Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o finansiranju projekta Ruma-Šabac-Loznica. Izgradnja Srbija se nastavlja. Realizuje se još jedan projekat od suštinske važnosti za našu zemlju koji će potpuno izmeniti sliku naše države. Srbija će biti umrežena auto-putevima i brzim saobraćajnicama i biće potpuno neprepoznatljiva zemlja do kraja 2025. godine.

Put Ruma-Šabac-Loznica će biti novi krvotok za našu zemlju, jer ćemo funkcionisati brže i lakše u smislu puteva, pruga i dovođenja novih investitora. Na ovu saobraćajnicu nadovezaće se auto-put od Novog Sada, preko Fruške gore, do Rume u dužini od 45,4 kilometra, tako da će najveći grad u Vojvodini imati najbržu drumsku vezu sa zapadnom Srbijom i sa Republikom Srpskom, odnosno sa Bosnom i Hercegovinom.

Pravac Ruma-Šabac-Loznica u dužini od 77 kilometara zajedno sa Fruškogorskim koridorom predstavljaće novu saobraćajnu mrežu u ukupnoj dužini od 122,4 kilometra. Novim koridorom od Beograda do Šapca stizaće se za manje od 40 minuta, a od Beograda do Loznice za sat i 15 minuta.

Napredak Srbije se vidi na svakom koraku: auto-putevi koji se grade širom čitave zemlje, zatim fabrike koje naš predsednik gotovo svake nedelje otvara širom čitave Srbije, nova radna mesta, nove bolnice, brojne rekonstruisane bolnice, naučno-tehnološki parkovi, nove škole i vrtići.

Danas Srbija može da se pohvali da se na njenoj teritoriji gradi čak 10 auto-puteva i da se projektuje i radi preko 1.200 kilometara brzih saobraćajnica.

Za Rasinski okrug je svakako najznačajnija izgradnja Moravskog koridora koji će povezati Pojate i Čačak, odnosno spojiti Koridore 10 i 11 i time umrežiti preko pola miliona ljudi. Umrežiće telekomunikacione uređaje na samom auto-putu, budući da će ovo biti prvi digitalni auto-put u našoj zemlji i svakako najmoderniji auto-put u jugoistočnoj Evropi.

Nasuprot ovakvoj slici Srbije imamo i onu potpuno drugačiju sliku naše zemlje. Imamo danas one lažne ekologe koje subotom maltretiraju građane na ulicama. Imamo ljude koji su stvarno zabrinuti za ekologiju i imamo ove lažne što pokušavaju da minimiziraju rezultate rade predsednika Aleksandra Vučića i medije pod kontrolom Dragana Đilasa koji pokušavaju da nametnu temu da sve što ima veze sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je najgore. Kobajagi ekologija, a iza toga politički marifetluk i pokušaj prevare građana.

Još jedan, rekla bih, uzaludan, očajnički potez političkih gubitnika okupljenih oko ideje da budu dobro plaćene sluge i poslušnici bez obzira koliko to bilo protivno Srbiji i njenim građanima.

Njihovog nasilja i govora mržnje smo se nagledali prethodnih godina i više nisu dovoljne reakcije razumnih ljudi koji žele da žive u pristojnoj Srbiji gde žene i politički neistomišljenici nisu mete već snažna reakcija institucija i sankcija. Samo tako više nikome neće pasti na pamet da preti i zastrašuje bilo koga.

Pretnje ne mogu da zamene politiku i program, niti mogu da zaustave dalji razvoj Srbije. Žalosno je to što je podsticanje mržnje i nasilja prema svemu što ima veze sa predsednikom Aleksandrom Vučićem jedina politika ostataka DS. Niti će srpski narod dopustiti scenario koji su oni smislili sa svojim mentorima, niti će srpski predsednik popustiti ucenama i politici ulice, pa samim tim i oni neće sprovesti svoje ideje u delo.

