Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Života Starčevičć. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarka, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javim po Poslovniku, iako se slažem sa kolegom Milićevićem da je Poslovnik povređen, ali ću pre nego što krenem na raspravu o temi zaista morati da se osvrnem na niz vrednosnih ocena koje je dala kao ovlašćena predstavnica svoje poslaničke grupe naša koleginica narodni poslanik.

Naime, prvo je rečeno da evropske integracije nisu prioritet ove vlasti i da mi ovo što radimo, ove ustavne promene su, eto, tek, da parafraziram, ne citiram, neki način da mi zamaglimo oči Evropskoj uniji na tom evropskom putu. To naravno nije tačno. Ali, znate šta je razlika između ove vlasti i prethodnika i možda želja predstavnika te poslaničke grupe? Mi idemo evropskim putem, ali mi u EU ne želimo da srljamo, već želimo da idemo sistematično i temeljno. Možda neko želi da srlja u EU. ali evropski put jeste put stvaranja ozbiljnih sistemskih zakona državnih sistema itd. i to nije put srljanja, već sistematičan i temeljan put.

Drugo, ovde je izneta vrednosna ocena da su pripadnici nacionalnih manjina građani drugog reda u našoj državi i ja zaista postavljam pitanje – a po čemu su to pripadnici nacionalnih manjina državljani drugog reda u našoj zemlji?

Ovde imamo dve poslaničke grupe koje su predstavnici iste te nacionalne manjine koju predstavlja i koleginica koja je pričala i dala takav vrednosni stav, koji imaju dijametralno suprotno stanovište od nje, koji poštuju ovu državu, koji smatraju da su uvaženi od strane države, koji zastupaju i svoje interese nacionalnih manjina i to ih uspešno zastupaju i poboljšavaju kvalitet života svojih građana i bore se za kvalitet svojih građana i učestvuju u radu državnih organa.

Uostalom, da su prava nacionalnih manjina na najvišem mogućem nivou govore i izveštaji Evropskog parlamenta, govori, na kraju krajeva, šta su reči Viktora Orbana kada je u pitanju položaj mađarske nacionalne manjine i svih drugih nacionalnih manjina. Mi prosto nemamo primedbe iz inostranstva.

Jedina primedba koja je, to je, eto, od poslaničke grupe koja je opoziciona i koja bez argumenata daje neke vrednosne ocene koje u najmanju ruku ne stoje, da ne kažem da su laž.

Pozivajući se na Ustav Crne Gore, ja znam zašto je Ustav Crne gore tako koncipiran - zbog svog identitetskog problema, ali imamo i ustave drugih republika. Ustav Slovenije koja je članica Evropske unije, srpska nacionalna manjina tamo ne postoji. Pa, da li je Ustav Slovenije demokratskiji kada je pitanje nacionalnih manjina od srpskog? Pa, naravno da nije.

Znači, svaka država suvereno uređuje svoj Ustav i položaj i naroda i nacionalnih manjina i zaista sve te vrednosne ocene koje su iznete u prethodnom izlaganju zaista nisu tačne.

Da pređem na ono što sam danas i nameravao da govorim. Danas raspravljamo o Predlogu akta o promeni Ustava Republike Srbije, o Predlogu ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije i o Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Time nastavljamo proceduru koju smo započeli, proceduru za promenu Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Ova procedura će biti krunisana referendumom koji će biti održan 16. januara i potvrđivanjem rezultata referenduma od strane ovog saziva, postojećeg saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

To čini ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije takođe veoma važnim, jer pored niza veoma bitnih zakona koje smo doneli u prethodnih godinu dana, mi smo za godinu dana saziva, ovog, postojećeg skupštinskog saziva uspeli, odnosno uspećemo da iznesemo između ostalog i ustavne promene, koje neki raniji sazivi nisu uspeli.

