Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o tačkama 7, 8. i 9. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Vukica Kužić, Snežana Bjelogrlić i Žak Pavlović, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, Predlog odluke o izboru predsednika sudova, o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Pitam predstavnike predlagača da li žele reč, da se obrate Narodnoj skupštini na početku rasprave?
Zahvaljujem.
Reč ima Snežana Bjelogrlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ja ću ime u predlagača Visokog saveta sudstva da obrazložim predloge.
Visoki savet sudstva je oglasio izbor predsednika za Osnovni sud u Kruševcu, Osnovi sud u Majdanpeku, Osnovni sud u Novom Pazaru i Prekršajni sud u Lazarevcu u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 48/21 od 13. maja 2021. godine.
Na oglas za izbor predsednika suda u Osnovni sud u Kruševcu prijavu su podnela ukupno 2 kandidata iz reda sudija.
Na oglas za izbor predsednika suda za Osnovni sud u Majdanpeku, Novom Pazar i Prekršajni sud u Lazarevcu prijavu je podneo po jedan kandidat iz reda sudija.
Visoki savet sudstva je sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju Poslova u sudu utvrdio na osnovu Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u Drugi ili Viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda.
U postupku predlaganja kandidata za predsednika suda uzete su u obzir ocene rada kandidata. Komisija Visokog saveta sudstva je vrednovala sposobnost kandidata za sprovođenje i organizaciju poslova u sudu na osnovu programa rada i razgovora sa kandidatom.
U skladu sa članom 70. Zakona o sudijama i pomenutim pravilnikom Visoki savet sudstva je pribavio i mišljenje o kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika.
Na sednici održanoj 14. oktobra 2021. godine utvrdio je Predlog odluke za izbor predsednika suda tako što se predlaže Slobodan Ivanović, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu za izbor predsednika Osnovnog suda u Kruševcu, Janja Tabaković, sudija Osnovnog suda u Majdanpeku, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Majdanpeku, Edin Hodžić, sudija osnovnog suda u Novom Pazar, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru i Orle Maslovarić, sudija Prekršajnog suda u Lazarevcu predlaže se za izbor predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu.
Znam da vi kod sebe imate biografije, ali samo ukratko ću zbog javnosti da kažem, da sudija Slobodan Ivanović, on jeste sudija Apelacionog suda u Kragujevcu, o tome smo nešto raspravljali na odboru, ali inače, živi u Kruševcu, nije iz drugog grada kako se to misli. Da kažem samo da je pripravnički staž obavio u Okružnom sudu u Kruševcu 1994. godine do 1997. godine kada je izabran za sudijskog pomoćnika, da je za sudiju Opštinskog suda u Kruševcu izabran 1. decembra 1998. godine.
Odlukom Visokog saveta izabran je na stalnu sudijsku funkciju Osnovni sud u Kruševcu počev od 1. januara 2010. godine. Poslovi vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu obavljao je u periodu od 20. decembra 2016. godine do 10. aprila 2018. godine. Odlukom Narodne skupštine izabran je za predsednika Osnovnog suda u Kruševcu. Na funkciju je stupio 11. aprila 2018. godine, a 11. decembra 2020. godine izabran je za sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu i postavljen za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu 8. apr8ila 2021. godine.
Prema mišljenju sednice svih sudija dobio je pozitivno mišljenje za izbor predsednika. Svaki put kada je ocenjivano od strane Komisije Visokog saveta sudstva dobio je ocenu - izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju, bilo da se radi o redovnom ili vanrednom vrednovanju.
Komisija Visokog saveta sudstva je u postupku predlaganja kandidata za predsednika suda utvrdila završnu ocenu pet, na osnovu programa rada i ocenu sa razgovora.
I, da dodam još nešto što možda nemate u materijalima. Za vreme trajanja mandata na mesto predsednika Osnovnog suda u Kruševcu Slobodana Ivanović, taj sud je više puta nagrađivan od strane Vrhovnog kasacionog suda u kategoriji za povećanje broja rešenih starijih predmeta, doprinosu unapređenju efikasnosti i kvaliteta sudskog sistema i za inovacije koje su doprinele poboljšanju rada suda.
Protiv kandidat je bila Jasmina Roganović koja je bila pripravnik od 1994. godine, od 1996. godine sudijski pomoćnik, tada u Opštinskom sudu u Kruševcu, od 1997. do 2000. godine, je bila zamenik predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Kruševac i od 23. oktobra 2000. godine sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kruševcu. Na sudijsku funkciju prvi put je izabrana u februaru 2016. godine, a 19. februara 2019. godine, na stalnu sudijsku funkciju. Dakle, nepunih pet godina je na sudijskoj funkciji.
Sudija Janja Tabaković je stara 43. godine. Pripravnički staž je obavila u Opštinskom sudu u Majdanpeku od 2003. do 2006. godine. Radni odnos na radnom mestu sudijskog pomoćnika u opštinskom sudu u Majdanpeku zasnovala je 29. septembra 2006. godine. Taj posao je obavljala do kraja 2009. godine. Od 1. januara 2010. do 31. decembra 2013. godine obavljala je poslove sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Negotinu. Poslove sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Majdanpeku počela je ponovo da obavlja 1. januara 2014. godine. Te poslove je obavljala do 8. aprila 2015. godine, jer je 9. aprila izabrana za sudiju Osnovnog suda u Majdanpeku. Odlukom Visokog saveta od 10. aprila 2018. godine stupila je na stalnu sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Majdanpeku. Ima opšte pozitivno mišljenje za izbor predsednika od strane sednice svih sudija tog suda. Svaki put je od strane Visokog saveta sudstva vrednovana ocenom – izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju. Komisija Visokog saveta sudstva za izbor je utvrdila završnu ocenu na osnovu programa rada i ocene sa razgovora.
Edin Hodžić, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru je star 45 godina. Pripravnički staž je obavio u Opštinskom sudu u Novom Pazaru i Osnovnom sudu u Novom Pazaru u periodu od 10. juna 2008. godine, do 1. maja 2011. godine. Radni odnos na radnom mestu sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Novom Pazaru zasnovao je 1. juna 2011. godine. Za sudiju Osnovnog suda u Novom Pazaru izabran je 14. aprila 2015. godine. Odlukom Visokog saveta sudstva izabran je 15. aprila 2018. godine na stalnu sudijsku funkciju u Osnovni sud u Novom Pazaru. Za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru postavljen je 12. aprila 2021. godine. Dobio je pozitivna mišljenja za izbor za predsednika suda na sednici svih sudija tog suda. Komisija Visokog saveta koja je vrednovala njegov rad svaki put ga je ocenila ocenom – izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju. Komisija Saveta koja se bavila izborom je utvrdila završnu ocenu pet na osnovu prosečne ocene programa rada i ocene sa razgovora.
Sudija Orle Maslovarić, sudija Prekršajnog suda u Lazarevcu je star 62. godine. Radni odnos na radnom mestu referenta za boračka i invalidska pitanja u Istoku zasnovao je 1. decembra 1986. godine. Potom je radio kao upravni inspektor u periodu od 1. februara 1989. do 29. decembra 2001. godine obavljao je poslove sudije za prekršaje u Opštinskom organu za prekršaje u Istoku. Za sudiju opštinskog organa za prekršaje u Lazarevcu imenovan je 30. decembra 2001. godine. Za sudiju Prekršajnog suda u Lazarevcu izabran je 1. januara 2010. godine. Od 1. januara 2013. godine je na stalnoj sudijskog funkciji u tom sudu.
Za vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu postavljen je 1. maja 2021. godine. Takođe ima pozitivno mišljenje na sednici svih studija i ocenjivan je ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“.
Za kandidata Orlana Slovanića Komisija VSS za izbor je utvrdila takođe završnu ocenu pet kao prosečnu ocenu za program rada i ocenu sa razgovora.
Kao što ste videli, jedino za Osnovni sud u Kruševcu imamo dva kandidata, a za preostala tri suda imali smo samo po jednog kandidata koji se prijavio na oglas.
Ja ću istovremeno i za sledeću tačku pročitati podatke.
Visoki savet sudstva je 16. aprila 2021. godine u Službenom glasniku oglasio i izbor sudija za Prekršajni sud u Preševu.
Prijave je podnelo ukupno devet kandidata, od toga iz reda sudijskih pomoćnika tri, iz reda advokata i ostalih lica šest kandidata.
Visoki savet sudstva je stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za Prekršajni sud u Preševu utvrdio na osnovu zakona i pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira. Dakle, 16. septembra 2021. godine sproveden je ispit za kandidate koji se prvi put biraju, a nemaju od ranije ostvarenu ocenu sa ispita za prekršajne sudove. Komisija Visokog saveta je potom obavila razgovor sa kandidatima i, u skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima rade u pravnoj struci.
Na sednici održanoj 14. oktobra 2021. godine Visoki savet sudstva je predložio da se za sudiju Prekršajnog suda u Preševu izabere Igor Nikolić, samostalni savetnik Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti u Vranju.
Igor Nikolić je star 42 godine. Radni odnos je zasnovao 1. jula 2005. godine kao pripravnik u Republičkom geodetskom zavodu. Sve vreme njegova karijera je tekla u tom organu, gde je napredovao do rukovodioca grupe za upravne poslove. Govori engleski jezik, poznaje rad na računaru.
Prema mišljenju direktora Republičkog geodetskog zavoda, poseduje ozbiljnost i profesionalizam u radu. Kvalitetno, stručno i profesionalno obavlja pravne poslove, te se smatra da je osposobljen i dostojan za obavljanje sudijske funkcije u Prekršajnom sudu u Preševu.
Na osnovu pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost za sudiju koji se prvi put bira, Igor Nikolić je položio ispit za prekršajne sudove i ostvario ocenu pet.
Zahvaljujem. To bi bilo sve.
Ako mogu još da dodam da očekujemo, ukoliko ima nekih osporavanja, da u skladu sa članom 201. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ta osporavanja budu izričito obrazložena.
Hvala vam.

