Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna u ovom trenutku 172 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici – Milan Urošević i dr Vesna Ivković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuje Maja Popović, ministar pravde, sa saradnicima.
Poštovani narodni poslanici, sa nama su i članovi Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji sednicu Narodne skupštine prate sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine, pa ih pozdravljam.
Poštovani narodni poslanici, za Osmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo;
2. Predlog ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i
3. Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je takođe podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Narodni poslanik Ivica Dačić, tj. ja, na osnovu članova 92. stav 2, 157. i stav 1. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o sve tri tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 168, uzdržan – jedan, nije glasalo pet narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 146. stav 1, 157. stav 1. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu akta o promeni Ustava Republike Srbije, Predlogu ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije i Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma, radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.
Dajem reč predstavniku predlagača, narodnom poslaniku Jeleni Žarić Kovačević, predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Hvala vam, predsedavajući, uvaženi gospodine Dačiću, što ste mi dali reč.

Gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, a namerno sam za kraj ostavila i goste na galeriji, članove Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Posebno mi je zadovoljstvo što ste vi danas ovde da ispratite današnju raspravu.

Uvaženi građani Srbije, kao što je svima poznato, Vlada Republike Srbije je 4. decembra 2020. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije. U skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. maja utvrdio da je navedeni predlog podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku i o tome podneo izveštaj Narodnoj skupštini, koja je 7. juna na posebnoj sednici razmotrila i dvotrećinskoj većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, naravno, usvojila predlog Vlade za promenu Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj ustavnih promena, imajući u vidu ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, ovaj odbor je u više navrata organizovao javna slušanja na temu „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, a radi pribavljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka u oblasti pravosuđa.

Na ovim javnim slušanjima koja su održana ne samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, učestvovali su predstavnici pravosuđa, predstavnici strukovnih udruženja, predstavnici nezavisnih državnih organa, predstavnici stručne javnosti, advokatskih komora Srbije, Vojvodine, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici civilnog društva, predstavnici ambasada zemalja članica EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji, Misije OEBS-a u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, kao i svi zainteresovani činioci, pravna lica ili građani koji su pokazali želju da uzmu učešće i da iznesu svoj pogled ili svoje stanovište na ustavne promene.

Javna slušanja su bila prenošena, dakle, imala su svoj lajv strim, snimljena su, nalaze se na zvaničnim skupštinskim kanalima, dostupna su javnosti. Sa tih javnih slušanja takođe postoje zapisnici koje je Radna grupa koristila upravo zbog primedbi ili predloga koji su razmatrani kako bi se našli u aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

Na svim javnim slušanjima bili su prisutni članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, učestvovali su u diskusijama kako bi mogli sutradan da o ovim aktima glasaju na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Ovaj odbor formirao je Radnu grupu sa zadatkom da izradi akt o promeni Ustava Republike Srbije. Želim da kažem i ko je tu radnu grupu činio. Dakle, činili su je: prof. dr Vladan Petrov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije za Srbiju, Branko Marinković, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde, Darko Radojičić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde, dr Miloš Stanić i dr Miroslav Đorđević, naučni saradnici u Institutu za uporedno pravo, Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i počasni predsednik Društva sudija Srbije, dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i zamenik predsednika Državnog veća tužilaca, Bojan Milisavljević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Članovi Radne grupe su prisustvovali javnim slušanjima, kako bi čuli različite predloge i stavove zainteresovanih činilaca ili kako bi na samom javnom slušanju obrazložili razloge zbog kojih smo se kao Radna grupa koja radi na izradi akta o promeni Ustava odlučili za neko rešenje.

Još jedna informacija o Radnoj grupi, jer sam više puta pitana u nekim neformalnim razgovorima - članovi Radne grupe nisu imali nikakvu naknadu za ovaj rad. Dakle, građane Srbije nije ništa koštala Radna grupa. Skupština je imala određene troškove koji su se ticali javnih slušanja i koji su se odnosili isključivo na prevoz na članove odbora i ništa više, a Radna grupa je svoje sednice održavala u skupštinskim odborskim salama.

Radna grupa je svoj rad završila 3. septembra, nakon čega je sproveden još jedan krug javnih slušanja, na kojima je predstavljen akt koji je Radna grupa izradila i koji je posle toga bio upućen Venecijanskoj komisiji na pozitivno mišljenje.

Ono što javnost treba da shvati, a što se tiče Venecijanske komisije, jeste da su nam njihovi eksperti zaista mnogo pomogli da ostanemo dosledni cilju koji smo imali na početku ovog postupka, a to je da sprovedemo ovaj deo reformi na najbolji mogući način, u smislu implementiranja njihovih preporuka, kao pravila koja važe u EU, a da sa druge strane to bude i uklopljeno u naše zakonodavstvo i sutradan primenjivo.

U ovoj godini je dva puta zatraženo mišljenje Venecijanske komisije o usklađenosti Predloga akta o promeni Ustava sa međunarodnim standardima i dva puta je Venecijanska komisija nama dala svoje mišljenje.

U prvom mišljenju koje smo dobili posle njihove plenarne sednice, održane 15. oktobra, date su preporuke koje je trebalo prihvatiti radi unapređenja konačnog teksta Akta o promeni Ustava. Preporuke su prihvaćene i na najbolji mogući način implementirane.