Mi iz JS smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost međutim nije vrednost za sebe i nije i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane vlasti već isključivo i samo kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

S obzirom da ova nova ustavna rešenja daju veći stepen nezavisnosti pravosudnoj grani vlasti, pre svega veći stepen nezavisnosti od zakonodavne vlasti, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije jer je i po postojećem Ustavu sudska grana vlasti potpuno odvojena od izvršne grane vlasti i s obzirom da taj povećani stepen nezavisnosti sudske grane vlasti može biti i treba da bude to institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, mi iz JS ćemo podržati i Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog ustavnog zakona o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Dve su, da tako kažem, grupe razloga zbog kojih menjamo Ustav Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Prva grupa razloga jeste ova o kojoj sam i maločas pomenuo, a to je da su to razlozi koji su vezani za pristupanje i proces pridruživanja Srbije i EU i preuzetih obaveza Srbije kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kroz Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju, da svoj pravni okvir i zakonodavni okvir usklađujemo sa zakonodavnim okvirom i pravnim tekovinama EU. Drugi razlozi su pre svega što mi, i oni su nam mnogo važniji i bitniji jesu što mi zaista želimo da na kvalitetan i dobar način uredimo našu državu, uredimo naše društvo pa samim tim da uredimo i pravosudni sistem. Mi smo i doneli strategiju, nacionalnu srategiju o reformi pravosuđa koja predviđa pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa i u skladu sa tim s obzirom da je Ustav davao neka rešenja koja su, kako bi rekao, bila nedorečena i manjkava i mi ćemo ih ovim amandmanima, da tako kažem, ispraviti i popraviti, otuda i potreba za promenom Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče pravosuđa.

Znači, mi ovo ne radimo samo zbog EU, već pre svega zbog toga da bolje i kvalitetnije uredimo i naše pravosuđe koje će time biti i efikasnije. Ova vladajuća većina se jeste opredelila za evropski put i na tom putu istrajava uprkos problemima koji pre svega proizilaze iz dvostrukih standarda koji često isplivavaju na površinu evropske politike kada je Srbija u pitanju.

Evropski put i evropski standardi su nešto na čemu ova vladajuća većina stremi, naravno, uz očuvanje elementarnog dostojanstva države Srbije i uz očuvanje najvažnijih državnih i nacionalnih interesa.

Ova vladajuća većina i njeni predstavnici ne vode dve politike, onu usmerenu ka domaćem biračkom telu i drugu, spoljnu koja je usmerena prema međunarodnoj zajednici, kako su to neki radili ranije. Politika današnje vlasti nije ni prozapadna, nije ni proruska, ni prokineska, ova vladajuća većina vodi jednu politiku i to je prosrpska ili srpska politika.

Imamo jasno postavljene ciljeve kada su u pitanju državni i nacionalni interesi, jasne ciljeve u razvoju naše ekonomije i životnog standarda stanovništva. Mi unapred kažemo građanima kojim ćemo tempom rasti, kojim će im tempom rasti životni standard, koji su ciljevi kojima stremimo itd.

Zato i ove ustavne promene mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo isključivo kao naš, pre svega, srpski interes. Po nama iz Jedinstvene Srbije od 29 amandmana na Ustav Republike Srbije, koliko sadrži akt o promeni Ustava, među najvažnijima jeste amandman 2. na član 99. postojećeg Ustava u čijem trećem stavu menja nadležnost Narodne skupštine, umesto da bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog tužioca i javne tužioce, sudije i zamenike tužioca, kao što je do sada stajalo u Ustavu. U nadležnost Narodne skupštine se stavlja da bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.

Da pojednostavim. Narodna skupština više neće birati sudije, već samo četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika. Ostalih šest članova i predsednika Visokog saveta sudstva biraće struka. Isto to važi i za tužioce, odnosno za Visoki savet tužilaštva. Time se Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao odrazu volje naroda, smanjuje nadležnost u oblasti pravosuđa.

Ja bih postavio jedno pitanje, obzirom da su u preambuli čitanja svake presude sudije do sada čitale, u ime naroda, jer su birani od predstavnika naroda, odnosno od nas narodnih poslanika, da li će se i ta preambula promeniti, pa da kažu sada – u ime zakona ili u ime osnovnog ili višeg ili kakvog drugog suda? Ali, u svakom slučaju taj amandman jeste način da se poveća stepen pravosudne grane vlasti od zakonodavne grane vlasti.

Takođe za nas iz Jedinstvene Srbije važan je i amandman 3. kojim se menja član 105. Ustava, kojim se većinom od dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, tzv. kvalifikovanom većinom bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom od tri petine od ukupnog broja poslanika bira Vrhovni javni tužilac i odlučuje o prestanku njegove funkcije.

Vrhovni kasacioni sud se ovim izmenama Ustava preimenuje u Vrhovni sud. Ubuduće će umesto Narodne skupštine Republike Srbije sudije birati Vrhovni savet sudstva koji će imenovati i predstavnike sudija, a tužioce i zamenike tužioca će birati Vrhovni savet tužilaštva.

