Pravo na repliku, Vladan Glišić.

Naš politički sistem je u mnogim segmentima ispao predsednički, bez obzira što to ne bi trebao da bude.

To da Makron bira sudije u Francuskoj, oni sebi možda mogu da dozvole, mada više ni Francuska nije dobar oblik ni demokratije ni bilo čega. Na kraju krajeva, reći ću nešto što meni kao opozicionim poslaniku ne treba, ispašće da vas podržavam, ali hoću da vas podsetim da ono kako se francuska policija obračunava sa svojim demonstrantima jeste nešto što, hvala bogu, ne gledamo više na ulicama Beograda.

Ne znam zašto mislite da je francuski model dobar? Ja znam da nije. Mi ovde imamo previše ovlašćenja u rukama jednog čoveka, iako to nije po Ustavu, i biće dobro ako bude imao hrabrosti da se ne kandiduje za predsednika Srbije, već da se vrati na nivo premijera, jer je to onda potpuno u skladu sa Ustavom da bude najjači čovek u zemlji.

Ono što kažete da ne postoji nigde, postoji. Postoji izbor i sudija i raznih organa u mnogim američkim državama, SAD. Naravno, to nije na nivou cele države, ali i ovde bi trebalo referendum raditi na nivou osnovnih sudova, tamo gde ljudi znaju te sudije i gde znaju kako se oni ponašaju, kako žive, sa kim se druže, da li ih sreću sa kriminalcima ili sa političarima.

Znači, pored toga što struka mora da da svoju reč, treba da daju i građani, bar na nivou osnovnih sudova, a možda i na većem nivou. I onda, u tom slučaju, partije, pa i ovako moćna partija kakva je SNS sa 700 ili 400 ili možda i 900 hiljada članova u međuvremenu, neće moći da utiču više nego što stvarno utiču kroz svoju prisutnost u narodu. I ja sa tim nemam problem. Ako ste vi stvarno prisutni u narodu i dobijate glasova od naroda, što ne može da se ospori u velikoj meri, onda vi treba da utičete na to, i vaša ideologija, iako se ja sa njom ne slažem. Ali, ne smemo dozvoliti da se pravosuđe izmakne kontroli i da neke neformalne grupe na nju utiču, ili da se utiče preko partijskih organa.

U tom smislu, ja se nikada ne pozivam na sjajna rešenja iz prethodnog režima. Bio sam opozicija kao i vi, mada neki u vašim redovima nisu bili opozicija, bili su deo te vlasti i mislim da je krajnje vreme da malo pročistite svoje redove po tom pitanju, da bi ovo što sada pokušavate, a to je da neki vid suverenosti sačuvate u obaranju ruke sa Briselom, ipak mogli da uradite na pravi način. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim zatvaramo krug replika i nastavljamo na osnovu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane predstavnice pravosuđa, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prosto, ukazaću kroz ovu diskusiju na tri primera koja se tiču apsolutno pravosuđa, tiču se sudija, tužilaca i nadam se da će tužioci koje biramo danas i sudije koje biramo i predstavnice pravosuđa a i sve one sudije i pravnici koji gledaju ovo, da izvuku određene pouke. Jer, čućemo i neke nove informacije.

Prosto, ukazaću našem pravosuđu na određene slučajeve, na prvi slučaj koji se čini da zaslužuje istragu tužilaštva i policije, a potom, naravno, ako do toga dođe, i postupanje suda. Dakle, radi se o nadzornom telu, jednom.

Nadzorna tela jesu nezavisna, ona se pre svega bave pravnim poslovima. Međutim, ni jedno nadzorno telo, pa ni jedan njihov službenik, nije iznad države i nije izvan nadležnosti policije, tužilaštva i sudova. I na kraju, da pomenem, pošto se o konkretnom nadzornom telu radi, da sam poverenik Marinović je pravnik, da je sertifikovani predavač pri Pravosudnoj akademiji za sudije i pravne stručnjake i da je bio predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Dakle, o slučaju o kom ću govoriti, ima elemenata zloupotrebe službenog položaja, indicija o trgovini uticajem i ima sigurno sukoba interesa, a može biti i davanja mita odnosno u pitanju je moguća korupcija.

Dakle, kako funkcionišu nadzorna tela i regulatorna tela svedoči afera koja traje već danima, skandal, kada služba poverenika bez osnova, slučajno, pod znacima navoda, nadzire, pazite, nećete verovati ali sve je tačno, sajt jedne vinoteke, inače besprekorne kompanije, u kojoj opet slučajno radi baš Danilo Vučić, sin predsednika države. A inače da podsetim da je Danilo Vučić već godinama žrtva progona i dehumanizacije, kao i drugi članovi porodice predsednika Vučića. O skandalu svedoči i sledeće.

Jedno od lica koje je otišlo u kontrolu u vinoteku, što je moguće da prekontroliše, pazite, sajt, otišla su tri lica a u takvu kontrolu može da ode jedno lice i da obavi kontrolu za pet minuta, što se inače i desilo, ali nisu potrebna tri lica, oni neće tamo da nose džakove, nema posla za tri lica. No, otišlo je jedno od lica koje je tamo otišlo, tzv. lažna inspektorka koja se zove Emina Kovačević, njeno ime uredno stoji na sajtu poverenika. Ko je ona osoba?

Inače, tamo, na licu mesta, sačekali su je predstavnici medija, koji imaju pravo da dobiju podatke, javne, koji su upravo u nadležnosti ove službe u kojoj ona radi. Ona je odbila da se predstavi, bežala je od predstavnika medija i odbila je da im pruži bilo kakve informacije, što je suprotno njenoj službi u kojoj radi. Ona radi u kancelariji poverenika, upravo u tom odeljenju, na mestu višeg savetnika u Sektoru za nadzor, u odseku za nadzor nad zaštitom podataka.

Međutim, postoje takođe javni podaci da je pomenuta Emina Kovačević bila član i DS i Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića. A inspektorka Emina, pod znacima navoda inspektorka, tvrdi da se politikom ne bavi već osam godina. Međutim, 2014. godine je ona, to je pre sedam godina, bila na listi za grad Beograd upravo Borisa Tadića, a i 2016. godine je bila kandidatkinja na 170. mestu liste Borisa Tadića. Kako se onda ne bavi politikom? A radi u službi Poverenika.

Međutim, pale vam se već verovatno crvene lampice, a slušajte sada ovo. Rada Kovačević, majka Emine Kovačević, takođe radi u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i ona je četvrti funkcioner u toj kancelariji, osim poverenika, njegove zamenice, ima i dve savetnice od kojih je jedna majka Emine koja je išla u slučajnu kontrolu, Rada Kovačević. Inače, Rada Kovačević je kao i sama Emina, stari kadar Demokratske stranke, SDS-a i svih tih žutih stranaka. Da li je i danas član neke od tih raspadnutih, teško je utvrditi.

