Poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva i Vlade Republike Srbije i uvaženi građani Republike Srbije, osvrnuću se malo na Zakon o budžetskoj inspekciji. Mislim da je to dobar zakon koji ćemo, nadam se, usvojiti i sigurno ćemo ga usvojiti.

Svaka odgovorna država odgovorno postupa sa javnim sredstvima pretočenim u budžete određenog nivoa vlasti. Republika Srbija, osim toga što odgovorno planira sredstva za finansiranje opšte države, odgovorno pristupa i kontroli zakonitog trošenja budžeta. Osim interne i eksterne revizije budžeta koju sprovodi Državna revizorska institucija, kao i svih budžetskih korisnika, primenu zakona i drugih propisa u oblasti namenskog i zakonitog korišćenja javnih sredstava i materijalno-finansijsko poslovanje vrši budžetska inspekcija kroz inspekcijski nadzor.

Krovni zakon u oblasti planiranja, pripreme, donošenja i trošenja budžetskih sredstava je Zakon o budžetskom sistemu i njime je ustanovljena budžetska inspekcija kao mehanizam kontrole zakonitog trošenja budžetskih sredstava. Sada su ustanovljena tri nivoa, a to su republička budžetska inspekcija i dva niža nivoa inspekcijskih službi, pokrajinska i lokalna, odnosno opštinska, tj. gradska.

Oblast inspekcijskog nadzora uređuje se i Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, kojima su u značajnoj meri uređena procesna pitanja koja su bitna za obavljanje poslova budžetske inspekcije, sadržina, granice, ovlašćenja, prava i obaveze pri vršenju inspekcijskog nadzora u poslovima budžetske inspekcije.

Ipak je bilo potrebno budžetsku inspekciju urediti novim zakonom, jer je bilo očigledno napraviti funkcionalniji i efikasniji sistem inspekcijskog nadzora. Ta potreba proističe iz obaveze usklađivanja ove oblasti sa evropskim standardima, što je definisano u pregovaračkom poglavlju 32 – finansijski nadzor, kojim se postavlja obaveza centralizacije budžetske inspekcije i zahteva jasno razgraničenje sa internom revizijom. Sada republička budžetska inspekcija obuhvata nadležnost i budžetske inspekcije jedinica lokalne samouprave donošenjem ovog zakona i autonomne pokrajine, dok su ove inspekcije nadležne za kontrolu korisnika sredstava lokalnog, odnosno pokrajinskog budžeta.

Ocenjeno je da je svrsishodnije i efikasnije da svi budžetski inspektori imaju isti nivo ovlašćenja, čime se doprinosi jačanju kapaciteta budžetske inspekcije, povećavaju mogućnosti efikasnijeg rada inspektora, suštinski treba da se ostvari bolja i odgovornija kontrola zakonitog trošenja budžeta.

Postojeći kapaciteti budžetske inspekcije na svim nivoima nisu dovoljni, a ni adekvatno korišćeni zbog različitih nadležnosti i malog broja inspektora. Tako na nivou opština i pokrajina u 2020. godini rade 82 budžetska inspektora, a na republičkom nivou zaposleno je 17 budžetskih inspektora, što svakako nije dovoljno za kontrolu svih budžetskih korisnika.

U tom smislu, centralizacija budžetske inspekcije koja se uvodi ovim zakonom podrazumeva to da Ministarstvo finansija vrši funkciju inspekcijskog nadzora, a ovim zakonom je definisano da administrativno preuzima sve inspektora sa lokalnog i pokrajinskog nivoa, finansira i organizuje rad budžetske inspekcije, s ciljem da se poveća efikasnost rada, modernizuje rad i poveća mobilnost, odnosno prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru.

Krajnji cilj inspekcijskog nadzora budžetske inspekcije je uspostavljanje budžetske discipline korisnika javnih sredstava i zaštita finansijskih interesa Republike Srbije, a naročito u pogledu utvrđivanja da li se javna sredstva koriste zakonito i namenski.

Centralizacija budžetske inspekcije putem preuzimanja budžetskih inspektora podrazumeva i preuzimanje svih prava, obaveza, predmeta, opreme, sredstava za rad i arhive od autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao što je urađeno ovim Predlogom zakon, dok će se rad budžetskih inspektora pratiti kroz jedinstveni informacioni sistem e-Inspektoru, koji u svom radu koriste sve republičke inspekcije i koji digitalizuje rad inspekcije i omogućava efikasno izveštavanje i praćenje toka inspekcijskog nadzora. Centralizacija budžetske inspekcije u funkciji podizanja nivoa efikasnosti javne uprave korišćenjem digitalnih tehnologija koji olakšavaju rad i kontrolu tog rada što će u ovom slučaju vršiti ministarstvo.