Uvek kažem da je Radna grupa imala težak zadatak, jer je tokom postupka bilo potrebno da i mi razjasnimo neke stvari predstavnicima Venecijanske komisije, upravo zbog različitosti koje postoje u našim pravnim sistemima. Navešću vam samo jedan primer.

Izvestioci nisu dobro razumeli, recimo, razliku između dva pravna sredstva koja se podnose Ustavnom sudu. Radi se o ustavnoj žalbi i o žalbi Ustavnom sudu. Ustavna žalba se podnosi kada su iscrpljena sva pravna sredstva i služi zaštiti Ustavom zajamčenih prava, pa smo, recimo, iz tih razloga dobili preporuku da jedan član promenimo.

I članovi Radne grupe i članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali su on-lajn sastanke sa predstavnicima Venecijanske komisije, uvek je bila tu ili gospođa Popović kao ministar pravde ili Vladimir Vinš ili bilo koji predstavnik ministra pravde, zato što smo i na početku i na prvom sastanku dogovorili sa premijerkom Brnabić i sa predsednikom Skupštine Dačićem da ćemo zajedno, timski raditi na ovom zadatku. Mi smo zajedno sa predstavnicima Venecijanske komisije dolazili do rešenja koja će imati najbolje efekte u našem pravosudnom sistemu ubuduće.

Na plenarnom zasedanju Venecijanske komisije u Veneciji, oktobra meseca, 15. oktobra, delegacija Srbije je bila prisutna i ono što je negde bila možda i naša lična satisfakcija ali svakako satisfakcija za našu državu jeste da smo tada mogli da čujemo reči hvale od strane izvestioca za našu tačku dnevnog reda, ali ne samo od strane jednog izvestioca, već i od svih predstavnika Venecijanske komisije koji su naročito istakli važnost stepena transparentnosti i inkluzivnosti koji smo postigli u toku celog postupka.

Od Venecijanske komisije dobili smo pozitivno mišljenje odmah posle toga. Iako kasnije, recimo, nismo bili formalno u obavezi da ponovo tražimo pozitivno mišljenje, mi smo zbog dobrih odnosa sa predstavnicima Venecijanske komisije odlučili da posle implementiranja preporuka još jednom pošaljemo Venecijanskoj komisiji tekst Nacrta akta o promeni Ustava, kako bismo dobili još jedno tzv. hitno mišljenje Venecijanske komisije, koje je takođe bilo pozitivno. Na taj način smo postupak pred Venecijanskom komisijom i okončali.

Kao što vidite, ove promene se nisu desile preko noći. Iza nas je postupak koji je trajao sasvim sigurno od početka ovog saziva, ali možemo da se vratimo još dalje u prošlost, ako se setimo da je i 2018. godine, čini mi se, Venecijanska komisija dala određeno mišljenje na tzv. ustavne amandmane i tome je prethodio jedan dugotrajan postupak u svakom slučaju.

Srbija je spremna da radi na unapređenju zakonodavnog sistema. Srbija je spremna da radi na unapređenju zakonodavnog sistema u celini, ali konkretnije kasnije i zakonodavnog okvira koji obuhvata zakone koje bi trebalo promeniti, odnosno uskladiti sa Ustavom posle ovih promena, ukoliko ih građani Srbije budu potvrdili, i to smo i istakli na sastancima da je od velikog značaja kada smo razgovarali sa evropskim ekspertima.

Nadam se, sa druge strane, da će svi koji su pozvani u ovom postupku iz EU da ocenjuju naš rad, da će objektivno sagledavati sve i da će reći da smo uspeli. Jer, mi smo posvećeni ovom postupku ne da bismo pričali kako nešto radimo ili da bismo odglumili neku ulogu, već zato što smo rešeni da se i na ovaj način borimo za građane Srbije, ako će to značiti sutradan otvaranje klastera ili bolji položaj Srbije generalno na međunarodnoj sceni.

Nadam se, takođe, da smo postigli širi društveni konsenzus po ovim pitanjima, jer to je bio takođe jedan od ciljeva sa kojim smo krenuli sa prvog sastanka na kome smo se o tome dogovarali sa predsednikom Dačićem i sa premijerkom Anom Brnabić.

Danas se pred vama nalazi Predlog akta o promeni Ustava, sa obrazloženjem. Ja se nadam da će posle konstruktivne rasprave biti i usvojen. Rekla bih da je to dobro za naš put ka formalnom punopravnom članstvu u EU, rekla bih da je to dobro za naše pravosuđe, čiji će organi i nosioci pravosudnih funkcija dobiti veće nadležnosti, ali to će za njih svakako značiti i veću odgovornost.

Rekla bih da je dobro za rejting Srbije, koja svakodnevno pokazuje da može da stane rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama u mnogim oblastima. Ovo će svakako popraviti status naše zemlje u međunarodnoj zajednici. Dobro je da pokažemo da smo spremni da možemo da idemo do kraja, da smo spremni da ne odustajemo, da ćemo se boriti, jer sve ovo će na kraju značiti bolje uslove za život građana Srbije.