Da posetim i da ponovim. Mi ovde možemo napraviti i pravimo i cilj nam je da napravimo što bolji sistem, idealan sistem izbora sudskih organa vlasti, ali da taj sistem bude i najidealniji mogući i da omogućimo najviši mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, on može biti obesmišljen iz jednog prostog razloga, a to je da nije sve do sistema, već je dosta toga i do ljudi, odnosno do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, do njegove stručnosti, do njegovih moralnih nadzora i načela i do drugih kvaliteta.

Još sam nedavno rekao, dobar je sudija onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu. Ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšteprihvaćene vrednosti u društvu, takav je sudija bio i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je na sreću jako malo i koji u svemu gledaju svoj lični i politički interes nisu, niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu već su se vezali za lični interes ili interes političke opcije koju podržavaju.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.

Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučio je danas i da pitanje na referendumu za ustavne promene glasi – da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? Pitanje je jasno i nedvosmisleno, rekao bih pravo referendumsko pitanje na koje će građani da se odluče jednostavnim odgovorom sa da ili sa ne.

Ustavni zakon za sprovođenje akta o promeni Ustava definiše se da se amandmani od 1. do 29. primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština i ovim zakonom je predviđeno da pravosudni zakoni se usklade sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. Sudovi i tužilaštva nastavljaju sa radom, do stupanja na snagu pravosudnih propisa kojima se uređuje njihov rad, nadležnost i organizacija. Isto to važi i za VSS, kao i za državno veće tužioca.

Takođe se uređuju i rokovi za izbor VSS, kao i VST, kao i za predsednike ovih tela. Naravno, rokovi su da VSS i VST se konstituišu i izaberu u roku od 90 dana od dana kada stupe na snagu zakoni koji određuju njihov rad i organizaciju, a predsednici sudova 15 dana od dana konstituisanja ovih tela, ako se ne varam i ako sam dobro razumeo.

Takođe, sudije koje su izabrane za stalno na svoju funkciju zadržavaju svoj status, a sudije koje su izabrane na period do tri godine smatraće se da su izabrane za stalno na svoju funkciju.

Još jednom, mi ovim ustavnim promenama i ovim činom ne približavamo samo Srbiju EU, već pre svega bolje uređujemo naš pravosudni sistem i sistem pravosuđa. Zato, da zaključim JS smatra da je dobro što privodimo kraju ovaj posao koji smo započeli, što ćemo ga izneti za svog mandata za godinu dana i naravno da će poslanička grupa JS glasati za sve ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Samo da pojasnim, kolega Starčević me je pomenuo, pa sam iz tog razloga imao osnov za repliku, a i da objasnim.

Kada ukažem na povredu Poslovnika, onda se obraćam vama kao predsedavajućem. Maločas sam replicirao i imao osnov za repliku, jer mi je postavljeno pitanje pa sam zato odgovarao koleginici. Prosto da pokušam da pojednostavim stvari, a kolega je dobacivao pa sam morao da odgovorim.

Šta ćete koleginice, vidite na sve strane pritisak. Morate odgovarati, morate se snaći.

Dakle, ono što želim da kažem i da se samo nadovežem na ovo što je kolega Starčević rekao, a rekao je da se slaže u onome što je govorio. Ne pada nama na pamet iz SPS da na ovaj način ubiramo, kako je neko rekao, političke poene, ali znate kako, ovo je najviši organ zakonodavne vlasti i mi ovde ne govorimo o istoriji. Mi ovde govorimo o zakonima i govorimo pre svega, ja izričito i principijelno insistiram na poštovanje Ustava republike. Ponavljam, Ustava republike, zakletve koju smo položili kao narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je naša obaveza i to je naša odgovornost. Ne postoje građani drugog reda u Republici Srbiji.

Srbija je jedina država u kojoj pripadnici nacionalnih manjina imaju mogućnost da ispoljavaju sve svoje karakteristike. Imamo 23 nacionalne manjine, 23 nacionalna saveta, Zakon o nacionalnim manjinama. Ovde je suština u nečem drugom. Da sa 0,3% ili 0,.4% glasova umesto državnog sekretara imate ministra, ne bi vam Srbija bila maćeha, nego bi vam ponovo bila majka. Hvala.