Sama gospođa Kovačević, inače je navršila 65 godina i ima uslov da ide u penziju. Mislim da je cilj da zapošljavamo mlade ljude i da se otvaraju nova mesta, evo, novog radnog mesta. Dakle, inače sama gospođa Kovačević je radila u Vladi, bila je važan funkcioner DS, radila je u Vladi Mirka Cvetkovića u službi za upravljanje kadrovima kao pomoćnik direktora u Sektoru za pravne, finansijske i opšte poslove, a zvuči neverovatno, bila je i predsednik žalbene komisije Agencije za borbu protiv korupcije.

Još neverovatnije zvuči sledeća činjenica, jer znate, sam poverenik Marinović je u prethodnom mandatu izabran na to mesto. On tvrdi da on nije znao za sve ovo, da je to tamo otišlo se slučajno. Međutim, da to nije baš tako slučajno svedoči da je poverenik Marinović 15. marta ove godine, baš ovu gospođu Kovačević unapredio u svoju savetnicu. Dakle, on vrlo dobro zna šta majka i ćerka rade. Zar nije to sukob interesa da članovi jedne porodice rade u jednom nezavisnom i trebalo bi da bude profesionalnom i samostalnom nadzornom i regulatornom telu. Zar to nije sukob interesa? Mislim da jeste sukob interesa. Znate u čemu je tu dokaz.

To je dokaz, inače u službi poverenika, trenutno radi zajedno sa poverenikom sto ljudi, ja vam garantujem da je najmanje pedeset posto zaposlenih u nadzornom jednom telu su bivši, sadašnji članovi ili članovi porodica, ljudi koji su bili članovi Đilasovskih ili žutih stranaka. Kako onda da očekujemo da ovo nadzorno telo profesionalno i nepristrasno i bez zloupotrebe položaja radi svoj posao? Dakle, u svim nadzornim telima je očigledno, ne samo u ovom potrebno provetravanje i depolitizacija.

Evo, ukazaću. Premijerka Brnabić je 13. novembra, ukazala na to da je Poverenik zloupotrebio svoju funkciju. Inače, rad Poverenika regulišu čak dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Prvo pomenuti zakon kaže da Narodna skupština većinom glasova bira Poverenika na predlog Odbora Narodne skupštine. Dakle, kako ga i bira, tako može i da ga smeni.

Dakle, Poverenik može biti razrešen dužnosti, citiram: „ako nestručno i nesavesno obavlja svoj posao“. Inače, postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.

Sam Poverenik je, i to je takođe prekršaj zakona, dakle, iznoseći u medijima, pa i na svom sajtu podatke o kompaniji koja je bila predmet nadzora Poverenika prekršio član 76. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji lepo kaže, citiraću ga, pa ćete videti da je zaista prekršio. Dakle, član 76. kaže: „Obaveza čuvanja profesionalne tajne – Poverenik, zamenik Poverenika i zaposleni u službi Poverenika dužni su da kao profesionalnu tajnu čuvaju sve podatke do kojih su došli u obavljanju svoje funkcije, odnosno poslova“. To sigurno važi, bar dok traje postupak. Recimo, u ovoj pomenutoj firmi, u vinoteci u kojoj je radio Danilo Vučić.

Međutim, Poverenik je u svom saopštenju i nastupom u medijima 12. novembra, izneo podatke do kojih je došla njegova služba u obavljanju svoje funkcije, odnosno poslova tako što je izneo podatke o rezultatima i toku nadzora o subjektu koji je bio predmet nazora. To je još uvek bio otvoren predmet, tako da je Poverenik, dokazao sam, prekršio ovaj član zakona.

Inače, budžet Poverenika čini narodni novac. To su narodne pare. Na ovom primeru vidimo da služba Poverenika osim što zloupotrebljava položaj zloupotrebljava i narodne resurse, resurse na progon, recimo, Danila Vučića.

Inače, dokazao sam u jednom ranijem tekstu da je verovatnoća da služba Poverenika slučajno kontroliše jedan od pet miliona sajtova, što im je predmet kontrole, pošto izvrše 500 kontrola godišnje, to su podaci za 2018. i 2019. godinu. Dakle, ta verovatnoća je 1:5.000. Dakle, radi se o neverovatnoći da se to slučajno dogodi. Dakle, to je inače procenata od 0,002% verovatnoće da se izvrši jedna takva kontrola slučajno. E, ako nije slučajno, onda je namerno.

Inače, Poverenik je dužan da ove kontrole sajtova, što mu nije prvorazredni posao, obavlja tamo na sajtovima gde postoji visok ili kritičan rizik. Ova kompanija, odnosno ovaj sajt ima besprekoran ugled, što je kontrola Poverenika sajta i pokazala. On uopšte nije, dakle, trebao da kontroliše taj sajt. Dakle ako nije slučajno, onda je namerno, reći ću vam šta se najverovatnije dogodilo.

Pošto je to sve to počelo u martu ove godine, početkom godine neki uticajni đilasovac je dao nalog, uz verovatnu finansijsku stimulaciju određenom simpatizeru, licu u službi Poverenika, da u plan nadzora za 2021. godinu uvrsti i kompaniju u kojoj radi Danilo Vučić. Pomenuto lice u službi Poverenika je onda, zloupotrebljavajući službeni položaj i trgujući uticajem, uvrstilo u plan nadzora za 2021. godinu besprekornu kompaniju, odnosno njen sajt u kojoj radi Danilo Vučić.

Potom je to lice, kao što je od njega verovatno bilo i traženo, dojavilo nalogodavcu i davaocu mita za koji dan je zakazan nadzor na licu mesta.

Da bi šou bio veći, jer je bio pripremljen šou za đilasovske medije, na lice mesta je upravo iz tog razloga otišlo troje službenika koji tamo nisu imali šta da rade osim da beže, očigledno, i od novinara.

Srećom, neko je dojavio glavnom i odgovornom uredniku lista „Informer“ sve ovo što se događa, pa su tamo onda na licu mesta predstavnike, ovo troje, čitavu armadu kontrolora i inspektora koji treba da kontrolišu jedan sajtić dočekali novinari „Pinka“ i „Informera“ i ispreskakali ih, pitali ih za osnovne podatke – šta tu traže, kako se zovu. Onda su ovi pobegli, dali petama vetra. Onda je propao ceo plan.

Plan je bio da kad se izvrši ovaj udar, ova kontrola strašnog sajta jedne vinoteke, pazite, da đilasovski mediji onda spinuju ceo slučaj, da prikažu kako se u vinoteci odigrava ko zna šta, bahanalije, kako je Danilo Vučić, verovatno, vlasnik vinoteke, prikriveni. Slično je to, povucite paralelu sa onim spinom i laži, da je Andrej Vučić bio vlasnik restorana „Franš“, što je naravno davno demantovano. Ali, radi se o istim lažima. E, sve to su razvejali novinari na licu mesta, tako da su ceo spin i cela laž propali.

Ovaj slučaj, podsetiću i na ovo delo, veoma podseća na knjigu čuvenog Franca Kafke „Proces“. Pazite, tamo se radi o Jozefu Ka, čoveku koji je od strane neutvrđenog autoriteta osumnjičen, uhapšen, optužen i da se ne zna uopšte priroda zločina Jozefa Ka, niti u celoj knjizi, niti je ikad otkriveno čitaocima.

