Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Dvanaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 145 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete, a odnosi se na paušalno i neutemeljeno tumačenje člana 43. Zakona o visokoškolskom obrazovanju od strane državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Na osnovu tako paušalnog tumačenja, oni su studentima ovog univerziteta uskratili pravo na molitveni prostor, iako to pravo imaju prema Ustavu, prema onome što jeste član 21. Ustava, koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu i verskih osećanja.

Državni univerzitet u Novom Pazaru je mesto gde studira jako veliki broj studenata, ne samo Bošnjaka već i Srba i svih ostalih. Tu studenti, kao i svi ostali građani ove države, imaju pravo da žive onako kako misle da je najbolje, da ako smatraju da treba obavljati verske obrede, da im se to dozvoli. Međutim, ono što jeste odluka državnog univerziteta direktno je u sukobu sa Ustavom, sa članom 21. koji sam naveo i u suprotnosti je sa praksom visokoškolskih ustanova u celom svetu.

Ukoliko imamo, recimo, Kembridž i Oksford, koji imaju kapele, ukoliko imamo Sankt Petersburg, gde ima svoj molitveni hram, ukoliko imamo da u našoj državi imaju molitveni prostor u svim mogućim institucijama, evo, čak i ovde u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini, zahvaljujući pre svega dobrim odnosima i razumevanju između rahmetli akademika Muftije Zukorlića i rukovodstva Skupštine, o čemu je predsednik Dačić govorio na komemoraciji, dobićemo molitveni prostor, što jeste za pohvalu, što jeste jedinstven primer u celoj Evropi, ne bi smeli da ne dozvolimo studentima da isto tako upražnjavaju svoje verske obrede na taj način kako će dolikovati, tj. dostojanstveno, odnosno da im se omogući da oni budu ono što od njih zahteva njihova vera, tj. da obavljaju svoje molitve u vremenu u kom je to propisano, tj. u prostoru koji je adekvatan za to.

Mislim da je ovo tumačenje koje je dao državni univerzitet netačno, paušalno i ono se odnosi u ovom članu 43. Zakona o visokom školstvu na organiziranje, a ovde nije reč o organiziranju već o upražnjavanju verskih potreba.

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosi se na član 21. Ustava i na druge članove koji su pozitivni za pripadnike nacionalnih manjina, a to je recipročno zapošljavanje. Imali smo situaciju da je prethodnih dana u policijskoj upravi Novi Pazar zapošljeno 15 novih policajaca, od kojih devet srpske nacionalnosti i šest bošnjačke nacionalnosti. Ovo takođe ne odražava realnu sliku proporcionalne zastupljenosti stanovništva.

S obzirom da smo imali prethodno još drastičniju sliku u odnosu na nacionalnu pripadnost među zaposlenima, još više se uvećava na štetu bošnjačkog naroda. Imali smo pre toga različite izgovore za to da neki od tih kandidata nisu ispunjavali uslove, međutim, ovde je reč o običnim policajcima, ovde je reč o pozornicima itd, i zaista je to bila prilika da se vrati, da se niveliše ono stanje koje je zatečeno prethodnih decenija i da se polako vraća ono što jeste realnost i što jeste pravo svakog građanina, posebno u ovim sredinama gde imamo pripadnika nacionalnih manjina u većem broju, kao što je Novi Pazar. Trebalo je ići minimum na tu recipročnost, ako ne i više da bude u pozitivnom smislu za Bošnjake, s obzirom na zatečeno stanje.

Ovo je takođe jedna od situacija koja pomalo zabrinjava stanovnike Novog Pazara, jer smo pre toga imali u još jednoj republičkoj ustanovi, u Poreskoj upravi u Novom Pazaru, da je odjednom primljeno deset novih radnika a nijedan pripadnik bošnjačke nacionalnosti.

Ovo su pitanja koja treba zaista veoma pažljivo promatrati i treba dati pravo svima onima koji imaju kompetencije, koji imaju relevantne reference da budu jednako tretirani i po pitanju prava na zapošljavanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Šaip Kamberi.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je za ministra pravde Republike Srbije i Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 14. oktobra 2021. godine po oglasu objavljenom u "Službenom glasniku broj 38/21" od aprila ove godine, doneo je odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Prekršajni sudu Preševu.

Na osnovu ove odluke, za sudiju tog suda je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za Katastar nepokretnosti iz Vranja.

