Ministarka, izvolite.

Oni će imati svakako mnogo veću odgovornost imajući u vidu da se ovako zovu. Potpuno ostaje identičan princip rada kao i ranije. Sam naziv javni tužilac upravo daje veću odgovornost.
U praksi vi imate tužilaštva gde glavni tužilac nekad i ne vidi neki predmet koji vodi zamenik javnog tužilaštva. Mi moramo biti prosto praktični u radu. U svakom slučaju, zadržava se mogućnost sada pa na ovamo u Ustavu glavnog javnog tužioca, da instrukcijom uzme nadležnost nižeg javnog tužilaštva u određenim trenucima kada smatra da je to neophodno, a jedina razlika je sada što postupajući glavni tužilac ima mogućnost izjavljivanja prigovora.

Da zaključite, gospodine Komlenski. Izvolite.

Naravno, ja ću vas samo podsetiti da zamenici javnih tužilaca koji imaju taj status nisu izabrani sa takvim ovlašćenjima i ne mogu se jednostavno prevesti u višu kategoriju, osim na zakonom propisane načine. Znači, ne mogu postati javni tužioci tek tako pa makar samo jednu mrvicu ovlašćenja imali više, jer ih nisu dobili od Skupštine.

Zahvaljujem se na toleranciji, gospodine Orliću, i neću se više javljati bez obzira na odgovor.

Hvala vama, gospodine Komlenski na razumevanju.
Ministarka Maja Popović, izvolite.

Upravo to sam htela da kažem da se oni ne prevode na višu funkciju.

Hvala.

Nastavljamo dalje.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam i uveren za razliku od gospodina Komlenskog da će građani za nešto oko mesec i po dana, za malo manje od dva meseca, izglasati ove ustane amandmane i time učiniti nešto zanimljivo.

Pogledajte matematičku progresiju, niko nije primetio tri poslednja Ustava i ovi amandmani 2022. godine. Znači, 1974. godine, pa 1990, pa 2006. godine, svakih 16 godina menjamo Ustav.

Vratio bih se na taj nesrećni Ustav 1974. godine. Zašto nesrećni? Pa stvorio je socijalističke autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo, bez Metohije, samo Kosovo se zvalo, ali hajde što ih je stvorio, nego što im je omogućio da imaju Ustave, odnosno državne prerogative, što hvala Bogu danas nije slučaj.

Već sledeći Ustav Republike Srbije donet 1990. je to onemogućio i skinuo i poništio te državne prerogative. Danas se često spominjao i taj Ustav iz 2006. godine, ali po mnogo stvari je on više nego interesantan i u pozitivnom smislu i ponosan sam i zadovoljan, i srećan što sam 2006. godine u ovoj sali glasao za njega. On je bio proizvod, možda i najvećeg koalicionog kapaciteta oko jednog akta, pa makar to bio i najviši državni akt, lična karta jedne države, odnosno Ustav Republike Srbije.

Danas je gospodin Pastor spomenuo, tadašnja SRS i tadašnja Demokratska stranka kao opozicione, ali najpopularnije stranke, su podržale Ustav. Zaboravio je da spomene jednu stranku koja je manjinski tada podržavala vlast, a to je Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici su glasali. Ali šta je interesantno? Za taj Ustav u ovoj sali je glasalo 242 poslanika bez ijednog protiv, bez ijednog uzdržanog.

Danas kada je broj poslanika opozicije mnogo manji, bojim se da se taj broj neće postići iz mnogo razloga, bez obzira i objektivnih, ali 242 poslanika je podržalo taj Ustav 2006. godine.

Da li je bilo javne rasprave? Bila je veoma jaka ustavna kampanja i bila je jaka protivustavna kampanja. I u jednoj i u drugoj su učestvovali poslanici koji su i danas u parlamentu. Mi smo imali priliku na jednom javnom slušanju u maloj sali ovde u Skupštini da čujemo i jednog ministra iz današnje Vlade koji je rekao da nije glasao za taj Ustav. Znači, bio je među onih osam koji nisu ušli u salu i meni je drago zbog toga što se ta demokratičnost i ta širina oseti i danas, ovde.

Taj Ustav sadrži tu preambulu zbog koje je veoma važan, ali nije samo preambula u pitanju, već i član 182. stav 2. gde kaže – Republika Srbija ima autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohija. Da bi se menjao Ustav danas je bilo čak i predloga da se menja ceo Ustav, tu već možemo da diskutujemo.

Mi danas podnosimo ustavne amandmane iz samo jedne oblasti. Ove promene faktički i nisu politizovane i nisu političke kao što su ova poslednja tri Ustava imala određene političke posledice, što negativne, što pozitivne.