Mislim da je ovo dobar zakon i da time budžetski inspektor na ovaj način će veoma pomoći radu lokalne samouprave, posebno predsedniku opštine i načelniku opštinske uprave, to vam govorim kao nekadašnji nalogodavac opštinskog budžeta.

Smatram da je ovo način koji će mnogo pomoći i koji će omogućiti da određene obaveze koje ima lokalna samouprava koja vrši preko, konkretno, na primer, opštinske uprave, a veoma je interesantno da opštinska uprava obuhvata 80% sredstava kojima raspolaže budžet opštine bilo koje. Znači, načelnik opštinske uprave, odnosno direktor opštinske uprave raspolaže sa 80% sredstava opštine.

Prema tome, mnogo je dobro što se dešava centralizacija inspektora, odnosno da on bude u sastavu republičkog nivoa i da se time umanji uticaj lokalnih, da ne kažem moćnika ili bilo koga, znači sva ta sumnja se ovim zakonom odstranjuje. Veoma je interesantno da od budžeta predsednik opštine direktno i jedino raspolaže samo sa zakonskom odredbom, ne koristi svaku maksimalno, 4% od tekuće rezerve i 0,5% stalne rezerva koja je takođe od opštih prihoda. Ovo je veoma značajan pomak.

Još bih se nadovezao pošto vidim u vašem sastavu predsednika Vlade gospođu koju sam pratio par puta na televiziji, koja je objašnjavala odlično oko ovih poreza, konkretno je to bilo, odnosno o Zakonu o porezima na upotrebu držanje i nošenje dobara, odnos na koji se odnosi na ono što je sve građane koji voze automobile, određene starijih godišta, a velike kubikaže, tu je obično uvek bila jedna ozbiljna rasprava i vi ste to na svoj način ispred ministarstva, ali ja želim par stvar, ako mogu da vam sugerišem, koje ćete u budućnosti jednostavno definisanjem budžeta i boljim punjenjem budžeta Republike Srbije da polako neke stvari omogućavamo, pa konkretno i kroz ovo da se još više smanjuju ti porezi koji su, nazvali smo ih realno porezi na luksuz, što prosto ne može da bude na auto od 15 godina, koji košta na tržištu par hiljada evra, a registracija za njega je 1.000 evra. Mislim da smo mi ovim današnjim, odnosno kada budemo usvajali ovaj zakon, napravili jedan veliki pomak u susret građanima koji imaju ovaj problem, a verujte da ih nema malo, jer znate šta, zakon kad je donesen neko je već imao auto te kubikaže.

Mislim da je najrealnije da neko ko kupuje nov auto od 100.000 evra sa bilo kojom kubikažom i jedno četiri, pet godina do kojeg taj auto ima tu ozbiljnu vrednost i plaća ozbiljan porez. Ali, da kasnije kad ljudi uzimaju te aute koji su veoma kvalitetni sa 10 i 15 godina i koje je naš, naš srpski narod voli da vozi, voli Audi A6, milion tih drugih stvari, da im se omogući, jer mi smo, na primer evo ovde konkretno u predlogu ovoga stavlja se da sada automobili od 10 navršenih godina starosti, više od 10 navršenih godina, sa 40% umanjenja koje su imali sad ima 65%.

Znači, mi imamo 25%, ali ja vam predlažem pošto dolazim iz Kladova, a to je Timočka krajina i naših ljudi je mnogo u inostranstvu, a posebno u Beču, a Beč je morate priznati u Austriji jedan veoma ozbiljan grad, ima ozbiljnu poresku politiku, tamo se ima pravo na jednim tablicama imati dva automobila. Zašto vam to govorim? Zato što jedna čovek ne može u datom trenutku sa jednim tablicama plaća po onoj skupljoj kubikaži, a ono drugo koristi drugi automobil, odnosno neki džip od 25, 30 godina ili deset, nije bitno, koji mu treba za lov, za nešto drugo, za neke druge aktivnosti, ali mu je registrovan, obavlja tehnički pregled i koristi to tokom godine jer mu nekad treba mesec ili dva dana vožnje ukupno u toku godine, a pri tom zadovoljava što plaća određene takse i tehnički pregled.

Drugo, mi smo sada umanjili, na primer, konkretno u ovom primeru sa 40 smo umanjili na 65%, ali pogledajte samo razliku. Uzmite 2000 kubika 1998. neki auto i 2050, ovaj ima taksu 11.500, a ovaj ima 58.000. Vi ste sve to objašnjavali, ali morate da uđete u suštini problema koju imaju građani Republike Srbije.

Ovim ja mislim da smo otpočeli rešavanje ovog pitanja koje će biti konstantno dok postoje automobili nas vozača primerenih koji ćemo to rešavati.