Hvala, gospođo Bjelogrlić.
Da li reč želi izvestilac nadležnog odbora? Da.
Reč ima predstavnik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je ujedno i jedan od predlagača, narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni psolanici, dame i gospodo uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, i danas govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je sve predloge koji su danas na dnevnom redu i mi se nadamo da će kandidati dobro obavljati i savesno svoj posao, nakon što budu izabrani, naravno, u plenarnoj ovde sednici Narodne skupštine.

Upoznati ste svi da je pred nama referendum i da ćemo uskoro na drugačiji način birati sudije. To je svakako nešto što je pred nama, pre svega izmene Zakona o referendumu, a onda i 16. januara sam referendum i nadamo se da će i dalje da kontrolni paket bude zadržan i to je ono što je ustavnim amandmanima i predviđeno.

Kada je reč o Narodnoj skupštini, mi smo amandmane spremili i usaglasili sa Venecijanskom komisijom. Vodili smo jednu inkluzivnu raspravu.

Da podsetimo građane da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održalo čak 11 javnih slušanja. Imali ste 13 radnih sastanaka. Imali ste nekoliko sastanaka sa Venecijanskom komisijom. Dakle, u pitanju jeste bio jedan inkluzivan dijalog sa svima koji su zainteresovani bili da učestvuju kada je reč o ustavnim amandmanima i promenama koje su pred nama.

Često čujemo kritike da nije bilo dovoljno javne rasprave. Kaže da se to radi tajno, ispod žita, a naravno da to apsolutno nije tačno samim tim što su predstavnici vanparlamentarnih stranka, dakle vanparlamentarna opozicija koja nije imala dovoljno podrške naroda da uđe u Narodnu skupštinu, nisu imali ni 3%, pa su ipak dolazili i davali određene sugestije i mi smo na taj način pokazali demokratski kapacitet. Saslušali smo sve kritike i govorili smo na takav način da su svi mogli da iznesu svoj stav kada je reč o promenama Ustava.

Da bi građani znali o čemu se radi, mi moramo da menjamo Ustav u delu koji se tiče našeg pravosuđa, načina izbora sudija. prema tome, to je nešto što radimo ne samo zbog Evrope, to radimo i zbog sebe. Na taj način pomažemo našem pravosuđu da bude još nezavisnije. Nije to nikakva tajna. Dakle, mi na ovakav način pokušavamo da ojačamo ulogu pravosuđa u našoj državi. Radimo sve suprotno onome što su radili bivši tajkuni iz bivšeg režima koji je bio na vlasti do 2012. godine, kada su preko noći 2009. godine pravili reformu pravosuđa koja je bila najkatastrofalniji potez u našem pravosuđu u proteklih 30 godina.