Tako i mi imamo slučaj Danila V. koga godinama progone mediji i đilasovske partije, a da nikome nije uopšte poznata priroda njegovog, pod znacima navoda, sagrešenja. Sad su se u tom procesu progona pridružili i službenici koji rade u državnom, doduše nezavisnom, organu. Onda služba Poverenika ispade nekako kao služba za kontrolu samo jedne vinoteke, i to sajta te vinoteke, baš one u kojoj radi predsednikov sin.

E, sad, šta može da bude epilog ovoga? Dakle, može da bude pojeo vuk Poverenika, odnosno moguće je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave shodno svojim nadležnostima pokrene inspekcijski nadzor nad radom Poverenika. U slučaju ovog skandala moguće je i da trećina narodnih poslanika pokrene postupak za razrešenje Poverenika, a moguće je da će vuk pojesti magarca i nikom ništa.

E, sad, drugi slučaj je mnogo važniji od ovog. Jedan od ciljeva pravosuđa je i da na osnovu prava štiti državu i državu uopšte. Naši sudiji i tužioci, to moram da konstatujem pažljivo, to pratim godinama i tu temu, praktično nikada ne govore o lažnim optužbama protiv države Srbije i srpskog naroda za navodni genocid u Srebrenici.

Ispada da su za Srbiju u pogledu višedecenijskih lažnih optužbi za genocid više učinili, a jesu, članovi Nezavisne međunarodne komisije za Srebrenicu, Grajfove komisije, dakle sve stranci osim jedne naše profesorke, svojim izveštajem na 1.200 strana i da je više učinila predsednica sudskog veća koje je sudilo Mladiću, sudija Nijambe u svom izdvojenom mišljenju na 45 strana, dakle da su oni učinili više nego sve srpske sudije, tužioci i doktori pravnih nauka zajedno. To je svojevrsna poruka našem pravosuđu i pravnoj nauci. Važno je da se država, sudije, tužioci i ugledni pravnici suprotstave žigosanju Srbije i srpskog naroda kao genocidnog.

Ovih dana, i to govorim zbog ovoga imamo nejake pokušaje destabilizacije države prilikom skrnavljenja i svih skupova i svih skandala koji stanu, odigravaju, prilikom skrnavljenja murala generalu Ratku Mladiću. O tom muralu i o samom generalu Mladiću najbolje govore upravo ovaj pomenuti izveštaj Grajfove komisije o Srebrenici, izdvojeno mišljenje sudije Priske Matinbe Nijamnbe. Oba dokumenta su ključni dokazi o nepostojanju genocida u Srebrenici.

Prosto, mural, Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici stoji tamo već godinu dana. Čemu onda histerija oko murala? Čim se skandal još pre nedelju dana dogodio, ambasada SAD je dala saopštenje, možda je to odgovor. Ambasada je rekla – Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu. Čuli smo poruku. Dobro. Ali, o krivici i nevinosti Ratka Mladića najbolje govore ovaj pomenuti izveštaj i izdvojeno mišljenje.

Podsetiću. Inače, izveštaj je na 1.200 strana, to je naučni izveštaj, govori da nije bilo genocida u Srebrenici, a izdvojeno mišljenje sudije Nijambe, praktično oslobađa Mladića većeg dela krivice, odnosno osam od devet tačaka optužbe.

Podsetiću kratko. Profesor Gideon Grajf, izraelski istoričar i predsednik je bio ove Nezavisne komisije o Srebrenici. On je 15. juna, predstavljajući izveštaj rekao sledeće: „Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu, nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba da objašnjava šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid ni na koji način.“

Mi smo to dokazali, dakle komisija, to nije naše mišljenje. Mi smo to dokazali. Nije se radilo o genocidu, to se ne može nazvati genocidom. Ako neko koristi taj termin, treba ga izbrisati iz istorije.

Kaže Grajf dalje: „To je važno zato što su optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji.“

U našoj komisiji, kaže Grajf, imali smo stručnjake za brojanje i izračunavanje žrtava i ustanovili su taj broj. Taj broj treba biti zapisan u istoriji, ni manje ni više. Svaka smrt je tragedija užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan.

Dakle, mi kao komisija smo dali okvir definicije. Ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, nije počinjen genocid i, kaže Grajf, broj žrtava u Srebrenici je bio 3.700 i nešto, otprilike.

Kaže Grajf dalje - Srbi nikada nisu imali plan za genocid ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu. Nasuprot tome, kada pogledate, kaže Grajf, Nezavisnu državu Hrvatsku, fašističku i nacističku, postojao je plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina pokrštena, to jest da promeni veru. Dakle, genocid su počinile hrvatske Ustaše i to se nikada ne sme zaboraviti.

Priska Matimba, inače zambijska pravnica besprekorne reputacije, sudija Visokog suda Zambije i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove i ni na koji način nije povezana sa Srbijom, niti sa Republikom Srpskom, je bila predsedavajuća u sudskom procesu Ratku Mladiću i na kraju je prilikom izricanja drugostepene presude 8. juna ove godine izdvojila mišljenje na 45 strana, koje predstavlja integralni deo presude, u kome jednostavno naglasila, i ovo je važno da se čuje, da se ona pita, čitav sudski postupak protiv Mladića morao bi biti ponovljen i uvažila je osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane, a izdvojeno mišljenje sutkinje Niambe je deo, naravno, cele ove presude.

Najvažnije je obrazloženje njeno u vezi sa tačkom 5. koje se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Niambe ne dovodi u pitanje da se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima, ali otvoreno preispituje da li je reč o genocidu i da li je zločin uopšte osmislio i naredio Mladić.

Ona kaže – imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova žalbenog veća, ja bih naredila da se generalu Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe šest za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Dakle, ukazaću i ovo je važno da se čuje, imajući u vidu sve ovo što sam rekao, mural generalu Mladiću je, odgovor nesumnjiv, nesporan. General Mladić je zaslužio i mnogo više.

Treći slučaj, to je udar na državu i predsednika Vučića i u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu, udaru na državu predsednika Vučića i njegovu porodicu su učestvovale strane službe, pojedinci iz policije, nažalost, čini se i par pojedinaca iz SNS i đilasovske stranke i mediji.

Ovih dana, odnosno baš juče su nemački mediji „Dojče vele“ i „Vajs“ magazi, kroz tekst autora Mihaela Knota iz nemačkog „Vajsa“ rekli u istraživačkom tekstu da, to su forenzička istraživanja u Nemačkoj ustanovila, konoplja iz „Jovanjice“ je preslaba da bude droga.

Magazin kaže – imao je uvid u rezultate zvanične laboratorijske i forenzičke analize obavljene u Nemačkoj, koja pokazuje da je konoplja uzgajana na gazdinstvu „Jovanjica“ ima udeo psihoaktivne supstance THC od svega 0,54%. To je, naravno, iznad onih 0,3% koji su dopušteni u Srbiji. Međutim, kaže časopis i kažu analize forezničke, to ni izbliza nije droga koja se može prodati.

