Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Uvažena ministarka, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javim po Poslovniku, iako se slažem sa kolegom Milićevićem da je Poslovnik povređen, ali ću pre nego što krenem na raspravu o temi zaista morati da se osvrnem na niz vrednosnih ocena koje je dala kao ovlašćena predstavnica svoje poslaničke grupe naša koleginica narodni poslanik.
Naime, prvo je rečeno da evropske integracije nisu prioritet ove vlasti i da mi ovo što radimo, ove ustavne promene su, eto, tek, da parafraziram, ne citiram, neki način da mi zamaglimo oči Evropskoj uniji na tom evropskom putu. To naravno nije tačno. Ali, znate šta je razlika između ove vlasti i prethodnika i možda želja predstavnika te poslaničke grupe? Mi idemo evropskim putem, ali mi u EU ne želimo da srljamo, već želimo da idemo sistematično i temeljno. Možda neko želi da srlja u EU. ali evropski put jeste put stvaranja ozbiljnih sistemskih zakona državnih sistema itd. i to nije put srljanja, već sistematičan i temeljan put.
Drugo, ovde je izneta vrednosna ocena da su pripadnici nacionalnih manjina građani drugog reda u našoj državi i ja zaista postavljam pitanje – a po čemu su to pripadnici nacionalnih manjina državljani drugog reda u našoj zemlji?
Ovde imamo dve poslaničke grupe koje su predstavnici iste te nacionalne manjine koju predstavlja i koleginica koja je pričala i dala takav vrednosni stav, koji imaju dijametralno suprotno stanovište od nje, koji poštuju ovu državu, koji smatraju da su uvaženi od strane države, koji zastupaju i svoje interese nacionalnih manjina i to ih uspešno zastupaju i poboljšavaju kvalitet života svojih građana i bore se za kvalitet svojih građana i učestvuju u radu državnih organa.
Uostalom, da su prava nacionalnih manjina na najvišem mogućem nivou govore i izveštaji Evropskog parlamenta, govori, na kraju krajeva, šta su reči Viktora Orbana kada je u pitanju položaj mađarske nacionalne manjine i svih drugih nacionalnih manjina. Mi prosto nemamo primedbe iz inostranstva.
Jedina primedba koja je, to je, eto, od poslaničke grupe koja je opoziciona i koja bez argumenata daje neke vrednosne ocene koje u najmanju ruku ne stoje, da ne kažem da su laž.
Pozivajući se na Ustav Crne Gore, ja znam zašto je Ustav Crne gore tako koncipiran - zbog svog identitetskog problema, ali imamo i ustave drugih republika. Ustav Slovenije koja je članica Evropske unije, srpska nacionalna manjina tamo ne postoji. Pa, da li je Ustav Slovenije demokratskiji kada je pitanje nacionalnih manjina od srpskog? Pa, naravno da nije.
Znači, svaka država suvereno uređuje svoj Ustav i položaj i naroda i nacionalnih manjina i zaista sve te vrednosne ocene koje su iznete u prethodnom izlaganju zaista nisu tačne.
Da pređem na ono što sam danas i nameravao da govorim. Danas raspravljamo o Predlogu akta o promeni Ustava Republike Srbije, o Predlogu ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije i o Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.
Time nastavljamo proceduru koju smo započeli, proceduru za promenu Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Ova procedura će biti krunisana referendumom koji će biti održan 16. januara i potvrđivanjem rezultata referenduma od strane ovog saziva, postojećeg saziva Narodne skupštine Republike Srbije.
To čini ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije takođe veoma važnim, jer pored niza veoma bitnih zakona koje smo doneli u prethodnih godinu dana, mi smo za godinu dana saziva, ovog, postojećeg skupštinskog saziva uspeli, odnosno uspećemo da iznesemo između ostalog i ustavne promene, koje neki raniji sazivi nisu uspeli.
Mi iz JS smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost međutim nije vrednost za sebe i nije i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane vlasti već isključivo i samo kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
S obzirom da ova nova ustavna rešenja daju veći stepen nezavisnosti pravosudnoj grani vlasti, pre svega veći stepen nezavisnosti od zakonodavne vlasti, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije jer je i po postojećem Ustavu sudska grana vlasti potpuno odvojena od izvršne grane vlasti i s obzirom da taj povećani stepen nezavisnosti sudske grane vlasti može biti i treba da bude to institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, mi iz JS ćemo podržati i Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog ustavnog zakona o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.
Dve su, da tako kažem, grupe razloga zbog kojih menjamo Ustav Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Prva grupa razloga jeste ova o kojoj sam i maločas pomenuo, a to je da su to razlozi koji su vezani za pristupanje i proces pridruživanja Srbije i EU i preuzetih obaveza Srbije kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kroz Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju, da svoj pravni okvir i zakonodavni okvir usklađujemo sa zakonodavnim okvirom i pravnim tekovinama EU. Drugi razlozi su pre svega što mi, i oni su nam mnogo važniji i bitniji jesu što mi zaista želimo da na kvalitetan i dobar način uredimo našu državu, uredimo naše društvo pa samim tim da uredimo i pravosudni sistem. Mi smo i doneli strategiju, nacionalnu srategiju o reformi pravosuđa koja predviđa pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa i u skladu sa tim s obzirom da je Ustav davao neka rešenja koja su, kako bi rekao, bila nedorečena i manjkava i mi ćemo ih ovim amandmanima, da tako kažem, ispraviti i popraviti, otuda i potreba za promenom Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče pravosuđa.
