Zahvaljujem, gospodine predsedavajući Orliću.

Evo već raspravljamo o setu poreskih zakona, poreski zakoni koji su i te kako vezani za Zakon o budžetu koji je usvojen juče, poreski zakoni koji treba da donesu određene poreske olakšice, poreske podsticaje, da se nastavi proces investiranja u Republiku Srbiju, smanjuje stopa nezaposlenosti, povećava životni standard građana Republike Srbije.

O tome su moje kolege do sada već prilično diskutovale, međutim jedna od tačaka na današnjoj raspravi je Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Tu bih hteo da malo podsetim naše građane kako je to izgledalo 2020. godine, jer taj završni račun, odnosno budžet za 2020. godinu i način kako je vođenja Republika Srbija u jednom kriznom periodu dao je rezultat da 2021. godine imamo rast BDP-a od preko 7%, da je stopa nezaposlenosti nikad manja, da su investicije na teritoriji Republike Srbije do, čini mi se, kraja oktobra meseca bile 3,3 milijarde i 200 miliona evra.

To su oni rezultati koji su nam dali za pravo da verujemo da ćemo biti uspešni i u 2022. godini. To je bio rezultat onih mera koje je sprovodila Vlada 2020. godine, a koje su bile oštro napadane na sve moguće načine.

Hteo bih da podsetim građane kako je bivši režim, koji su predvodili Đilas i Šolak, prvo napadao čitav jedan sistem, zdravstveni sistem u vanrednom stanju. Valjda su se nadali da u tom vanrednom stanju i pandemiji koja je došla u Srbiji bude izazvana pre svega zdravstvena kriza koja će da kao rezultat da veliki broj zaraženih, samim tim veliki broj preminulih i da ih na tim rezultatima narod, odnosno građani Republike Srbije dovedu na vlast.

Mogu da kažem da to jeste morbidno i za svaku osudu, ali postoji nešto još morbidnije i što je za još veću osudu. Kada su videli da od toga nema ništa i da Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić imaju siguran plan da pandemiju izazvanu korona virusom prebolimo sa što je god moguće manje posledica, onda su počeli da ruše taj sistem da bi ga veštački napravili i došli na vlast.

Sad je valjda svima u Srbiji jasno kako su se oni odnosili prema građanima dok su bili na vlasti. Svima je valjda jasno kako bi se odnosili ukoliko bi kojim slučajem ponovo došli na vlast. Čak i oni koji su bili najviše kritizeri programa i mera koje je sprovodila Vlada Republike Srbije morali su u nekim svojim izveštajima, doduše stidljivo, da priznaju da su mere bile dobre. Stidljivo, doduše.

Malo je Fiskalni savet odnos prema našim javnim finansijama, prema našim projekcijama budžeta, prema našim završnim računima ublažio taj stav i priveo ga istini i činjenicama, doduše kritikujući ga u nekoj meri koja može biti prihvatljiva.

Kad pogledate ocenu Fiskalnog saveta o završnom računu za 2020. godinu navode se podaci da je fiskalni, negativni fiskalni rezultat 458 milijardi, 8,3% BDP-a. To je za Srbiju mnogo novca. Hteo bih da podsetim i građane Srbije da je osim što je deo tog novca išao u sistem zdravstvene zaštite, za porast zarada zaposlenima u sistemu zdravstvene zaštite, da su tu bili razni podsticaji za naš privredni sistem koji je danas zabeležio rast od preko 7% i da su toliko bile napadane mere, kao što je, recimo, bila ona isplata pomoći svakom punoletnom građaninu koji je to želeo, od 100 evra.

Sad, pazite, u redu što je Fiskalni savet rekao da je to trebalo praviti neke socijalne karte, pa kupovna moć, itd. To mogu da prihvatim, ali ne mogu da prihvatim da o tome počinje da priča Dragan Đilas, ne mogu da prihvatim da o tome priča Šolak, ne mogu da prihvatim da o tome priča Milojko Arsić, mlađani Nikezić, itd. zato što kad pogledam njihove rezultate i njihove vlasti ja dolazim do zaključka da oni nisu bili Robin Hud. Oni su bili junaci jednog crtanog stripa, zvao se „Alan Ford“, u kome je jedan od tih crtanih junaka otima od siromašnih da bi davao bogatima. S tim da su bogataši bili oni sami, pa su otimali od građana Republike Srbije da bi oni postali još bogatiji.

Oni su se usudili da napadaju to kako to Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić smeju da daju svakom punoletnom građaninu stotinu evra. Dok su uzimali za sebe, tada im to nije smetalo. Razlog jeste taj što se boje da slučajno građani Srbije ne dobiju novac, pa ne ostane za njih ukoliko nekim čudom dođu na vlast. To je njihov problem i zato napadaju sve ove mere koje je sprovodila Vlada Republike Srbije.

