Zahvaljujem.
Reč ima docent dr Mihailo Jokić.

Kada sam danas pročitao vest da su Nemci, odnosno Amerikanci, zaustavili Severni tok 2, ja sam potpuno siguran da je ovo vreme trećeg svetskog rata između Zapada i Istoka, a Srbija nije ni na Zapadu ni na Istoku, Srbija je na svom putu i zbog toga mi u ovoj situaciji ćemo naći rešenje.

Svaki rat traje četiri godine, a ovo što se dešava sa energentima, sa pandemijom, sa globalnim lancima snabdevanja, to je rat, ali ne klasičan rat, specijalan rat.

Ovaj razlomak koji ja posmatram, nominalno kroz realno, odnosno razmera, ta vrednost razmere preti da bude sve veća, da poništi sve ono što smo postigli. Preti inflacijom koja se dešava. Znači, sve se to dešava spolja.

Ali, mi spoljnom politikom, ne mi nego naš predsednik, mi smo ovo što smo postigli u najvećem stepenu postigli svojom spoljnom politikom. Naši problemi koji postoje, normalno je da postoje, su rezultat nekih nerešenih problema i pitanja na unutrašnjem planu. A što se tiče spoljne politike, besprekorno. A zna se ko je za to zahvalan.

Zahvaljujući toj spoljnoj politici, mi nećemo gas nabavljati na berzi, mi ćemo to dobiti ugovorima. A taj gas će omogućiti da bude zaustavljena ta preteća inflacija, da ovaj razlomak nominalnog kroz realno bude što manji. Ta cena gasa će omogućiti još veće strane investicije. Zašto dolaze stranci? Ne samo zbog jeftine radne snage, kako kažu, mada ima i toga, ali i zbog stručnosti naših radnika. I treći razlog koji ja sad ovde navodim jeste cena gasa, koja će biti najniža u Evropi, zahvaljujući našoj spoljnoj politici.

Druga opasnost koja preti jeste, gospodo, povećanje kamata. FED, ta Centralna američka banka, konzorcijum privatnih banaka, Centralna evropska banka, oni su imali nameru da povećaju kamate u julu 2020. godine. Oni sad prete da će sad da povećaju. Međutim, zbog sebe to ne mogu da učine. Ali, to je opasnost koja preti.

Ja sad imam jedan podatak i znam da građani Srbije 1.200 milijardi imaju u kreditima. Malo veći deo, 650 su ovi gotovinski krediti, i stambeni krediti. I normalno je da su građani zabrinuti. Ali, mi imamo dobru Narodnu banku Srbije, koja će regulisati referentnom kamatnom stopom, onda ovim novčanim parametrima M1, M2 i M3, ekonomisti znaju šta to znači. Znači, kontrolom novca na tržištu to će biti amortizovano.

Normalno je da u ovim teškim vremenima koja ja definišem kao rat ima domaćih izdajnika. I pošteno da vam kažem, ja o domaćim izdajnicima ne mogu da pričam, meni je to gadno. Oni rade to što rade i normalno je da rade. Oni bi hteli da dođu na vlast bez izbora. To je nemoguće. Ja o njima ne želim ništa da pričam.

Koristim priliku što je ministarka tu, mi sad ovim budžetom za 2022. godinu ćemo dati 486 milijardi, osam milijardi više nego što smo dali prošle godine. E, ta struktura u infrastrukturi je saobraćaj i komunalna izgradnja. Najbolja zaštita životne sredine jeste ulaganje u komunalnu infrastrukturu. Šta to znači? To znači - regulacija otpadnih voda, dobijanje vode, znači ako na jednoj teritoriji ili na jednom delu Srbije nema kanalizacije, nema vode, onda je normalno da je ugrožena životna sredina. I ne možete je regulisati dok to ne uradite.

Mi ćemo, a čini mi se da je to namera i to predviđa ovaj budžet za 2022. godinu, da se veći deo sredstava odvoji upravo za izgradnju infrastrukture, što će sigurno poboljšati i standard života, ali će i rešiti ove probleme životne sredine.

Znači, bez obzira što je situacija vrlo teška, što je implicirana spolja, ja imam poverenja u svog predsednika i mislim da će naša spoljna politika doprineti, a već je to tako, da se Srbija na Zapadnom Balkanu nalazi u najboljem položaju. Ove direktne investicije, čini mi se, tri milijarde i 145 miliona evra, to je 60-70% ukupnih investicija koje je dobio Zapadni Balkan, a svi ostali manji odnos. I normalno je da nas ne vole. Kad neko napreduje, on je na meti i svi onda žele da ga napadaju.