Sa ovim bih završila, a kasnije ću svakako nastaviti u delu u kome ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik ovlašćene grupe. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka pravde, Maja Popović. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu Posebne sednice Narodne skupštine Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, Predlog ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava.
Kao predstavnik Vlade koja je bila podnosilac Predloga za promenu Ustava, upoznaću vas o razlozima za promenu Ustava u oblasti pravosuđa i predloženim rešenjima. Predložene promene Ustava primarno imaju za cilj povećanje pravne sigurnosti građana Republike Srbije. Samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju građanima adekvatno ostvarivanje zaštite prava u sudskim postupcima. Neophodno je da građani imaju efikasne pravosudne organe kako bi svoja prava mogli da ostvare i zaštite u razumnom roku.
Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23. Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU. Imajući to u vidu Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveze sadržanog u Poglavlju 23, pravosuđe i osnovno pravo.
Upravo zbog svoje važnosti prve aktivnosti u revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23 posvećene su promenama Ustava u cilju jačanja vladavine prava koja kao najviše ustavna vrednost ima za svoju pretpostavku unapređenje kvaliteta pravde, kao i povećanje nezavisnosti sudija i samostalnosti javnog tužioca, ali i njihovu veću nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.
Od ispunjavanja ovih aktivnosti zavisi ispunjenje brojnih drugih aktivnosti u okviru ovog pregovaračkog poglavlja.
Ukoliko do promena Ustava dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u EU.
To će istovremeno omogućiti i ubrzani nastavak ovog procesa budući da je napredak u oblasti vladavine prava uslov za otvaranje druge pregovaračkih poglavlja, odnosno sada klastera. Zato, očekujem da će Evropska komisija ceniti napore koje Srbija ulaže da bi promenila ustavne odredbe o pravosuđu.
Pored toga, promene Ustava u oblasti pravosuđa su uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka grupe država protiv korupcije, GREKO, u okviru četvrtog evolucionog kruga, čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije.
Međutim, odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba da promenimo, pre svega zbog građana Srbije, jer je to u našem interesu, a ne zato što EU i neka druga međunarodna organizacija to od nas zahteva.
U interesu građana Srbije je da imamo pravosuđe koje je nepristrasno, stručno, odgovorno i efikasno. Tako pravosuđe moći će najbolje da štiti ustavom zajamčena ljudska prava i slobode naših građana i sudi pravično i u razumnom roku. Samo takvo pravosuđe je pravosuđe u koje će građani imati poverenja.
Upravo će građani Srbije u čijem su interesu promene ustava u oblasti pravosuđa dati konačan sud o njima na referendumu, ukoliko Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvoji akt o promeni Ustava. Izražavam čvrsto uverenje da će se to desiti u danu kada se sprovodi referendum.
Predloženim promena Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost javnih tužilaca, a to će značiti i njihovu veću odgovornost koja će, ne samo ojačati vladavinu prava, već i povećati pravnu sigurnost, a veća pravna sigurnost uticaće i na priliv naročito stranih investicija. To će voditi ka povećanju standarda građana Republike Srbije.
Predlogom akta o promeni Ustava o kome će se danas raspravljati predviđeno je da sudije i predsednike sudova bira isključivo Visoki savet sudstva čiji sastav i način izbora članova se menja, tako da će ubuduće imati šest članova, koje biraju sudije iz redova sudija, četiri člana iz reda istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora i posle sprovedenog javnog konkursa dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika i predsednika Vrhovnog suda, po položaju.
Takođe, ovim nacrtom predviđeno je da se promeni i sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca koje će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaštva. Ovaj organ će biti nadležan za izbor glavnih javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji javni tužioci, i javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji zamenici javnih tužilaca.
Predviđeno je da Visoki savet tužilaštva ubuduće ima 11 članova, i to: pet članova koje biraju glavni javni tužioci i javni tužilac iz reda javnih tužilaca, četiri člana koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika na predlog nadležnog Odbora i posle sprovedenog javnog konkursa dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, dok će vrhovni javni tužilac, kako će se ubuduće zvati republički javni tužilac, i ministar nadležan za pravosuđe biti članovi Visokog saveta tužilaštva po položaju.
Vrhovnog javnog tužioca Narodna skupština bira tropetinskom većinom svih narodnih poslanika. Imajući u vidu da je ponekada teško postići dvotrećinsku, odnosno tropetinsku većinu u Narodnoj skupštini za izbor člana Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaca i vrhovnog javnog tužioca previđen je mehanizam kako bi se sprečila blokada rada ovih organa.