Ima tu još nekih podataka sa kojima se ja ne bih složio, baš kada je u pitanju Fiskalni savet. Kaže se da je izvršena dokapitalizacija, jer Srbija 12 milijardi dinara, da je dat neki beskamatni kredit „Srbijagasa“ od pet milijardi dinara i da je Fond za razvoj dobio 12 milijardi dinara.

Hteo bih da konačno mi i vidimo šta je to toliko skrivila Er Srbija da u godini u kojoj niko ne leti, a baš niko, kada je recimo čak i Nemačka Savezna Vlada sprema paket pomoći za svog nacionalnog prevoznika mi valjda tu Er Srbiju treba da ugasimo zato što ne sme nijedno preduzeće u Srbiji da mu produžimo život, da kada se stvore uslovi za to zarađuje novac.

Samo bih hteo da podsetim građane Srbije, a i ove napadače iz Fiskalnog saveta, 2012. godine Er Srbija je imala sedam mlaznih aviona, „Boing 737“, od kojih su samo tri bila u letnom stanju, preostala četiri su bila kanibalizovana i Er Srbija je bila spremljena za vreme Đilasove vlasti ili za privatizaciju ili za stečaj.

Valjda naš Fiskalni savet reši da malo bude i da izbalansira svoje mišljenje, pa kaže u jednom sledećem delu da nije navedeno koja su to državna preduzeća i javne agencije uplatile dobit i dividende državi skoro 29 milijardi i smatraju da bi to iz ugla kvaliteta budžetskog procesa i njegove transparentnosti bilo svrsishodno da se nađe u tom izveštaju, a onda navode da je to lako sprovodljivo zato što u izveštaju o reviziji završnog računa koji je sprovela DRI, zamislite, pa ko će drugi nego DRI, može se saznati da su tokom 2020. godine u budžet dividende i dobiti uplatili Naftna industrija Srbije, Telekom Srbija, Javno preduzeće „Srbijagas“.

Zamislite da li je bilo moguće za vreme Đilasove vlasti da ta državna preduzeća uplate dividende u budžet Republike Srbije. Ja se toga ne sećam. Znam dok su oni izvodili NIS isključivo pre privatizacije da je njegov gubitak bio 80 miliona evra na godišnjem nivou. Setite se samo da su pričali kako je Telekom neefikasan, kako ne može da opstane na tržištu, kako će ga privatne kompanije pregaziti i kako treba da se privatizuje tj. da ga oni kupe sa onim novcem kojim su prethodno opljačkali od građana Srbije, Šolak konkretno, pa su hteli da prodaju Telekom za nekih 600, 700 miliona evra, a danas njegova tržišna vrednost je preko četiri i po milijarde evra. Tako to izgleda kada su oni vodili Srbiju.

„Srbijagas“, na sednici odbora koja je prethodila ovoj sednici Narodne skupštine opet nekako stidljivo, a po meni bez ikakve potrebe, predsednik Fiskalnog saveta je napao „Srbijagas“ u smislu da moramo da vodimo računa šta će biti sa cenama gasa u narednom periodu, da treba da u budžetu predvidimo sredstva da pokrijemo neke eventualne gubitke „Srbijagasa“, da nam se ne bi desilo kao 2012, 2013, 2014. pa sve do 2017. godine da iz budžeta isplaćujemo gubitke „Srbijagasa“. Jeste jedna stvar tačna - da smo u tim godinama isplatili gubitke.

Ali, postoji jedna druga stvar, nije rečeno kako su gubici nastali, nije rečeno da su predsednici opština iz bivšeg režima uzimali gas za rad svojih toplana, naplaćivali od svojih građana naknadu za toplotnu energiju, a onda sebi delili plate, kupovali automobile, a Srbijagasu nisu izmirivali obaveze, pa, su valjda očekivali da će Aleksandar Vučić i SNS da naredi Srbijagasu da obustavi isporuku gasa tim lokalnim samoupravama, gde inače, i nije bila tada SNS na vlasti, da bi se građani valjda, smrzavali u svojim stanovima, da u školama ne bi bilo grejanja, u bolnicama ne bi bilo grejanja.

Onda vidite kakvi su to ljudi, šta su spremni da urade svojim građanima, da bi došli na vlast. Neka se ne brinu za Srbijagas, Srbijagas uplaćuje dobit u budžet Republike Srbije. Srbijagas je siguran sam, biti zadovoljan sa rezultatima razgovora koje sutra predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, i Srbija će opet imati, potpuno sam siguran, najbolju cenu gasa u Evropi. To će opet biti problem bivšem režimu, jer Srbija sa Aleksandrom Vučćem ne sme da bude uspešna.