Ništa ne bi bilo neobično u predlogu ovog lica da među kandidatima za mesto sudije u Prekršajni sud u Preševu nije bilo nekoliko lica albanske nacionalnosti iz Preševa i Bujanovca sa završenom Pravosudnom akademijom ili položenim ispitom i da se ne radi o Prekršajnom sudu u opštini u kojoj Albanci čine preko 90% stanovništva.

Podsećanja radi, Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. predviđa pravo pripadnika nacionalnih manjina da prilikom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama imaju odgovarajuću zastupljenost.

Prvo, opšte načelo preporuka iz Lunda visokog komesara nacionalnih manjina primećuje da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu predstavlja suštinski deo miroljubivog i demokratskog društva.

Iskustva iz Evrope i šire pokazala su da je u cilju unapređivanja ovog učešća često potrebno da vlade ustanove posebna rešenja za nacionalne manjine. Ove preporuke nastoje da olakšaju uključivanje manjina u državne okvire i omoguće manjinama da održe svoj sopstveni identitet i karakteristike unapređujući na taj način dobro upravljanje.

Ljubljanske smernice, sa druge strane, u integrisanju raznolikih društava se ne zadržavaju na pukoj podršci i priznanju manjinske kulture, identiteta i političkih interesa, već dodatno preporučuju državama da obezbede uspostavljanje komunikacije i interakcije koje će nadilaziti etničke podele.

Ove smernice sugerišu da nacionalne manjine ne samo da treba da ostvaruju svoje zakonsko pravo na delotvorno učešće u opštem upravljanju državom, već i da budu podstaknute da to učine, kaže Knut Volebek, bivši visoki komesar nacionalnih manjina.

Ovakva politika zapošljavanja u pravosudnim institucijama kojom se negira pravo albanskih kadrova da se zapošljavaju nije u duhu pomenute ustavne odredbe, niti preporuka koje daje institucija visokog komesara. Kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, a poverenje građana u institucije u sredinama nastanjenim pripadnicima nacionalnih manjina isključivo zavisi od participacije pripadnika nacionalnih manjina u te institucije.

Zato, moje pitanje za ministra pravde i Visoki savet sudstva jeste – kada će se u Prekršajnom sudu u Preševu, odnosno Osnovnom sudu u Bujanovcu i Osnovnom tužilaštvu u Vranju, koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, zaposliti kandidati albanske nacionalnosti za položenim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, a sve u cilju poštovanja odredbi iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.

Ispred poslaničke grupe SVM postaviću pitanje ministru finansija, Siniši Malom. Moje pitanje se odnosi na temu nivo razvijenosti opština u Srbiji.

Regionalne disproporcije u AP Vojvodine se dodatno produbljavaju usled intenzivnijeg demografskog pražnjenja celokupnog područja, što je nova karakteristika populacionih procesa, dok se u prethodnim decenijama demografskom pražnjenju najviše bile izložene prigranične opštine, danas je ovaj trend prisutan na celoj teritoriji Srbije.

Razlike između opština u Vojvodini na osnovu pojedinačnih i sintetičkih indikatora razvijenosti, dohodak po stanovniku, stopa nezaposlenosti, izgrađenost putne infrastrukture i osnovni pokazatelji životnog standarda dostižu odnos 1:8. Ove razlike uglavnom se svode na razlike između gradskih centara i ostalih opština.

Problemi merenja stepene razvijenosti jedinica lokalnih samouprava ne mogu se objasniti isključivo ekonomskim pokazateljima i jednostavno tumačiti preko ekonomskih dispariteta.

Dinamični proces i intenzivne promene u ukupnom društvenom privrednom i socijalnom ambijentu determinisali su i umnožili specifičnost gradova i opština u Srbije usled čega je proces merenja i tumačenja međusobnih razlika prema stepenu razvijenosti znatno složen problem. Zbog toga su koncepcije merenja regionalnih dispariteta pomerile sa samo ekonomskih i na neekonomske indikatore.

Vlada Republike Srbije je 2015. godine usvojila novu Metodologiju za izračunavanje stepena razvijenosti regiona. Razlozi su bili suštinskog, zakonskog i metodološkog karaktera. Suštinski uvaženi su zahtevi velikog broja jedinica lokalne samouprave da je neophodno pristupiti novom merenju stepena razvijenosti, jer je izmenjena regionalna i lokalna privredna struktura nakon razornih efekata globalne recesije. Zakonski jer je jedna od bitnih odredbi Zakona o regionalnom razvoju nalagala merenje stepena razvijenosti opština i gradova svake godine. Metodološki – postupak utvrđivanja stepena razvijenosti definisan 2009. godine bazirao se dominantno na merenju ekonomske dimenzije razvijenosti, što je imalo jako opravdanje i validno obrazloženje imajući u vidu aktuelni proces privatizacije i tranzicije privrede Srbije.

