jednog partijski aktivisti, pokušali da naprave incidente u Beogradu, jedna od njih je bila nažalost i poslanik u Narodnoj skupštini, Aida Ćorović, koja je divljala po gradu, bacala jaja po zidovima zgrada. Zahvaljujući dobroj organizaciji i hitroj reakciji upravo MUP-a, sprečeni su bilo kakvi incidenti, sprečeno je bilo kakvo nasilje i zaista to želim da pohvalim i da vam čestitam.

Na kraju, uveren sam da će narodni poslanici u danu za glasanje imati razumevanja za sve ove argumente i da će podržati ove predloge sporazuma.

Zahvaljujem.

Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, pre nego što počnem da govorim o današnjem dnevnom redu, želim kao šef poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke, kao i potpredsednik Stranke pravde i pomirenja i jedan od najbližih saradnika rahmetli predsednika muftije Muamera Zukorlića, da se zahvalim svima vama na izrazima dubokog saučešća, podrške, gde ste u najtežim trenucima za naš narod, za našu stranku, i za nas pojedinačno i poslanike i funkcionere i članove i simpatizere Stranke pravde i pomirenja, zaista učinili sve što ste mogli da nam taj bol, ogroman bol, ogromnu prazninu, ogroman gubitak učinite lakšim.

Želim u ime porodice, u ime stranke poslaničke grupe, u ime islamske zajednice da se zahvalim svim građankama i građanima što su prisustvovali dženazi, uputili telegrame saučešća, komentarisali putem socijalnih mreža. Ako se to očekivalo, i možda mogu dati sebi za pravo da kažem, i bila obaveza bošnjačkog naroda, jer je rahmetli predsednik Zukorlić bio i verski i politički duhovni, nesporni lider Bošnjaka Muslimana, ne samo u Srbiji, već na Balkanu, svakako nas je posebno ganula osećaj i emocije koje smo dobili i videli iskrene emocije, iskrenu tugu od naših komšija pripadnika sprskog naroda.

Posebno želim da se zahvalim našim komšijama u Sandžaku, pripadnicima srpskog naroda u Novom Pazaru, Prijepolju, Priboju, Kraljevu, Raškoj, Vrnjačkoj Banji, ali i čitavoj Republici Srbiji koji su prisustvovali sahrani, upisivali se u knjige žalosti i na taj način iskazali svoj pietet prema rahmetli predsedniku.

Nije ni dženaza se završila, a mogli smo da vidimo naslove u pojedinim medijima, citiraću koliko se sećam – mrtav Zukorlić Beogradu ne treba. Ne znam zaista kome je trebao takav tekst, tekst potpuno neistinit, tekst koji očigledno ima za cilj da poseje neko seme mržnje.

Hoću posebno da se zahvalim predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću na saučešću i pozivu podrške koju je uputio porodici rahmetli predsednika naše stranke Zukorlića, na činjenici da je njegov lični izaslanik, naš prijatelj, gospodin Darko Glišić bio na dženazi, da je delegacija parlamenta Republike Srbije prisustvovala dženazi, da nema ni jedne stranke parlamentarne koja nije imala svoje predstavnike na toj dženazi.

Zašto ovo govorim? Govorim i zbog poštovanja i zahvalnosti koje osećam i želim da prenesem šta osećaju naši članovi i naš narod, ali hoću da pošaljem poruku da politički testament koji je ostavio rahmetli predsednik Zukorlić jeste politika pomirenja i ona se manifestovala i na njegovoj dženazi. To je nešto što ćemo mi permanentno, dosledno i suštinski, ako Bog da, i u narednom periodu kroz partnerske odnose sa SNS i sa svim drugim partnerima nastojati da sprovodimo.

Očigledno je nekom bio za cilj da pokaže da je politika koju je rahmetli predsednik vodio bila pogrešna, pa otud ti naslovi da on nije imao sagovornike. Rahmetli predsednik Zukorlić je imao svoje sagovornike, imao je partnere i to se moglo osetiti. Čuli smo jedno retorsko pitanje, kako Bošnjaci žive u Republici Srbiji?

Ja mogu da kažem, hvala Bogu dragom, iz dana u dan, sve bolje.