Evo, daću vam podatak, proverio sam to, to i u magazinu stoji, recimo, nivo THC-a za industrijusku konoplju je 1%. Dakle, tri puta je veće od onog koji je u Srbiji i dva puta je veći od jačine THC-a u konoplji gazdinstva „Jovanjica“.

Inače, časopis kaže – laboratorijske analize su urađene u Nemačkoj po nalogu istrage i datirane su na 16. decembar 2019. godine i to praktično dokazuje tvrdnju da je Koluvija imao nesreću da njegove sadnice konoplje imaju nešto više aktivne supstance nego što treba i da je imao nesreću da bude žrtvovan od strane organizatora udara na državu.

Evo šta još kažu „Dojče vele“ i „Vajs“. Citiram - Jedan zaposleni u Nemačkoj ambasadi u Beogradu, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je telefonski za „Vajs“ da je i u Srbiji, uprkos strogim zakonima o drogama, neuobičajeno da neko pre dve godine provede u pritvoru, a da je taj pravio kanabis, tj. gajio konoplju sa 0,54% THC. Kaže taj nemački izvor iz ambasade da ima i drugih slučajeva u Srbiji kod kojih uopšte nije bilo krivičnog gonjenja zbog povišene vrednosti THC-a kod industrijske konoplje, pišu „Vajs“ i „Dojče vele“.

Privodim kraju. Dakle, afera „Jovanjica“ je, pre svega, imala cilj da predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu uplete u nešto sa čim oni nikakve veze nemaju. To je veštački napravljena afera.

Potpredsednik SNS, cenjeni narodni poslanik Milenko Jovanov je juče ovde lepo rekao da je afera „Jovanjica“ kreirana kao napad na predsednika Aleksandra Vučića i rekao je da je ovo očigledno vrlo ozbiljan dokaz u kontekstu toga da je cela afera „Jovanjica“ napakovana, da ovo nema veze sa onim kako se predstavilo u javnosti. Budući da su to sada objavili Nemci, a ne neko naš, postavlja se pitanje šta će da rade sada svi oni koji su fabrikovali ovu aferu?

Kaže Jovanov - podsetiću da su u fabrikovanju ove afere učestvovali i neki političari, ali i neki tajkunski mediji i neki ljudi iz policije. Sada se otvara pitanje da vidimo ko je to uradio, šta je bilo motiv i šta je bio cilj. Očigledno je motiv bio povezivanje predsednika Vučića i njegove porodice sa ovom aferom i cilj je bio napad na predsednika Republike, poručio je cenjeni gospodin Jovanov.

Ovo otkriće, to je poslednja rečenica, nemačkih medija je dokaz koliko su bile monstruozne laži Đilasa, Marinike, Aleksića i njihovih medija povodom afere „Jovanjica“. Pravda je spora, ali dostižna.

Živela Srbija! Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala.

Danas se biraju predsednici osnovnih sudova u Kruševcu, Majdanpeku, Novom Pazaru, Prekršajnog suda u Lazarevcu, prvi put za sudijsku funkciju se bira sudija Prekršajnog suda u Preševu i konstatuje se prestanak funkcije javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kuršumliji zbog odlaska u penziju.

Sve su ovo formalni, zakonom opravdani razlozi o kojima mogu da govorim isključivo na osnovu izveštaja dobijenih od strane Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

I sudovi i tužilaštva su državni organi koji deluju u javnom, a ne u privatnom interesu.

Osnovna uloga sudova je u primenjivanju zakona kako ne bi ostali mrtvo slovo na papiru, ali u podeli vlasti njihova uloga je i izvesna kontrola izvršne i zakonodavne vlasti time što Ustavni sud može ukinuti zakone i druge akte koji su neustavni.

Sud je nezavisan i samostalan u svom radu, ali nezavisnost ne sme da znači neodgovornost.

Pravilo po kojima postupa tužilac jasno su definisana zakonom i tu nema mesta improvizaciji. Tužilac ne sudi, već utvrđuje činjenice, rukovodi predistražnim postupkom i jako je važna u ovoj fazi operativna saradnja sa MUP-om koja mora biti efikasna, jer od toga zavisi ceo istražni postupak.

Mi pravnici često volimo da citiramo Monteskjea, pa je tako on govorio o konceptu podele vlasti čiji je cilj da se spreči tiranija i očuva sloboda pojedinca tako što će jedna grana vlasti obuzdavati drugu.

Svako demokratski uređeno društvo ne podrazumeva samovolju pojedinca koju mu daje sloboda izbora, jer je ta sloboda upravo ograničena obavezama i odgovornošću koja je potrebna da bi zajednica funkcionisala i to je suština definicije vladavine prava o kojoj se tako puno govori u javnosti.

Zakon o sudijama je taj koji garantuje nezavisnost sudije. Prema tom zakonu, sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluka i sudi i presuđuje isključivo na osnovu Ustava i zakona.

Sudija ne sme biti politička ličnost, niti o sudijama treba govoriti kao političkim kandidatima, jer je njihova uloga da vode sudski postupak, poštujući procesna prava stranaka i obezbeđujući pravičnost suđenja.

Sudija je dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, gradeći svoj profesionalni integritet i autoritet.

Efikasnost sudova u mnogome je narušena i prevelikim brojem predmeta kojim su sudovi prenatrpani. Ono na čemu treba raditi je svakako mehanizam za ubrzavanje trajanja sudskih postupaka i na ravnomernoj raspodeli predmeta svim sudovima u Srbiji.

Uskoro nas čeka i rasprava o predlogu za promenu Ustava u delu pravosuđa, za koji je Venecijanska komisija dala zeleno svetlo. Zapravo, suština nije samo u usklađivanju zakona sa evropskim standardima, kako bi se ispunila forma, već suština leži u tome da, koristeći primere dobre prakse u EU, zajedno radimo na jačanju svih institucija u državi, a time stvaramo jaku, stabilnu i ozbiljnu državu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja, za svoju dužnost smatram da povodom prve tačke dnevnog reda, odnosno prestanka funkcije Osnovnom javnom tužiocu u Kuršumliji, gospodinu Ranku Maksimoviću, čestitam na navršenju radnog staža i odlasku u penziju.

Što se tiče druge i treće tačke dnevnog reda, odnosno izbora sudija i predsednika sudova, ovo je već ko zna koja sednica Narodne skupštine koja je posvećena tim temama. Naime, više od 200 sudija je tokom poslednjih godinu dana stupilo na sudijsku dužnost, što znači da je značajno smanjen kadrovski deficit, koji je nesporno postojao, ali i dalje postoji u našem pravosuđu.

Kada sam se pripremala za neku od privih sednica na kojima sam govorila na temu izbora sudija, naišla sam na podatak da našem sudstvu nedostaje negde oko 400 sudija. Sasvim sam sigurna da je to jedan od razloga, nedovoljne efikasnosti suđenja. I nove sudije će, pa nesporno, samim svojim učešćem u radu i preuzimanjem dela predmeta, doprineti tome da se sudski postupci brže odvijaju, a znam da je dugo trajanje postupaka jedan od osnovnih prigovora koji građani ističu na rad sudova.