Imate još jednu stavku, svi govore o automobilima, ali ja želim da vam uputim jedan apel i svih nas, reći ću nas, a znam dosta kolega koji voze motorcikle i da pokušamo da nađemo način da uvedemo da se to kvartalno registruje. Prestao sam da vozim svoj maksi skuter od 500 kubika pre dva meseca i sad ga neću voziti, uslovno negde do aprila meseca i zato vas molim da pokušamo da nađemo i tu način kao što je taj način u zapadnoj Evropi. Ne tražimo ništa više, ali ovim zakonom mi smo počeli da otklanjamo određenu problematiku.

Želim u ime građana Republike Srbije koji voze sa velikim kubikažama i od ovih koji voze motorcikle, da vas pozdravim i da vam se zahvalim na ovom predlogu za koji ćemo kao predstavnici SPS glasati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Marko Parezanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, u ova dva dana čuli smo veoma temeljnu raspravu o budžetu za 2022. godinu i poreskim zakonima. Dosta argumenata koji govore u prilog stabilnosti naših javnih finansija. Ovde ću se osvrnuti na nekoliko stvari.

Prvo, mogli smo čuti podatak da će BDP naše zemlje na kraju ove godine biti oko 52 milijarde evra, što je negde skoro 20 milijardi više nego 2012. godine, što dovoljno govori o tome kako naša ekonomija napreduje, šta više ako se ostvare prognoze, pre svega govorim o međunarodnim finansijskim institucijama, o našem rastu, možemo očekivati negde 2028. godine da će nam BDP biti iznad sto milijardi evra.

Na ovo bih dodao još jedan podatak koji se tiče budžeta za narednu godinu, kao što smo mogli čuti on iznosi 1516 milijardi dinara i ako se vratimo na pomenutu 2012. godinu ostvareni budžet za tu godinu bio je 744 milijarde dinara. Iz ovoga možemo videti da je budžet Republike Srbije za narednu godinu dva puta veći nego budžet iz 2012. godine u apsolutnom iznosu, drugim rečima u državnoj kasi ima dva puta više novca.

Opet ako se ostvare prognoze vodećih finansijskih međunarodnih institucija o našem rastu, mi možemo očekivati negde 2026. godine da naš budžet pređe dve hiljade milijardi dinara i da bude tri puta veći nego 2012. godine.

Sve ovo što govorim znači pre svega da će naša država imati mnogo više novca i za investicije i za socijalnu politiku i za pronatalitetnu politiku i za povećanje plata i penzija i za sve ono što je građanima Srbije važno.

Centralna tema, o čemu želim danas da govorim, jeste javni dug, što je to jedna od veoma zanimljivih tema i tema koje su veoma prisutne u javnosti, a tema oko koje ima jako puno manipulacija. Pre nekoliko nedelja gledao jednu emisiju na jednoj tajkunskoj televiziji, žali bože vremena koje sam izgubio i jedan od gostiju bio je Dejan Šoškić bivši guverner NBS u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle u periodu kada je naša ekonomija najviše propadala i kada smo imali najkatastrofalnije rezultate u našim javnim finansijama. Naravno, nisam iznenađen nedostatkom savesti tih ljudi i odgovornosti za ono što su radili, ali jesam bio malo iznenađen spremnošću njihovom da tako otvoreno govore neistine i da vređaju inteligenciju građana Srbije.

Naime, Dejan Šoškić je izjavio da je javni dug Republike Srbije 2012. godine iznosio negde 43% ili 44%, a da je nakon toga sa promenom vlasti istorijski porastao preko 70%.

Međutim, sa samo par klikova na mobilnom telefonu svaki građanin Srbije može da dođe do zvaničnog podatka da je javni dug Republike Srbije decembra 2012. godine iznosio 61,5% BDP. Dakle, slagao je za celih 17% bivši guverner Narodne banke, i ja sam sasvim siguran da on odlično zna koliki je bio javni dug u vreme kada je on bio guverner ali očigledno da je imao veoma lošu nameru.

Namerno sam uzeo kraj 2012. godine, jer je to bila godina koju su u finansijskom smislu u smislu budžeta i ekonomske politike kreirala bivša vlast ali slobodno sam mogao da uzmem i kraj 2013. godine, obzirom da je naš budžet u to vreme bio veoma opterećen visokim kamatama, visokim budžetskim deficitom i nova Vlada 2013. godine je prosto bila prinuđena da se zadužuje da bi mogla da ostvari tekuću likvidnost.

Godine 2014. formiranjem nove Vlade čiji je premijer bio Aleksandar Vučić, Srbija je ušla u tu, sada već tu čuvenu fiskalnu konsolidaciju i teške ekonomske reforme koje su tada bile veoma kritikovane od strane opozicije, da bi negde krajem 2019. godine, početkom 2020. godine javni dug Republike Srbije pao na nekih 49%.