Dakle, mi na ovaj način pokazujemo da ne želimo ništa da radimo ispod žita, tajno. Ne želimo da pravimo bilo kakve rezove kao što su oni radili od 2009. godine, kada su dve hiljade ljudi ostavili bez posla, sudija i tužilaca. Dakle, mi na jedan odgovoran način pristupamo ovom pitanju. Kažem, organizovali smo mesecima unazad javna slušanja na kojima su građani mogli da se informišu, obaveste šta mi to tačno radimo po pitanju promena Ustava. Dakle, mi omogućujemo način da se sudije biraju u Visokom savetu sudstva.

Opet kažem, kontrolni paket će zadržati Narodna skupština, s obzirom da ćemo delegirati određeni broj članova Visokog saveta sudstva. To je bitno da građani znaju zato što opet čujemo često kažu – vi prepuštate strancima u ruke naše pravosuđe. Sada će se na nekim drugim mestima birati sudije.

Kažem, mi smo ovim ustavnim amandmanima. za koje smo dobili podršku Venecijanske komisije, obezbedili taj kontrolni paket. Naravno da će Narodna skupština delegirati određeni broj članova Visokog saveta sudstva koji će biti brana da se nikakvi spoljni uticaji, da nam niko spolja ne diktira ovde kako će da se donose presude i ko će i kako da presuđuje.

Prema tome, tako jedna odgovorna država pristupa ovom pitanju. Mi kada sarađujemo sa EU ispunjavamo ono što jeste bitno kada je reč o toj evropskoj agendi, opet gledamo svoj interes i nismo srljali u tom procesu. Nismo usvojili sve ono što su oni možda očekivali da bude, da apsolutno prepustimo sudsku granu vlasti, da prosto sudije sami sebe biraju bez ikakve kontgrole Narodne skupštine. Mi smo u ove ustavne amandmane inkorporirali te naše odredbe gde ćemo zadržati tu kontrolnu ulogu.

Prema tome, na takav način odgovorna država se rukovodi pre svega svojim interesima kada govorimo o evropskim integracijama. Dakle, sve suprotno onome što su radili tajkuni iz bivšeg režima, kada su, recimo, u CEFTA sporazum ušli kao grlom u jagode. Nisu se obazirali ni na nacionalne interese kod onih najosnovnijih stvari. Recimo, carine koje su tada usvojile u potpunosti su obezvredile naše poljoprivrednike. Srpskog seljaka su sveli na ništa. Dozvolili su da nas preplavi roba sa regionalnog ili stranog tržišta i na taj način su pokazali kako se oni odnose prema svim tim najvažnijim nacionalnim resursima.

Kažem, mi smo, kao što su druge zemlje, poređenja radi da navedemo, kada su u CEFTA ulazile druge države, oni su opet usvajali određeni kontrolni paket kao što je, recimo, kod carina vezano za poljoprivrednu robu, za meso, gde nisu dozvoljavali da ih preplave sa tuđih tržišta, kao što su naši ovde dozvolili da bukvalno roba sa tuđih tržišta preplavi našu robu i da mi ovde nemamo nikakav mehanizam da zaštitimo našeg poljoprivrednika.

Oni su ulazili u sve te stvari, ne gledajući nacionalne interese našeg naroda. Gledali su, pre svega, samo da se dodvore strancima i to rade i danas. To rade i danas. Vidimo da idu po ambasadama i da na taj način pokušavaju da obezbede podršku za svoj interes. Čujemo i najave da će ovde neki novi ambasador da utiče na promene vlasti u Srbiji. To govori nesuđeni kandidat opozicije Zdravko Ponoš koji kaže da je ovde Kristofer Hil došao da bi Vučić otišao. Dakle, oni ne traže podršku naroda, oni traže podršku stranih ambasada. To su radili dok su bili na vlasti, dok su gazili nacionalne interese svoje države, a to rade i danas.

Najveća laž koja se čuje u proteklom periodu vezano za referendum koji je pred nama je upravo vezan za referendum kada govore da je to, s jedne strane, referendum gde ćemo mi da se odreknemo Kosova i Metohije, iako to ni na jednom javnom slušanju nije bila tema. Dakle, niti menjamo preambulu Ustava, niti izbacujemo Kosovo i Metohiju iz Ustava. Menjamo Ustav u onom delu koji se tiče pravosuđa i to smo hiljadu puta rekli i opet čujete laži i najbesmislenije tvrdnje da se sve ovo radi da bi se Srbija odrekla Kosova.

Dakle, sa te strane, što se toga tiče, mislim da su stvari jasne. Srbija danas čuva interese našeg naroda na Kosovu, čuvamo Kosovo, 19 država je povuklo priznanje. Za vreme njihovog mandata je 100 država priznalo Kosovo i nemojte da nam oni govore kako se brani teritorijalni integritet naše države.

Ona druga laž koja se često poteže u javnoj raspravi, čujemo da se ovaj referendum šteluje radi "Rio Tinta" i kako sve ovo mi radimo da bi "Rio Tinto" sproveli na mala vrata, da bi "Rio Tinto" mogao da dobije dozvole za eksploataciju i kako u stvari referendum služi da mi spustimo prag izlaznosti, kako bismo mi to ispod žita ovde doveli. Opet potpuna budalaština i nebuloza.

Od 2004. godine su na vlasti bili dosovci, oni su tada doveli "Rio Tinto" i dali im mogućnosti da ovde istražuju rudu litijum, ne mi nego oni. I zamislite kakav je to licemeran odnos kad nam ti koji su doveli ovde "Rio Tinto" u Srbiju danas sole pamet i govore kako, eto, smo mi krivi zato što su oni ovde. Zaista nema nikakvih granica kada oni govore o tim stvarima i njihovoj beskrupuloznosti zaista nema kraja.

Prema tome, još jednom, kad govorimo o tome, mi hoćemo i rekli smo, kada je već ta tema bila na dnevnom redu - da, pitaćemo narod da li ćemo dozvoliti "Rio Tintu" da iskopava litijum, ali ćemo da povedemo opet dijalog, da čujemo šta imaju da kažu obe strane, a ne da verujemo ljudima koji su plaćeni da ovde pljuju sve što se dešava u Srbiji. Ne treba da odbacujemo bilo kakvu ideju bez prethodne rasprave i na taj način pokazujemo da mi poštujemo volju građana.