Nekoliko poslanika je to uradilo, moram i ja, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je odradio lavovski deo posla i stvarno koleginicu Jelenu Žarić Kovačević moram javno da pohvalim. Ja sam već nekoliko mandata poslanik, ja takvu energiju i takvu predanost ne pamtim da sam video, možda se slabo sećam, kao i kolege poslanike. Hvala i članovima Radne grupe, ali posebno hvala i ministru, gospođi Maji Popović, gospodinu Vinšu i svima onima koji su stvarno, što se kaže pregalački uprli da nešto odrade onako kako oni misle da treba, a za dobrobit građana.

Ono što je dobro iz svega ovoga, verovatno je manje bitno, ali približiće se pravosuđe i običnom građaninu, jer on kada izađe na referendum i kako god da glasa počeće aktivnije da razmišlja i o sudiji u svom mestu, i u tužiocu i o svim bitnim faktorima iz oblasti pravosuđa.

Da li smo bili sve vreme jedinstveni i da li je bilo disonantnih tonova na javnim slušanjima? Bilo je. Mi smo čuli predloge da ustavna kategorija postane Pravosudna akademija, da advokati postanu ustavna kategorija. To nije prošlo. Znači, bilo je raznih mišljenja i došlo se do ovog dokumenta koji je danas pred nama, a polovinom januara pred građanima Srbije.

Da se vratim na svoju prvu rečenicu, uveren sam i ubeđen sam da će sve proteći kako treba i da će i narodni poslanici i građani Srbije izglasati ove promene Ustava. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dr Orliću.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko pravde, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljamo o jedno jako bitno temi, možda i najvažnijoj, odnosno o ustavnim promenama tj. o utvrđivanju predloga Akta za promenu Ustava.

Menjati Ustav je jako obiman posao, jako ozbiljan posao i to se ne radi svaki dan. Sama ta promena iziskuje više etapa kako bi Ustav bio udešen na jedan adekvatan način, na način da se može primenjivati i kako bi zadovoljio potrebe svih građana Republike Srbije, ali i da ispunjava određene evropske standarde, norme i vrednosti.

Naime, pregovaračka poglavlja koja se uslovno bave ovom tematikom, a to su Poglavlje 23, ali i Poglavlje 24, su jako korisna poglavlja, a svakako mogu reći korska zato što su u tim poglavljima sadržane neke ključne norme i ključni principi koji se vezuju za vladavinu prava, pravnu državu, ali neki osnovni demokratski principi. Oni čine srž tih klastera po novoj pregovaračkoj metodologiji, tzv. klasterskoj metodologiji.

Ovim izmenama se dodatno jača demokratija u našoj državi, odnosno nezavisnost sudstva koje i te kako postoji u ovoj zemlji, ali se svakako dodatno snaži sa ovim izmenama, odnosno ustavnim promenama i celokupno sudstvo, civilno društvo, ali i drugi prerogativi demokratije u ovim izmenama dostići će svoju punu suštinu i formu, a za demokratiju nije važan samo i isključivo ishod ili cilj, već i proces. Znači, bitna je i ta forma. Demokratičnost procesa i što veća prihvaćenost od strane relevantnih činioca jeste najbolji pokazatelj političke zrelosti jednog društva za bilo kakav vid promena, političkih promena koje su pred nama.

Moram da napomenem da je ovaj Odbor, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a upravo na insistiranje uvažene predsednice Odbora, gospođe Jelene Žarić Kovačević održao niz javnih slušanja vezanih za ustavne promene ne samo u Beogradu, već i u Nišu, i u Kragujevcu i u Novom Sadu i to u dva navrata. Bili su pozvani svi, apsolutno svi predstavnici struke, pravosuđa, akademske zajednice, predstavnici pravnih fakulteta i rukovodioca katedri za Javno pravo, Ustavno pravo, Teoriju prava i Filozofiju prava, kao i rukovodioci sudova svih vrsta, tužilaštava, civilnog društva, nevladinih organizacija, celokupnog civilnog sektora, ali i pojedini predstavnici međunarodnih organizacija sa sedištem u Beogradu. Svi oni su imali priliku da iskažu svoje mišljenje i da u jednom civilizovanom, mirnom, demokratskom tonu argumentovano naglase ili iznesu neko mišljenje, iznesu neki svoj stav, ali da se u skladu sa važnosti teme ponekad i argumentovano sukobe i polemišu o nekim jako bitnim temama.