Kad mi imamo jasan put, kojim putem treba da idemo, još jednom kažem, mi nismo ni na istoku, nismo ni na zapadu, mi smo na svom putu - malo na zapadu, malo na istoku, po potrebi, da nama bude svakog dana u svakom pogledu sve bolje. Ja sam u to i uveren. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, mi ćemo danas glasati za predloge predsednika sudova koji se biraju. Kandidati koji su nam predloženi, vidi se da su to ljudi koji su sa iskustvom, sa znanjem. Njihov zadatak jeste da zajedno, u okviru svojih nadležnosti, rade u znaku poštovanja zakona, da se sudi i da se radi onako kako treba, u ime naroda. I mi se ovde u Skupštini i na svakom drugom mestu zalažemo za borbu protiv korupcije, protiv kriminala, gde se i pokazalo da i policija i sudstvo sada rade efikasnije u jednom delu, zato što se rešavaju svi oni zločini, odnosno pronalaze se učinioci zločina.

Mi smo danas, to ću sada reći, imali i komemorativni skup povodom smrti našeg potpredsednika, pokojnog Muamera Zukorlića, akademika, gde se pokazalo da naš državni vrh poštuje sve naše ljude, da je naš državni vrh na čelu sa našim predsednikom Srbije ovde bio prisutan, dao poštovanje prema porodici umrlog čoveka, odnosno gospodina Zukorlića koji je ovde kod nas kao potpredsednik Skupštine širio znanje, poštovanje i zajedništvo vezano za nas Srbe, pravoslavce i za Bošnjake.

Na skupu komemorativnom je naš predsednik rekao da ćemo, normalno, mi nastaviti da sarađujemo, da radimo zajedno sa našim komšijama, prijateljima islamske vere, gde je to potvrdio i predsednik Skupštine Ivica Dačić. Siguran sam da ćemo mi svi zajedno ovde nastaviti da sarađujemo, da se zalažemo za zajedništvo, za poštovanje, ono što je radio akademik Zukorlić, da to nastavimo i mi, a i ljudi koji će nastaviti njegovim putem.

Jedna od bitnih stvari, videli smo juče da su odapete strele koje žele da prave razdor, da prave mržnju, da seju mržnju. To nije dobro i zato ćemo mi ovde kao poslanici, zato ćemo mi ovde kao ljudi koji poštuju svakog čoveka u Srbiji, svakog građanina Srbije, bilo koje da je vere, nastaviti da radimo, da budemo zajedno, da se poštujemo i da se uvažavamo. To je prava stvar. Dobro je što ovde tako radimo i što je ovde bio komemorativni skup, ovde u Skupštini Srbije. To je rekao i naš predsednik Vučić.

Još jednom, veliko poštovanje akademiku Zukorliću, koji je ovde u Skupštini pokazao kako treba da se radi sa pomirenjem i pomirenje da bude za sve.

Sada ću ja sa ovog mesta još jednom reći nekoliko stvari koje su bitne za nas, za građane Srbije.

Čestitaću pobedu naše reprezentacije, reprezentacije Srbije koja je pobedila Portugaliju. To je bilo skoro nemoguće. Naš predsednik je bio i dao podršku našim igračima, našem selektoru i mi smo pobedili. Puno napada pre toga je bilo na predsednika Vučića. Zašto? Kako? Gde?

Mi želimo, svi koji smo tu, i poslanici i državni vrh i svi mi koji smo na neki način vezani za izvršnu vlast, za zakonodavnu vlast, mi svi želimo da naša Srbija ide napred, da reprezentacija Srbije u fudbalu, u rukometu, u odbojci, da svi mi promovišemo na najbolji način našu zemlju Srbiju i sve građane Srbije.

Svaka čast našim fudbalerima. Velika je stvar što je selektor reprezentacije Dragan Stojković Piksi iz Niša, iz Pasi Poljane, tako da svi mi koji smo tu da znamo da veliki ljudi dolaze iz malih sredina, da to nije samo Beograd.

Još jednom, uvažene i poštovane kolege, ja ću glasati za predloge ovih sporazuma, za predloge svih ovih zakona i za sve ove predloge koji su danas na dnevnom redu.

Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministarko sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pošto je ovo dan za diskusiju o amandmanima moj govor, odnosno moje obraćanje neće biti nešto preterano dugačko ili neće biti uobičajeno dugačko.

Pre svega iskoristio bih priliku da zaista čestitam ministarki na pripremi svih onih zakona i zakonskih rešenja koja smo mi ovde u Skupštini usvojili u prethodnom periodu i na angažmanu Ministarstva i Vlade Republike Srbije na unapređenju životne sredine kod nas.

Komentarisao bih nešto što ovih dana opterećuje političku javnost i što se često pojavljuje u medijima koje kontrolišu, odnosno finansiraju Đilas i Šolak.

Naime, 15. novembra oni su na jednom portalu, a zatim i u štampanom mediju izneli ili objavili izuzetno obiman intervju Tonina Piculu. To je neki hrvatski političar koji je čak bio i ministar spoljnih poslova i sada je člana Evropskog parlamenta, predsednik Radne grupe za zapadni Balkan pri Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Inače je izvestilaca za Crnu Goru EU parlamenta, a mi znamo da je izvestilac za Srbiju gospodin Vladimir Bilčik.

Ono što je mene navelo da taj intervju, odnosno to pisanije gospodina Picule pročitam do kraja jesu stavovi koji su tu izneti i sam naslov koji je bio vrlo ciničan. Naslov kaže – mladi obrazovani nogama glasaju protiv Vučića. To je mene baš zaintrigiralo da pročitam čitav tekst. Na kraju se sve svodi, na kraju je zaključak da od tog naslova u suštini nema ništa.

Pogledao sam ko je dotični gospodin koji je možda svaka tri dana ili svaka dva dana prisutan i na obe televizije i na nekoliko portala i u svim štampanim medijima koje finansiraju ova dvojica gospodina, Đilas i Šolak. Video sam da se taj Tonino Picula hvali kako je učesnik domovinskog rata. Postoji jedna priča njegova gde je on učestvovao u akciji „Oluja“, u akciji proterivanja 250.000 Srba iz Hrvatske kojom prilikom je 2.000 ljudi ubijeno. Znamo da su oni raketirali, odnosno bombardovali i kolonu izbeglica. Ono što je ostalo po kućama, uglavnom stari bolesni, to su pobili, likvidirali. Taj gospodin se hvali svojim učešćem, verovatno je bio oficir obzirom da je bio i visoki političar, u tim akcijama. Znači, on se ponosi učešćem, kako kaže, u domovinskom ratu i akciji „Oluja“.

E sad, vi vidite da jedan takav, koji je učestvovao u proterivanju Srba, u opozicionim portalima, u štampanim njihovim medijima i na njihovim televizijama ima više vremena nego bilo ko, da ga ima bukvalno svaki drugi, treći dan, i to u vrlo velikom obimu.

To znači da oni koji uređuju te portale, odnosno medije, se slažu sa stavovima dotičnog gospodina. Slažu se sa stavovima čoveka koji je učestvovao u proterivanju Srba iz Hrvatske, da su njihovi politički stavovi o savremenom trenutku i o tome gde je Srbija, kako je ona radila u prošlosti, kako treba da se ponaša u budućnosti, u potpunosti identični. Taj naslov, ogavan i sraman, da mladi i obrazovani nogama glasaju protiv Vučića u smislu da oni beže iz Srbije i napuštaju Srbiju, demantuje pre svega britanski ekonomista.

U članku od 2. februara 2020. godine, britanski ekonomist je izveo statistiku o napuštanju mladih i obrazovanih ljudi, znači o migraciji kadrova, gde je na prvom mestu Haiti, na drugom Venecuela, na trećem BiH i na četvrtom mestu je Hrvatska. Srbija je tek na 10 mestu. Znači, ono što gospodin Picula pripisuje nama u stvari je više karakteristika države iz koje on potiče, iz koje dolazi, nego što je karakteristika i karakteristično za Republiku Srbiju.

Takođe, u tom tekstu se barata i nekim statističkim podacima, 2014, 2018. godina gde se kaže da je u Srbiji toliko i toliko stanovnika manje, što znači da ljudi beže i onda sam otišao na relevantne sajtove i izvadio sve te podatke. Zamislite, u Hrvatskoj je u tom periodu od 2014. do 2018. godine 150.000 ljudi manje, u Srbiji 148.000 ljudi, a u Bugarskoj kao članici EU, negde je veličine Srbije, u njoj je 200.000 ljudi manje. Znači, ovde po rezultatu je najbolja Srbija. Ako uzmemo u obzir da Srbija ima mnogo više stanovnika od Hrvatske, procentualno, Hrvati su izgubili 3,54% stanovnika, Srbi 2,07%, a Bugari 2,77%.