Dakle, narod tamo gde živi će se pitati na referendumu da li će "Rio Tinto" ili neće, ali želimo da čujemo i pozitivne stvari koje bi to donelo našoj državi, s obzirom da smo jedna od država koja može da se pohvali rekordnim iznosima litijuma, da vidimo koliko će to doneti benefita našoj zemlji. Hajde da čujemo te stvari, a ne da verujemo onima koji izlaze da protestuju a ne znaju ni zašto su tu, plaćeni su debelo sa zapada da rade to što rade, da pljuju po svojoj državi. Dajte da čujemo argumente i sa jedne i sa druge strane i da donesemo odluku koja je najbolja za naše građane. Ne treba da dozvoljavamo da nam se sa raznih strana upliću raznorazne nevladine organizacije koje su debelo plaćene da pljuju sve što je dobro u našoj državi.

Ako se vratimo u našu istoriju, mi ćemo videti da se često dešavalo da u Srbiji šta god da je dobro dolazilo je opozicija dočekivala na nož, kao što i danas radi. Da vas podsetim da kada je železnica uvođena u Srbiju, opozicija je bila protiv toga. Bili su protiv železnice, govorili su da to nama ne treba, da je to nešto što će da nas zarobi, itd.

Imate zapisnike sa jedne beogradske sednice, kada su vodili javnu raspravu u Beogradu. Opozicija je bila protiv toga. Imate jedan citat - Pošten narod spava noću a bitange neka lome noge, ne treba nam javna rasveta. E, takvi su bili opozicionari iz tog vremena, a izgleda da su takvi i danas.

Sve se dočekuje na nož. "Beograd na vodi" je dočekan na nož. Rekli su da je to samo maketa. Danas kad prošetate savskom promenadom imate šta da vidite. Dakle, nije tačna njihova tvrdnja da će to ostati samo na maketi, jer danas imate priliku da vidite da se najskuplji stanovi prodaju upravo na toj lokaciji. To je rezultat politike Aleksandra Vučića i SNS.

Prosperitet naše države se odvija od 2012. godine do danas. Trudimo se na sve načine da podižemo BDP. Imamo rast BDP-a od 7%. To nam daje mogućnost da gradimo puteve, da gradimo pruge, da gradimo brze saobraćajnice. Ove godine krećemo u rekordnih 1.200 km auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Srbija se obnavlja, modernizuje ubrzano, prestižemo sve države u regionu. Ako pogledamo iznos BDP-a, videćete da smo i po platama pretekli Hrvatsku i da smo je pretekli po ukupnom rastu BDP-a i ukupnom prihodu. I to su stvari koje mi ovde građanima možemo sa ponosom da prezentujemo. To je politika SNS.

Želimo da razgovaramo o svemu. Ne želimo da odbacujemo ad hok bilo kakvo rešenje. Ako ćemo da govorimo o "Rio Tintu", to će narod na referendumu i te kako imati prilike da izglasa. Ako narod kaže da se ne slaže sa tim, SNS će poštovati volju građana zato što smo to uvek radili. Od kad smo došli na vlast mi slušamo narod šta misli i nikada nismo radili poteze koji su usmereni protiv naroda, za razliku od bivših tajkuna iz žutog režima koji su sve radili da unište nacionalne interese svog naroda.

Još jednom, mi ćemo podržati sve ove predloge koji su danas na dnevnom redu i, naravno, u susret referendumu koji je pred nama, trudićemo se da građanima objasnimo koji su benefiti od ustavnih promena, šta mi dobijamo time i tada ćemo na referendumu videti da li se građani sa tim slažu ili ne. Hvala.

Zahvaljujem predstavniku Odbora.
Sada reč imaju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, pred nama su danas jako važne teme.

I u najnaprednijim demokratskim društvima i civilizacijama nikada nije bilo moguće eliminisati kriminal. Jednostavno, to je nešto što od prvog čoveka i prvobitne ljudske zajednice pa sve dok postoji čovečanstvo postojaće i kriminal, a samim tim i potreba da postoje institucije kao što je pravosuđe, kao što su sudovi, kao što su sudije, kao što su tužioci, koji će vršiti kontrolu i nastojati da izoluju taj kriminal.

Kada žargonski govorimo o kriminalu, onda se kaže - podzemlje. Nije to ni malo slučajan termin. Mislim da on jasno dokazuje gde kriminal, gde kriminalci, svi oni koji to rade i koji to podržavaju treba da budu, znači, podzemlje, pod zemljom.

Onog trenutka kada se to izlije, a vrlo često smo imali situaciju da vidimo kako to izgleda, onda dođemo u situaciju da ne možemo jasno da odvojimo šta je to kriminal, šta je to poštenje, da vrlo često imamo zamenu teza i da vrlo često oni koji su promoteri kriminala, kriminalnih radnji, profiteri, ratni profiteri, profiteri na nesretnim privatizacijama itd. postanu krem društva i postanu oni u koje se ljudi, građanke i građani ugledaju.

To je nešto što mi ne smemo da dozvolimo. Iz tog razloga tema o kojoj danas govorimo je jako važna. Ne možemo mi u potpunosti eliminisati kriminal, koliko god se trudili, kakve god zakone donosili, koliko god povećali plate u sudstvu i tužilaštvu. Naprosto, to je činjenica.

Međutim, razvojem ljudske civilizacije, kada pogledamo kako su se pre nas napredne civilizacije borile sa tim, shvatićemo da su i oni u stvari donosili zakone. Tako su nastajali propisi - Rimski zakon, Dušanov zakonik, Otomanska imperija i muslimanske zemlje su se uvek oslanjale i praktikovale šerijatsko pravo itd. Znači, uvek je postojala potreba u uređenim civilizacijama da postoji institucionalno rešena borba protiv kriminala i korupcije.

Danas vrlo često SAD navodimo kao primer te vrhunske demokratije. Ona je svakako kolevka savremene demokratije, najveća sila na svetu promoter nečega što bi nazvali slobodno društvo. I vrlo dobro znam pozitivne reakcije javnosti širom sveta kada neki savezni sudija u SAD blokira odluku predsednika SAD. Sećam se koliko je to izazvalo poštovanje u ne samo diplomatskim i stručnim krugovima, već i među građanima kada je neki savezni sudija blokirao neku odluku o zabrani ulaska određenih građana tadašnjeg predsednika Trampa.

Na taj način oni pokazuju, da li fingirajući ili suštinski, to sada nije ni bitno, ali pokazuju otprilike šta znače slobodne institucije i šta znači jedan demokratski sistem podeljene vlasti i podeljene odgovornosti.