Ako za njihove članove, odnosno vrhovnog javnog tužioca ne glasa dve trećine, odnosno tri petine od svih narodnih poslanika članove ovih organa iz reda istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca bira komisija koju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija: predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni tužilac, Zaštitnik građana.
Ovakav sastav komisije predviđen je zato što ona predstavlja telo koje treba da zameni nadležnost Narodne skupštine kada Narodna skupština nije u mogućnosti da donese odluku o izboru istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca.
Zato je najpodobnije da ona bude sastavljena od nosioca najviših javnih funkcija koji su istovremeno i ustavna kategorija.
Promenjen je i naziv najvišeg suda u zemlji, pa će se ubuduće zvati Vrhovni sud, jer je sadašnji naziv najvišeg suda, Vrhovni kasacioni sud, sam po sebi kontradiktoran.
Predviđeno je da se ukine postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije ili zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku, odnosno javno tužilačku funkciju koje je kritikovano i u mišljenju Venecijanske komisije o Ustavu Republike Srbije koje je usvojeno u 2007. godini.
Takođe, probni mandat sudija, odnosno zamenika javnih tužioca nije naišao ni na podršku stručne javnosti, niti Akademske zajednice u Republici Srbiji.
Posebno bih naglasila da iz odredbi ustavnog zakona nedvosmisleno proističe da do ponovnog izbora sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, kao i njihovih zamenika neće biti, jer smo imali prilike da se uverimo kako je on izgledao u ne tako davnoj prošlosti prilikom tzv. reforme pravosuđa, bez jasnih kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti i bez pravednog vrednovanja njihovog rada.
Pored toga, potrebno je naglasiti da se u procesu promene Ustava insistiralo na dijalogu i kompromisu između politike, nauke i struke, koja je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac za izradu kvalitetnog akta o promeni Ustava.
Smatram da je najveći uspeh u postupku promene Ustava postignut načinom i stilom na koji je ovaj postupak vođen do danas. To je bio jedan sasvim otvoren i javni postupak, bilo je mnogo javnih slušanja širom Srbije u dva kruga, u maju i junu, a potom u septembru ove godine.
Bile su redovne konsultacije sa Venecijanskom komisijom. Obrazovala je redna grupa koja je iznela možda i najveći teret ovog posla, jer je kroz njen rad stvoren kvalitetan tekst o promeni Ustava, iskazan potencijal da se postigne najširi mogući stepen društvenog konsenzusa u datim okolnostima, što ne samo da je standard Venecijanske komisije, već je nužan uslov svake ustavne reforme koje teža teži da bude trajna i ostavlja trajne pozitivne efekte u državi i društvu.
Ovom prilikom bi se posebno zahvalila svima koji su učestvovali u izradu ovih ustavnih amandmana, posebno članovima radne grupe, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i posebno predsednici Odbora Jeleni Žarić Kovačević, jer su oni podneli najveći teret ovih ustavnih reformi.
Rad radne grupe, kao i transparentnost i inkluzivnost procesa promene Ustava do sada su pohvaljene od strane Venecijanske komisije, kao savetodavnog tela Saveta Evrope u ovoj oblasti.
Upravo ovo telo je iznelo pozitivno mišljenje o Predlogu akta o promeni Ustava o kome danas raspravljamo. To je inače prvi put da se mišljenje u tekstu akta o promeni Ustava i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje pribavlja od Venecijanske komisije pre usvajanja Narodne skupštine, čime smo pokazali koliko uvažavamo ovo renomirano telo.
Pribavljeno pozitivno mišljenje predstavlja dokaz da se nalazimo na pravom putu i da smo spremni da jačamo vladavinu prava u interesu naših građana. To će istovremeno predstavljati putokaz za rad na izradi zakona kojim ćemo morati da uskladimo s aktom o promeni Ustava ukoliko on bude danas usvojen, a potom i potvrđen od strane građana na referendumu.
Ovo su samo neke od važnih promena koje će doneti akt o promeni Ustava o kome ćemo danas raspravljati i odlučivati. Važno je da i danas čujemo kvalitetne argumente za i protiv akta o promeni Ustava i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Važno je najviše zbog građana Srbije koji će možda biti podstaknuti današnjom raspravom i odlučiti da izađu na referendum, a potom, uverena sam i da glasaju za ove ustavne promene.
U duhu svega navedenog pozivam vas da aktivno učestvujete u današnjoj raspravi i da u danu za glasanje podržite predložene akte.
Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih klubova, obaveštenje o današnjem radu.
Saglasno članu 27. i članu 77. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice sa saradnikom, pre nego što pređem na jako važan dnevni red koji je danas pred nama, želim da koleginice i kolege narodne poslanike upoznam sa jednim tekstom koji se pojavio na određenim portalima, koji glasi „Tandirov hvalospev Vučiću izazvao bes Bošnjaka“. Evo, to ovako izgleda.