Sećam se, i to je bio otprilike i povod i zašto je rahmetli akademik Zukorlić ušao u politiku i ja sa njim kao njegov đak još iz srednje škole, za vreme nekih drugih vlasti bila su ugrožena ljudska prava svih građana i Bošnjaka. Međutim, od 2012. godine, kada smo imali promenu vlasti, stvari su počele da se popravljaju. Prvenstveno zato što je akademik Zukorlić imao svoje sagovornike i prijatelje u Beogradu, sa kojima su realizovani kapitalni projekti koji su pokazali da su Bošnjaci u Republici Srbiji ravnopravni i da neke nepravde koje su učinjene u nekim prethodnim režimima polako se ispravljaju.

Hoću da kažem da smo mi danas slobodni građani koji vole ovu zemlju, slobodni građani koji ovu zemlju doživljavaju kao svoj dom. Nigde nije idealno. U našim porodicama imamo situacije gde se otac i sin, majka i ćerka po nekim stavovima razlikuju i mimoilaze, ali ono što je politički testament akademika Zukorlića jeste da te naše razlike moramo da rešavamo u institucijama, moramo da rešavamo dijalogom. Možda je to čovek od koga sam najviše saveta dobio i koji je uvek podvlačio dostojanstvo. Danas kada sam slušao ovde neke dijaloge, razgovore, stavove, on je toliko insistirao na dostojanstvu i na autentičnom stavu, a kada stav izneseš onda ga brani. Nemoj izneti stav, nemoj nekog verbalno napasti, neki rafal verbalni ispaliti, pa onda preko vrata izaći. Ostani i brani taj stav, ako si zaista ubeđen u ono što govoriš.

To ne mogu građani sada da vide, da oni koji zarad dnevne politike izbace par nekih parola, vrlo brzo izađu. Moji stavovi, stavovi naše stranke su potpuno jasni. U nekim stavovima smo saglasni svi, u nekim se razlikujemo. Zato imamo taj politički pluralizam i zato svi mi imamo svoje političke opcije, ali našli smo jedan zajednički sadržalac naše politike, a jeste borba za sve građanke i građane da ovu zemlju osete kao svoj dom, da svi imaju ista prava, da imamo borbu protiv kriminala i korupcije, da imamo ekonomski prosperitet i razvoj.

Bože moj, više puta sam diskutovao ovde, nismo se saglasili, ali nikada nisam izašao iz ove sale dok sagovornik sa kojim debatujem ne bi završio svoju debatu. To govorim zbog mojih Bošnjaka u Sandžaku, da bi videli ko i na koji način ih predstavlja. Ne možemo mi još dugo vremena, a možda i nikada više, imati predstavnika kakav je bio rahmetli predsednik Zukorlić. Ali, naša obaveza, njegovih saradnika, učenika i prijatelja, jeste da nastavimo njegovu političku misiju.

Ono što hoću posebno da istaknem, jeste da stvari za koje se on borio, a to su autonomna, jedinstvena islamska zajednica, povraćaj vakufske imovine, rešavanje pitanja internacionalnog univerziteta se permanentno rešavaju, uz partnerski odnos sa Vladom Republike Srbije. To je dokaz slobode u kojoj mi živimo.

Da li bi to moglo brže da ide? Naravno, moglo bi brže da ide. Da li stvari mogu da budu bolje nego što jesu? Svakako bi mogle da budu bolje, ali mi nemamo neko idealno savršeno društvo, naprosto se borimo da stvari pomeramo u pravom smeru i mislim da to svakodnevno radimo.

Želim svima vama, poštovane koleginice i kolege, da se zahvalim na podršci koju ste nam pružili, svim predstavnicima Vlade, izvršne, zakonodavne vlasti, predstavnicima diplomatskog kora. Podršku koju smo dobili, prvenstveno od predsednika Republike Srbije, nije ona samo reč utehe za porodicu akademika Zukorlića, to su reči utehe za naš bošnjački narod i to naš narod treba da zapamti i dobro dobrim da vrati.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, Sporazum o prirodnim katastrofama na zapadnom Balkanu, drago mi je što je ministar policije danas sa nama. Mislim da je ideja otvoreni Balkan nešto što ima apsolutnu bezrezervnu podršku naše stranke. Verujem da će i ljudi u Bosni i Hercegovini i u drugim zemljama u regiji shvatiti koliko je ta ideja važna i koliko je važno da se okrenemo jedni ka drugima, i kada je u pitanju borbe protiv katastrofa, bilo prirodnih, bilo nekih drugih, bilo borba koju imamo u ovoj pandemiji, bilo kada je u pitanju ekonomija i povezivanje kompanija koje regionalno deluju.