Ključni temelj ili jedan od ključnih temelja ove Vlade Republike Srbije jeste borba protiv kriminala i korupcije. Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, apsolutno podržava Vladu Republike Srbije, a prvenstveno predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije, jer mi u toj borbi nemamo alternativnu. Naprosto, moramo da pobedimo.

Ono što danas radimo jeste stvaranje preduslova da bi ta borba se završila konačnom pobedom svih onih ljudi koji se istinski bore protiv kriminala i korupcije, a tako što ćemo postaviti na pozicije i osnovnih i viših i sudova i tužilaštava ljude koji dele ovaj sistem vrednosti, a onda posmatrati kako oni rade, osluškivati stav građana da se niko od nas ne zaboravi, da ne pomisli da je nezamenljiv, nesmenjiv. Naprosto, svi mi podnosimo račun građanima koji su nas birali i oni o nama i o našoj političkoj sudbini odlučuju.

Nema organizovanog kriminala i korupcije bez podrške sistema. Kada analiziramo bilo koju kriminalnu grupu, bez obzira da li je ona postojala ovde, u našoj zemlji, u širem regionu, Evropi, SAD, Kini, Japanu itd, nema ogrganizovanog kriminalna bez podrške ljudi u sistemu.

Ovih dana nadugačko i naširoko izlaze feljtoni u pojedinim medijima o pripadnicima „zemunskog klana“. Kako je ta kriminalna grupa ojačala? Onog trenutka kada su ljudi iz sistema, iz određenih službi dali logističku podršku, dali im određene značke ili propusnice, onda su oni postali toliko dominantni u toj borbi da su se izlili iz te kanalizacije i tog podzemlja i postali jedan faktor toliko moćan da se usudi da preti i na kraju da ubije tadašnjeg predsednika Vlade, što je strašno.

To je lekcija iz istorije koju mi moramo da naučimo i ne smemo nikad više dozvoliti da ijedna kriminalna grupa pomisli, a ne, ne daj Bože, ima hrabrosti da nešto tako može i da učini.

Jako sam zadovoljan što vidim odlučne akcije ljudi iz sistema i hapšenje ljudi koji su optuženi za najteže zločine. Evo, vidimo i ova kriminalna grupa o kojoj se zaista dosta piše i govori, vidimo da su i oni imali određenu podršku ljudi iz sistema. Imali su svoje i policajce i tužioce i sudije koji su u sistemu funkcionisali tako da su oni slobodno mogli da se bave kriminalom, jer se niko neće baviti kriminalom ukoliko ima svest da će odgovarati za taj zločin. Oni su se slobodno bavili kriminalom zato što su pretpostavljali da im niko ništa ne može, da mogu da rade šta hoće, da mogu da prete kome hoće, da mogu čak da život oduzmu kome hoće, a da za to apsolutno neće imati nikakvu odgovornost.

Znači, naša poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će svakako podržati i ove predloge. Neću se baviti konkretno imenima i kandidatima. Jednostavno, smatram da ljudi iz resornog odbora su to zaista detaljno pogledali.

Želim da iskoristim vaše prisustvo, ali i želim da se osvrnem na neka otvorena pitanja koja su jako važna mom bošnjačkom narodu. Imali smo juče jednu živu diskusiju. Položaj Bošnjaka u Republici Srbiji se drastično popravio od 2012. godine. Do 2012. godine i režimi Koštunice i Tadića zaista su se diskriminatorski odnosili prema mom narodu. Godine 2012. imamo popravljanje tog statusa, međutim ne može ništa preko noći da se promeni.

Hoću da iskoristim vaše prisustvo i da još jednom istaknem da je jako važno da u institucijama sistema, i kada je u pitanju sudstvo i tužilaštvo i policija i sva druga javna preduzeća koja funkcionišu u ovoj zemlji, jako je važno da imamo procentualnu zastupljenost svih nacionalnih manjina. Tako ćemo smanjiti manevarski prostor svima onima koji bi pokušali da zloupotrebe nacionalne osećaje bilo koje zajednice zarad svoje dnevne politike.

Znači, ne tražim ja apsolutno da bilo ko zato što je Bošnjak mora da bude sudija, ali iz reda sudija ili onih koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit, završili Pravosudnu akademiju itd, sigurno će se naći neko ko ima dovoljno stručnosti, znanja, kredibiliteta da može biti sudija, da može biti tužilac i da može obavljati druge odgovorne funkcije u našoj zemlji. To je poruka koju mi moramo da pošaljemo i koja se šalje.

Na kraju toga smo i napravili koaliciju sa SNS, jer smo videli jedno poverenje, jednu iskrenu želju da svi građani u ovoj zemlji osete ovu zemlju osete kao svoju. Zato, ja ovo što govorim danas i govorim radi istine. Naravno, mi smo tu da se borimo, da apelujemo, da vršimo politički određeni pritisak na osnovu svih podataka koje dobijamo sa terena.

Jako je važno, ako u Novom Pazaru imamo 70% ili 80% Bošnjaka ili 50% Bošnjaka u Prijepolju da približno tome imamo toliko Bošnjaka i u policiji i u sudstvu i u tužilaštvu, ne na uštrb kvaliteta, da se potpuno razumemo, ali moramo raditi da to baš ne budu procenti 5% ili 10% gde se otvara neka Pandorina kutija koja apsolutno nikome ne treba. Znači, ono što očekujem jeste da permanentno u svim kadrovskim rešenjima vodimo računa i o nečemu što se naziva procentualna zastupljenost, a da bi ti ljudi imali potpuni kredibilitet i da bi radili u tim sredinama, pa ta sredina mora da ih podrži.

Hoću, takođe, da iskoristim ovu temu danas i da podsetim na slučaj ubistva rahmetli Edina Hamidovića u Sjenici, u avgustu ove godine. Znači, bilo kakve floskule tipa – istraga je u toku, utvrđuju se okolnosti pod kojima se to desilo itd, apsolutno su neprihvatljivi. Zašto? Zato što se to nije desilo na nekoj NN lokaciji. To ubistvo se desilo na šetalištu, na korzou. Čovek je ubijen pred svojom decom i suprugom. Čovek je naišao i iz političkih razloga, razloga političke netrpeljivosti pucao je na čoveka, moglo je tu da strada sijaset ljudi.