Kako oni misle da pobede SNS i Aleksandra Vučića, ako imamo rast od 7%, ako imamo inflaciju koja u zbiru ne može da dostigne inflaciju koju su oni imali u jednoj godini, ako smanjujemo stopu nezaposlenih, ako se prave putevi, auto-putevi, ako se prave bolnice i škole. Onda ne mogu da pobede Aleksandra Vučića. Pa, daj da smetamo, daj da pričamo neistine, dajte da bunimo građane da nas na neki način, nekim čudom, voleli bi na izborima, ali ako može bez izbora dovedu na vlast.

Evo, sada da sam u pravu, možete da otvorite bilo koji portal pod kontrolom Dragana Đilasa, i ovog mangupa Šolaka, jedna od vesti koja će da bude jeste cene energenata, cena motornog goriva i koliko akcize utiču na cenu motornih goriva, odnosno derivata. Onda će da počnu da pričaju o inflaciji, pa, kako je to jako opasno, pa, kako država mora o tome da se brine, pa, kako da se stara. Sve su u pravu. Samo postavljam pitanje što to nisu radili dok su bili na vlasti.

Kaže ovako Nikezić, mlađani, od 2012. godine, do današnjeg dana cena evro dizela je porasla za 26 dinara. Znači za devet punih godina 26 dinara. To je nešto ispod tri dinara godišnje. Hajde da pogledamo koliko je cena evro dizela porasla za vreme njihove vlasti od četiri godine, preko 100%. Preko 100%. Jesu li uradili nešto da se to ne desi? Nisu ništa. Jesu li pravili poreske olakšice? Ne, nisu, jer su iz tog budžeta krali, ništa nije išlo nazad građanima, nije se izdvajalo za puteve, nije se izdvajalo za privredu, nije se izdvajalo za bolnice, nije se izdvajalo za škole, nije se izdvajalo, u krajnjem slučaju, ni za penzije. Čak i onaj javni dug koji su pravili zbog povećanja penzija, zbog štampanja dinara su pojeli, pa nam je samo ostao visoki javni dug, a penzioneri od toga nisu imali nikakvu korist.

Nominalno su imali više novca, efektivno su mogli manje da kupe i sada će to društvo da priča kako trebamo da brinemo mi o inflaciji.

Samo da podsetim građane Republike Srbije. inflacija u 2008. godini je iznosila 10,9%, u 2009. godini 10,1%, u 2010. godini 8,6%, u 2011. godini 11%. Prosti aritmetički zbir procentualnih iznosa, stope inflacije je 40%, a suštinski inflacija je bila preko 45%, za četiri godine njihove vlasti.

To je bio onaj period kada je čak i oni koji su želeli da daju podršku njihovoj vlasti i njihovoj ekonomiji „US Stil“ pobegli iz Srbije, glavom bez obzira. Prodali „Sartid“ za jedan dolar, samo da ne rade više pod režimom koji vodi Đilas, Šolak i tada predsednik Srbije Tadić. Celu fabriku su prodali za jedan dolar. Toliko o tome. I sada će Nikezić i ostali da pričaju kakva će inflacija da bude na teritoriji Republike Srbije, kako to može da se odrazi na životni standard građana. Oni se brinu o životnom standardu građana.

Samo da kažem građanima da je 640.000 naših građana ostalo bez posla za vreme njihove vlasti od četiri godine. Izračunajte koliko je to godišnje. Izračunajte koliko je to građana dnevno i onda se oni brinu o građanima.

Možemo da pričamo i o minimalnim zaradama, o direktnim stranim investicijama, o prosečnim penzijama, o prosečnim neto zaradama. Kada već toliko pričaju o naftnim derivatima i njihovoj ceni, hajde da pričamo o tome koliko su građani kupovali goriva za vreme njihove vlasti i koliko ga kupuju danas. Valjda se po tome meri jedan deo njihovog životnog standarda. Valjda se po tome mere i rezultati. Ovako pokušavamo da napravimo neku lažnu paniku da u Srbiji ništa ne valja, da ništa ne vredi, da je fatamorgana to što građani danas imaju više novca nego pre osam ili devet godina. Sigurno je da nemaju onoliko koliko bismo i oni i mi hteli, ali jedne stvari ima dovoljno, a to je da ako radimo, ako se borimo, imamo pravo i da se nadamo da ćemo da dostignemo onaj životni standard kome težimo.

Ovi dok su bili na vlasti, osim što su nam uzimali i krali novac, uzimali su nam i krali godine života. Novac ćemo da zaradimo, a izgubljene godine nikada i to nikada ne treba da im oprostimo i uvek treba da podsećamo građane Srbije, pogotovo ove mlađe kakve su to lopuže, hohštapleri i da nikav više Srbijom ne vladaju ni Đilas, ni Šolak, ni Mišković, ni bilo koji drugi.