Sve korisne sugestije i predlozi uvršteni su u ove ustavne amandmane, a potom u više navrata potvrđeni od strane Venecijanske komisije koja Srbiji priznaje veliki pomak, veliki napredak kada je u pitanju demokratičnost i ljudska prava.

Takođe, formirana je bila i Radna grupa za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije u kojoj su učestvovali predstavnici pravnih fakulteta, sudova i tužilaštava, naši najveći eksperti za Ustavno pravo. Oni su izradili sam Nacrt Akta.

Moram samo da naglasim da sve te promene isključivo su neophodne zarad naših građana, a ne zarad stranih interesa.

Mi smo na evropskom putu i normalno je da mi prihvatamo određene evropske, da kažem, vrednosti norme, kriterijume, sve u skladu sa normama evropskih prava, odnosno evropskog korpusa ljudskih prava, međunarodnog prava i ostalih normi.

Međutim, ovo se ne radi zbog EU, zbog nekih nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija, bilo kakvih organizacija nad nacionalnom nivou. Ovo se isključivo radi zbog građana Republike Srbije i to je jako bitno naglasiti. Nama su naši građani najvažniji, zato mi ovo radimo i ovo se radi kako bi se dodatno ojačala pravna sigurnost u ovoj zemlji.

Naravno, ovi uspesi Srbije nekome očigledno smetaju i tu imate jednu tragikomičnu situaciju, odnosno jedan paradoks. Naime, određeni pripadnici žutog režima kritikuju ove promene bezuspešno koketirajući i sa prodesničarskim, a ponekad i sa prolevičarskom ideologijom, odnosno idejama, čak im se ne dopada ta naša patriotska pozicija kojom jačamo sopstvenu državu, sopstveni identitet, čas im ne valja to što sa druge strane idemo ka EU, što donosimo moderne zakone, liberalne zakone, što menjamo Ustav na način da ispunjavamo i te evropske norme, oni su se u potpunosti pogubili i u jednom beznađu su se našli.

Na primer, njihova nekada isključivo proevropska ideja, ideologija pravac ili orjentacija, više nije ista, više nije u toj ravni, kada postižemo ogromne uspehe na tom planu po pitanju evropskih integracija, otvaranja novih poglavlja, napredovanje u toj klaserskoj metodologiji kada dobijemo pozitivni izveštaj od strane i Evropske komisije i Evropskog parlamenta, kada dobijemo pohvale od strane Venecijanske komisije onda im to ne valja, a nekada su se oni isključivo za to zalagali.

Danas im to ništa ne valja. Upravo sada oni postaju najveći kritizeri nečega što su doduše bezuspešno zastupali, e to je upravo razlog zašto se oni tako ponašaju, jer nisu ostvarili nikakav uspeh po pitanju evropskih integracija i onda sada su frustrirani, sada su besni, jer mi smo ti koji uspevamo da sve te kriterijume i norme ispunimo i da napredujemo po pitanju evropskih integracija. Oni to ne mogu da podnesu, oni su besni, frustrirani. Zaista je tragikomična situacija i sa Đilasom, Jeremićem, Lutovcem, Marinikom i ostalim tim kvazievropejcima, a imate i onu organizaciju, pokret, stranku, ne znaju ni oni sami šta su, „Ne davimo Beograd“.

Njihove aktivistkinje su pre neki dan izjavile kako se ove ustavne promene tiču „Rio Tinta“, nekih drugih stvari, kako su se sprovele na način da javnost ne učestvuje u tome, da se to dešava iza nekih zatvorenih vrata, iza nekih koterija, kabineta, da se sve nešto u tajnosti radi. Malopre sam napomenuo da smo održali čitav niz javnih slušanja gde su svi bili pozvani, svi, celokupno civilno društvo, struka, pravosuđe, pravni fakulteti, svi su mogli da učestvuju. Svi su dobili pozive, a onda pre nekoliko dana njihovi aktivisti, njihovi funkcioneri iz „Ne davimo Beograd“ kažu kako je sve to rađeno onako ispod žita.

Takođe, ono što je jako bitno, ove ustavne promene se ne sprovode zarad „Rio Tinta“ ili zarad izbacivanja KiM iz preambule našeg Ustava. Nema diskusije o tome, KiM su sastavni deo Republike Srbije. To će zauvek ostati, o tome se ne govori.

Ne služe ove ustavne promene da bi se to menjalo. Ove ustavne promene se isključivo tiču oblasti pravosuđa. Nažalost, na tajkunskim medijima Đilasa i Šolaka možete čuti upravo ono suprotno.