Moramo jasnu poruku poslati da svi oni koji se tako ponašaju, prvenstveno se sada obraćam policiji, ali govorim i kada je u pitanju pravosuđe… Izvršilac tog najtežeg krivičnog dela je imao nekoliko postupaka u osnovnom sudu i to stoji po nekim fiokama. Ja sada pitam, da su ti i tužioci i sudije pravovremeno reagovali, da li bi se to desilo? Naravno da se ne bi desilo, nego, znate, neko je dobar sa nekim advokatom, ima određene… Ja sam dobio takve informacije, nemam konkretne dokaze, ali mi je to jako simptomatično da se u nekom postupku radi u vremenskim okvirima kako je to predviđeno, a u tom slučaju i nekim drugim da postupci stoje po fiokama.

Takođe, hoću da spomenem još jedan slučaj, a to je slučaj Ernada Bakana, koji je stradao na pešačkom prelazu 2019. godine u Zemunu i još uvek sudski postupak nije krenuo sa mrtve tačke. Ja sada zaista ne želim da verujem da je to na bilo koji način motivisano nacionalnom pripadnošću izvršioca dela i onoga ko je stradao, ali vas molim da imate vi u vidu i svi nadležni organi da građani neki to tako vide, neki ne vide, ali da neko to može, takođe, da zloupotrebi. Da ne bi ulazili u polje špekulacija, očekujem da sve ove slučajeve koje sam pobrojao nadležni organi vide zašto to toliko kasni i da se pravovremeno reaguje.

Koliko naša stranka zaista iskreno i predano radi u borbi protiv kriminala i korupcije, hoću da istaknem da je rahmetli akademik Muamer Zukorlić napisao i knjigu „Izolacija kriminala – temelj opstanka zajednice“. U danu za glasanje podržaćemo vaše predloge.

Hvala vam.

Reč sada ima Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege, Monteskje je u svom duhu zakona napisao da nema slobode ukoliko sudska vlast nije odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti. Ovom tezom bih započela današnje izlaganje sa ciljem da naglasim da ostvareni stepen nezavisnosti sudstva i pravosudnog sistema uopšte predstavlja ključ i ključni indikator dostignutog nivoa vladavine prava u svim demokratskim zemljama, pa i u Srbiji.

Kako bi se ostvarila nezavisnost i nepristrasnost sudova, međunarodno pravo predviđa različite modele i kriterijume koje opredeljuje kao neophodne da se ispune da bismo mogli da govorimo o nezavisnom i nepristrasnom sudstvu. U tom smislu, veliku pažnju poklanja strogom kriterijumu selekcije, ali i transparentnosti izbora sudija.

U međunarodnom pravu, takođe, ne postoji saglasnost o načinu i imenovanju sudija i to je prepušteno diskreciji svake države, uz uslov da ta selekcija svakako mora biti temeljena na profesionalnim kvalifikacijama kandidata, ali i na njihovim moralnim kvalitetima.

Zato mislim da je za postupak imenovanja sudija od presudnog značaja. Imamo dva pitanja. Prvo se odnosi na kriterijume koji se primenjuju prilikom njihovog imenovanja, a drugo pitanje se odnosi na telo koje bira i proceduru po kojoj se biraju nosioci pravosudnih funkcija. Zato kriterijumi za imenovanje sudija moraju da budu garancija priliva najboljeg pravničkog kadra u pravosudni sistem kako u intelektualnom, tako i u stručnom, ali i u etičkom pogledu. To je danas tema o kojoj želim da govorim malo više, odnosno da posvetim malo više vremena.

Naime, vi ste malopre pomenuli da je na sednici Odbora za pravosuđe koja je održana protekle nedelje, prilikom razmatranja vaših predloga mogla se čuti sugestija da predlozi za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i za predsednike sudova, nisu u dovoljnoj meri obrazloženi. Ja se donekle moram složiti sa tim, potpuno ne dovodeći u pitanje da je prilikom odlučivanja o kandidatima apsolutno ispoštovana procedura, da su kandidati o čijem izboru danas razgovaramo, zaista najbolji od svih onih koji su se prijavili, ali i dalje mislim da je nedovoljno konkretno obrazložen njihov izbor. Tu mislim na decidno obrazložen stav iz koga ćemo nedvosmisleno videti koji su to kvaliteti predloženih kandidata o kojima danas razgovaramo, osim biografija koje pred sobom imamo.

Ovo je neophodno iz više razloga, na taj način sužava se prostor za eventualnu sumnju u izbor, što u čitavom daljem procesu u potpunosti vodi do jedne pravne sigurnosti, stvara sveobuhvatnu sliku o pravosudnom sistemu u našoj zemlji.

Što se tiče predsednika sudova, na nekoj od proteklih sednica na kojima smo o tome razgovarali, istakla sam i to da predsednici sudova osim nadležnosti koje imaju u skladu sa zakonom, moraju biti i otvoreniji, ali i transparentniji prema javnosti, kako bi ih ona bolje razumela. Ukoliko su postupci koje oni preduzimaju nedovoljno transparentni, sasvim je prirodno da će se u javnosti stvoriti potpuno pogrešna slika od one koja je realna na kraju.

Na predsednicima sudova je upravo zadatak da očuvaju taj ugled i integritet suda za čiji rad su odgovorni. Naša poslanička grupa će u tom smislu, kao što je to do sada činila, i u buduće dati punu podrškom u tom njihovom radu.

Sudije se izjašnjavaju o našem životu i o svim slobodama koje prate život i veće dužnosti od sudijske nema, zato su stari Rimljani još govorili da je sudijska dužnost sveta dužnost i nije slučajno što je to tako rečeno.

Uloga sudova i sudija od strane građana najčešće se percipira u najužem mogućem smislu. Sudija je taj koji rukovodi suđenjem, usmenom, javnom raspravom, saslušava svedoke, na kraju donosi presudu koja jeste kruna sudijskog posla, ali u stvarnosti do te presude treba doći. To je samo manji deo onoga što sudije i predsednici sudova u svom svakodnevnom radu u okviru svoji nadležnosti i dužnosti zaista i čine.

Oni dežuraju ili se nalaze u pripravnosti u danima kada sud ne radi, nadziru rad pojedinih organizacionih delova u sudu, kontaktiraju sa javnošću itd. Oni suštinski imaju mnogo više poslova u odnosu na samo donošenje presude koja se vidi kao kruna, odnosno kao poslednji u nizu tih zadataka koje oni imaju.