Hvala gospodine Arsiću.

Reč ima Danijela Veljović.

Prestalo vreme poslaničke grupe je nešto preko šest minuta.

Hvala.

Pred nama je set važnih finansijskih zakona o pokušaću u svom obraćanju u vremenu koje je preostalo, da se dotaknem većine zakona koji treba da pokažu u kom pravcu će ići ekonomija kao najvažniji faktor jedne jake države.

Prvo Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Ovim predlogom zakona se predviđa povećanje plata zaposlenih kod korisnika budžetskih, kao i korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih lica, tako što će sada plate ovih zaposlenih biti povećane za 7%.

Takođe, ovim predlogom zakona se predviđa i povećanje plata za 8% zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i Zavodu sa sport i medicinu rada. Povećanje plata će se vršiti počev od plate za decembar 2021. godine.

Ovo rešenje kojim se povećavaju plate oko 500.000 ljudi u ove dve kategorije je još jedna potvrda da se teži rastu životnog standarda iz godine u godinu. Podsetimo se, godinu dana ranije, u novembru 2019. godine zarade u javnom sektoru su takođe povećanje i to u proseku za osam do 15%. Povećanje plata je odgovorna ekonomska mera iako plate rastu brže od BDP, jer se to dešava u uslovima smanjenja javnog duga. Kada rast plata u javnom sektoru podržava rast BDP, takav rast ima pozitivan efekat na plate i u privatnom sektoru. Opravdano se može očekivati da za nekoliko meseci usledi povećanje rasta i u privatnom sektoru. To će doprineti povećanju BDP i većim prihodima budžeta.

Takođe nije beznačajan još jedan aspekt povećanja plata u javnom sektoru, a to je sprečavanje odlaska stručnih kadrova iz državne službe, naročito u zdravstvu, što smo bili svedoci u proteklom periodu.

Ovim predlogom zakona se obezbeđuje pravni osnov da Uprava za trezor može vršiti centralizovan obračun primanja zaposlenih izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžeta svih nivoa vlasti, a ne samo kod korisnika republičkog budžeta kako je to do sada bilo.

U vezi sa centralizovanim obračunom primanja, sada se uspostavlja novi informacioni sistem koji će omogućiti obračun, kreiranje, čuvanje i razmenu podataka neophodnih za računovodstvene evidentiranje isplate, izveštavanje, uključujući i obustave zarada, naknada i ostalih ličnih primanja zaposlenih.

Ovaj sistem će u potpunosti uvesti red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava, uvesti bolju i efikasniju kontrolu i smanjiti troškove mogućnosti greške.

Mi, iz SDPS, uvažavajući trenutne ekonomske mogućnosti i prilike, smatramo da svaki radnik ima pravo na dostojanstven način života, da živi od svog rada, te ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog zakona.

Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, predložena je samo jedna dopuna i to u članu 30. ovog zakona, kojem se obvezniku pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak, ostvaren prenosom prava intelektualne svojine, autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom, u kapital rezidentnog pravnog lica ne uključuje osnovicu poreza na dobit pravnih lica, uz propisivanje uslova koje je potrebno ispuniti kako obveznik ne bi izgubio pravo na ovu poresku pogodnost. Predloženo je da se ova izmena odnosi za poreski period koji počinje u 2022. godini.

Osnovni cilj predložene mere je povećanje konkurentnosti domaće privrede. Naime, primenom inovacija firme koje su u vlasništvu domaćih rezidenata mogu da ostvare povoljniji položaj u svetskoj ekonomiji.

U cilju borbe protiv sive ekonomije, povećanje investicija, povećanje zapošljavanja i privrednog rasta, imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji će se primenjivati uglavnom počev od januara 2022. godine.

Pre svega, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 18.300 na 19.300 dinara. Na ovaj način opterećenje prihoda, koji ostvaruju zaposlena lica, biće znatno manje i time će se smanjiti troškovi koje će poslodavac izdvajati za porez. Imajući u vidu da je politika zapošljavanja značajno pitanje ekonomske politike jednog društva koje ima tendenciju rasta i napretka, svaki podsticaj novog zapošljavanja građana je bitan faktor, kako za poslodavce, tako i za društvo u celini.

Dalje, precizira se izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana, može da se ostvari za primanja studenata koji obavljaju učenje kroz rad. Bitna novina je i uvođenje nove olakšice za poslodavce koji zasnuju radi odnos sa novo zaposlenim licem, tako što se sada poslodavac oslobađa obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novo zaposlenog lica za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine. Takođe, uvodi se izuzimanje od oporezivanja naknade koje ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad, kao materijalno i finansijsko obezbeđenje.