Hvala kolega i na ovim kritika s početka.
Čisto radi javnosti, jeste se obraćali koleginici, ali i kolegi sa strane. Zato sam vas upozorila. Poštujem Poslovnik isto kao i vi.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, najvažniji stub na kojima se zasniva i na kojem uspešno funkcioniše svaka država jesu njene institucije. Od stepena poverenja koji građani imaju u te institucije zavisi direktno i razvoj svake zemlje.

Mi danas kada govorimo o ovim ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe ukazuje zapravo ova rasprava da govorimo o jednom veoma važnom institucionalnom okviru u koji građani Srbije treba da imaju poverenje. Pred nama je jedan nimalo lak zadatak, pred nama je jedna velika odgovornost kada govorimo o temi kao što je ova.

Ustavnim amandmanima mi želimo da ojačamo naš pravosudni sistem kao jednu garanciju vladavine prava i pravne države. Jedan od razloga koji se često navodi u javnosti i koji smo čuli tokom javne rasprave kada je bilo reči o ustavnim amandmanima jeste da na ovaj način otklanjamo nedostatke koji su sadržani u Ustavu koji je donet 2006. godine i koji je danas na snazi.

Naš cilj je da u praksi postignemo najviši nivo osnovnog ustavnog načela, a to je načelo vladavine prava, koje podrazumeva i ostvarivanje izvornog principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i ostvarivanje principa nezavisnosti sudstva.

Moram da napomenem da je još od srednjeg veka Srbija imala elemente pravne države. Mnoge odredbe Dušanovog zakonika koji je bio zbornik zakona feudalne Srbije bile su po svojoj materijalnoj sadržini ustavnog karaktera. Najčešće navođene takve odredbe bile su i odnosile su se na nepristrasnost i nezavisnost sudija i sudova, čak i od mišljenja cara.

Drugi razlog koji se često navodio tokom javne rasprave o ustavnim amandmanima i njihovim promenama jeste bio taj da su ustavne promene neophodne zbog naših evrointegracija, odnosno da uskladimo naš pravni okvir, naše zakonodavstvo, sa zakonodavstvom EU.

Ustavne promene jesu neophodne zbog našeg pristupanja EU, ali ne treba da budu glavni motiv zbog čega mi danas raspravljamo o njima. Naš motiv treba da bude da unapredimo naš pravosudni sistem, da unapredimo naš pravni okvir, kako bi bio u službi svih građana Srbije bez izuzetka. Cilj treba da bude i ujednačavanje sudske prakse, što nam garantuje jednakost građana pred zakonom i treba da obezbede ovu jednakost upravo pravosudni organi.

Ustavne promene se odnose pre svega na oblast pravosuđa, kao što sam i rekao na početku, odnosno na onaj deo koji se tiče izbora pravosudnih funkcija. To je jedna oblast koja je oduvek bila pod lupom javnosti, pre svega zbog njenog značaja, jer svako ko donosi odluku a tiče se prava i pravde, od njega se očekuje da presuđuje bez greške.

Ciljevi su definisani i u skladu su sa našom strategijom. Takođe, cilj je da se promenama omogući ulazak u pravosuđe na osnovu objektivnih kriterijuma, na osnovu pravičnih procedura i da otvoreno pravosuđe bude za sve one kandidate koji ispunjavaju kriterijume koji su propisani i Ustavom i zakonom. Tu je bila jedna zamerka od strane Venecijanske komisije koja se odnosila na onaj probni period sudija, na koji smo birali sudije po važećem Ustavu, najpre na tri godine, a tek onda se utvrđuje stalnost njihove funkcije. Mislim da su sadašnja rešenja koja su predviđena ustavnim amandmanom dobra i da otklanjaju bilo kakvu sumnju upravo u ovu kategoriju stalnosti sudijske funkcije.

Smatram da je prilikom izbora adekvatan način na koji se određuje komisija za izbor kandidata kada nema kvalifikovane većine u Narodnoj skupštini. Očigledno da većina od dve trećine poslanika ili od tri petine u drugom slučaju može nekada da bude veoma problematična, može da dođe, ako nema širokog društvenog konsenzusa i konsenzusa političkih stranaka, i do blokade izbora određenih kandidata u Narodnoj skupštini. Zato je važno da imamo jedan pravedan model po kome biramo članove komisije koji će izabrati kandidate koji se kandiduju za sudijske funkcije.

Neophodno je i da pravosudni organi, sudovi, tužilaštva, budu dodatno ojačani. Ali, to sa druge strane podrazumeva da mi od njih očekujemo da imaju veću odgovornost prilikom donošenja odluka.