Svima koji posežu za ekstremnim i nezakonitim sredstvima izražavanja političkog nezadovoljstva poručujemo da je Srbija demokratska zemlja u kojoj će se vlast birati na izborima i čiji napredak i razvoj neće zaustaviti agresivna manjina. Pokazaće im to narod veoma brzo, na izborima u aprilu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su važni setovi zakona. Kao i u prethodnom periodu kada smo diskutovali i ovi zakoni će veoma značajno doprineti daljem razvoju Republike Srbije.

Pre svega, ja bih se svrnuo na Predlog zakona o zaduživanju vezano za izgradnju putne infrastrukture, odnosno, konkretno, finansiranje projekta Ruma – Šabac – Loznica.

Već su i moje uvažene kolege puno toga rekle kada su u pitanju koristi od realizacije samog ovog projekta. Napomenuo bih da samo područje Srbije koje ova putna infrastruktura povezuje obuhvata otprilike 600.000 stanovnika. Ono što je jako bitno, povezujemo i dalje predele Republike Srbije.

Kao što smo i rekli, ovde je u pitanju povezivanje severnog dela, odnosno Vojvodine sa centralnom i zapadnom Srbijom i što je jako bitno povezujemo se i sa našom braćom u Republici Srpskoj, što je jasan dokaz da prilikom realizacije samih projekata ne gledamo samo sopstvene interese, već radimo i u pravcu realizacije one inicijative koju je predsednik Vučić pokrenuo sa svojim kolegama iz Severne Makedonije i Albanije kada je u pitanju „Open Balkan“ ili „Otvoreni Balkan“, za čiju inicijativu poziv i dalje važi i BiH.

Sama putna infrastruktura koju ćemo izgraditi, tj. brza saobraćajnica i auto-put omogućiće ne samo da bolje i efikasnije putujemo od jednog do drugog dela naše zemlje i upoznamo lepote Srbije koje su zaista nemerljive i velike, već i takođe daljem razvoju naše ekonomije, privrede, turizma. Napomenuću da svaka od ovih investicija koja se realizuje sa sobom povlači i privlačenje novih investitora, otvaranje ekonomskih zona, mogućnosti za proširenje postojećih investicija, kao što je moja uvažena koleginica Marija spomenula, možemo reći, na primer, od Moravskog koridora.

Kada god prolazimo i idemo ka Beogradu ili idemo ka Čačku jasno vidimo koliko sam taj Moravski koridor napreduje, koliko su obrisi tog auto-puta sve vidljiviji. Setite se samo 2019. godine, krajem godine kada su započeti ti radovi i kada je brže – bolje Aleksić, osoba koja je inače sudski overeni lažov i koja se utrkuje sa svojim kolegama i saborcima ko će više, brže i bolje da slaže, je odmah došao na to mesto, slikao se i rekao – nema više mašine, mašine su tu samo postavljene za slikanje.

Za razlike od politike koju vodi njegov šef i gazda Dragan Đilas zajedno sa Jeremićem, sa ostalim njegovim kolegama, koja se bazira na marketingu, na prostom slikanju i naravno dokle god su problemi u Republici Srbiji oni se bave tom tviter-politikom, jer jedino tu očigledno su najjači. Smatraju da broj lajkova je neka merljivost njihove snage i popularnosti.

Za razliku od njih, politika Aleksandra Vučića i SNS nije bazirana na marketingu, bazirana je na konkretnim rezultatima i radu. To smo mogli jasno da vidimo i proteklog vikenda i prethodnog vikenda, pa i svakog radnog dana. Dok ste sa jedne strane imali ove lažne ekologe, ljude koji su jednim manjim delom plaćeni od strane stranih organizacija da unose nemir u Srbiju i jasno pokažu da njima nije cilj ni zaštita ekologije, životne sredine, niti se oni interesuju i brinu o građanima, već je zapravo samo cilj da se skine Aleksandar Vučić i da se oni vrate nazad na vlast kako bi igricu od 619 miliona ponovo krenuli da premotavaju.