Sva ova predložena rešenja imaju za cilj nastavak politike što većeg zapošljavanja koja su u proteklom periodu značajno porasla. Prema izjavi direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji Nacionalne službe trenutno se nalazi 482.000 osoba i to je najmanji broj nezaposlenih lica u protekle dve decenije.

Poznato je da visoke ukupne dažbine na zarade čine radnu snagu manje konkurentnom u poređenju sa drugim zemljama u razvoju. Rešenje treba tražiti u smanjenju oporezivanja zarada kada to budžetske i socijalne okolnosti dozvole. Sa zadovoljstvom konstatujem da je ovaj predlog budžeta to dozvolio. Tako i ovim predlogom zakona mladi se podstiču da ostanu u svojoj zemlji kako bi svojim radom i angažovanjem dali puni doprinos prosperitetu i daljem napretku zemlje.

Kada je reč o ekonomskim merama za koje se i SDPS zalaže u cilju ekonomskog razvoja i napretka, jedna od tih mera je ravnomerni raspored poreza. Naime, u skladu sa našim opredeljenjem smatramo da budžetski prihodi moraju da potiču od poreza koji treba da bude ravnomerno raspoređen na poreske obveznike prema njihovoj snazi.

Pred nama je jedan potpuno nov zakon, odnosno Predlog zakona o budžetskoj inspekciji. Budžetska inspekcija igra veliku ulogu u borbi protiv korupcije. Njen značaj se ostvaruje kroz uspostavljanje zakonitog rada svih direktnih i indirektnih korisnika javnih finansija, javnih i drugih preduzeća u većinskoj javnoj svojini, organizacija socijalnog osiguranja i drugih.

Do sada smo imali mali broj budžetskih inspektora sa neodgovarajućom školskom spremom koji nisu mogli u potpunosti zadovoljiti potrebe inspekcije korisnika javnih sredstava. Sada ovim predlogom zakona predviđa se da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti, ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine. Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za vršenje ovog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Važan zakon je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Činjenica je da Srbija kontinuirano radi na usaglašavanju svojih propisa sa zakonodavstvom EU. Tako i u oblasti carinskih propisa to je učinjeno nekoliko puta počev od donošenja novog carinskog zakona 2018. godine. S obzirom da je Carinski zakon EU takođe pretrpeo izvesne promene, neophodno je bilo izvršiti usklađivanje i sa ovim izmenama. U skladu sa ovim predlogom zakona pomenula bih inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao vrlo važnu i podsetila da je SDPS na čelu sa gospodinom Rasimom Ljajićem upravo bila inicijator ideje „mali Šengen“ koja je sada zaživela kroz ovu inicijativu „Otvoreni Balkan“ gde je jako važno govoriti o toj regionalnoj integraciji koja pre svega odgovara Srbiji i malim zemljama za osetniji rast životnog standarda. Zapravo, neophodno je učešće izvoza u BDP da bude iznad 50%, a zemlje sa 10 miliona stanovnika to ne mogu da ostvare samostalno, već mogu kroz ovakav vid saradnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Daniel Đivanović.
Preostalo vreme poslaničke grupe nešto preko pet minuta.

Poštovani predsedavajući, potpredsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, 23. marta ove godine sam u ime poslaničke grupe SVM postavio tri pitanja na temu automobila, odnosno vozila učesnika u drumskom saobraćaju.

Pitanja su između ostalog bila upućena Ministarstvu finansija, kao i Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Prvo pitanje sam postavio vezano za primenu novog Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji je predviđao mnogo strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Molba se odnosila na odlaganje primene novog veoma strogog Pravilnika kako bismo građane rasteretili dodatnih udaraca na kućno budžet u sred svetske pandemije izazvane virusom Kovid 19.

Poštovane kolege, sa zadovoljstvom vas podsećam da smo zahvaljujući ekspeditivnosti Vlade i otvorenosti za razgovor već tokom juna meseca ove godine postigli dogovor i odložili primenu novog Pravilnika za najmanje dve godine.

Drugo moje pitanje postavljeno Ministarstvu finansija se odnosilo na tzv. porez na luksuz koji se obračunava na osnovu zapremine motora putničkih vozila i zbog toga vlasnici takvih vozila plaćaju višestruko veće iznose na ime poreza prilikom registracije njihovih vozila.

Dame i gospodo, danas se pred nama nalazi predlog Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji predviđa da se propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti i motorom preko 2.000 kubnih santimetara i to za 25% kod motornih vozila preko pet, a do osam navršenih godina starosti, 40% kod motornih vozila preko osam do deset godina navršenih godina starosti, odnosno 65% kod motornih vozila preko deset navršenih godina starosti. Ovaj zakon treba da stupi na snagu 1. januara 2022. godine.