Ali, isto tako, znam da se ponekad, retko, ali se ističe i prigovor deficita dostojanstva, deficita odvažnosti, deficita stručnosti u srpskom sudstvu. To je retko, ali smo svi svesni da takvi problemi postoje i njih ćemo rešiti samo ukoliko, dokle god je to u našoj nadležnosti, na mesta sudija i na mesta predsednika sudova budemo birali ljudi koji su tim funkcijama zapravo dorasli i sa moralnog i sa stručnog apsekta, jer da sudi može samo onaj ko je bolji od ostalih.

Država Srbija i njeni građani zaslužuju mnogo više od prosečnih sudija koji će otaljavati predmete u zamenu za platu i stalno zaposlenje.

Ja uvek koristim blage reči, ali to ne znači da nemam jake argumente i još jaču želju da Srbija bude pravna država, država časnih sudija i poštenog naroda, u kojoj je nepoštovanje zakona put do kazne, a ne put do lagodnog života, u kojoj se ceni onaj ko zna, a ne onaj ko nekog poznaje.

Sreća nije svima isto naklonjena, ali država mora da bude. Mora svakom omogućiti šansu da se školuje, da se pošteno zaposli i što je najvažnije, da pošteno živi od svog rada.

Ja kao socijalista želim da Srbija bude zemlja najboljih šansi, koje se pružaju najboljima, a ne, kako nekada deluje, da najbolje prolaze oni najgori, dok najbolji odlaze da budu najbolji negde drugde.

Zato se svi zajedno moramo boriti za socijalno pravedno društvo, koje podstiče prave vrednosti i podržava prave ljude. Ja znam da je to teško dostižno, ali meni, sa ovog mesta, kao narodnom poslaniku, ne sme da bude teško da ukažem na ono što bi trebalo da predstavlja sistem vrednosti u našoj zemlji. Posebno kada je reč o pravosuđu, besna sam što ceo život slušam, kako je nekada bilo bolje, kako je nekada bilo ugledno naše pravosuđe, kako je nekada sudija bio gospodin. Pa, zašto to više nije i zašto ne bi opet bio?

Ja mislim da bi bio kada bi svaki nosilac pravosudne funkcije bio svestan značaja svog posla i visine svog položaja, kada bi u svakom momentu na umu imao svoju obavezu vrsnog poznavanja zakona, njegove slepe i dosledne primene, ali obaveze jednog uspravnog i dostojanstvenog hoda.

Ja znam da postoje sudije koje svoj posao doživljavaju kao lep posao sa finim radnim vremenom, ali isto tako znam da postoje i sudije koji svoj poziv doživljavaju kao priliku da trguju pravdom. To su izuzeci, ali ja ne želim da oni budu ogledalo našeg pravosuđa. Zato podršku za izbor u zvanja treba da dobiju oni kandidati koji su stručni, koji su visoko moralni, časni i koji imaju entuzijazam, imaju motiv da unapređuju srpsku sudstvo. Nadam se je VSS baš zbog takvih kvaliteta na ovaj način sastavio Predlog za izbor sudija i predsednika sudova.

S druge strane, neophodno je da svi mi kao društvo budemo svesni značaja sudijskog poziva i svesni težine tereta deljenja pravde i da imamo poštovanja prema onima koji su se odvažili da taj teret preuzmu.

Evo, mi sad menjamo Ustav da bismo imali pravosuđe po evropskim standardima. Pa po istim tim standardima treba da odredimo i plate sudija i tužilaca. Pa, evo, vi ste rekli da to više nije toliko popularno zanimanje, pa baš zato što su plate nedovoljno adekvatne odgovornosti koje sudije imaju, a imaju odgovornost da sude onako kako zakon kaže, svima jednako, i to u razumnom roku.

Socijalistička partija Srbije se zalaže za izgradnju društva socijalne pravde u kojem će postojati jedan efikasan mehanizam za ispravljanje društvenih nepravdi, a taj mehanizam je pravosuđe.

Zato apelujem na predsednike sudova koji budu izabrani da budu čvrsta brana svakom pokušaju i svakoj vrsti nedozvoljenih uticaja na sud, a ne da budu deo kanala kojim se ti uticaji vrše.

Sudije moraju biti glas zakona i glas struke, koji će sa integritetom, objektivno i nepristrasno sagledavati činjenice i donositi odluke koje će štititi naš pravni poredak, čineći Srbiju zemljom u kojoj svi oni koji je ne poštuju time što krše njeno zakonodavstvo znaju da će kad tad doći pred časnog, stručnog, nezavisnog i nepristrasnog sudiju.

Mi socijalisti od sudije očekujemo baš takve osobine i apelujemo da ih neguju tokom celog svog radnog veka, jer bez njih nema uspešnog funkcionisanja pravosudnog sistema. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, kao i moje kolege i koleginice, glasati za izbor kako predsednika sudova, tako i onih koji se prvi put biraju na funkciju sudije, zato što ispunjavaju kriterijume i merila za ocenu za izbor sudija kako stručnosti, tako obučenosti, a kako su kolege navele, tako i dostojanstva sudskog.

Da li je ova treća karakteristika, da kažemo tako, vrlina sudije, zaista, da li su svi suci ili većina dostojanstveni, to je pod znakom pitanja. To su prethodne kolege danas pokušale i da kažu u kontekstu svih ovih promena koje se dešavaju u post-socijalističkim društvima.

Mi smo izgubili autoritet sudije, to je tačno, u zadnjih 20 godina, ali smo izgubili autoritet učitelja, autoritet popa, autoritet predsednika opštine. Dakle, u globalnom društvu, prilikom prelaska na globalizaciju, čini mi se da se nismo držali nekih osnovnih civilizacijskih tekovina koje su prethodne generacije ne samo u zadnjih 200, 300 godina, nego i da tako kažem, i stotinama godina baštinili, a mi nismo prihvatili i dalje razvijali. To se u prvom redu odnosi na vaspitanje.

Mi smo proterali iz vaspitno-obrazovnog sistema vaspitanje ima 23 godine i ne možemo očekivati od mladog sudije sada da ima dostojanstvo. Molim vas. To je suština problema. Ne možemo očekivati i popa kakvog smo nekada imali, dostojanstvenog, ne možemo predsednika opštine, dakle tu je suština, ali ove promene ćemo podržati i one svakako pridonose daljem razvoju i unapređenju društva u celini. Ono što je vrlo bitno je da mi sagledavamo naše slabosti u razvoju, da ih ispravljamo u budućnosti kako bi postigli što bolje rezultate i na području sudstva.

Kako sam rekao, ispunjavaju oni svi kriterijume. Međutim, idemo malo u zadnjih 10 godina. Da li je u zadnjih 10, 12 godina zaista većina sudija ispunjavala osnovne kriterije, stručnost, obučenost i dostojanstvenost? Ja ću dati neke primere gde ću reći da nisu. Zašto? Stranka bivšeg režima se nije držala kriterijuma i merila, već je izbor sudija vršila isključivo po stranačkoj pripadnosti, Demokratska stranka. Mi smo to razmatrali ovde u prošlom mandatu kod pojedinih sudija, da ih sada ne navodim. Dakle, to im je bila pripadnost, čak ne i stručnost.