Ako uzmemo i to da je prirodni priraštaj u Srbiji zaista u tom periodu slabiji nego u Hrvatskoj i Bugarskoj, onda znači da su živi, odnosno oni koji su u životu, emigrirali iz Hrvatske u znatno većem obimu nego iz Srbije.

Na čemu se onda temelji ova tvrdnja da mladi i obrazovani nogama glasaju protiv Vučića, a zamislite, on je to napisao u nekom autorskom članku 15. novembra, da bi te iste novine danas na tri stranice razrađivale tu tezu, pa imate naslovnu, drugu i treću stranicu koja se bavi time.

Džaba im sve to, statistika je protiv njih, jer svi danas migriraju. Sve zemlje su zahvaćene migracijom, posebno zemlje zapadnog Balkana i one zemlje koje su nedavno ušle u EU, ali je to karakteristično i za EU.

Na sajtu „Dojče vele“ možete naći jedan tekst posvećen migracijama iz Nemačke. Nemci se masovno sele u SAD, u Švajcarsku, u Austriju, u druge zemlje, tako da je to karakteristično za sve zemlje, a ne samo za kako neko želi da navede zaključak, za Srbiju i one zemlje u kojima navodno vlast nije nešto uradila što je trebala i navodno se loše živi. Danas imate situaciju da švedski lekari idu da rade u Norvešku zato što su tamo mnogo veće plate, nego u Švedskoj.

Takođe, u medijima Šolaka i Đilasa oštro je kritikovan Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, čak na dve stranice se nalazi ta kritika. Znate, Vladimir Bilčik je kriv zato što nije potpisao pismo protiv Srbije, odnosno nije potpisao pismo u kome se kaže da Vučić i njegova policija čuvaju mural.

Naravno, Tonino Picula, i neki njemu slični su to pismo i napravili, a Vladimir Bilčik nije hteo, kao izvestilac za Srbiju, koji verovatno bolje od njih zna stanje u Srbiji i oko Srbije, jednostavno to nije hteo da potpiše, jer smatra da to nije istina. Istina je da je policija imala samo ulogu razdvajanja onih koji bi mogli da se međusobno sukobe. Da je policija čuvala mural, pa ne bi se desilo da se u dva navrata na mural baci farba. Naravno, postoje i oni koji su došli da taj mural očiste od te farbe. Ono što je najvažnije to je da policija nije dozvolila da dođe do kontakta strana koje misle različito i nije došlo do sukoba između neistomišljenika. Ali, ta priča koja se plasira, ta teza da Aleksandar Vučić čuva mural ratnog zločinca i da policija u Srbiji vrši tu funkciju, to je jedna jako, jako maligna teza koja ima za cilj da poljulja ugled Republike Srbije.

Znate, gospodin Tonino Picula, koga sam pomenuo, se hvali da je u akciji „Oluja“, spasio jedno kuče, odnosno da je kuče izgubilo gazdu, pa ga je on prihvatio. Možda je bilo bolje da je uz kuče spasio i neke srpske civile. Kaže da, eto, da on nije spasio to kuče, ono bi doživelo i sudbinu drugih. Ne znam na koje druge misli, da li misli samo na životinje ili misli i na one ljude koji nisu stigli da izbegnu iz svojih domova.

Šta je sada ovde ono što uznemirava? To je da naša opozicija, tj. oni koji misle da su bogom dani, da imaju tapiju na opoziciono mišljenje u Srbiji, se zapravo slaže sa ovim gospodinom i njemu sličnim, na taj načni što sve njegove političke teze, sva njegova politička mišljenja iznosi kroz svoje medije i daje im izuzetan prostor. Znači, oni su istomišljenici. Oni koji su od 2000. do 2012. godine vladali Srbijom i koji su Srbiju upropastili, oni su nekako umislili, to je valjda kompleks više vrednosti, da samo oni mogu da budu opozicija ovoj vlasti i niko drugi i ne priznaju bilo koga drugog za opoziciju, osim sebe.