Treće pitanje se odnosilo na istorijska vozila, odnosno oldtajmere. Ova vozila već treću godinu nemaju adekvatan status kada je u pitanju uverenje o ispitivanju vozila prilikom uvoza. Takođe, nepravednost kod poreza na bazi zapremine motora je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorima većih zapremina. Sadašnjim izmenama zakona ćemo rešiti nepravednost kod registracije vozila između pet i 20 godina.

Međutim, vodeći se pozitivnim iskustvom kod prva dva pitanja, siguran sam da ćemo u bliskoj budućnosti zajedničkim radom uspeti da definišemo status i za ova istorijska vozila, i u pogledu ispitivanja i u pogledu njihove registracije, i na taj način sprečiti masovni izvoz istih, odnosno motivisati vlasnike da sačuvaju oldtajmere u Srbiji i da ih neguju kao umetnička dela sve dok je naše, ali svakako i svetske istorije.

Da zaključim, poslanici Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu Đivanoviću.
Reč ima Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas važne tačke dnevnog reda, a s obzirom na to da sam član skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, svakako da ću krenuti od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Na samom početku, podsetila bih ono što je veoma važno za sve građanke i građane Republike Srbije, a to je da smo juče usvojili budžet za 2022. godinu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će u 2022. godini imati na raspolaganju 62 milijarde dinara. Ovo je značajan iznos za sve naše poljoprivrednike, a svi dobro znamo da je poljoprivreda i ruralni razvoj u lokalnim, regionalnim, kao i u nacionalnim strategijama prepoznata kao strateški prioritet, odnosno kao jedan od prioriteta strateškog pravca naše države. Ovaj budžet upravo to i potvrđuje, tako što je najveći deo sredstava usmeren ka ovom ministarstvu zapravo i predviđen za subvencije, više od 80% ukupnog iznosa.

Pored dobre cene, znamo i da je veoma bitan za sve poljoprivredne proizvođače i siguran plasman poljoprivrednih proizvoda, ali državne subvencije i državni podsticaji jesu nešto što znatno određuje da li će naši poljoprivredni proizvođači nastaviti da se bave poljoprivredom, ali takođe i da li će tu poljoprivrednu proizvodnju povećati ili ući u sektor prerađivačke industrije, odnosno proizvodnje hrane.

Država kroz ulaganje u poljoprivredu, kroz izdvajanje više sredstava podstiče našeg poljoprivrednika da ulaže više i da proizvodi više. Zato je važno da nastavimo ovakvu podsticajnu politiku koju imamo prema poljoprivredi, da imamo afirmativnu participaciju naše države u resoru poljoprivrede i važne su adekvatne mere koje sprovodimo u sektoru našeg agrara da bismo što više naših poljoprivrednih proizvođača podstakli da uđu u poljoprivrednu oblast, prosto da imamo više prerađivačkih kapaciteta.

Posebno je značajno i da subvencije i povraćaj sredstava u poljoprivredi budu blagovremeni i budu na vreme. To je važno pre svega da bi naši poljoprivredni proizvođači mogli da znaju koliko će da ulažu, da bi mogli da znaju koliko će i da planiraju, ali i da realizuju planirane aktivnosti za narednu godinu.

Upravo dolazimo do onog značajnog aspekta ovog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je da se ove izmene i odnose na to da subvencije poljoprivrednim proizvođačima budu brže isplaćivane, ali da sami zahtevi ka poljoprivrednim proizvođačima budu brže obrađivani.

Ovim novinama omogućiće se efikasnije vođenje registra poljoprivrednih gazdinstava, brža obrada podataka, ali takođe i efikasnije upravljanje isplatama podsticaja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Putem ovog elektronskog portala naši poljoprivrednici moći će da pristupe podacima o svom poljoprivrednom gazdinstvu u svakom trenutku, što će ovaj sistem činiti i transparentnijim i u svakom trenutku njima dostupnijim kako bi mogli da apliciraju i da znaju kakav je status njihovih zahteva.

Digitalizacijom registra jeste značajna novina što ćemo imati bolji sistem za obradu primljenih zahteva, što će se povezati sistem sa svim relevantnim javnim evidencijama, ali takođe i automatsko preuzimanje potrebnih podataka, što će olakšati, kao što sam rekla, obradu zahteva i za krajnji ishod imaće ažurniji registar poljoprivrednih gazdinstava i bržu isplatu podsticaja. To je ono što je veoma važno, a predviđa se ovim izmenama i dopunama.