Mi smo praktično sa tih 49% BDP javnog duga ušli u Kovid krizu i upravo zahvaljujući tome smo imali dovoljno prostora da ostvarimo veliku podršku i građanima i privredi, podršku od preko osam milijardi evra bez koje sigurno naša privreda ne bi mogla da opstane, a sve to ne bismo mogli da uradimo da prethodno nismo sproveli te ekonomske reforme i da nismo smanjili naš javni dug na ispod 50%, da je ostao preko 70% verovatno bi išao i preko 100 ili uopšte ne bismo mogli da emitujemo tu pomoć privredi i građanima, a rezultat toga bi onda bila katastrofa, desilo bi nam se ono što se desilo 2008, 2009, 2010. godine kada smo izgubili preko pola miliona radnih mesta.

U budžetu za ovu godinu se kaže da će javni dug na kraju ove godine biti oko 55% i taj javni dug ne samo što je manji nego 2012. godine, on predstavlja daleko manji teret za budžet, jer je prosečna kamata na dug daleko manja, da ne govorim da smo u jeku Kovid krize emitovali evroobveznice po 3,12% a da smo se 2009. godine zaduživali po kamatnim stopama od 7,25%.

Ako se nastavi sa ovim trendom našeg ekonomskog rasta, mi ponovo možemo očekivati da negde krajem 2024. početkom 2025. godine naš javni dug opet bude ispod 50% i to je naravno mnogo važno, jer nikad ne znamo kada može da usledi neka nova kriza na koju mi ne možemo da utičemo, ne možemo da je sprečimo, ali moramo da budemo spremni da na nju odreagujemo.

Još jedan način na koji se manipuliše sa javnim dugom od strane opozicije i njihovih tajkunskih medija jeste posmatranje javnog duga o apsolutnom iznosu, a to je nešto što se prosto nigde u svetu tako ne posmatra.

Najplastičnije da objasnim, recimo, ako ja nekome dugujem 1.000 evra i Dragan Đilas nekome duguje 1.000 evra, mi imamo isti dug, dakle, to je isti iznos, međutim, 1.000 evra je mnogo veće, nego za tajkuna Dragana Đilasa i u praksi moj dug je mnogo veći od njegovog.

Iz tog razloga se javni dug isključivo posmatra kroz njegov udeo u BDP-u. I da bi još jednom videli koliko mi tu nemamo nikakvih problema, treba reći da recimo Hrvatska ima javni dug između 85-90%, da Slovenija ima javni dug nešto ispod 90%, Crna Gora 105%, Albanija preko 85%. Mnoge zemlje Evropske unije poput Španije, Italije, Portugala, od 120, 130, pa čak preko 150%, da ne pominjem sada Grčku koja je preko 200.

Dakle, potpuno je jasno da je u tom smislu naša fiskalna politika i monetarna politika veoma dobra i da mi nemamo nikakvih problema sa javnim dugom koliko god neko pokušava da objasni kako to nije tako i da građanima predstavi u drugom svetlu.

Bilo je dosta reči i o kapitalnim investicijama u ova dva dana i dosta se temeljno o tome govorilo ja bih hteo da pre svega govorim o još jednoj dimenziji koju te kapitalne investicije imaju, dakle, ne samo na rast BDP-a, na neku trenutnu korist u smislu otvaranja novih radnih mesta u potrošnji građevinskog materijala uključenost čitavog niza profesija u te procesa od samog projektovanja do krajnjeg izvođenja tih velikih kapitalnih investicija. Postoji još jedna dimenzije, jer sve te građevine poput autoputeva, kliničkih centara, beogradskog metroa, škola, bolnica, to su građevine koje će građani Srbije da korist i za 10, i za 20, i za 30, za 50, pa i za 100 godina.

To najbolje govori o karakteru ove vlasti i činjenici da mi ne vodimo politiku razmišljajući o tome kako će naša država da izgleda za šest meseci ili za godinu dana, već kako će ona da izgleda za 10, 20, 30 ili 50 godina.

To što će recimo, grad Čačak postati za par godina raskrsnica autoputeva, pa ubeđen sam da će benefite toga u mnogo većoj meri osetiti buduće generacije nego mi danas.

S ovim ću završiti. Ako se setite godinama unazad kružila je internetom jedna fotografija Infektivne klinike u Beogradu koja je zaista bila jeziva. Upravo je ta fotografija slika i prilika bivše vlasti i onoga šta su oni ostavili iza sebe. Ta fotografija i klinički centri koji su bili netaknuti i Koridor 10 koji nije bio završen, sve je to njihova slika i prilika. Slika Infektivne klinike koju ćemo videti za nekoliko meseci potpuno nove i potpuno obnovljene, kao i slika kliničkih centara, autoputeva, to jeste slika ove vlasti i onoga što mi danas radimo i što će ostati iza nas.