Takođe, ono što smeta je da se recimo, izraz „srpski svet“ koristi u jako negativnom kontekstu, te se kaže da taj izraz se nekako poistovećuje, kod njih je sinonim za neke imperijalističke težnje Srbije, a ne za brigu Srbije za Srbe koji žive van njenih granica. Ali, zamislite da u jednom tekstu Tonino Picula u ovim Đilasovim i Šolakovim medijima, osporava čak i mišljenje Poverenika za proširenje EU Olivera Varheljija, kaže – taj čovek je štelovao izveštaj za Srbiju kako bi bio bolji i kako bi bio prihvatljiviji. Pazite, optužuje Poverenika za integracije da je falsifikovao delove izveštaja za Srbiju kako bi taj izveštaj bio što bolji i što kvalitetniji po Srbiju, i to se iznosi u medijima Đilasa i Šolaka.

Kaže da Srbija sporije napreduje na evropskom putu nego ostali, pa naravno to je sve stvar političke volje onih koji odlučuju, tu ništa ne zavisi od nas. Znači, Bugarska i Rumunija su preko noći ušle u EU i niko nije pitao da li ispunjavaju ili ne neke uslove. Vrlo brzo su ušle Slovenija i Hrvatska.

Politička je volja onih koji nekoga primaju, kojom će brzinom nekog da prime. Srbija čini sve sa svoje strane da svoju zakonsku regulativu i svoju realnost, političku praksu prilagodi EU, ali ta brzina prijema ne zavisi od nas, jer ta konstatacija je vrlo cinična.

Priča da Srbija destabilizuje već dve godine Crnu Goru i da je to po receptu destabilizacije BiH, pa to može da prođe kod ovih koji misle suprotno od nas. To je njihova teza, ali zar Srbija nema pravo da brine o delovima svog naroda koji se nalaze van granica Srbije. Zašto oni ne postave sebi pitanje – a zašto je srpski narod i mnogi drugi građani Crne Gore krenuli u proteste i litije? Zato što su ugrožena prava Srpske pravoslavne crkve. Zašto se komeša u BiH? Zato što neko stalno pokušava da preko raznih instrumenata i visokog predstavnika ili Ustavnog suda derogira prava Republike Srpske koja su garantovana Dejtonskim sporazumom.

Na kraju, hteo bih da kažem da oni koji jesu opozicija u ovom režimu i smatraju da su jedina prava opozicija režimu, oni u toj svojoj kritici i pljuvanju režima prosto gube u vidu granicu između kritike vlasti i kritike države. Sve ono što oni rade, a što može da se pročita u njihovim medijima i u njihovoj interakciji sa Evropskom komisijom ili nekim zemljama zapadnog sveta je u stvari više pljuvanje sopstvene države, nego što je kritika ražima u svojoj državi, a to opet znači da oni polaze od one – cilj opravdava sredstvo. Nema veze, srušićemo i Srbiju samo kako bi srušili Aleksandra Vučića. Ispunićemo im sve želje, daćemo im Kosovo, daćemo im Republiku Srpsku, otkazaćemo pomoć i nećemo podržavati Srbe u Crnoj Gori. Ako treba, možemo i Srbiju da iscepkamo, nije bitno, bitno je da ostane nešto čime ćemo mi tj. oni da vladaju. To je na osnovu svega ovoga što čovek može da pročita u njihovim medijima, što može da čuje iz njihovih medija, jedini zaključak koji se nameće građanima Srbije.

Živeo predsednik Vučić, živela Srbija, živeo srpski svet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvažena ministarka, poštovani građani Republike Srbije, definitivno u ovaj uvaženi dom ne ulaze bitni i manje bitni zakonski predlozi. Prema svakom radu i prema svakom poslu koji ljudi obavljaju vredno mi poslanici SNS se odnosimo sa poštovanjem, pa tako i prema ovom zakonskom predlogu koji dolazi iz vašeg Ministarstva.

Apropo toga, što se tiče samog zakonskog predloga koji je danas pred nama, budite sigurni da ćemo mi poslanici SNS u danu za glasanje pružiti apsolutnu podršku.

Međutim, prosto kao običan čovek i kao narodni poslanik ne mogu, a da se često ne upitam koliko je teško raditi poslove na razvoju Srbije unutar njenih samih granica sa jedne strane, a na tom tragu je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama? Koliko je teško istovremeno čuvati regionalni mir i stabilnost sa druge strane i pomagati i voditi računa o položaju srpskog naroda u regionu, ali i svih drugih naroda koji sa njim žive? Koliko je sa treće strane teško u svemu tome održavati dobre veze i ugled Srbije u međunarodnim krugovima vodeći računa o ugledu Srbiju u Americi, u Ruskoj Federaciji, EU i svuda širom sveta?