Imali ste priliku da vidite predsednika Vučića, koji je sa svojim timom obilazio predele Srbije, koji je prošle nedelje bio u trodnevnoj poseti Nišavskom okrugu, gde je razgovarao sa predstavnicima lokalnih samouprava, gde je razgovarao sa građanima, imao prilike da vidi šta su to problemi, na čemu će se dalje raditi u razvoju ove sredine. Naravno, građani Srbije su u direktnom televizijskom prenosu imali prilike da vide i kako je naša vojska modernizovana, kako je unapređena i da zaista nema segmenta u životu, Republici Srbiji koji nije unapređen u prethodnom periodu otkad je SNS došla na vlast.

Kao što kažem, nije naša politika marketing. Naša politika su konkretni rezultati, zato i kažem da se ponosim kada vidim koliko Moravski koridor napreduje i da ćemo zaista početkom sledeće godine tu prvu deonicu koja ide od Kruševca, odnosno konkretno Makrešana do Pojata, otvoriti i na taj način ostvariti višedecenijski san naš „Čarapana“ da budemo direktno povezani na auto-put, da imamo direktni izlaz na auto-put, ali nije samo to rezultat. Rezultat će biti i ekonomske zone koje će se formirati i otvoriti u blizini Ćićevca, Kruševca, a kako se auto-put bude dalje gradio ka Trsteniku i Kraljevu, tako ćemo imati i zonu u blizini Trstenika koja znači nova radna mesta, koja znači nove investicije, koja znači investiciju za dolazak i otvaranje novih fabrika koje će dati doprinos daljem razvoju naše ekonomije, ekonomije koja je bazirana na znanju, u kojoj će se naši mladi umovi, naše mlade snage uposliti i dati te rezultate u daljem razvoju naše ekonomije.

Svakako ono što ja volim i zagovaram, a to je da slika uvek govori više od hiljadu reči, to jeste moja koleginica koja je u svom obraćanju prikazala, ali ću ja iskoristiti priliku. Ovo je jedna publikacija koju imaju prilike građani Srbije da vide, na kojoj se jasno vidi rezultat rada politike SNS, Aleksandra Vučića i ovo je mapa koja samo pokazuje trenutno u ovoj godini koliko se radi u Republici Srbiji, da jeste u pitanju deset auto-puteva, brzih saobraćajnica koje se rade, a ovo je slika Srbije koja će izgledati u narednom periodu kada se budu nastavili ovi projekti koje smo započeli i kada krenemo sa novim projektima.

Kao što sam rekao, to nije samo priča zarad povezivanja raznih delova Srbije, već i povezivanja u regionu gde ćemo imati saobraćajnice koje će nas bolje povezati i sa našim susedima kao što je Rumunija, kao što je Mađarska, kao što je i BiH, odnosno Republika Srpska.

Nije samo u pitanju putna infrastruktura, u pitanju je i železnička infrastruktura koja se razvija. U pitanju je ulaganje i u obrazovanje, u zdravstvo, ulaganje u ekologiju, gde ćemo u narednom periodu u mnogim opštinama krenuti sa realizacijom projekta izgradnje kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Zaista sam ponosan kao Čarapan da u Kruševcu imamo jednu od najmodernijih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda koja će biti uzor i model za izgradnju drugih fabrika širom Srbije.

Kao što rekoh u ovim vikendima smo imali prilike da vidimo dve različite politike, s jedne strane politiku predsednika Vučića, koja ima rezultate, koja je politika koja zastupa interese građana Republike Srbije, onoga što je njima potrebno, a s druge strane imamo tu politiku tajkunske opozicije koja jedino što zna jeste da širi mržnju, jeste da blokira Srbiju. O tome su moje kolege i koleginice govorili, gde je njima početni cilj i razlog za te blokade bio navodno, zaštita životne sredine, kada su svi oni zahtevi koje su oni izneli ispunjeni i realizovani i mi ovde u parlamentu izglasali izmene i dopune zakonskih rešenja koje su oni tražili.

Oni su otkrili svoje pravo lice o kome smo mi govorili, da zapravo njih to ne interesuje već njih interesuje samo da šire tu mržnju, njih interesuje samo kako da sklone Aleksandra Vučića, jer je on njima glavna prepreka da bi oni došli na vlast, ali zaboravljaju da su građani Republike Srbije ti koji odlučuju koju politiku žele, koje osobe žele da ih zastupaju da tu politiku sprovode, a da biste uopšte mogli da izađete na izbore vi morate da imate neki plan i program koji ćete građanima ponuditi.