Mi smo imali sudije koje su bile izabrane, a da nisu čak imali visoku stručnu spremu. I nije ni to čudno, jer je bilo sudija i pomoćnika ministra koji je završio srednju stručnu spremu, a bio pomoćnik ministra pravde. To nema nigde u Evropi. Dakle, totalno su nam uništili sudstvo, a da ne govorim o 832 sudije i 200 tužilaca koje su preko noći doveli, i to otežava dalje unapređenje sudske funkcije i pravosuđa u celini.

Vi znate, gospođo, pošto se verovatno sećate, neke su sudije umirale od nepravde u ovoj državi. Dakle, umirali su od nepravde, a pojedini izvršili samoubistvo. Po mom spisku, šest sudija do sada je izvršilo u periodu od 2000. do 2012. godine.

Kod izbora sudija napravilo se nešto što istorija sudstva ne poznaje, u bivšem režimu. O čemu se radi? Izabrali su mrtvog sudiju za suca, Ljubišu Ristića iz Požege. Da li možete to verovati, poštovani građani Republike Srbije? Predsednica VSS, tada, Nata Mesarević je izjavila da je sa svim kandidatima razgovarala i, samo ne znam kako je mogla razgovarati sa mrtvim sudijom, i utrošila 240 časova na razgovor. Znate koliko je to? Pa više nego jedan mesec dana. Ista ta Nata Mesarović je izabrala Sonju Brkić za sudiju koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno, verovali ili ne, obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika RIK, iako je Zakon o sudijama to izričito zabranjivao. U RIK je tada uzela 2.673.000 dinara. Naravno da je odbila da vrati te pare, jer vrtelo se sve oko sredstava, a ne oko stručnosti, dostojnosti i obučenosti onih osnovnih karakteristika koje sudije treba da imaju.

Ja ću samo da kažem da je Izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu rekao – reforme koje sprovodi bivša vlast u Srbiji predstavljaju posebnu zabrinutost. Znate li odakle sam, poštovani predstavnici VSS, uzeo i citirao ovu rečenicu? Iz knjige „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012.godine“. Znate šta još kaže? Da vas ne zameram previše, ali da ovo citiram. Citiram: „Reforme koje sprovodi vlast predstavljaju najgoru moguću stvar“, završen citat. To ne piše samo u toj knjizi, nego je čak i beogradska „Politika“ objavila 7. jula 2012. godine.

Da vas previše ne mučim, mi idemo u reforme. Da li će biti problema? Biće. Trudićemo se, radićemo, ispravljaćemo greške koje se pojavljuju.

Ono što sada želim da kažem, poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, nastavlja se svakodnevna, iz časa u čas satanizacija predsednika Republike, njegove porodice, njegovih roditelja. Sada su ponovo na dnevni red došli otac i majka. Najnovije, 15. novembra, od pre dva dana, dakle ove godine, Sergej Trifunović, glumac, najgnusnijim uvredama i psovkama je napao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegovu majku zato što je predsednik Republike spomenuo Aćifa-efendiju, kojeg je domaći sud osudio za zločine zbog ubistva hiljade Srba. Trifunović je, verovali ili ne, stao u odbranu Aćifa-efendije, te je poručio predsedniku, citiram: „Je.. ti mater Aćif-efendija, nisi predsednik Aćifa-efendije, već mene. Ladno ću da pokrenem fond za izlečenje ovog jadnika“, napisao je Trifunović.

Da li je povodom ovoga reagovala neka nevladina organizacija? Dabome da nisu. Da li je reagovao i jedan novinar iz bilo kojeg udruženja? Dabome da nisu. Vidite, na taj način se dvostruki aršini rade. Da se bilo kom drugom desilo, već bi se na naslovim stranama opozicionih listova, pod kontrolom Đilasa, našlo. Na taj način glumac, a i političar, Sergej Trifunović promoviše primitivizam i bezobrazluk koji zastupa i njegov kolega Dragan Đilas i njegov politički, električni zec Marinika Tepić.

Nije ovo prvi put da on bez razloga govori da će fond, tobože, osnovati. On je to već radio. Da vas samo podsetim, poštovani građani, Trifunović je ulagao novac bolesne dece, koji je sakupljao SMS porukama, u slovenački investicioni fond „Ilirika“, što je priznala sama agencija. Od 15,5 miliona dinara, oročeno na 12 meseci, a onda je taj investicioni fond transakcijom vratio 10 miliona. Gde je ostalih 5,5? Pojela maca, što bi rekli, isparilo. Tako je i Đilas radio, i Tadić, i Sergej Trifunović u narodu znani Sergej „pišoje“. Zašto „pišoje“? Zbog toga što je rekao da će pišati po grobu mrtva predsednika Republike i narod ga od tada, to je izrekao ima dve godine, zove Sergej „pišoje“.

Gledajte šta je ovaj čovek radio? Godine 2019. iz Dubrovnika je izvređao našu zemlju, državu Srbiju. Psovao je i lagao na ime predsednika Vučića. On je u Dubrovniku jednom hrvatskom novinaru izjavio, citiram - imamo na vlasti jednu grupu kriminalaca sa osnovnom školom, a poneki i sa srednjom, a rade stvari koje su obične, da kažem u originalu, pizdarije, završen citat.

Vidite šta izgovara u drugoj zemlji o našoj zemlji ovaj čovek i o našim organima vlasti. Nikada ni jedan poslanik SNS ili nekad ranije, dok smo bili jedan deo SRS, niti jednu jedinu reč na ime svoje zemlje ili opozicionog poslanika u drugoj državi nismo govorili. Jel tako, gospodo, iz opozicionih klupa koji sada gledate ovaj televizijski prenos? Dabome da je tako.

Iz Dubrovnika Sergej Trifunović, zvani „pišoje“, hvali Šiptare na Kosovu i Metohiji i grdi Srbe na Kosovu i Metohiji, tako da je bez stida i bez srama optužio Srbe i državu Srbiju time što je izjavio, citiram – Vučićev klan na Kosovu i Metohiji ubio je Olivera Ivanovića, završen citat. Da li poštovani građani, kolege profesori univerziteta, kolege studenti, pogotovo vi sa Prištinskog univerziteta, možete verovati da ovakve gnusne laži izgovara ovaj visoki, hajde da kažemo, političar, on je ipak političar, a onda i umetnik itd? Da li on možda zna da je Oliver Ivanović, a verovatno zna ili se pravi da ne zna, tamnovao u šiptarskom zatvori, a ne u srpskim zatvorima?