Održavati zemlju u takvim uslovima, ići napred i čuvati regionalni mir i stabilnost, uz puno poštovanje svih važnih međunarodnih faktora može samo, ako bih bio slikovit, rekao bih – neko ko je politički čarobnjak. Ali, ne. Biću odgovoran i precizan. To može samo neko ko je danas ne političar, nego državnik. Pretpostavljate i znate i vi i cela Srbija, milim na današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Činjenica je, meni se čini, ali siguran sam da je to jedna objektivna činjenica da regionalne političke teme danas često nadmašuju sve one političke trzavice i probleme unutar same Srbije, međutim, pored svih pritisaka i napada na Srbiju i na srpskog predsednika danas lično, ne odustajem od takve politike.

Otuda, želeo bih da istaknem ono što se desilo danas, a to je poziv srpskog predsednika Bakiru Izetbegoviću, političkom predstavniku bošnjačkog naroda u Bosni i Hercegovini, na razgovor i na sastanak, makar on bio u Sedreniku, kako reče, u okolini Sarajeva, pa makar bio u kafani. To govori o otvorenosti srpske politike, o otvorenosti i miroljubivosti politike na čijem čelu je današnji predsednik Aleksandar Vučić i želji da se mir i stabilnost i u Srbiji, i u Republici Srpskoj, i u Bosni i Hercegovini sačuva po svaku cenu. Naravno, javili su se danas politički protivnici kritikujući tu činjenicu, ali smo sigurni da je to jedina politika ispravna, na čijem čelu je današnji predsednik, a mi poslanici SNS sledbenici i čuvari te i takve politike.

Mir i stabilnost je preduslov opstanka i Srbije i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ali mir i stabilnost su preduslov opstanka i razvoja i srpskog i bošnjačkog naroda na Balkanu.

Ne bih imao nameru i to je zadnje što želim, da današnji komemorativni skup koji se desio u holu ovog uvaženog zdanja koristim u dnevnopolitičke svrhe i ubiram sitne političke poene, ali čini mi se da je malo zapaženo prošlo današnje obraćanje sada već lidera Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlića i sina dosadašnjeg poslanika Muamera Zukorlića, gde je jasno i eksplicitno rekao da niko od dosadašnjih srpskih lidera u Beogradu nije poštovao i nije razumeo Bošnjake i Bosnu i Hercegovinu kako to razume predsednik Aleksandar Vučić. To je velika poruka kada je čujete od onih koji su politički predstavnici bošnjačkog naroda. E, upravo ta politika je ono što mi poslanici SNS, a što je još najvažnije i narod u Srbiji podržava.

Poštovana ministarka, mi ćemo na kraju u momentu glasanja, koje je sve bliže, podržati ovaj zakonski predlog, ali što je još važnije, budite sigurni, podržavaćemo politiku koju vodi Vlada, a čiji rodonačelnik je današnji predsednik Aleksandar Vučić. Hvala vam. Živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicom, građani Republike Srbije, pošto se danas pred nama nalazi amandman na zakon koji nam dolazi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, smatram da će ovakav amandman u potpunosti pozitivno uticati na konačni zakonski akt i Narodna skupština će u danu za glasanje svakako podržati i Predlog zakona, kao i amandmane koji su danas pred nama.

Mislim da je politika SNS i Aleksandra Vučića pokazala da je zaštita životne sredine na visokom mestu prioriteta i Vlade Republike Srbije, ali takođe i svest koja postoji među narodnim poslanicima i svima onima koji podržavaju politiku SNS, kako bi od Srbije napravili bolje i lepše mesto za život.

Svakako to da smo svesniji da nam je tema zaštite životne sredine veoma bitna pokazuje i izjava predsednika Aleksandra Vučića koja je data na samitu povodom klimatskih promena u Glazgovu. Tokom obraćanja je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se svi slažemo da moramo da investiramo u klimu i zaštitu životne sredine i svi takođe moramo da shvatimo da buduće generacije moraju da budu obaveštene u pogledu zaštite životne sredine, kako ne bi napravili greške koje su nam se događale u prethodnim godinama.