Njihov plan i program faktički ne postoji. Imaju onu čuvenu frazu za dan posle, što ja volim da kažem kao neki holivudski blog baster ili naslov u kome zapravo samo mogu da obećaju da će nastaviti onaj pljačkaški pohod koji su radili i realizovali do 2012. godine, kada su na izborima sprečeni po onim istim uslovima koje su oni doneli, a koji im sada nisu valjali.

Videćemo 3. aprila da li će uopšte izaći na izbore i ko će od njih izaći na izbore, jer svakako da svi zahtevi koji su dogovoreni u tim razgovorima na nivou stranaka su ispoštovani, biće implementirani. Uslovi će svakako biti mnogo jednostavniji, povoljniji za njih, a po nas naravno mnogo teži, jer će imati mogućnost da izađu sa dvostruko manjim brojem potpisa podrške, nego što je to bilo u prethodnom periodu, ali će svakako građani Srbije biti ti koji će putem olovke doneti odluku koju politiku žele da vide u Srbiji, da li je to politika budućnosti, razvoja i prosperiteta ili politika nazadovanja, pljačke i uništavanja Republike Srbije.

Kada smo već kod te opozicije, ono što me je danas zaista impresioniralo sa njihove strane jeste izjava Vuka Jeremića, onog čuvenog ministra spoljnih poslova, koji je postavio to glupo pitanje pred Međunarodnim sudom u Hagu, koji je rekao kako eto, problemi koji postoje u Srbiji kada je u pitanju zaštita životne sredine, rešiće time što će oni oduzeti imovinu onima koji su opljačkali Srbiju. Čisto konkretno me interesuje - da li će krenuti tako što će oduzeti imovinu Draganu Đilasu, ili će prvo svoju imovinu koju je stekao na razne kriminogene načine da oduzme samo sebi, a onda da unovči, kako bi te navodne posledice sanirao? Sve mi se čini da nije u pitanju niti oduzimanje imovine zarad interesa građana Srbije, već međusobno utrkivanje ovih tajkuna ko će više novca da skupi i naravno rezultate ovih blokada videćete, poštovani građani Republike Srbije, samo biti jedan od načina kako će međusobno da se izmere ko ima veći procenat podrške, koji je i onako mali, mizeran i kreće se jedva oko cenzusa.

Tako da, 3. aprila, kao što je moja uvažena koleginica Ana Beloica rekla, građani će olovkom i papirom pokazati koju politiku žele, a ja mislim a ono što smo imali prilike da vidimo 2012. godine pa do sada, i taj trend koji postoji jasno kazuje da žele politiku prosperiteta, razvoja i napretka Republike Srbije, koju nudi politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto smo rekli da ćemo trajati do 17.30 časova, zamolio bih vas da oprostite ministarki kada bude izašla u 17.30 časova, a sada ima reč Veroljub Arsić, pošto ne verujem da će on da završi za šest minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavam i razloge gospođe ministra. Ništa se ne sekirajte gospodine Dačiću. Imamo dovoljno iskustva da znamo da Skupština nije baš uvek u onom radnom delu, kako mi to očekujemo i kako bismo voleli.

Danas treba da istaknemo nekoliko stvari o zakonskim predlozima o kojima raspravljamo. Mnoge moje kolege su danas govorile o ovom kreditu, odnosno zaduživanju Republike Srbije za finansiranje projekta Ruma – Šabac – Loznica. Svakako da je to jedan od projekata koji je jako važan, pogotovo za te ljude koji žive u tom kraju. Međutim, ono što je moj uvaženi kolega Životić Ilija rekao – prvi put da danas raspravljamo o nekom kreditu koji nije indeksiran u nekoj stranoj valuti, nije ni u evrima, nije ni u dolarima, nije ni u švajcarskim francima. Ovo je kredit koji je u dinarima. To svakako govori u prilog onoj činjenici da Republika Srbija hoće da izvrši deevroizaciju i da ona najvažnija valuta prilikom zaključivanja ugovora, bilo da su oni poslovni, komercijalni, bilo da su nekog drugog finansijskog, bude u dinarima.