Znači, mi ovo ne radimo samo zbog EU, već pre svega zbog toga da bolje i kvalitetnije uredimo i naše pravosuđe koje će time biti i efikasnije. Ova vladajuća većina se jeste opredelila za evropski put i na tom putu istrajava uprkos problemima koji pre svega proizilaze iz dvostrukih standarda koji često isplivavaju na površinu evropske politike kada je Srbija u pitanju.
Evropski put i evropski standardi su nešto na čemu ova vladajuća većina stremi, naravno, uz očuvanje elementarnog dostojanstva države Srbije i uz očuvanje najvažnijih državnih i nacionalnih interesa.
Ova vladajuća većina i njeni predstavnici ne vode dve politike, onu usmerenu ka domaćem biračkom telu i drugu, spoljnu koja je usmerena prema međunarodnoj zajednici, kako su to neki radili ranije. Politika današnje vlasti nije ni prozapadna, nije ni proruska, ni prokineska, ova vladajuća većina vodi jednu politiku i to je prosrpska ili srpska politika.
Imamo jasno postavljene ciljeve kada su u pitanju državni i nacionalni interesi, jasne ciljeve u razvoju naše ekonomije i životnog standarda stanovništva. Mi unapred kažemo građanima kojim ćemo tempom rasti, kojim će im tempom rasti životni standard, koji su ciljevi kojima stremimo itd.
Zato i ove ustavne promene mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo isključivo kao naš, pre svega, srpski interes. Po nama iz Jedinstvene Srbije od 29 amandmana na Ustav Republike Srbije, koliko sadrži akt o promeni Ustava, među najvažnijima jeste amandman 2. na član 99. postojećeg Ustava u čijem trećem stavu menja nadležnost Narodne skupštine, umesto da bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog tužioca i javne tužioce, sudije i zamenike tužioca, kao što je do sada stajalo u Ustavu. U nadležnost Narodne skupštine se stavlja da bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.
Da pojednostavim. Narodna skupština više neće birati sudije, već samo četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika. Ostalih šest članova i predsednika Visokog saveta sudstva biraće struka. Isto to važi i za tužioce, odnosno za Visoki savet tužilaštva. Time se Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao odrazu volje naroda, smanjuje nadležnost u oblasti pravosuđa.
Ja bih postavio jedno pitanje, obzirom da su u preambuli čitanja svake presude sudije do sada čitale, u ime naroda, jer su birani od predstavnika naroda, odnosno od nas narodnih poslanika, da li će se i ta preambula promeniti, pa da kažu sada – u ime zakona ili u ime osnovnog ili višeg ili kakvog drugog suda? Ali, u svakom slučaju taj amandman jeste način da se poveća stepen pravosudne grane vlasti od zakonodavne grane vlasti.
Takođe za nas iz Jedinstvene Srbije važan je i amandman 3. kojim se menja član 105. Ustava, kojim se većinom od dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, tzv. kvalifikovanom većinom bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom od tri petine od ukupnog broja poslanika bira Vrhovni javni tužilac i odlučuje o prestanku njegove funkcije.
Vrhovni kasacioni sud se ovim izmenama Ustava preimenuje u Vrhovni sud. Ubuduće će umesto Narodne skupštine Republike Srbije sudije birati Vrhovni savet sudstva koji će imenovati i predstavnike sudija, a tužioce i zamenike tužioca će birati Vrhovni savet tužilaštva.
Da posetim i da ponovim. Mi ovde možemo napraviti i pravimo i cilj nam je da napravimo što bolji sistem, idealan sistem izbora sudskih organa vlasti, ali da taj sistem bude i najidealniji mogući i da omogućimo najviši mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, on može biti obesmišljen iz jednog prostog razloga, a to je da nije sve do sistema, već je dosta toga i do ljudi, odnosno do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, do njegove stručnosti, do njegovih moralnih nadzora i načela i do drugih kvaliteta.
Još sam nedavno rekao, dobar je sudija onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu. Ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšteprihvaćene vrednosti u društvu, takav je sudija bio i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je na sreću jako malo i koji u svemu gledaju svoj lični i politički interes nisu, niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu već su se vezali za lični interes ili interes političke opcije koju podržavaju.
Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.
Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučio je danas i da pitanje na referendumu za ustavne promene glasi – da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? Pitanje je jasno i nedvosmisleno, rekao bih pravo referendumsko pitanje na koje će građani da se odluče jednostavnim odgovorom sa da ili sa ne.
Ustavni zakon za sprovođenje akta o promeni Ustava definiše se da se amandmani od 1. do 29. primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština i ovim zakonom je predviđeno da pravosudni zakoni se usklade sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. Sudovi i tužilaštva nastavljaju sa radom, do stupanja na snagu pravosudnih propisa kojima se uređuje njihov rad, nadležnost i organizacija. Isto to važi i za VSS, kao i za državno veće tužioca.
Takođe se uređuju i rokovi za izbor VSS, kao i VST, kao i za predsednike ovih tela. Naravno, rokovi su da VSS i VST se konstituišu i izaberu u roku od 90 dana od dana kada stupe na snagu zakoni koji određuju njihov rad i organizaciju, a predsednici sudova 15 dana od dana konstituisanja ovih tela, ako se ne varam i ako sam dobro razumeo.
Takođe, sudije koje su izabrane za stalno na svoju funkciju zadržavaju svoj status, a sudije koje su izabrane na period do tri godine smatraće se da su izabrane za stalno na svoju funkciju.
Još jednom, mi ovim ustavnim promenama i ovim činom ne približavamo samo Srbiju EU, već pre svega bolje uređujemo naš pravosudni sistem i sistem pravosuđa. Zato, da zaključim JS smatra da je dobro što privodimo kraju ovaj posao koji smo započeli, što ćemo ga izneti za svog mandata za godinu dana i naravno da će poslanička grupa JS glasati za sve ove predloge. Hvala.