Bez obzira na sve navedene obaveze i eventualna dodatna zaduženja koje sudije i predsednici sudova imaju, ja bih na prvom mestu stavila to da sudije imaju zakonsku i etičku obavezu da sa istom marljivošću postupaju u svakom pojedinačnom slučaju, odnosno predmetu za koje su zaduženi. Zato je savest, stručnost i mudrost možda najbolja definicija samog sudijskog poziva. Ona na najbolji način oslikava i dostojanstvo, ali i uzvišenost sudijske dužnosti i njen značaj u životu građana, a samim tim i ulogu sudije u društvu kao, mogu reći, oličenju pravednosti, jer se na taj način ona i percipira.

Znajući da to nije ni malo lak zadatak, po vašim reakcijama sam sigurna da sam u pravu. Ja ću vam ispričati jednu zanimljivu anegdotu iz pravne istorije, koja sa sobom nosi jednu snažnu poruku, ako znamo da čitamo između redova. Na početku svoje advokatske karijere, Ruzvelt se susreo sa jednim veoma složenim i zahtevnim poslom, odnosno parnicom. Njegov protivnik u ovom slučaju je bio iskusni advokat iz Njujorka, čija su znanja i veštine i govorništvo za mladog Ruzvelta tada predstavljali jedan veliki uzor. Ipak, taj advokat iz Njujorka napravio je jednu veliku grešku uprkos svom dugogodišnjem iskustvu. Njegov govor pred porotom trajao je čak četiri sata. Ovo je ujedno bila jedina šansa za mladog advokata da se pokaže da može da iz ovoga izvede jednu pouku i dobio je reč nakon čega se Ruzvelt obratio poroti i rekao: „Gospodo, čuli ste dokaze. Takođe ste čuli brilijantan govor mog uvaženog kolege. Ako verujete njemu, a ne verujete dokazima, vi ćete doneti odluku u njegovu korist“. Posle samo pet minuta većanja, sud je doneo odluku u korist Ruzveltovog protivnika.

Da li razumete šta je poenta jedne ovakve anegdote? Ona u sebi sadrži jednu snažnu poruku nosiocima sudijske dužnosti, a ona ih kontinuirano podseća na to da teret odgovornosti koje imaju nije zanemarljiv, da imaju obavezu da postupaju po svojoj savesti kako bi obezbedili da se pravda na kraju zaista i ostvari.

Znate, sudijski poziv je privilegija malog broja pripadnika pravničke profesije i njima je društvo dalo i poverenje, ali i ovlašćenja da odlučuju o zaštiti prava i njihovim slobodama.

Nesumnjivo je da sudije ne mogu da utiču na broj tužbi koje će stranke podneti sudu. Međutim, sudija i te kako odgovara za ono što uradi, a ne za ono što u tom trenutku nije bilo moguće uraditi. Kao i svi ostali građani, sudije imaju svoj privatni život, sudije idu u kupovinu, sudije kuvaju ručak, vode decu u školu i u vrtić i povrh svega toga, vrlo često se nalaze na meti osuda onda kada se ne dobije očekivani odgovor u pogledu postupanja od strane samih sudija.

Ovo vrlo često nije u fokusu interesovanja javnosti jer ih posmatramo isključivo kao nekog ko odlučuje o našim sudbinama i sva naša razmišljanja se uglavnom tu i završavaju.

Na kraju, ja sam sigurna da će buduće sudije i predsednici sudova o kojima danas razgovaramo umeti da iskoriste sve svoje kvalitete, da će se svojom savešću boriti za pravdu kao što su se izborili do danas, o njima ovde u Skupštini, odnosno u plenumu razgovaramo. Mi se trenutno nalazimo na putu donošenja važnih ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti, nepristrasnosti i većoj transparentnosti pravosuđa i to mora biti prioritet svakog od nas.

Za kraj, Mahatma Gandi je rekao: „Postoji i viši sud od suda pravde, a to je sud savesti, a on obilazi sve ostale sudove“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici SDPS.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učesnike 101. ROZ-ROT seminara parlamentarne skupštine NATO-a, koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo prisutne goste.
Zahvaljujem. Nastavljamo sa radom.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Toma Fila.

Dobar dan, gospođo predsednice. Pozdravljam i ove sa galerije.

Pre nego što počnem da govorim, jedna stvar mi nije bila jasna iz vašeg izlaganja, koleginice iz VSS. Vi ste nama postavili pitanje da ako osporavamo nekog, treba da damo i obrazloženje. Da li je to kritika na dosadašnji rad, jer ja kada je kolega Dabić osporio prošli put, ja sam se složio i to je dovoljno obrazloženje. Da li je to kritika ili ste vi to se pozvali na Poslovnik, ne znam. Nadam se da ćete mi to i reći.

Da sada pređem na stvar. Poslanička grupa SPS će podržati predlog VSS, jer će biti podržan, kako sam čuo od kolege Dabića, i od poslaničke grupe naših koalicionih partnera i mi ćemo to učiniti, kao što smo i do sada činili.

Želim da vam nešto kažem, iz mog velikog iskustva, dugogodišnjeg iskustva. Sudija u velikom gradu i sudija u malom mestu nije isto. Mnogo je važno ko će biti sudija u malom mestu i srednjem mestu, srednje veličine za Srbiju koja ima manje od Njujorka. Zato sam ja uvek bio za to da se obrati posebna pažnja na to ko će biti predsednik suda i ko će biti sudija u jednom određenom mestu, jer on je mnogo važan, mnogo važniji nego u Beogradu, gde i niko nikoga ne zna i ko je predsednik Vrhovnog suda i ko je sudija i ko je član VSS, osim nas naravno kojima je to profesija. Zato je jako važno da se vodi računa o tim ljudima, jer oni su u malim mestima ono što mi zovemo gospodom. Znate, nekada je u selima bio pop i učitelj, a u manjim mestima gde ima sud to je onda i sudija. Zato je važno da se ima ugled.

Što se tiče ovoga što ste predložili, o čoveku kome je istekla funkcija javnog tužioca, ja mislim da mu i ime Skupštine poželimo mirne penzionerske dane, jer ako je bio tužilac 40 godina sigurno nije imao mirne dane.

Što se tiče ostalih predloga za predsednike sudova, meni je drago što je predsednik u Kruševcu ipak proveo mladost u Kruševcu. Prošli put kada sam vam zamerio nisam pogledao dobro, pa je to moja vrsta izvinjenja. Prema tome, povlačim tu svoju primedbu.

Što se tiče Preševa, kolega iz SNS mi je objasnio o čemu se radi. Prihvatio sam i mi nemamo primedbi na bilo šta od onoga, na sve ovo što ste vi predložili.