Iz Dubrovnika dalje poručuje, citiram – u Srebrenici se desio genocid, a u Jasenovcu pokolj, završen citat. Sram da ga bude i kao glumca i kao čoveka. Za sebe je rekao jedino istinu, ali to nije dovoljno. Citiram šta je za sebe rekao, rekao je – ja sam budala, završen citat. To ga ne opravdava, jer ova budala Sergej Trifunović unazad dve godine to izgovara u Dubrovniku, a prekjuče psuje Vučićevu majku najgnusnijim psovkama koje postoje.

E, da vidite o kakvom se bajnom patrioti radi, ali nije samo on zbog vremena, 18 političara iz opozicije su ovako izjavljivali kao Sergej Trifunović, a sada ću vam citirati. On je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram: „Kosovo je albansko, a ne srpsko“, završen citat.

Pa, neka prodaje očevu, od oca svoga zemlju, a neće našu zemlju i odricati se. Mene samo čudi šta radi tužilaštvo? Ima član Krivičnog zakonika, da ga sada ne nabrajam, po kojem je dužan tužilac da reaguje.

Ponovo je pomerio Sergej Trifunović i granicu beščašća lažući da je predsednik države, Aleksandar Vučić, u vreme bombardovanja naše zemlje od strane NATO zlikovaca i bombardovanja RTS unapred znao za napad i da je na vreme iz zgrade RTS izvukao svoju majku koja je bila novinarka.

Istina je da je majka predsednika Vučića te večeri bila u zgradi RTS. Trifunovića su demantovala dva najveća politička protivnika predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, a to je pokojni sada Slaviša Lekić, donedavni predsednik NUNS-a, koji je rekao, citiram: „Ljudi koji su bili te večeri u RTS tvrde da je majka predsednika Republike bila tu“, završen citat. Željko Pantelić kaže: „U pravu si Lekiću, sedela je preko puta mene te večeri“, završen citat. Da vidite o kakvom se bestidnom čoveku radi, bez morala i bez obraza i trunka, što bi naš narod rekao.

Zato je u pravu Biljana Srbljanović, s kojom ja ne delim političke vrednosti nego sam na suprotnoj totalno u političkom smislu strani, kada je rekla za Sergeja Trifunovića 20. januara 2019. godine, citiram i sa ovim bestidnim čovekom ću završiti diskusiju o njemu. Dakle, citiram: „Neoprani i lažljivi Sergej. E to vam je taj vođa protesta. Uvek mi se uvlačio u dupe, uvek podmukli lažov, bio je zlatna medalja u uvlačenju u dupe. Uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grabio za piće, novac i obrok, nikada se nije prao, uvek je varao kolege“, završen citat. Zato i nije čudo što ga narod zove, izvinite, ali ja ću zaista demostrirati, kaže: „Jedan gram za odmah, a dva grama za poneti“. Prema tome, nije ni čudo zašto je izgovarao ovakve gnusne reči.

Idemo dalje. Ovih dana njegov kolega, ali on svakodnevno, verovali ili ne, akademik Dušan Teodorović, videli ste prekjuče i juče na televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, vređa predsednika Republike Vučića. Opsednut je valjda sa njime, toliku mržnju kada se njegovo ime spomene, valjda nisam video u svom životu nigde ni kod, nekada kada sam radio sa đacima, ni sa studentima ni sa ljudima. Kada se spomene predsednikovo ime onda on trese glavom od mržnje ovako i nije čudo što ga narod zovu akademik „tresoglav“.

Šta je taj akademik „tresoglav“ rekao? Pa, taj akademik podržava nasilje u društvu. Dao je podršku da se naša mlađana Nevena Đurić, poslanik SNS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pretuče, zamislite, samo zato što je govorila na RTS.

Verovali ili ne, uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, akademik Teodorović je predsednik Odbora za obrazovanje SANU i javno je poručio roditeljima, citiram: „Roditelji tucite decu na vreme“, završen citat.

Gospodine akademiče, deca se ne tuku, deca se vaspitavaju. Ako imate bar malo stida, ako imate bar malo profesorskog morala, gospodine akademiče, verujem da imate, posle ovakve javno izrečene izjave i preporuke, pedagoška javnost Srbije očekuje da podnesete ostavku na funkciju predsednika Odbora za obrazovanje SANU, a ja u srpske akademike u većinu, 90%, verujem da će i oni zatražiti njegovu ostavku jer je ovim činom ponizio ne samo ustanovu, nego i svu pedagogiju od vremena Svetog Save do danas u Srbiji.

Doktor Teodorović svakodnevno vređa predsednika Republike, Aleksandra Vučića, rečima nedostojnim jednog kočijaša, a ne akademika. Tako je 23. februara 2019. godine rekao: „Na čelu države je navijač, huligan koji je nevaspitan“, završen citat. Ovo su reči jednog profesora, doktora univerziteta i akademika SANU.

Ta moralna i ljudska gromada, profesor doktor Dušan Teodorović je u emisiji „360 stepeni“ 18.07.2019. godine, na televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije nazvao „primitivcima“. Njegov kolega Stupar, novinar u istoj emisiji, citiram: „Da je Narodna skupština Republike Srbije štala“, završen citat.

Gospodine Teodoroviću i gospodine novinare, možda jesmo primitivci, ali gospodine Teodoroviću, ovi primitivci ovde u ovoj sali nikada nisu niti hoće pobeći iz zemlje kao što ste vi pobegli za vreme bombardovanja naše otadžbine 1999. godine i to u zemlju koja nas je najviše bombardovala.

Vratili ste se kada je završeno bombardovanje i spasili ste svoj tur, ali niste spasili obraz gospodine akademiče, a dostojnost je ono koje sudije treba da imaju, a akademici i profesori još veću. To nikada ne bi učinio Aleksandar Vučić kojeg svakodnevno napadate, lažete, izmišljate.

Doktor Teodorović je 5. marta 2020. godine rekao da je Aleksandar Vučić Hitler, a građani koji ga podržavaju nacisti i time ste na najprizemniji način, gospodine Teodoroviću, uvredili najveći broj građana Republike Srbije i ne samo našeg predsednika, nego i građane Republike Srbije.

Ta moralna gromada od akademika, dr Teodorović, je 22.07.2020. godine rekao, ovo govori o njemu, poštovani građani, ovaj citat, pa citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“, završen citat i time zabio nož u leđa vlastitoj državi i svrstao se u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Patriotizam, gospodine akademiče, i moral jednog naučnika čine velikim. Oni oplemenjuju nauku baš onako kako su oplemenile srpskog a svetskog Nikolu Teslu, koji je 2. juna 1892. godine studentima u Beogradu rekao prilikom povratka iz SAD, citiram: „Kako čujete i vidite, ja sam i preko mora ostao Srbin gde se istraživanjima bavim. To isto ostanite i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, završen citat. Dobro zapamtite, gospodine akademiče, ovu rečenicu.

Moralna gromada, dr profesor Teodorović, je žestoko napao Zdravka Čolića samo zato što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Tako je pokazao svoju zaslepljenost i mržnju prema velikom umetniku, a i prema predsedniku države.