Ono što hoću, jeste da još jednom podsetim da u vreme pandemije, koja je apsolutno najveća globalna katastrofa koja je mogla da nas zadesi, država Srbija se ponašala zaista dostojanstveno, prijateljski i u cilju sprovođenja politike pomirenja, pomagala zemljama u regiji.

Hoću da istaknem jednu inicijativu akademika Zukorlića koji je permanentno razgovarao sa predsednikom Republike Srbije da se pomogne Bosni i Hercegovini, sećam se poziva gradonačelnika iz Goražda, i ta pomoć bi uvek stizala. To je politika koju je on vodio, ali bogami to je i politika koju vodi ova Vlada. Koliko god hoćete da vam se neko ne sviđa, da ga napadate, rezultati su ono što ostaje iza nas.

Hoću da odam priznanje našim vatrogascima koji su jako bili aktivni i pomagali građankama i građanima u Grčkoj i da odam priznanje Ministarstvu unutrašnjih poslova. Višedecenijski problem vatrogasnog vozila u Novom Pazaru je rešen. To je bio jedan ogroman problem koji je odnosio ljudske žrtve. Nisu imali adekvatne uvijete za rad, a sada je to rešeno. Ali, zamoliću predstavnike Ministarstva da još više obrate pažnju kada su u pitanju naši vatrogasci i sredstva sa kojima oni funkcionišu.

Hoću da podsetim na jednu dilemu koja se permanentno pojavljuje u našem društvu, da nam otprilike kada nam reke zimi zalede trebaju ledolomci, a da je etika da kada imamo požare trebaju nam kanaderi. Znam da se i o tome razmišlja, ali mislim da bi bilo važno da sada i javnost i nas upoznate dokle se stiglo, da li imamo nabavku i ledolomaca i kada su u pitanju helikopteri itd, jer živimo, ja dolazim iz Sandžaka, to je jedan planinski kraj, i kada se tu dese požari onda oni danima i danima traju i ugrožavaju i ljetinu i ljude jer ne mogu da vozila dođu do tih područja.

Što se tiče Sporazuma kada su u pitanju vozačke dozvole između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, apsolutna podrška. Veliki broj poslovnih ljudi iz Kine je dolazio u našu zemlju, ali i naši ljudi putuju u Kinu i razvija se živa ekonomska delatnost.

U danu za glasanje glasaće poslanička grupa za ove predloge. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Ja vam se zahvaljujem na podršci i razumevanju. Samo ukratko, što se tiče ledolomaca, ledolomce nabavlja Ministarstvo poljoprivrede, ne mi, i koliko znam u toku jeste nabavka, biće i ledolomaca.
Što se tiče kanadera, kanader je avion koji nikako ne bi odgovarao nama za naš prostor. To se radi za more, treba vam more da imate kanader. Ono što mi radimo, što nabavljamo, nabavljamo helikoptere „kamov“ ruske proizvodnje, vatrogasne helikoptere, a svi naši postojeći helikopteri su već predviđeni, odnosno najveći deo njih je već predviđen za mogućnost da može da nosi vedro i da učestvuje u gašenju. Na primer, mi smo baš u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj koristili naše helikoptere sa vedrom. To je taj sistem. „Kamov“ bi bio, naravno, veliki napredak i bio bi mnogo bolje rešenje, ali o tome u ovom trenutku pregovaramo.
Mi objektivno čak povećavamo naše kapacitete, možda i više nego što je potrebno za našu zemlju, ali hoćemo regionalno da možemo da delujemo, jer znate, sa klimatskim promenama, ovim katastrofama, nijedan čovek, pa nijedna zemlja nije ostrvo, potrebno je moći iskoračiti i pomoći jedni drugima, kao što smo vrlo efikasno pokazali. Tamo nastavljamo sa ulaganjem, u to možete biti sigurni, kao što znate, i u Novom Pazaru. Hvala.