Vi ste ministarka i vaše Ministarstvo napravili dosta dobrih stvari za ovaj period od godinu dana i to pokazuju i sprovedeni projekti na terenu, kao što je i čišćenje deponije „Stanjevina“, ne bih samo da uznemiravam moje kolege poslanike, kao i čišćenje istorijskog otpada prvi put iz preduzeća koja su prošla kroz postupak stečaja, kao što je to urađeno u Nišu, zatim sanacija deponije u Osionici, deponije „Stanjevina“, kao što sam rekao, ali i mnogi projekti koji su urađeni na teritoriji Mionice.

Da nam je veoma bitno da ulažemo u zaštitu životne sredine pokazuje i Predlog budžeta za 2022. godinu, gde je izdvojena najveća količina novca za zaštitu životne sredine u prethodnih deset godina, i to pokazuje upravo da sledimo ozbiljnu i odgovornu politiku Aleksandra Vučića, ali i onih stvari koje su navedene u ekspozeu premijerke Brnabić, da je zaštita životne sredine jedan od tri osnovna prioriteta buduće Vlade.

Ali kao što su moje kolege u prethodnih nekoliko sati govorile ovde, ja bih takođe želeo da jedan deo svog obraćanja posvetim i histeriji koja je nastupila u zadnjih nekoliko dana kada govorimo o muralu Ratka Mladića. Svi smo bili svedoci svega onoga što se dešavalo na teritoriji Gradske opštine Vračar i potpune histerije među onim ljudima koji su po ko zna koji put odlučili da pljunu na Srbiju, da pljunu na srpski narod i da pljunu na sve one stvari za koje se mi zalažemo kao SNS.

Vi ste na početku te histerije, a i u narednim danima videli samo izjave tih ljudi koje su bile direktno usmerene protiv Srbije i srpskog naroda. Imate aktivistkinju Aidu Ćorović, koja je inače bila i aktivista Građanskog saveza iz koje dolazi i danas Vesna Pešić, koja takođe ima samo najbrutalnije uvrede na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ali je takođe Aida Ćorović bila i poslanica DS u periodu od 2014. do 2016. godine i ove ovde poslaničke klupe je delila i sa današnjom potpredsednicom Stranke slobode i pravde Marinikom Tepić, koja se direktno zalagala donošenje Deklaracije o genocidu u Srebrenici.

Mi te stvari ne smemo da zanemarimo. Mi ne smemo da zanemarimo da je predsednik te iste stranke Dragan Đilas tokom svog gostovanja u „Vijestima“ u Podgorici govorio o tome da je prosto pitanje genocida gotova stvar, da mi moramo da prihvatimo to stanje i da on poštuje odluku Međunarodnog suda.

Međunarodni sud u Hagu je donosio različite odluke, ali ta različitost nikako nije išla naruku srpske strane. Imate najveći broj osuđenih ljudi koji dolaze iz Srbije, presude u kojima je sadržan najveći broj godina zatvora usmerenih ka generalima koji su dolazili iz Srbije prema srpskom narodu, a onda imate sa druge strane aktiviste koji danas u centru grada na Vračaru govore sve protiv srpskog naroda i nas direktno optužuju za najgore zločine koji su se desili u toku građanskog rata od 1991. do 1995. godine.

Vi imate ljude koji se danas nalaze u opozicionim strankama koji se direktno zalažu za to da pitanje genocida u Srebrenici je gotovo, da je ono definitivno i da mi moramo da priznamo to. Imate ih i među predstavnicima zelenih pokreta, a to je Dobrica Veselinović i Ne davimo Beograd, u koji su rekli da mi moramo da prihvatimo faktičko stanje i da takvu, odnosno da pitanje genocida se uopšte ne dovodi više u pitanje. Ali, imate i izjave gospodina Radovanovića koji je na istom tom skupu rekao da su u Prijedoru i Banjaluci da je počinjeni genocid. Ja bih rekao da to uopšte u potpunosti nije istina, jer da nije bilo srpske vojske u Prijedoru i Banjaluci, danas bih hrvatska granica bila na teritoriji današnje Banjaluke, a ne bi bila iza Prijedora, tako da je to u potpunosti neistina.

Lako bih ostavio dovoljno vremena mojim kolegama za debatu, ja bih samo želeo da kažem da trebamo ozbiljno i racionalno da razmišljamo o stvarima kada govorimo o zaštiti srpske države i srpskih interesa i da ne dozvolimo predstavnicima opozicionih stranaka da po ko zna koji put pljunu na Srbiju i srpski narod. Hvala.