Saglasni smo svi da treba obezbediti veću samostalnost i nezavisnost sudske vlasti i isključiti mogućnost političkog uticaja na izbor sudija. U skladu sa ovim smo se i rukovodili, kada je Radna grupa usaglašavala tekst sa članovima Venecijanske komisije.

Naravno, Venecijanska komisija je savetodavno telo, nije njihovo mišljenje obavezujuće, ali su to ipak bile korisne instrukcije koje su nam pomogle da pronađemo ravnotežu između evropskih pravnih standarda i našeg nacionalnog zakonodavstva, odnosno ustavnih rešenja u ovom konkretnom slučaju.

Uvek neko može da nađe prigovor na predložene izmene ustavnih amandmana, ali je nesporno da se težilo postizanju najšireg konsenzusa. Na početku je bilo reči o tome, da je zaista u mesecima iza nas odrađen dobar posao, da je organizovan veliki broj javnih slušanja i tu pre svega mogu da pohvalim i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u ime Narodne skupštine i Ministarstvo pravde koje je zastupalo interese Vlade Republike Srbije. Na tim javnim slušanjima mogli smo da čujemo kritike, mogli smo da čujemo određene sugestije i svako je mogao da pokaže u čemu se ne slaže sa predlogom i da otklonimo bilo kakve nedoumice. Podsetiću da su u to bili uključeni predstavnici Društva sudija, stručna javnost, civilni sektor, ali i narodni poslanici koji su imali priliku da prisustvuju i da učestvuju u radu ovih javnih slušanja.

Kada sam rekao na početku da je odgovornost velika, nije lako otkloniti bilo kakav propust kada govorimo o ustavnim amandmanima, jer kada nešto uđe u sastav Ustav, ova sadašnja procedura nam pokazuje koliko je teško promeniti Ustav, da nam treba dvotrećinska većina u Skupštini, da moramo izaći na referendum. Dakle, kada govorimo o konkretnom slučaju, izmene su takve da podrazumevaju veću odgovornost nego kada govorimo o zakonima.

Na jednom od javnih slušanja čuli smo i kritiku koja je došla od strane predstavnika Društva sudija Srbije da sada možda nije povoljan trenutak da se pokrene ovaj postupak, da se uđe u proceduru ustavnih amandmana izmene Ustava, ali mislim da smo vremenom pokazali da takva kritika nije bila na mestu s obzirom da se odnosila na to tada izrečeno da rokovi ne mogu imati prednost nad sadržinom.

Mislim da smo dobili jedan kvalitetan predlog, da je sadržina adekvatna ustavnim promenama i očigledno da rok nije bio ograničavajući faktor i da je bilo dovoljno vremena da se ispoštuju sve procedure i da se pronađu adekvatna rešenja koja će, nadam se, biti i dugoročna.

Kvalitetna rešenja o kojima govorimo u ovoj oblasti treba na prvom mestu da budu u funkciji zadovoljenja potreba svih građana Srbije, zatim u funkciji zadovoljenja potreba ljudi koji rade u pravosuđu, a naravno i usaglašena sa standardima koji važe sa državama članicama EU.

Dakle, osnovni cilj je depolitizacija pravosuđa, jačanje nezavisnosti sudstva i jačanje samostalnosti tužilaštva.

Istorijski gledano nezavisnost sudija bio je jedan od prvih zahteva sa kojima su se suočili, odnosno sa kojima su se bavili građani Evrope u nastojanju da osiguraju vlastite slobode, nezavisna delatnost sudija mora biti zagarantovana i o tome svedoči jedan od prvih takvih dokumenata iz 1215. godine „Magna carta libertatum“, a kasnije i „Habeas corpus Act“.

Podsetiću da je kasnije u Deklaraciji prava čoveka i građana iz 1789. godine navedeno da svako društvo u kome nije obezbeđena garancija prava i nije utvrđena podela vlasti, nema uopšte Ustav. Jedna ovakva misao je nastala upravo na tome i motiv za njen nastanak je bio da se ograniči apsolutna moć vladara, konkretno u ovom slučaju u Francuskoj, a isti motiv je kasnije preuzet kada smo mi u Srbiji doneli prvi moderan Ustav, Sretenjski ustav 1835. godine. Nažalost, ovaj dokument, koji je pisao Dimitrije Davidović, trajao je svega 58 dana, ali opet on je ostao da se spominje kao jedan simbol modernog razvoja ustavnosti u Republici Srbiji.