Naravno, cela digitalizacija u našem javnom sektoru sprovodi se i upravo zbog toga da bi građanima bili dostupniji podaci, da bi građani mogli brže i efikasnije i jednostavnije da ostvaruju svoja prava, ali pre svega i da bi im se omogućila ušteda i vremena i novca.

Kada dolazimo do ovog elektronskog portala, upravo to i postižemo tako što ćemo imati oslobađanje od naplati taksi, što je važno za naše poljoprivredne proizvođače, ali ćemo uštedeti i novac tako što naši poljoprivredni proizvođači neće morati da prekidaju svoje radne obaveze, radne aktivnosti, već će moći od kuće putem računara ili telefona da vrše bilo kakve izmene vezane za njihov status poljoprivrednih gazdinstava.

Jedna od značajnih novina je što će se korisnicima IPARD podsticaja omogućiti avansno plaćanje od 50% od odobrene vrednosti podsticaja, čime će se obezbediti značajan deo finansijskih sredstava. Omogućićemo da ove IPARD mere budu afirmativnije, odnosno da budu što više zastupljene, da ih naši poljoprivredni proizvođači što više koriste, ali da što manje sredstava ostaje neiskorišćeno.

Važno je pomenuti IPARD meru LEADER koja je predviđena za sprovođenje politike ruralnog razvoja, kroz realizaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja od strane lokalnih akcionih grupa.

Izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave jesu još jedan korak ka našoj težnji da naša javna uprava bude i modernija i efikasnija i ima funkciju da izgradimo modernu, efikasnu i stručnu javnu upravu. Mi poslanici Socijalističke partije Srbije apsolutno se slažemo da je uspostavljanje efikasnog i modernog službeničkog sistema potreba svake lokalne samouprave i da su ove izmene i dopune neophodne i potrebne da bismo kvalitetno upravljali kako ljudskim resursima, ali tako i javnim resursima koji su u stvari resursi naših građana.

Javna uprava jeste najbliža građanima, jer kroz širok spektar svih usluga koje pruža našim građanima ostvaruje najneposredniju komunikaciju sa njima. Naš zadatak je zbog toga i da je stalno unapređujemo, modernizujemo da bi je građani zaista i doživljavali kao svoj servis.

Za uspešnu i efikasnu državnu upravu kojoj težimo preduslov je ulaganje u ljudske resurse, jačanje službeničkih sistema kroz specijalizaciju postojećeg kadra, omogućavanje njihove kontinuirane edukacije, konstantnog učenja, ali i podmlađivanje strukture zaposlenih.

Naravno, ovde je posebno važno zapošljavanje IT stručnjaka, jer nam je neophodna informatička pismenost službenika. Imajući to u vidu, savremeni državni službenik mora biti i nagrađen za svoj doprinos reformama kojima težimo i koje sprovodimo, srazmerno složenosti njegovog posla, produktivnosti, ali pre svega i zalaganju za efikasnije ostvarivanje prava i zahteva naših građana.

Uz visok nivo digitalizacije koji smo postigli u gotovo svim resorima i reformama koje smo do sada sproveli, usklađivanje javnoslužbeničkog sistema sa upravljanjem ljudskih resursa zaokružićemo i ove višeslojne sistematske reforme i na taj način rezultati koje ćemo postići biće kvalitetni državni službenici, ali i ono što je nama svima cilj, a to je zadovoljni građani.

Svakako, svaku jedinicu lokalne samouprave karakterišu neke specifičnosti sa kojima se susreću kako donosioci odluka u tim lokalnim samoupravama, tako i građani i građanke koji u njima žive, i zbog toga nije potrebno posebno obrazlagati zašto su lokalne samouprave izuzetno važan segment funkcionisanja svake države. Građani od lokalnih samouprava, nivoa vlasti koji je njima najbliži, prirodni najbliži, očekuju da lokalne samouprave sve svoje kapacitete i sve svoje resurse usmere ka njihovim potrebama. Tu pre svega mislimo na zapošljavanje, mislimo na podizanje životnog standarda stanovništva, ali i unapređenje sveukupnog kvaliteta života.

Zato je važno da sve reforme i sav razvoj i celokupan razvoj koji podstičemo na nivou cele države, podstičemo tako da on odgovori potrebama na lokalnom nivou, naravno, uzimajući u obzir i različitosti koje su tu prisutne.

Jedan od ključnih aspekata daljeg razvoja naše države svakako jeste i uloga lokalnih samouprava na polju očuvanja mira i stabilnosti unutar svake lokalne samouprave, ali značaj lokalne samouprave kada je u pitanju saradnja između nacionalnih zajednica, kada je u pitanju unapređenje multikulturalnog i multietničkog suživota većinskih i manjinskih naroda.