Ono o čemu je kolega Dabić počeo da priča i o čemu ćemo mi da pričamo, dosta dugo, dok nam vreme daje, to su amandmani - amandmani na Ustav Republike Srbije. On lišava Skupštinu bilo kakvog uticaja na izbor sudija, što za mene nije potpuno prihvatljivo. Ja sam se sve vreme zalagao, i nisam sam, da prvi izbor sudija ostane u Narodnoj skupštini, a da se kasnije Skupština više ne meša ni u izbor, ni u postupak napredovanja, razrešenja itd.

Između ostalog, i ovo pitanje koje sam vam postavio u nekoliko navrata, išli su predlozi VSS u kome je kolega Đukanović jedan od članova. Mi smo bili iz SPS sigurni da je to to, da ti brojevi ostaju tako kako ste ih predložili. Onda smo čuli primedbe. Prošli put sam čuo kolegu Dabića i prihvatio sam to, da su razlozi bezbednosti itd. Milion puta su me zvali telefonom. Zašto to tako? Šta to znači? Pa, kako to znači? Pa, rekoh znači izložio je čovek koji su razlozi da neko ne bude poslanik.

Međutim, želim o nečemu drugom da ovo iskoristim. Onog momenta kada budemo lišeni prvog izbora, postavlja se pitanje – koga ćete da gledate ili ćemo to što kaže VSS da bude primljen bez ikakvih primedbi? To je jedna stvar o kojoj treba debelo razmisliti. Zato ja i danas ostajem pri svom stavu, a prihvatiću ono što Poslanička grupa SPS kaže i tako ću i glasati, jer bez obzira što sam advokat, ja sam i poslanik SPS i postoji neka disciplina kojom se mi moramo baviti i koju moramo poštovati.

Sudija i u malom mestu i u velikom mestu mora da bude samostalan u donošenju odluke, u načinu vođenja postupka, u presuđivanju, u meritumu, ali ne može da bude po meni neodgovoran, apsolutno slobodan jer to niko od nas nije, niko od nas to nije. Sudijska funkcija je javna i značajna za svaku pravnu državu i podrazumeva odgovornost. Kakva je to odgovornost?

Dalje, doći ćemo mi i do ovog drugog. Dobro je što ta Pravosudna akademija, za koju ste se zdušno zalagali da se ugura u Ustav, je ispala iz toga. Takođe je dobro i to jedna od stvari, za koju sam se borio, da način glasanje i kod tužilaca i u sudu, u VSS da skratim, da se odredi zakonom a ne Ustavom, jer promeniti Ustav ako to ne bude praktično je Sizifov posao i to je dobro.

Sada ću reći nešto što nije dobro, makar me optužili da li sam SPS ili sam advokat. U svim amandmanima advokature nigde nema, nestala je iz svih tela. Znate vrlo dobro da se pravosuđe sastoji od tri poluge. To je tužilaštvo, redosledom, pa advokatura, pa sud na kraju i što mi kažemo – Bog na nebu, sud na zemlji. Ja sam tako školovan, tako i želim da verujem. Nikada nisam video čoveka sudiju koji je bio korumpiran. Čitao sam u novinama, ali nijednog nisam video. Znači da sam imao pravo društvo.

Imamo problem što će ova Skupština izglasati dvotrećinskom većinom sudije, ali ne znam da li će i neka sledeća Skupština - kako će biti. Znači, mi možemo da predvidimo da je moguće da se sudije i tužioci ne izaberu, odnosno zaslužni pravnici, istaknuti pravnici ne budu izabrani jer nemaju dve trećine i tužilaca u Skupštini. Tada smo uveli jedno telo koje će u tom slučaju birati sudije i tužioce, odnosno birati istaknute pravnike. U tom telu ja sam tražio i predlagao da bude predstavnik ili predsednik Advokatske komore Srbije. Zašto? Zato što u tom telu je stavljeno tužilac. U VSS nema tužioca, ne treba da bude ni advokat, ali ovde kada je stavljen tužilac onda mora da bude advokat. Umesto toga stavljen je, kome uopšte tamo nije mesto, Zaštitnik građana, jer je u tom telu tužilac, a kada je već tužilac onda treba da bude advokat, a ne Zaštitnik građana. Tamo gde su sudije, gde su tužioci, tamo je mesto i advokaturi.

Još nešto vrlo zanimljivije, na prošlom zasedanju odbijen je amandman SPS-a u kome smo tražili da Zaštitnik građana bude pravnik. Čak smo mi tražili, pravnik sa pravosudnim ispitom da bude jače, jer taj o kome je govorio kolega Martinović, nije imao ispit, pa je otišao u politiku. Nije važno kako se zove.

Sada smo mi izglasali zakon po kome Zaštitnik građana ne mora da bude pravnik, pa me sada zanima, kako će taj nepravnik, recimo veterinar, da utvrđuje ko je od nas istaknuti pravnik? I zato sam protiv toga, da uopšte Zaštitnik građana nestane iz te priče, nego da bude pravnik i to sa ispitom, jer pravnik bez pravosudnog ispita, to je polu pravnik.

Šta je taj Zaštitnik građana? On je kontrolor uprave, čak ne može ni da promeni zakon, ni da promeni odredbe, nego samo da ukaže da nešto nije u redu. Pa kako će on da odlučuje umesto nas, jer može da se desi da smo nesložni, ja sigurno neću biti tu, nego ovi mlađi, kako da on odlučuje o tome ko je istaknuti pravnik ili će to biti politička funkcija, pa ko ima većinu taj ima istaknutog pravnika. Zato smatram da kontrolor Uprave ne može biti član tog Saveta.

Ne želim da vas dugo zadržavam, jer ovo je pitanje o kome ćemo mnogo puta razgovarati, ali sam i to hteo da vam kažem. Ne znam da li je bilo dovoljno obrazloženja kod ranijih slučajeva, kada su osporavane sudije, jer koliko sam shvatio kolegu Dabića, ovi neće biti osporeni. Ni mi nismo znali u SPS-u da li će biti osporeni ili ne. Nismo znali, a onda su tu argumentaciju koju su dali bila prihvatljiva ili ne prihvatljiva. Za nas je bila prihvatljiva i mi smo tako i glasali. Zato ja i sada ponavljam, podržaćemo ove predloge i kolegi želim lepu i srećnu penziju. Hvala vam lepo. Prijatno.