Još jedna stvar govori koliko je Srbija uznapredovala, a to je kada pogledate kamatu. Kamata se sastoji od fiksnog dela i onog promenjivog. Fiksni deo je 2% i uvećava se za belibor šestomesečni koji u ovom trenutku iznosi nešto malo više od 1%. To znači da je godišnja kamata po ovom kreditu nešto malo više od 3%.

Da bih objasnio građanima Srbije šta to znači, za vreme bivšeg režima i vlasti Dragana Đilasa, Šolaka i ostalih, nije bilo moguće napraviti ovakav kredit ne za dinare, nije bilo moguće za evre. Kamatna stopa po kojoj se tada zaduživala Republika Srbija iznosila je preko 7% u nekim ugovorima, preko 7%. Od čega zavisi kamata? Visina kamatne stope, odnosno davalac kredita određuje visinu kamatne stope srazmerno riziku od toga da li će onaj koji je uzeo kredit taj kredit i moći da vraća tj. da što postoji veća opasnost da kredit neće biti vraćen kamata na taj kredit biva veća. Tako razmišljaju banke i sve druge finansijske institucije. To navodim samo kao primer kako je poverenje imala Republika Srbija kod finansijskih institucija kako međunarodnih, tako i domaćih za vreme vlasti Dragana Đilasa i Šolaka.

Znači, mi smo tada imali kamate koje su bile preko 7% ne dinarske nego indeksirane u evrima. Da ne pričamo o nekim drugim stvarima.

Sada imamo dinarski kredit za jedan infrastrukturni projekat, nije to malo novca, koji ipak nema određenih rizika. Nemate rizik od kursnih razlika, oni nisu ovde uračunati. Znači, apsolutno sve one vrednosti koje treba da ima država kada uzima jedan ovakav kredit su predvidive i kontrolisane od strane naše države, odnosno imamo uticaj, ne kontrolu, nego uticaj određenim zakonskim rešenjima, postupcima koje vodi Narodna banka, zaštitu od inflacije itd, što i jeste obaveza poslovnih banaka.

Šta je tu još bitno? Mi smo imali pre nekoliko dana otvaranje niza infrastrukturnih projekata, između ostalog otvoren je i projekat izgradnje brze saobraćajnice između Požarevca i Golupca, sada vidimo drugi infrastrukturni projekat za koji dajemo saglasnost, odnosno garanciju Ruma-Šabac-Loznica, ali treba istaći da je, od kad je na vlasti SNS, predsednik Srbije, a raniji predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, završili smo neke projekte za koje smo sanjali da će ikad biti završeni, koji su trajali nekoliko decenija.

Pre svega, tu mislim na projekat Koridora 10, završen je istočni krak, južni krak, imamo sad Moravski koridor koji se radi, imamo autoput Miloš Veliki. To su sve jako bitni infrastrukturni projekti. Neke moje kolege su govorile oko modernizacije železnica. Znači, pokušavamo da kroz saobraćajnu infrastrukturu da li je ona putnička, da li je železnička, pokušavamo da što je god moguće više da stvorimo ekonomski ambijent za dalji razvoj Srbije. Naravno da ćemo uvek kada to radimo imati one koji na svaki način pokušavaju da sve one rezultate koje ima i Aleksandar Vučić, a pre svega Republika Srbija na određen način minimiziraju.

Pre nekoliko dana i predsednik Republike Srbije obilazio je Nišavski okrug, između ostalog obišao je i određene vojne jedinice, porazgovarao je sa vojnicima, njihovim starešinama i čini mi se da jedna od stvari koja najviše boli bivši režim jeste i ta modernizacija Vojske Srbije. Pa, čak idu dotle da se određeni podaci falsifikuju ili se ne iznose kako to zaista jeste i kako to zaista treba. Imamo onog nesretnog bivšeg načelnika Generalštaba Ponoša koji kaže, tvrdi da svaki strani ambasador gleda svoje interese, a da Srbija pod Aleksandrom Vučićem dobije ono što preostane od tih stranih ambasadora.