Moralna veličina i gromada, profesor dr Dušan Teodorović, je napao 23. februara 2019. godine Momčila Bajagića Bajagu samo zato što je pevao na Vesićevim koncertima i slikao se ovde, kako on kaže, u Beogradu sa varvarima. Nazvao je nas da smo varvari, to je preneo jedan list pod kontrolom Dragana Đilasa.

Moralna gromada Dušan Teodorović je napao Aleksandra Vučića samo zato što je bio inicijator podizanja spomenika Stefanu Nemanji. Mudri, predobri akademik je kazao, citiram – spomenik znači ubijanje istorije Stefanu Nemanji i srpskog naroda, završen citat. Zamislite poštovani građani zamenu teza i zamenu vrednosti.

Da pustim na miru sada ovog našeg akademika, ja verujem da on ima toliko morala i da će on podneti ostavku.

Javila se prekjuče ponovo prof. dr Srbijanka Turajlić. Ta se ne skida sa TV ekrana pod kontrolom Dragana Đilasa. Profesor dr Turajlić je napala i podizanje spomenika Stefanu Nemanji. Ona je rekla, citiram – spomenik Stefanu Nemanji je monstruozan i treba ga srušiti i ukloniti sa Savskog trga u Beogradu, završen citat.

Gostujući na N1 rekla je da ovaj monstruozni spomenik je, citiram – nešto čega se svako normalan treba da stidi. Evo, ja se ne stidim, pa vi proglasite mene kako hoćete. To mi je jedan od najlepših poklona koja je ova država mogla dati u mom životu podizanje tog spomenika. To je takva, citiram dalje - naglašavam, citiram – takva bruka za ovaj grad i sramota koju će generacije nositi ako se spomenik ne ukloni, završen citat. Dabome da se neće spomenik ukloniti.

Citiram dalje njene izjave – zar je ovaj narod, ova zemlja propala do te tačke da se u 21. veku može namestiti u gradu nešto tako monstruozno, završen citat. Ovo nisu radili ni najokorelije ustaše, dakle ne Hrvati, nego ustaše u Hrvatskoj, koji su se javljali prilikom tom spomenika, a čini mi se da je ona imala vezu sa njima i jedan deo opozicionih lidera.

Spomenik Stefanu Nemanji utemeljivaču srpske srednjovekovne države je, poštovani građani, najlepši dar srpskog naroda i države poklonjene zadnjih 800 godina i putokaz svojim budućim naraštajima da vole da brane svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i svoju srpsku državu. Spomenik je podignut za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića gospodnje 2020. godine, siguran sam kao istoričar da će letopisac zapisati ovakve reči.

Zašto smeta spomenik Stefanu Nemanji prof. dr Srbijanki Turajlić? Prvo zato što je podignut srpskom svetitelju, zato joj smeta. Smeta joj zato što je spomenik Stefanu Nemanji radio, izradio ruski vajar. Smeta joj zato što je inicijator podizanja spomenika bio predsednik Aleksandar Vučić. To joj najviše smeta i smeta joj zato što je spomenik dobro za pamćenje srpskih budućih generacija.

Spomenik Stefanu Nemanji, utemeljivaču srpske srednjovekovne države, najlepši dar srpskog naroda i države gospodnje 2020. godine svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju otadžbinu i za svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i srpski narod i putokaz budućim generacijama da vole i unapređuju, čuvaju i brane svoju otadžbinu, svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i srpski narod. Spomenik je postavljen, kako rekoh, za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića i dodajem reformatora, graditelja i branitelja srpskog naroda i svih građana Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, uzeću još malo vremena već kada sam sada uzeo da kažem nekoliko reči o Draganu Đilasu, inače u narodu znanom kao Điki mafija. Taj Điki mafija se sastao u Makedoniji 8.2.2019. godine sa kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija gde su se dogovarali o funkcionisanju opozicije i rušenju Aleksandra Vučića i dovođenju na vlast Đikija mafije sa svojim pajtosima. U tu svrhu, verovali ili ne, dobili su finansijska sredstva kako bi finansirali „1 od 5 miliona“ sa ciljem zbacivanja sa vlasti, ali ovi su ih prevarili pa su osnovali stranku i idu na izbore.

Dragan Đilas i Marinika Tepić, inače Marinika politički električni zec Dragana Đilasa, pljuvali su na žrtve Jasenovca, verovali ili ne. Oni su u duetu lajkovali objavu jednog tviteraša u kome se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, citiram – bolesnik i da treba da se leči samo zato što je rekao da je gledao film Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ jer je, kako je naveo, predsednik težak i važan za naš stradalni srpski narod. Ovog tviteraša posebno je razbesnelo to što je predsednik Srbije izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Đilas se obrušio ne samo na žrtve Jasenovca nego svih onih koji nešto lepo kažu o Republici Srbiji. Tako se Đilas obrušio i na ambasadora u Srbiji, gospodina Godfija samo zato što je hvalio SNS i Aleksandra Vučića. Đilas je kazao, citiram – on će završiti, ambasador, mandat koji će imati smisla samo ako otvori neki etno srpski restoran negde u Americi pošto se uglavnom bavio obilaskom kulinarskih delatnosti i Aleksandrom Vučićem, završen citat. To kaže Điki mafija, veliki patriota ove zemlje.

Điki mafija od 619 miliona evra se stalno bahati sa novcem, poštovani građani, vašim novcem. On je kazao, citiram – platio sam četiri hiljade evra hotel noćenje, jednu noć, a mogu da platim i 17 hiljada evra za jednu vilu za jednu noć na moru i patike od pet hiljada evra, završen citat. Odakle vam novac, gospodine Đilas? Ja znam šta ćete vi reći na svojim tajkunskim medijima. Reći ćete – radom, a ja vas pitam – lice građana Republike Srbije, čijim radom, čijim kada ste pre stupanja u politiku bili običan gologuzan?

Vi, gospodine Đilas, svakodnevno vređate predsednika Aleksandra Vučića samo zato što svakodnevno gradi Republiku Srbiju. Tako ste gostujući na svojoj N1 televiziji izvređali predsednika kada je Đilas rekao, citiram – Vučiću, ti si lud, završen citat. Na opomenu njegove novinarke – hoćete li prestati sa tim, Điki mafija odgovara – pojačaću to govoreći tri puta – Vučiću ti si lud, završen citat.

Gospodine Đilas, verovatno je lud zato što nije pokrao kao vi 619 miliona evra ili zato što svakodnevno sa građanima Republike Srbije gradi škole, bolnice, autoputeve, ceste, mostove, tvornice, železničke pruge.

Poštovani građani, na kraju, dok Dragan Đilas svakodnevno i dalje pljačka Srbiju, a ja verujem da tužilaštvo i drugi organi rade svoj posao i da će to staviti na određeno mesto, dok Đilas svakodnevno puni račune po raznim destinacijama u 17 zemalja i preko stotinu svojih računa dotle Aleksandar Vučić iz dana u dan svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih naših građana, politiku zdravlja svih naših građana ne samo u Srbiji nego i regionu i šire, politiku ekonomskog napretka i politiku modernizacije Republike Srbije, a to sve radimo zbog budućnosti naše dece. Hvala.