Ja nisam uputio nikakav hvalospev. Vlasnici ove sajber nesanitarne deponije su ljudi bliski bivšem ministru Rasimu Ljajiću i ja pitam kolege iz SNS ako o vama ovako pišu vaši partneri, šta vam tek misle vaši neprijatelji?

Zbog sebe i zbog svoje stranke hoću da kažem da nikakav hvalospev nisam uputio. Ja sam jasno i glasno podržao politiku predsednika Aleksandra Vučića i to što je on održao reč i dogovor koji je napravio sa rahmetli našim predsednikom muftijom Muamerom Zukorilićem, puna podrška svim infrastrukturnim projektima koji treba da se realizuju na prostoru sandžačkih opština, kao što je gasovod, kao što je izgradnja auto-puta, kliničko-bolnički centar i kao što je investicija u infrastrukturu, nove škole, bolnice, obdaništa itd.

Cilj ovog teksta, poštovane koleginice i kolege, jeste predstaviti da su Bošnjaci protiv predsednika, što nije tačno. Drugi cilj jeste da svako ko pohvali politiku Vlade Republike Srbije on bude meta i da se izvrši njegova dehumanizacija.

Znači, sve ono što mi smatramo da bi trebalo unaprediti, mi to jasno i argumentovano govorimo, ali ono što je dobro nemamo problem da pohvalimo, tako da je jako je važno da javnost i naši partneri budu upoznati šta se to priča ovde u sali, a šta se piše po portalima u Sandžaku.

Što se tiče današnje teme dnevnog reda, hoću da kažem Akt o promeni Ustava, raspisivanje republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, pa dovoljno je samo reći Ustav i jasno koliku važnost ima današnja sednica.

Prije nego što se osvrnem na ono što je tema promene Ustava, hoću da pohvalim predstavnike Ministarstva, hoću da pohvalim resorni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Radnu grupu. Mislim da smo više puta ovde govorili o ustavnim promenama i malo je toga danas ostalo novog što bi mogli da kažemo. Jasno je da promene Ustava su posledice zahteva našeg puta ka EU. To je nešto što je deo Poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i to je nešto, obzirom na naše strateško opredeljenje, da budemo deo EU, moramo i da ispunimo.

Ono što je lično moj stav jeste da to što smo i do sada birali sudije, tužioce, predsednike sudova ovde u parlamentu, ja to nikada nisam doživljavao kao politiku, već kao stav naroda.

Ljudi koji ovde sede nisu samo političari, oni su birani predstavnici naroda. Međutim, jasno je da su pred nas postavljeni određeni uvjeti koji za cilj imaju veću nezavisnost pravosudnih organa i mi ćemo ih, naravno, podržati.

Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasaće za sve predložene zakone i, naravno, kada je u pitanju referendum, građanke i građane ćemo pozvati da se odazovu na referendum i ono što mi danas usvojimo i da građani daju na referendumu podršku.

Ono što je jako važno jeste da i ove promene Ustava i druge evropske zakone koje usvajamo, a važno je i da građani znaju jeste da mi to radimo zbog nas samih, zato što mi osećamo potrebu da naše društvo, našu državu, našu demokratiju, našu vladavinu prava učinimo još funkcionalnijom, a ne zato što je neki birokrata iz Brisela, iz Strazbura ili iz neke druge Evropske prestonice, Berlina, ne znam, postavio pred nas neke uvjete. To je naše opredeljenje i to je naša samostalna, potpuno neovisna odluka.

Ono što hoću da kažem i što je jako važno jeste da je Venecijanska komisija dala svoj pozitivan stav ovim ustavnim promenama. Iako je Venecijanska komisija dala pozitivan signal, vidimo da određene političke grupacije, i desne i leve, opet imaju neke rezerve i vraćamo se na onu narodnu izreku da se svetu ne može ugoditi i da u stvari nije bitno da li vladajuća većina, da li predsednik države, da li Vlada radi dobre stvari, već, naprosto, mi ćemo po difoltu, po navici kritikovati što Vlada predlaže, bez obzira da li je to dobro ili je loše.

Znači, neovisne međunarodne reprezentativne institucije su dale zeleno svetlo, pozdravile ovaj predlog i ja mislim da i za sve neke ljude koji su sumnjali, neverne Tome, kojih možda ima, da to treba da bude signal da je ovo prava stvar i da to treba podržati.

Ono što je za mene jako važno jeste da Skupština kao najveće predstavničko telo, kao najveći izraz demokratije i mi kao predstavnici naroda ipak ćemo ostati delimično uključeni u izbor sudija i tužilaca.

Što se tiče stanja u pravosuđu, hoću da kažem da ova Vlada i sve Vlade od 2014. godine jako puno rade i ja želim i vama da odam priznanje. Međutim, jasno je kakav smo jedan javašluk nasledili, pogotovo kroz onu reformu koju smo imali 2008. i 2009. godine i ono što je posebno važno jeste ta opredeljenost koju je naglasio i predsednik države i predsednica Vlade, borba protiv kriminala i korupcije. Zato su važne ove ustavne promene, da bi imali efektivniju i efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije.

To je pitanje od milion dolara i ne suočava se sa tim problemom samo naša zemlja i naše društvo. Videli smo da i napredne zemlje i zemlje EU i SAD imaju taj problem. Čak i sada kada smo imali posetu regionu Gabrijela Eskobara, predstavnika Stejt departmenta, on je naglasio da je problem kriminala, korupcije i problem neovisnosti pravosuđa jedan od prioriteta i administracije predsednika Bajdena.

Ono što hoću da iskoristim vaše prisustvo da dam podršku da dalje nastavite na ovom kursu, jer jako je zabrinjavajuća situacija da mi u pojedinim delovima, a više puta je o tome govorio rahmetli predsednik akademik Muamer Zukorlić, da imamo samo gradove u našoj zemlji gde se zna cena presude, da imate advokate koji mogu da završavaju određene presude i da ste u jednom gradu čak imali nekog sudiju sa nanogicom, što je apsolutno neprihvatljivo.

Ono što je za nas, pripadnike manjinskih zajednica, posebno za moj bošnjački narod, jako važno jeste službena upotreba jezika i pisma u postupcima pred nadležnim sudovima i procentualna zastupljenost Bošnjaka u sudovima, tužilaštvima i ja vas molim da o tome vodimo računa. Jasno je da smo nasledili brojne probleme, ali je jasna opredeljenost i predsednika države i predsednice Vlade da sve građanke i građani ovu zemlju doživljavaju kao svoj dom. Zato ja najkonstruktivnije vas upoznajem sa tim problemom i da radimo u narednom periodu da se to reši na zadovoljstvo svih građanki i građana.