Ja bih to mogao da prihvatim da to kaže neko drugi. Ali, ako to kaže Ponoš, načelnik Generalštaba koga su strani ambasadori postavili da bude načelnik Generalštaba, onda imamo zaista jedan ozbiljan problem u njegovom mentalnom sklopu. Da to priča načelnik Generalštaba koji je produžavao resurse gumama na avionima da bi Šutanovac mogao iz vazduha da vidi Srbiju. Neki se smeju, kolega, ali to je istina. Vojno-tehnički institut je produžavao resurse gumama na avionima da bi mogao Ponoš, Jeremić, Šutanovac, Đilas Srbiji da se vide kako je upropašćavaju iz vazduha. Da se to dešavalo nekom drugom, bilo bi za podsmeh, ali dešavalo se nama, više je za plakanje.

Onda su pronašli čak i razne parainstitucije, parasindikate, koji će da iskrivljuju sliku kakva je zaista danas u Srbiji. Evo, imate sad neki Vojni sindikat Srbije, je li tako? Dali su neko saopštenje, napali su to što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić radio u Nišu i kažu ovako doslovce – plata jednog vojnika 2008. godine bila 40 hiljada dinara, danas je 56 hiljada dinara, i nije tačno da su plate porasle 75%. Ako tako pričamo možemo iz vremena iz stare Jugoslavije, one velike, da poredimo plate pa da vidimo šta je to bilo.

Ali, taj sindikat koji se predstavlja da je vojni, ja ne znam prvo da li vojska može da ima sindikate, ali evo hipotetički da kažemo da može, što ne kaže kolika je plata bila 2012. godine? Godine 2008. je Ponoš došao da bude načelnik Generalštaba, 2012. godine je napustio to mesto, odnosno zahvalili su mu se građani Srbije, rekli su mu – nemoj bre više da upropašćavaš ovu vojsku. Srpski narod voli svoju vojsku, uvek je bio uz svoju vojsku, zato što je ta vojska bila uz taj isti narod, zato je ta vojska i kroz istoriju bila nepobediva.

Kolika je bila plata 2012. godine? Pa, isto 40 hiljada dinara. Koliko je bio evro 2008. godine? Sedamdeset osam dinara. Koliki je bio 2012. godine? Sto osamnaest dinara, 119,80 dinara tačnije. Pa, kad su izgubili životni standard pripadnici Vojske Srbije, za vreme vlasti Aleksandra Vučića i SNS ili za vreme vlasti bivšeg režima Dragana Đilasa, Šolaka i tog nesretnog Ponoša i onog izgubljenog Vuka Jeremića? Što to ne kaže Vojni sindikat Srbije? Što je izvrću činjenice? Pa zato što su oni bili sluge Ponošu, Đilasu, Jeremiću i ostalima. Navodno se bave nekom sindikalnom borbom, ne interesuje mene to. Mene interesuje put kojim ide Srbija, a put kojim ide Srbija nije više put u propast kao što je to bilo do 2012. godine. Čini mi se da bivšem režimu najviše smeta to što sada Srbija počinje da napreduje kao država.

Već sam govorio nekoliko puta, ne može bivši režim da pobedi Aleksandra Vučića ako je završen Koridor 10. Ne može bivši režim da pobedi Aleksandra Vučića ako radi „Železara“ u Smederevu. Ne može bivši režim da pobedi Aleksandra Vučića ako radi rudnik bakra u Boru. Ne može bivši režim da pobedi Aleksandra Vučića ako se otvara „Linglond“ u Zrenjaninu. Ne može bivši režim da pobedi Aleksandra Vučića ako se država više ne zadužuje po enormnim kamatama na finansijskom tržištu, nego u dinarima. Ne može da pobedi bivši režim Aleksandra Vučića koji je smanjio stopu nezaposlenosti sa 28% na manje od 10%. Ne može bivši režim da pobedi Aleksandra Vučića kada smo nasledili državu BDP je bio 33 milijarde, a danas je preko 52, 53.