Pre 15 godina Skupština je proglasila novi Ustav koji je i danas na snazi. U suštini, on nije promenio politički sistem, kada govorimo u načelu, osim što je Srbija iz federacije postala jedna samostalna država. Od trenutka donošenja Ustava, pa do danas, bilo je kritika na njegovu sadržinu. Mislim da ćemo mi deo tih kritika sada otkloniti ovim ustavnim amandmanima. Jednostavno, činjenica je da je usled društvenih promena neophodno promeniti i određene ustavne članove.

Smatram da je pitanje koje se često i postavlja u javnosti, da li je potrebno da se donose ovakvi ustavni amandmani, izlišno. To je i te kako neophodno. Mislim da smo mi kao vladajuća koalicija, mi kao deo te koalicije preuzeli jednu odgovornost i da smo sada na pravom putu da ostvarimo onaj cilj.

Podsetiću da je Srbija imala uvek jedan među najboljim ustavima u Evropi, ali nije to došlo tek tako. Prosto, prilagođavali smo se društvenim promenama, kao što se sada prilagođavamo društvenim promena, osluškujemo događaje u Evropi, u svetu. Naravno, na taj način sada i mi reagujemo.

Parcijalna revizija Ustava, koja je danas na dnevnom redu, je podjednako teška i podjednako odgovorna kao i prilikom donošenjem novog Ustava i zahteva zaista odgovoran i pažljiv pristup.

Predlog za promenu ustavnih normi, koji je danas pred narodnim poslanicima, ima cilj jačanje sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao što sam rekao. Kada smo dobili sugestije Venecijanske komisije, one su se odnosile na to da u sadašnjim okolnostima je moguć uplit zakonodavne i izvršne vlasti u izbor sudija. Mislim da samo sada otklonili takav jedan nedostatak.

Takođe, u tom kontekstu se postavljalo i otvoreno je pitanje odnosa između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Dakle, ove tri grane vlasti su nezavisne. Mi sada želimo da otklonimo svaku sumnju koja se tiče njihovog odnosa, da jasno definišemo njihovu povezanost, ali da definišemo i kontrolu. Dakle, svaka od ovih grana vlasti mora da sarađuje jedna sa drugom, ali mora da postoji kontrola koja je tačno definisana Ustavom.

Ustavnim promenama uspostavljamo balans. Uticaj politike mora da se isključi u stručnom delu, ali ni taj stručni deo, odnosno struka ne sme da bude bez ikakvih mehanizama kontrole i da postane sistem sam za sebe, da nikome ne polaže račune za svoj rad. Dakle, iako podnosimo ove ustavne amandmane, moramo da imamo na umu da svaka grana vlasti crpi legitimitet iz naroda. Tako i sudska vlast i ne sme da se u toj jednoj oblasti primeni jedan esnafski princip odlučivanja i ponašanja.

Ne možemo ni samo reći da kada donesemo Ustav, odnosno promenimo, da smo rešili sve probleme. Neophodno je da se neguju određeni principi u pravosuđu. To je princip pravičnosti i svaki sudija koji u sebi neguje takav princip znači da će se odnositi jednako prema jednakima, nejednako prema nejednakima. Osnovni preduslov da on ima takav način postupanja jeste da se sačuva njegova nezavisnost i njegova objektivnost.

Predloženi ustavni amandmani su uslov za dalju reformu pravosudnog sistema u Srbiji i rezultat ovog procesa treba da budu čvrsti ustavni stubovi oko kojih će se dalje graditi zakoni.

U postupku odlučivanja o promeni Ustava učestvuju i Narodna skupština i birači neposredno putem referenduma. To govori o visokom stepenu čvrstine promene Ustava. Dakle, mi ćemo sada u Skupštini, i imamo naravno tu većinu, da izglasamo predložene ustavne amandmane, ali će oni biti i potvrđeni na referendumu. Kasnije će se odrediti datum za to.

Očekujem da građani prepoznaju važnost ustavnih promena i da izađu na referendum i na taj način da damo svi zajedno legitimitet ovakvim jednim promenama. Možda ova tema nije dovoljno atraktivna, ali podsetiću da je pravda nekako uvek kao zdravlje, setimo je se onda kada nam nedostaje.

Zato, pozivam građane Srbije da na referendumu izađu i da podrže ustavne promene koje ćemo mi, nadam se, danas ovde i usvojiti.