Mislim da to na najbolji način ilustruje koliko je država Srbija danas drugačija nego 2012. godine, koliko se promenila, koliko je naprednija, i koliko pre svega, uveren sam u to ima daleko bolju perspektivu.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjene građanke i građani Republike Srbije, prema odredbama krovnog zakona Zakona o budžetskom sistemu pred poslanicima se na dnevnom redu našao i Predlog zakona o Završnom računu za 2020. godinu. Pre samog Predloga seta zakona članovi i zamenici članova Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali su prilike da se upoznaju sa izuzetno zavidnim rezultatima koji su se postigli zahvaljujući ekonomskim reformama, ali i sinergiji u radu predsednika države, Vlade, Narodne banke Srbije i narodnih poslanika za koje smo dobili priznanje svih međunarodnih finansijskih organizacija.

S obzirom na to da je moja draga koleginica Aleksandra Tomić predsednica nadležnog odbora zahvaljujući kojoj Odbor izuzetno funkcioniše iznela niz činjenica o rezultatima i predlozima Ministarstva finansija reći ću samo da set zakona izmena i dopuna predloga zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu predstavljaju pozitivnu afirmaciju za dalji napredak društva.

Kada je reč o Predlogu zakona o Završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, apostrofiraću podatak da je porez na dodatu vrednost ostvaren u zemlji bio čak 29% veći nego u 2019. godini.

Kada smo kod prihoda čija struktura nas ekonomiste najviše interesuje moram nagovestiti da je najveći skok u prihodima kada se poredi sa godinom pre postignut zahvaljujući javnom sektoru od javnih preduzeća 25,2 milijardi dinara, čak 43% više nego u 2019. godini, dok je dobit državnih agencija budžetu donela 3,4 milijarde dinara, što je za 37,7% više nego u 2019. godini.

Prihodi od prodaja kompanija „Ziđin“ u 2020. godini dostigli su nivo od 700 miliona dolara, što je za 34,4% više nego u 2019. godini.

Pored smederevske "Železare", jedan od glavnih kontributora u budžetu Republike Srbije je upravo kompanija "Ziđin", koja je ušla u veliku ekspanziju i u vreme krize bitno kompenzovala rudarsku industriju Republike Srbije.

S obzirom da sam rođena, osnovana porodicu i da živim u Boru, odgovorno tvrdim da, zahvaljujući pouzdanoj politici Aleksandra Vučića, njegovom politikom i političkim, ali i privatnim odnosima sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đipingom, u gradu Boru nikada nije bio viši životni standard, veće i sigurnije zarada i snažni doprinos stopi rasta privrede.

Sve investicije koje su urađene u vreme RTB "Bor", izgradnja stanova, kružnih tokova, otvoren je amfiteatar sa 5.000 gledalaca koji retko koji grad poput Niša ima, ogromnim sportskim centrom, izgubile bi smisao da predsednik svojom snagom, sposobnošću i autoritetom nije prizvao veliku kinesku kompaniju i imao snage da u Rudnoj Glavi pita generalnog direktora "Ziđina" - kada ćete dati radnicima prosečnu platu od 100.000 dinara?

Taj proces se danas ostvaruje, sa svakodnevnim, kontinuiranim, novim zapošljavanjem, uz činjenicu da od uspešnosti poslovanja direktno, ali i indirektno, preko kooperanata kompanije, zavisi egzistencija između 50 i 100 hiljada ljudi.

Kruna svih ovih događaja je kolektivni ugovor, potpisan između predstavnika zaposlenih, tj. sindikata i tadašnjeg rukovodstva, predstavnika NR Kine, koji je zahvaljujući predsedniku Vučiću u kompaniji "Ziđing" ostao na snazi.

Da je u doba velike ekonomske krize izazvane pandemijom Kovid - 19 i u najsnažnijim zemljama sveta došlo do zatvaranja fabrika, do zatvaranja radnih mesta, briga o svojim građanima, pored višekratnih pomoći, a u cilju zadržavanja radnih mesta, pokazala se i na rashodnoj strani završnog računa, gde su izdaci za zaposlene dostigli 326,7 milijardi dinara, što znači da je na zaposlene otišlo 18,6% svih troškova.

Upravo zato što se budžet Republike Srbije temelji na dva osnovna stuba, kada smo kod rasta životnog standarda građana Srbije, moram da pohvalim i odličnu saradnju Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, koja se ogleda u stabilnom kursu dinara prema evru, stabilnim javnim finansijama i državnom kasom koja je likvidna, kao i odličnom koordinacijom fiskalne monetarne politike sa Narodnom bankom Srbije.

Kako bi naši građani u što manjem obimu osetili efekte svetske ekonomske krize, na predsednikov predlog, u budućem periodu pokloniće se veća pažnja mehanizmu robnih vrednosti, ali i akciznoj politici.