S obzirom na to da dolazim iz jedne multikulturalne sredine u kojoj žive i Srbi i Bošnjaci, posebno bih naglasila značaj gde je potrebno da mi mladi predstavnici naroda, mladi poslanici u ovom visokom domu imamo svest o tome koliko je važno mir i stabilnost koju zagovaramo na republičkom nivou i posebno je važno da svi u lokalnim samoupravama imamo svest o tome da samo saradnja, mir i stabilnost kako unutar naše zemlje, tako i u regionu može dovesti do ekonomskog prosperiteta, kom i danas svedočimo.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovih predloga zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Milić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Republike Srbije, naravno da ću u danu za glasanje da podržim ovaj set zakona, jer svaki zakon koji smo izglasali u ovoj Skupštini, izglasan je isključivo u interesu građana Srbije.

U svom današnjem izlaganju posebnu pažnju posvetio bih delu razvojnog budžeta koji se tiče izgradnje brze saobraćajnice Sombor-Kikinda, odnosno da budem precizniji, saobraćajnice koja će se protezati od graničnog prelaza sa Mađarskom – Bačkog Brega do graničnog prelaza Nakova sa Rumunijom, deonica puta koji je bezmalo duga 175 kilometara, a čiji će ukupan iznos biti preko 800 miliona evra. Ova brza saobraćajnica imaće četiri trake i zaobilaziće sva naseljena mesta, što će građanima Sombora doneti ne samo brže uključenje na auto-put, povezivanje sa Kikindom, te spajanje Banata i Bačke, i ne samo lakšu i bržu komunikaciju i povećanu bezbednost u saobraćaju, nego i mnogo više od toga. Kada kažem mnogo više, mislim na to da bez puta logično nema ni prekopotrebnih investicija, te moramo da naglasimo da će izgradnjom ove saobraćajnice Sombor konačno doživeti dugo očekivani preporod i uveren sam da će ubrzo potom i prvi veći investitor doći u naš grad.

Gospodo, Sombor na ovo čeka decenijama. Decenije su prošle, a nijedna vlast do sada nije imala sluha, razumevanja, niti dobre volje da shvati koliko je zapravo ovaj put značajan, bolje reći neophodan, za sve građane koji žive na potezu gde će brza saobraćajnica biti izgrađena. Te iste prethodne vlasti, pogotovo Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva i sve te nazovimo demokratske politikanske strukture, krojile su budžet isključivo za svoje lične interese i na taj način od građana koji su im poklonili poverenje otimali sve što se oteti može, puneći isključivo sopstvene džepove, i to preko svojih privatnih preduzeća. Takav budžet oni su nazivali razvojnim budžetom i takav budžet služio im je samo i jedino za sopstveni preporod.

Upravo otud imamo danas tog istog gospodina Đilasa, sa hektarima stanova, sa ko zna koliko stotina miliona evra, pored tih 619 miliona za koje se zna, kada bismo te hektare pretvorili u kilometre, ovaj put o kome danas ovde pričamo bio bi mali. Ti isti njegovi, kada kažem njegovi, mislim ovom prilikom na gospodina Đilasa i njegove saradnike, u Somboru su bili na vlasti čitavih 18 godina i za to vreme gradski budžet je korišćen kako bi tadašnji predstavnici vlasti jeli i pili na račun građana, pa su tako svojim potpisom oni sebi plaćali od kapućina i kutije cigara do proslava na kojima su se bahato razbijale porcelanske vaze, te je bilo slučajeva da na jednu takvu zabavu potroše i utroše i po pola miliona dinara.

Tako su oni brinuli o građanima, gospodo, i tako oni su oni demokratski razmišljali o izgradnji ove saobraćajnice i novih fabrika u gradu kome su prekopotrebna nova radna mesta i investicije. Da nije našeg predsednika Aleksandra Vučića koji se svojom rečju obavezao da će ovaj put biti izgrađen, od brze saobraćajnice za sve naše građane ostao bi samo san.

U ime svih građana Sombora, ispred kojih vam se danas s ponosom obraćam, kao i u ime regionalnih centara i gradova Banata i Bačke koje će ova saobraćajnica povezivati, u ime svih čestitih i vrednih ljudi koji će konačno dobiti priliku da se povežu i unaprede svoje poslovanje, dakle, u ime svih nas koji čvrsto verujemo u politiku Aleksandra Vučića, danas zahvaljujem predsedniku Aleksandru Vučiću na svemu što čini kako za Sombor, tako i za severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu i za našu voljenu otadžbinu Srbiju.

Ovakav predsednik predstavlja ponos svim svojim građanima i svome narodu služi na čast. Sa ovakvim čovekom na čelu Srbije možemo bez straha i jasno da gledamo u svoju budućnost. Živeo predsednik Aleksandar Vučić, živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.