Za to nam je, naravno, potrebna promocija u medijima, česti razgovori sa građanima, da na jedan slikovit način pokažemo šta to znači u konkretnom životu.

Imajući u vidu da postojeći Ustav Republike Srbije definiše našu zemlju kao zemlju zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, da smo privrženi vrednostima koje se baštine u razvijenim evropskim zemljama, sva su ova načela sadržana i u programu Socijaldemokratske partije Srbije i zato podržavamo sve ove promene koje su danas na dnevnom redu.

Nije suština ni da uđemo samo u ovaj postupak da bismo promenili Ustav, već da iznađemo kvalitetna pravna rešenja, a kada ih iznađemo da ona budu primenjena u praksi. Odnosno, naš zadatak i posle ovoga će biti da Ustav uvedemo u život građana. Ustav je simbol nacionalnog jedinstva i u skladu sa tim treba da se odnosimo prema ovakvoj jednoj temi.

Socijaldemokratska partija Srbije danas će, nadam se, ako bude dan za glasanje, podržati predložene ustavne amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednici Jevđić.

Uvažena ministarko Popović, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama su predlozi tri važna akta koja je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.

Odmah da naglasim, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ kao…

Predsedavajuća, samo da vas zamolim.

Molim kolege za malo pažnje, da poslušamo kolegu Stefana.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Odmah da naglasim, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ kao klub poslanika državno, nacionalno i socijalno odgovorne partije, kakav je PUPS, glasaće za sva tri pomenuta akta.

Predlagač akta je veoma razložno obrazložio obe grupe razloga za donošenje ovog Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Ta prva grupa razloga su političko strateške prirode i oni se vezuju za ranije opredeljeni put Srbije ka evropskim integracijama, koje nužno iziskuju pravne, a na prvom mestu ustavne reforme radi usklađivanja pravnog sistema naše države sa pravnim sistemom Evropske unije, ali i radi ispunjavanja najvećeg broja evropskih standarda i dostizanja odgovarajućeg nivoa vladavine prava.

Druga grupa razloga je domicilno naša, dakle, strogo ustavno-pravna. Ti razlozi se zasnivaju na slabostima onog dela ustavnog teksta koji se u Ustavu iz 2006. godine odnose na pravosuđe, a delimično i na neophodnost da se postigne viši nivo ostvarivanja u praksi, fundamentalnog ustavnog načela vladavine prava, što predstavlja dosledno uređenu i sprovedenu podelu vlasti, nezavisnost sudstva i sudsku zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda.

Poslanička grupa PUPS deli i opreznost predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je rekao da se ove promene rade pre svega i na inicijativu Venecijanske komisije. Predsednik Vučić je to, uostalom, najbolje obrazložio kroz poruku koju je poslao ovima iz takozvane proevropske opozicije koji protestuju protiv Zakona o referendumu. Predsednik je rekao da je taj zakon zasnovan upravo na pravilima Evropske unije i Venecijanske komisije.

Dakle, ovde je reč o ozbiljnim promenama i ako će nas to dovesti do efikasnijeg i nezavisnijeg pravosuđa, da će građani brže i lakše ostvarivati svoje pravo i dostizati pravdu, onda Poslanika grupa PUPS „Tri P“ diže ruku za ove predloge akata.

Dobro je što se prema Predlogu ovog Ustavnog zakona za usklađivanje Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o Državnom veću tužilaca, dakle, za usklađivanje sa amandmanima od 1. do 29. ostavlja rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovih amandmana.

Takođe je veoma važno što će sudovi i javna tužilaštva, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, sudije i tužioci nastaviti da obavljaju svoju funkciju do stupanja na snagu propisa kojima se njihove nadležnosti i organizacije usklađuju sa ovim ustavnim amandmanima.

Danas je, uvažene kolege narodni poslanici, i praznik, praznik Svetog Grigorija Čudotvorca, kome se pripisuju mnoga čuda, a nazivaju ga i drugim Mojsijem. Lečio je muke i nevolje svoga naroda, prema goničima i neprijateljima bio je nevidljiv, predviđao događaje, štitio od bolesti i zala, uslišavao i ispunjavao želje verujućim ljudima. Nadajmo se da će zato naša baš na ovaj dan podignuta ruka i naš glas za ove ustavne promene zaista biti na polzu svim građanima Republike Srbije. Zahvaljujem se na pažnji.