Ono što je jedan nonsens koji imamo za prostor Balkana, a i za našu zemlju, jeste ta sintagma da imamo dobre zakone, ali da fali implementacija. Znači, imamo zakon, ali fali implementacija. Znači, imamo zakon, ali fali primena.

Ja se nadam, vi svakako imate podršku ovog parlamenta, to je nešto što moramo da ispravimo. Znači, šta je problem? Pa, problem je ljudski faktor. Jednostavno, ako imamo propis, ako imamo stručno osposobljene ljude, pa nisu sudije ljudi koji nisu u branši ili tužioci. Naprosto, to su ljudi koji imaju visoke kvalifikacije, koji su prošli određene provere i ne mogu da prihvatim to da mi sada imamo problem u implementaciji.

Koliko imamo, kako da kažem, zaista širok dijapazon shvatanja šta je to zakon, podsetiću vas, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, na slučaj Zakona o crkvama i verskim zajednicama, po kome, zaista, jasno, decidno se kaže da može biti samo jedna tradicionalna crkva i verska zajednica, a da smo 2006. i 2007. godine, kada je na čelu ove države i Vlade bio čovek koji se predstavljao kao legalista, imali upisanu još jednu paraversku tvorevinu, tzv. Islamsku zajednicu i to je nešto što ističem kao pouku da nam se nešto tako više nikada ne sme dogoditi.

Što se tiče same promene Ustava, ne postoji mala promena Ustava. Svaka promena Ustava je istorijska. Mi ono što sada radimo jeste jedna velika istorijska stvar i ja ovo naglašavam da bi svi bili svesni koliko važne stvari za ovu zemlju, za naš narod, za naše građane radimo.

Primer dugotrajnog, funkcionalnog Ustava jeste Ustav SAD iz 1787. godina koji je naredne 1788. i ratifikovan i koji se nije u celosti menjao, ali se dopunjavao brojnim amandmanima.

Hoću da podsetim i na neke ustave koji su dali i pečat našem društvu i našoj zemlji, kao što je Sretenjski ustav iz 1835. godine, jedan jako napredan Ustav, koji je, nažalost, trajao samo 55 dana, a koji je po prvi put uveo tu raspodelu vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu i koji je bio zaista jedan civilizacijski iskorak i jedan dah demokratije na ovim prostorima.

Takođe, koliko donošenje novog Ustava zna da bude turbulentno i izazovno, jeste Oktroisani ustav, koji je nametnuo kralj Aleksandar 1931. godine, zbog koga su izbili brojni nemiri i naredne 1932. i 1933. godine.

Možda Ustav koji se najviše u javnom diskursu komentariše jeste Ustav iz 1974. godine. Za mnoge je on uveo federalizaciju i da je to kamen temeljac razbijanja tadašnje države, a opet, za druge je dašak demokratije.

Tako i ove promene o kojima mi danas govorimo, i one će se tumačiti na jedan ili drugi način, ali je važno da imamo iskrenu veru, da sve što radimo, radimo u interesu građana i da bi ovu našu zemlju, državu Srbiju učinili što funkcionalnijom.

Još jedan kratak osvrt ću napraviti na Ustav iz 2006. godine. Kada se taj Ustav donosio, mi, na čelu sa tada muftijom Muamerom Zukorlićem, koji je bio na čelu Islamske zajednice, ja sam tada bio njegov saradnik u verskoj zajednici, izneli smo stav da nismo zadovoljni tim ustavnim rešenjem. Ono što hoću da istaknem jeste – podržavamo ovu promenu Ustava, ali mislim da ćemo u narednom periodu morati da uđemo u dublje promene Ustava.

Ono što je naš stav jeste da se ne moramo oko svih stvari slagati, ali da sva neslaganja moramo da rešavamo dijalogom, moramo da rešavamo razgovorima.

Isto tako, i 2006. godine smo isticali neke stvari i neke zamerke sa kojima nismo saglasni, i kao definicija države, građanske, kako mi to doživljavamo, i uvođenje srednjeg nivoa vlasti, smatramo da bi tako državni aparat bio funkcionalniji, ali, Bože moj, to sad ne možemo da postignemo.

Ovo što sam govorio i što smo govorili te 2006. godine je nešto čemu ćemo stremiti.

Poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasaće za predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Selma Kučević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi Predlog akta o promeni Ustava.

Iako je nama kao jedinoj parlamentarnoj opozicionoj grupi jasno da evropske integracije nisu jedini spoljno-politički prioritet trenutno u Srbiji, a čemu u prilog svakako govore i ove parcijalne izmene Ustava, mi smatramo da je neophodno dati doprinos u harmonizaciji našeg domaćeg prava sa pravom i pravnim tekovinama EU.