Drugi stub budžeta Republike Srbije svakako je kapitalno investiranje. Srbija je u 2020. godini privukla 3,44 milijarde dolara stranih direktnih investicija, što je više od polovine ukupnih stranih direktnih ulaganja u jugoistočnoj Evropi, što znači da Srbija zauzima treće mesto među ekonomijama u tranziciji po prilivu stranih direktnih investicija. Ispred nje su samo Rusija i Kazahstan.

Zbog naših građana, izneću sledeće. Od zemalja u regionu, strana direktna ulaganja 2020. godine u Hrvatskoj iznose 1,3 milijarde dolara, u Albaniji 1,1 milijardu, u Crnoj Gori svega 529 miliona dolara.

Sve ove činjenice govore zbog čega je Aleksandar Vučić najbolji predsednik i odakle tolika zavist, sve veći pritisak i mržnja pojedinih političara iz regiona, ali i antipatriota oličenih u liku i delu Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihovih Marinika.

Zahvaljujući odličnom geopolitičkom pozicioniranju Republike Srbije, ogromnim potencijalima kada je reč o investicijama, prirodnim, ali i antropogenim turističkim vrednostima, IT sektoru, koji je sve jači, i nizu komparativnih prednosti koje naša Srbija ima, sigurna sam da će se građani Republike Srbije ujediniti na predstojećim izborima i pružiti punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Budžet za 2021. godinu, sa svim pratećim zakonima, je obećavajući i, naravno, mora se nositi sa svim problemima koji sleduju u sledećoj godini, pogotovo na svetskom i globalnom nivou, jer znamo da cena energenata raste i ne znamo tačno koliko će oni rasti u sledećoj godini.

Ono što je za nas najbitnije je da odlazak našeg predsednika kod predsednika Putina prođe dobro, da ova država dobije povoljne cene gasa, a to će biti najbolja vest za naše građane i našu privredu.

Iz budžeta se u najvećoj meri finansira putna mreža. Naravno, dobra putna mreža je uslov za razvoj jedne dobre države. Mi radimo sad glavne saobraćajnice, auto-puteve kao glavne saobraćajnice, a i druge nivoe puteva. Polako dolazi vreme da moramo i pristupne saobraćajnice raditi ili rekonstruisati postojeće, da bi ti glavni naši putevi imali jednu punu meru doprinosa razvoja ove države, naravno, i za tranzit koji se dešava kroz našu državu.

Zato opet pominjem, ja sam pominjao i ranije i mislim da postoji tu dobra volja, da je moja opština Koceljeva daleko od auto-puta "Miloš Veliki" 22 km. Postoji saobraćajnica koju treba rekonstruisati, dovesti u red i onda smo i mi blizu te saobraćajnice ako je pristupna saobraćajnica dobra. Naravno, Koceljeva će imati dobar put, već sad postojeći prema auto-putu koji ide do Šapca i brza saobraćajnica do Valjeva, odnosno do Iverka. Sa te tri saobraćajnice, taj prostor koji ima moja opština biće dobro povezan dobrim saobraćajnicama. Kad imamo takve saobraćajnice, onda je moguće i računati na dalji dobar razvoj te opštine.

Mislim da vodosnabdevanje i sada, a pogotovo u nekom budućem vremenu će biti najznačajnija infrastruktura za prostore koji to već nemaju ili nisu rešili do kraja ili su u velikom problemu. Tu se treba naslanjati na velike akumulacije, kao što je akumulacija „Stuborovni“, koja čini mi se da je zapremine 155 kubika vode i preradom te vode treba da se napoji ceo Kolubarski okrug, bez Osečine, sa Lazarevcem i Koceljevom.

U poodmakloj je fazi izrada dokumentacije. Ja se nadam da će u sledećoj godini to biti završeno i da će možda krenuti i javna nabavka. Ako sve to bude tako, jedan veliki prostor, značajan za Srbiju, biće mu omogućeno da ima sigurno i stabilno vodosnabdevanje.

Nadam se da će ova država, naravno, zajedno sa nama, sa lokalnim samoupravama, izneti taj posao kako treba i da će nam i građani i privreda na tim prostorima imati ispravnu zdravu pijaću vodu.

Ono što se nadovezuje na sve to, takođe su regulacije reka i rečnih tokova, pogotovo u ovim uslovima nepredviđenih klimatskih promena, imamo dosta padavina za kratko vreme i sve reke koje su sporije imaju problem kad su velike padavine da reše taj veliki dotok vode.

Reka Tamnava je jedna spora reka, a ima brze pritoke. Kad su velike padavine, onda smo u velikom riziku i velikom problemu. Prve poplave koje se u ovoj Srbiji pojave su na našoj teritoriji, moje opštine.

Dosta se radilo i radi se na regulaciji i same Tamnave i pritoka i to daje svoje rezultate. Naravno da treba još raditi. Planirano je to za sledeću godinu. Direkcija za vode, „Srbijavode“ imaju ozbiljan prilaz. Sad kada su bile ove zadnje velike padavine imali smo posetu direktora „Srbijavode“, Gorana Puzovića.