Navešću jedan primer, obzirom da govorimo o reformama u oblasti pravosuđa, koje se tiču recimo izbora sudija. Izneću bez nekog vrednosnog stava, izneću jednu uporedno pravnu analizu. Na primer, u Kini sudije bira Centralni komitet komunističke partije Kine, njihov politbiro, a Svekineski narodni kongres, to je parlament, ponekad ima ulogu vrhovnog suda. U SAD imate pet osnovnih modela za izbor sudija. Sudije vrhovnog suda bira predsednik države, a ostale sudije se biraju na pet načina u tim saveznim državama. Na primer, vi u SAD imate tzv. partijski model gde narod glasa na izborima, zaokruži ime sudije, a pored imena sudije piše partijska pripadnost. Na primer, narod glasa za Džona Džonsona koji pripada demokratskoj stranci ili za Marka Vitakera koji pripada republikanskoj. Znači, imate partijski model u određenim saveznim državama.

U nekim imate i nepartijski model gde jednostavno glasanje za sudiju. Imate njegovo ime i prezime, iz koje je izborne jedinice i glasanje za njega. Potom imate guvernerski model gde direktno guverner kao predsednik izvršne vlasti bira sudiju. Onda imate „imerit misuri plam“ to je jedan hibridni kombinovani model, gde stručna komisija daje guverneru predlog da on da sudiji probni mandat, a onda narod na tzv. „retenš elekš“, odnosno izborima glasa da li će taj sudija da nastavi mandat ili ne. Znači, imate više tih hibridnih modela.

U mišljenju konsultativnih veća evropskih sudija, koje nije pravno obavezujuće, ali se jako ceni, jer tu sede zaista dobri stručnjaci kada je u pitanju ustavno pravo, tu piše da je za punu nezavisnost sudija neophodno telo koje bi biralo sudije, odlučivalo o njihovoj karijeri, radu, disciplini, disciplinskoj odgovornosti i napredovanju. Mi to već imamo, to je VSS, s tim što ćemo izbor sudija premestiti iz Skupštine u VSS. Baš u skladu sa tim liberalnim i evropskim principima i načelima. Dobar primer iz prakse gde VSS ima manje ili više sličnu ulogu kao i kod nas, to su recimo evropske zemlje poput Andore, Belgije, Danske, Finske, Francuske, Islanda, Irske, Italije, Holandije, Norveške, Slovenije, Mađarske. Mi smo upravo u rangu sa tim zemljama, sa najrazvijenijim evropskim zemljama, a sa ovim ustavnim promenama ćemo dodatno ojačati tu našu poziciju.

Takođe još jedna važna stvar, dokaz da je vladavina prava i te kako ovde u Srbiji prisutna i da imamo pravnu državu, da vladaju demokratski principi je to da je zabranjeno političko delovanje sudija u sadašnjem Ustavu, a ta odredba se neće menjati. Ona će ostati sa tim ustavnim promenama. Znači, zabranjeno je političko delovanje sudija. To je i te kako u skladu sa liberalnim, demokratskim principima koji vladaju u EU.

Takođe, sudije se biraju u parlamentu, ali kao što sam rekao, to će se preneti na VSS, što je i te kako u skladu sa tim evropskim principima.

U Srbiji je sudska vlast sada nezavisna, a sa ovim ustavnim promenama ta nezavisnost će se dodatno osnažiti, u skladu sa tim pravilima razvijenih evropskih zemalja.

Zato ponavljam da smo mi u toj ligi, u tom vrhu evropskih zemalja, najrazvijenijih evropskih zemalja kada su u pitanju vladavina prava, funkcionisanje pravne države, ali i snažna demokratija.

Ovo su sve pokazatelji da ovim ustavnim promenama zaista ispunjavamo na najbolji mogući način te evropske kriterijume koji su uzusi demokratije i vladavine prava. Na ovaj način se biraju najbolji kandidati, stručni i odgovorni ljudi za sudije, a ne kao u vreme bivšeg žutog režima gde su sudije bile birane u opštinskim odborima Demokratske stranke. Onda nam takvi ljudi danas sole pamet. Takvi ljudi koji su isključivo po partijskoj liniji postavljali sudije, oni se danas bune protiv ustavnih promena. Zaista sramota.

Ovo se radi da bi se dodatno ojačala vladavina prava koja i te kako postoji u ovoj zemlji, da bi se dodatno ojačala, kao i da se poveća dodatno i da se dodatno osnaži pravna sigurnost svih naših građana. S toga, podržaću zajedno sa kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ove predloge, jer su ovi predlozi i te kako korisni za sve građane Republike Srbije. Živela Srbija. Hvala.