Kada govorimo o promeni Ustava u delu pravosuđa, smatram svakako da je osnovni argument za ovu promenu Ustava činjenica da današnji Ustav ostavlja preveliki prostor uticaja kako zakonodavne, takođe i izvršne vlasti u pogledu izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Kada se radi o predlogu promene Ustava u oblasti pravosuđa, smatram da je važno spomenuti takođe da zbog izbegavanja debate o ustavnim rešenjima, a posebno zbog skretanja pažnje sa primarne teme kakva je nezavisnost sudstva, odnosno pravosuđa, stručna javnost je odustala, odnosno prekinula sa daljim učešćem u ovakvom procesu, što svakako umanjuje legitimitet samom procesu izmene Ustava u delu pravosuđa. Tu svakako mislim na Društvo sudija Srbije, zatim, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Komitet pravnika za ljudska prava.

Takođe, kritike stručne javnosti kažu da Ministarstvo pravde nije bitno izmenilo sadašnji koncept ustavnih promena za oblast pravosuđa kojim se ova grana vlasti stavlja u podređen i kontrolisan položaj, isključivo iz razloga što je predložilo koncept vlasti koji omogućava da izvršna i zakonodavna vlast proveravaju sudsku, zbog čega je nezavisnost sudstva samo puka formulacija.

Propustilo je definisanje sadržine sudske vlasti, zatim, izostavilo bitne garancije, kao što je to sudski budžet i plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcije koju obnašaju. Uvelo je mogućnost preispitivanja svake sudske odluke od strane Ustavnog suda, koje, dakle, nema adekvatnu garanciju nezavisnosti, ugrozilo garanciju nepremestivosti sudija proširenjem situacija u kojima bi sudije i bez svoje saglasnosti mogle biti premeštene u drugi sud.

Takođe, traži se vraćanje ranijeg naziva za najviši sud, odnosno Vrhovni sud. Ukinut je probni izbor sudija. Izbor sudija i predsednika sudova poveren je Visokom savetu sudstva, a sastav Visokog saveta sudstva sa neparnim brojem, u kojem je veći broj sudija.

Dakle, koliko postoje ti relevantni razlozi za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, takođe postoje i brojni drugi razlozi za promenu kompletnog Ustava. Ja ću vam ovom prilikom navesti samo neke od njih.

Kada govorimo o članu 1. Ustava Republike Srbije, dakle, ovaj član definiše državu Srbiju kao državu srpskog naroda. Ovaj član problematičan je sa aspekta nacionalnih manjina.

Republika Srbija je po nacionalnoj strukturi heterogena država, gde preko 20% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina i zajednica, te njeno definisanje kao države jednog većinskog naroda snaži uverenje da su članovi drugih zajednica drugačijeg porekla zapravo građani drugog reda.

U ovom slučaju mi se možemo ugledati i na primer Crne Gore, čiji Ustav u članu 2. propisuje da je nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljanstvo, građanin vlast ostvaruje neposredno ili putem izabranih predstavnika.

Obzirom da se Republika Srbija od jugoslovenske krize predstavlja pravnim naslednikom bivše SFRJ, mi u tom smislu tražimo potpunu promenu Ustava koji odgovara stanju na današnjoj teritoriji Republike Srbije. Razlog zbog kojeg smatramo da je neophodna celokupna promena Ustava svakako jeste i to što su Bošnjaci u bivšoj SFRJ imali status naroda i mi smatramo da to pravo ne može da se oduzme.

Veoma je važno spomenuti i to da su tekst državne himne, kao i dizajn državnog grba isključivo simboli srpskog naroda. Mi tražimo da se sadržina himne i grba usaglasi sa stanjem na terenu, kako bi državni simboli bili prihvatljivi za sve građane koji žive na teritoriji ove države.

Kada se osvrnemo na član 10, koji definiše jezik i pismo, saglasni smo sa mišljenjem Venecijanske komisije, u kojem stoji da je upadljivo da u poređenju sa Ustavom iz 1990. godine postoji umanjenje zaštite prava na jezik manjina, jer je u članu 8. tog Ustava izričito bilo predviđeno da je latinično pismo u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom.

Ustav propisuje da ne umanjuje dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, s obzirom da većina pripadnika nacionalnih manjina, čiji broj i teritorijalna rasprostranjenost nisu zanemarljivi, koristi mahom latinično pismo, te treba razmotriti da li ovakav član 10. Ustava na najbolji način uređuje službenu upotrebu jezika i pisma.

Takođe, stručnjaci konstatuju da u Srbiji nije stvoren pravni okvir za ostvarivanje određenih garantovanih prava u skladu sa međunarodnim standardima zato što je u tekst Ustava uključen i suviše širok spisak socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, kao i tzv. prava druge i treće generacije, a zbog čega će njihovo sprovođenje zavisiti od sredstava koje obezbedi zakonodavac, da će se u obezbeđivanju tih sredstava uključiti i sudovi što će, dakle, ceo odeljak o ljudskim pravima pretvoriti u spisak težnji umesto primenjivih prava. Važeći međunarodni standardi u ljuskim pravima nisu direktno navedeni kao izvor prava i zato se u praksi sudovi i ne pozivaju na važeće međunarodne standarde ljudskih prava.

Sporna je i odredba člana 20. koja govori o ograničenju ljudskih i manjinskih prava za koju stručnjaci smatraju da zbog nejasnoće te odredbe izaziva problem u tumačenju i implementaciji. Član 20. ne vezuje ograničenje prava i slobode za određeni legitimni cilj, već dozvoljava ograničenja u bilo koje svrhe, te takva formulacija člana 20. nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja govori o legitimnom cilju.