Ima tu jedna ozbiljnost koja se vidi iz njihovog rada i poslovanja. Nadam se da ćemo u sledećoj godini, ono što smo razgovarali, da će se to pretvoriti u realizaciju i da će reka Tamnava biti u najvećoj meri ugrožena.

Mi ne možemo očekivati kada su katastrofalne padavine da mi regulacijom sve to rešimo, ali možemo rešite visoke vode, srednje vode, pa čak i male vode.

Obično moji meštani kažu – čim se naoblači, Tamnava izlije. Još nije ni počela kiša da pada, Tamnava se izliva. Znači, brzo se izliva.

Ono što građane tog prostora interesuje, posebno interesuje, i drago mi je da je tu ministar poljoprivrede, mi smo razgovarali i ranije, to je prostor gde smo ugroženi u protivgradnoj zaštiti.

Naravno, država i ovo ministarstvo je odradilo svoj deo posla. Automatizovali su protivgradnu zaštitu i ona mnogo bolje funkcioniše nego ono prethodna. Međutim, mi imamo tu jedan problem koji mi teško možemo da rešimo, a to je da Mačvanski okrug koji se kompletno naslanja na Drinu jednostavno sa druge strane Drine nemamo ozbiljnu protivgradnu zaštitu i onda gradonosni oblaci dođu u meri u kojoj i kada se i napada protivgradnom zaštitom nije baš moguće do kraja to rešiti. Ono što se očekuje je da makar kroz finansiranje polisa osiguranja za poljoprivrednu proizvodnju to bude sa 40% na 70%.

Razgovarali smo i sa Ministarstvom, postoji dobra volja i u ministarstvu, Odboru za poljoprivredu. Narod tamo očekuje i nadam se da ćemo to realizovati za sledeću godinu, da Mačvanski okrug uđe u taj deo povlašćenog finansiranja, naravno iz opravdanih razloga rizika protivgradne zaštite, zato što je vrlo teško braniti taj prostor od grada.

Ono što želim da kažem, ono lepo što se danas dešavalo je vest od 10.00 časova koju je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio. To je finansiranje sporta, i to ozbiljno finansiranje koje do sada nije rađeno. Dugo ja funkcionišem i u politici, dugo sam i u sportu i mislim da ovako masovno finansiranje nikad nije bilo ponuđeno sa nivoa države.

Naravno, vidi se kad su reprezentacije postigle dobre rezultate, pojedinci na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima, evropskim prvenstvima, regionalnim prvenstvima, ali finansirati dobar ili najveći deo sportova u prvoj i drugoj ligi takmičarskih sportova to je ozbiljno, dobro i nešto što treba podržati.

Znate, vi u sportu ne možete da pogrešite. Iz sporta nikad niko nije izašao loš, iz ozbiljnog sporta. Da, mi imamo kvalitetne ljude, plus onaj zdravstveni deo koji je apsolutno tu.

Znate, u sportu se nauči nešto što se teško uči, a to je da dostojanstveno primite poraz kad se desi, a u životu se dešavaju vrlo često porazi.

Ono što ja očekujem, naravno kad država dobro funkcioniše, kad ima dobre prihode, naravno da će biti i proširenja za i druge nivoe sporta, one početne nivoe. Tu su školski sportovi, omladinski sportovi, amaterski sportovi.

Najveći broj naših najpoznatijih sportista upravo su iznikli iz takvih sredina, manjih sredina. Zato mislim da ulaganje u sportske hale, u zatvorene bazene, u atletske staze, u igrališta, tu možda ne treba direktno finansirati klubove, ali treba dati ili omogućiti uslove da ta omladina, da ta školska omladina, omladina, amateri, itd. jednostavno se bave sportom, da dobri treneri naprave dobre šampione i onda će oni dalje vraćati to ovoj zemlji kroz dobre rezultate na državnom nivou, regionalnom nivou, evropskom i svetskom nivou, kao što već imamo, imamo određene naše sportiste.

I najlepša vest i nju sam izabrao za kraj, a to je finansiranje novorođene dece, odnosno prvorođene, a biće i za drugorođeno i trećerođeno dete, to je nešto što se najlepše moglo desiti i sa time želim da završim današnju diskusiju. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima Sanja Lakić.

Poštovani građani, poštovani ministre, čestitam Vladi Republike Srbije na Sizifovskim naporima da od ove zemlje napravi zemlju koja radi i u kojoj se gradi.