Ne može tada da pobedi bivši režim. Onda su potrebne laži, potrebno je izvrtanje činjenica, potrebno je da se mladi ljudi koji ne znaju kakav je bio Đilas dok je bio na vlasti, koji ne znaju kakva je izdajica bio i Vuk Jeremić dok je bio na vlasti, koji ne znaju kakav je Ponoš bio nesposoban načelnik dok je bio načelnik. Pokušavaju na to neznanje tih mlađih ljudi, na nedostatak njihovog životnog iskustva da prikažu kako je u Srbiji za vreme njihove vlasti bilo bolje, kada je preko 600 hiljada ljudi ostalo bez posla. To nisu rezultati sa kojima se neko ponosi, to nisu rezultati da vam daju pravo da se nadate nekoj izbornoj pobedi. Onda vam trebaju takvi koji će da blokiraju autoputeve, navodno ekološki protest. blokiraju i izgradnju fabrike guma. Ali, tačno se zna, tamo gde je ruski kapital, gde je kineski kapital tamo ćemo da pravimo blokade, tamo gde je zapadni kapital.

Ja ne želim ni zapad da ima bilo kakve blokade, da se razumemo. Tamo nećemo, jer postoji opasnost da nam otkažu podršku, da na neki čudan način, makar i nasilnim putem dođemo na vlast.

Eto, to su politike koje vodi bivši režim. To su politike koje ćemo da imamo priliku sve više da gledamo u narednom periodu i sve više će biti izražavane. Pokušavaće na svaki mogući način da nađu bilo kakav povod da još malo zagorčaju život, ne vlastima u Srbiji, nego građanima Srbije, što samo pokazuje kakvi su bili i koliko su o građanima Srbije brinuli dok su bili na vlasti.

Mi ne želimo njihove rezultate. Nije rezultat Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića 600 hiljada ljudi bez posla, nego Đilasov, Jeremićev, Šolakov. Nije rezultat Aleksandra Vučića da nam nacionalna valuta izgubi vrednost preko 50%, nego baš bivšeg režima. Uvek ćemo to da ističemo.

Mi sada pričamo o nekom kreditu koji iznosi 14 milijardi dinara. To je nešto preko sto miliona evra. Napravićemo jedan autoput Ruma-Šabac-Loznica. Trebaće nam pet, a možda i šest ovakvih kredita, da isplatimo novac koji je Đilas oteo od građana Srbije, iz budžeta Republike Srbije.

To su razlike između nas i njih. Kada kažu da javni dug Republike Srbije raste, ne raste, javni dug pada. Država više novca zarađuje. Država ima bolju privredu. Država ima veći broj zaposlenih. Njeni zaposleni primaju veće plate, ne samo u držanim, nego u svakom delu. Imamo veću mogućnost da kroz kredite brže finansiramo svoj razvoj i povećavamo plate i dalje, ali na zdravim osnovama.

To su naši rezultati. Koji su njihovi? Kao što rekoh, 600 hiljada radnih mesta izgubljenih. Jedan metar puta nisu napravili. Nijednu fabriku nisu otvorili, nego su fabrike zatvarali. Nijednu bolnicu nisu napravili. Nijedan klinički centar nisu napravili. Nijedan dom zdravlja nisu napravili. Uvek ćemo da se borimo protiv takvih. Takvi više nikada ne smeju da dođu na vlast u Srbiji. Ne smeju.

Mogu da izmišljaju, mogu da lažu, mogu koliko god hoće. To koliko su oni u stanju da slažu, moraju da znaju da mi mnogo više volimo Srbiju nego što oni mogu da slažu i da ćemo uvek imati više energije da sačuvamo Srbiju od takvih lopova koji su nas upropastili i unazadili u prethodnih 12 godina.

Ako u to ne veruju, uveriće se 3. aprila 2022. godine. Srpska napredna stranka će imati razloga, potpuno sam siguran, da slavi, a oni će opet da traže neke povode da opet nešto blokiraju, opet nešto zatvore, opet nešto upale, da bi mogli opet nešto da ukradu.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li reč žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.
Rad nastavljamo sutra, u 10.00 časova.