Iako Ustav zabranjuje svaki oblik diskriminacije, problematičan je deo Ustava koji se odnosi na posebne mere, odnosno mere afirmativne akcije ili pozitivne diskriminacije koje se preduzimaju u cilju otklanjanja faktičke nejednakosti i ostvarivanja potpune ravnopravnosti lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Sa ovim merama je problem što se te mere ne smatraju diskriminacijom zbog toga što stavljaju u povoljniji položaj lica, odnosno grupe koja se nalaze u faktički nejednakom položaju sa drugima. Dakle, neophodno je u tekstu uključiti i njihov nediskriminatorski karakter kako one ne bi bile ocenjene kao neustavne.

Iako se u članu 50. Ustava konstatuje da u Srbiji nema cenzure, cenzura se izričito ne zabranjuje, niti se propisuje njena kažnjivost. Zato se postavlja i pitanje – kolika ta njena deklarativnost bez sankcija ima ikakvog smisla?

U članu 58. se garantuje pravo na imovinu, ali odredba koja propisuje mogućnost ograničenja uživanja prava na imovinu ne sadrži odredbu proporcionalnosti takvog ograničenja, te nije u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.

Kod člana 76, koji uređuje prava nacionalnih manjina, Ustav uređuje da se posebne mere preduzimaju radi postizanja pune ravnopravnosti nacionalnih manjina sa građanima koji pripadaju većini, ali je sam uslov upotrebe tih mera postavljen restriktivno. Preduzimanje takvih mera Ustav dozvoljava samo kod postojanja izrazito nepovoljnih uslova za život koje pogađaju i nacionalne manjine i zato se s pravom postavlja pitanje – da li samo postojanjem izrazito nepovoljnih uslova za život se mogu opravdati preduzimanje tih mera, a da se one ne smatraju diskriminatorskim?

Dakle, ovo su samo neki od razloga zašto smatram da je neophodna potpuna promena Ustava, a ne samo parcijalna. Naš načelan stav je da su parcijalne izmene Ustava samo način udaljavanja od osnovnog cilja - punopravne integracije Srbije u EU. Iz tog razloga smatram da ovakva parcijalna izmena Ustava nije u kontekstu bržeg apliciranja Srbije za članstvo u EU i smatram da je sa potpunom promenom Ustava potrebno krenuti što hitnije. Zahvaljujem.

Javila se predlagač, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsedavajuća.

Bez ikakve namere da ulazim u replike ili da otvaram diskusiju po nekim pitanjima, samo želim da obavestim građane Srbije o nečemu što zaista jesu činjenice. Mi danas govorimo o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa i smatram da je, sa jedne strane, zaista dobro da možda proširimo diskusiju na ostale delove Ustava. Reći ću vam da je utoliko bilo teže radnoj grupi da menja samo jedan deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe zato što je Radna grupa uvek morala da ima na umu da te odredbe, koje mi stvaramo na toj Radnoj grupi, moramo da stvorimo na takav način da budu komplementarne sa ostalim delovima Ustava, ali i da usvojimo neka pravila koja se primenjuju u zemljama EU.

Dakle, mi možemo govoriti u nekom budućem periodu o tome da se menja ceo Ustav, odnosno da se donese ceo Ustav, ali to danas nije tema. Svakako su tema ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Što se tiče nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji nikada nisu bili diskriminisani, a naročito ne od strane vlasti koju čini ili predvodi SNS. To pokazujemo ovde u Narodnoj skupštini kada donosimo zakone. Imamo Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina itd. Ne bismo usvajali u Narodnoj skupštini zakone koji se tiču položaja ili popravljanja položaja nacionalnih manjina… U svakom slučaju, stoji činjenica da je po poštovanju ljudskih i manjinskih prava Srbija među prvima u Evropi.

Ostalo mi je samo da zarad javnosti kažem, a i zbog kolega i koleginica koji sede na galeriji danas da je odnos sa predstavnicima civilnih društava, tokom javnih slušanja, zaista bio dobar i kvalitetan. Znate, mi smo prihvatili to da svi oni imaju neka različita mišljenja, različita stanovišta i da će dati svoje predloge. Mnogo tih predloga koja su dala strukovna udruženja i Udruženje sudija i tužilaca i CEPRIS i Jukom itd. je zaista prihvaćeno i implementirano u ovaj tekst koji se danas pred vama nalazi.

Sa druge strane, mnogo predstavnika civilnog sektora ili strukovna udruženja sam ja lično čula kada su u gostovanjima na televizijama hvalili bez ikakve potrebe da ja sada imam potrebu da hvalim ovaj nacrt akta o promeni Ustava, ali zapravo sedeli smo i zajedno radili. To je ono bitno da se kaže i ono što građani Srbije treba da znaju je da smo sa predstavnicima civilnog društva, koji su ovde učestvovali na javnom slušanju, koje je trajalo od 11 ujutru do pola osam uveče, davali svoje predloge i svoja mišljenja. Iskoristiću priliku da se predstavnicima civilnog društva na tome i zahvalim. Hvala.