Svi zajedno smo morali da propustimo kroz naša sita dosta žita kako bi došli do ovog trenutka danas, ali još uvek moramo da iz vatre vadimo vrelo kestenje zbog onih koji nikako ne mogu da prihvate činjenicu da ne mogu večno da budu zakucani za državnu fotelju zbog onih koji ne mogu da prihvate činjenicu da nije politika, politika gađanja jajima i zbog onih koji ne mogu da prihvate činjenicu da nije valjana politika, politika urlikanja na sve što je srpsko, a da se nikada nisu udostojili da podsete i na bezumlje koje podseća „Jasenovački cvet“, da nikada u svojim urlicima nisu pomenuli ni „Bljesak“, da nikada nisu govorili o tragediji srpskog naroda u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata u „Oluji“, da nikada nisu pomenuli srpska stradanja u našim pogromima, da nikada nisu pomenuli stradanje srpskih civila tokom bombardovanja 1999. godine na prostoru Republike Srbije.

Kažu da je sve ljude moguće lagati neko vreme, da je neke ljude moguće lagati sve vreme, ali da je nemoguće sve ljude lagati sve vreme. Zato je njihova politika, politika prošlosti, njihova politika je politika rušenja i drago mi je što danas više u domu ove Narodne skupštine nećemo usvajati zakone koji su doneti sa koca i konopca i nećemo usvajati predloge zakona koji su sa milijardu i jednom rupom, nego danas raspravljamo o Predlozima zakona zahvaljujući kojima imamo podsticaje za zapošljavanje, imamo olakšice za poslodavce. Obezbedićemo uslove za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja i nastavićemo borbu protiv sive ekonomije.

Čitajući Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, vidimo da smo odgovornom fiskalnom politikom, u kombinaciji sa makro-ekonomskim performansama u proteklom periodu obezbedili relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećali kapitalne investicije kao bitne komponente i privrede i građevinarstva, saobraćaja i same infrastrukture.

Zato je ponovo važno istaći da je politika koju danas vodi Republika Srbija ne politika rušenja, nego politika izgradnje. Zato moram da podsetim na Zakon o budžetu za 2022. godinu, koji je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture opredelio značajna sredstva, opredelio 255,57 milijardi dinara.

To je budžet koji je veći za 40% od onog inicijalnog budžeta za 2021. godinu, to je budžet koji čak 80%, odnosno 210 milijardi dinara je usmerio upravo na investicije u infrastrukturne projekte. Pored izgradnje 1.300 kilometara autoputeva, pored izgradnje brze saobraćajnice, pored izgradnje lokalnih, komunalnih mreža, mi ulažemo i u brze pruge i spajamo srpsku prestonicu sa svim ostalim evropskim prestonicama.

Ne kažu džabe da je slika vrednija od hiljadu reči. Zato sam danas želela da na primeru jednog relativno malog beogradskog naselja Batajnica u opštini Zemun podsetim kako izgleda kada je na čelu jedne države domaćinska vlast poput ove.

Dakle, Batajnica je bila naselje koje, kako kaže narod, se nalazilo kao zadnja rupa na svirali, a danas samo što se tiče zdravstva izgrađena je prva Kovid bolnica sa smeštajem za 1.000 ljudi i sa najmodernijom opremom. Nismo tu stali. U Ugrinovcima je takođe napravljena potpuno nova zdravstvena ambulanta, rekonstruiše se centralna ambulanta u samom centru Batajnice, a takođe u tom istom centru Batajnice adaptiran je po prvi put dom kulture.

Ono što je posebno značilo ljudima i Krajišnicima koji žive u najvećem izbegličkom naselju u gradu Beogradu, tzv. Busije, jeste izgradnja iz temelja nove osnovne škole sa najmodernijom opremom, a nastavlja se i adaptacija ostalih osnovnih škola, koje se nalaze u samom centru Batajnice.

Takođe smo spojeni važnom petljom na novosadski put, na autoput, i kako je to rekao predsednik Vučić, to znači za Batajnicu i stanovnike ovog zemunskog naselja život zato što će da otškrine vrata za mnoge druge investicije. Takođe, nastavljamo da radimo na lokalnim putevima, a svi oni koji žive u naselju Šangaj u Batajnici znaju šta znači izgradnja brze pruge Beograd-Novi Sad i znaju da je ova izgradnja kao i sve ovo što sam navela, potpuno promenilo lice ovog beogradskog naselja.

Kao što rekoh na početku, nemoguće, zaista je nemoguće lagati ljude sve vreme, zato je vlast koja je držala ovu zemlju na nekim rahitičnim državnim nogama davno prošlo vreme na koje podseti poneko proliveno jaje i po neka litra farbe na beogradskim muralima. Mene oni doista podsećaju na nešto što ne mogu da nazovem glasom razuma i podsećaju me na Nušićevog predstavnika vlasti, na Nušićevog „Narodnog poslanika“ koji doista zna i da govori i da ćuti samo neko, a u ovom slučaju neki gazda treba da mu kaže kada da govori a kada da zaćuti. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Marić.