Usvojeni novi metodološki postupak 2015. godine bazirao se na kreiranju kompozitnog indeksa razvijenosti, odnosno na merenju pet razvojnih dimenzija - ekonomska, socijalna, demografska, obrazovna i finansijska snaga jedinica lokalnih samouprava preko reprezentativnih i transparentnih indikatora različito ponderisanih.

Metodološka rešenja izračunavanja stepena razvijenosti opština usvojena 2015. godine su kompatibilna sa evropskom praksom u ovoj oblasti, međutim Vlada novi metodološki koncept nije primenjivala u periodu od 2015. do 2021. godine, već se primenjivala lista razvijenosti jedinica lokalne samouprave iz 2014. godine koja je za rangiranje opština i gradova koristila staru metodologiju. Mapiranje stepena razvijenosti opština i gradova u Srbiji u 2019. godini bazirano je na utvrđenoj metodologiji usvojenoj 2015. godine sa aktuelnim podacima i najnovijim demografskim procesima. Rezultati primene nove metodologije za merenje stepena razvijenosti pokazatelja značajnije raslojavanje područja AP Vojvodine.

Nepovoljan rezultat je da se u grupi nerazvijenih opština grupisala polovina vojvođanskih opština. Generalno najveći broj opština koje imaju najnižu prosečnu razvijenost je iz Banata, a nasuprot ovome u grupi najrazvijenijih su samo dve banatske opštine i grad Pančevo, dok su ostali iz Srema i Bačke.

Promene u razvijenim grupama ogledaju se da je čak sedam opština iz druge prešlo u prvu grupu, ali i da je pet opština i gradova iz prve grupe skliznulo u drugu. Ima i dve opštine koje su čak u trećoj grupi. Važno je istaći da sve opštine koje su po staroj metodologiji bile rangirane u treću, sada su razvrstane u četvrtu grupu razvijenosti.

Pošto nivo razvijenosti lokalnih samouprava je osnova za podelu nenamenskih sredstava za lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije, kao što znamo da iz prakse, da stepen razvijenosti je bitni kriterijum kod raznih konkursa za dodelu sredstava iz raznih ministarstava, nerazvijene opštine imaju veći prioritet kod dodele sredstava. Zato je moje pitanje, kada će se primenjivati nova metodologija za merenje stepena razvijenosti lokalnih samouprava i kada će se utvrditi nova lista lokalnih samouprava po stepenu razvijenosti? Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima, Dijana Radović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poslednjih dana javnost je opterećena društvenim problemom na koji ne možemo biti imuni, u pitanju su društvene mreže i njihov negativan uticaj na društvene pojave, naročito među mladim ljudima o čemu sve češće imamo priliku da govorimo.

Opasnosti posledice aktivnosti na društvenim mrežama i sadržaja kojima su pre svega izloženi mladi imali smo priliku da vidimo da su pogubne. Uticaj ovih medija je ogroman, a mladi koji pripadaju digitalnoj pismenoj generaciji izloženi su sadržajima koji njih žele da predstave u željenom svetlu. Taj virtuelni svet veoma često obmanjuje mlade ljude, podstiče ih na negativan načni na razmišljanja, za posledicu imaju iskrivljenu svest, ali takođe imaju i negativne posledice na njihovo razmišljanje o ljudima, procesima i pojavama. Tako mladi ljudi gube osećaj za realan život, za realan svet i mnogo teže podnose neuspeh.

Ovakav odnos mladih ljudi posledica je i nekih iskrivljenih vrednosti koji se mladim ljudima nude, pre svega na društvenim mrežama, ali takođe i preko pojedinih medija. Vrednost ne treba da predstavljaju rijaliti programi, vrednost ne treba da predstavljaju programi u kojima učesnici zarađuju ogroman novac, bez rada, već prvenstveno vrednost treba da predstavljaju rad, stvaralaštvo i društveno poželjno ponašanje.

Konkretno, u pitanju su sve prisutniji pritisci i pretnje preko društvenih mreža, preko Tvitera, Instagrama, Jutjuba, Tik-Toka i drugih platformi za deljenje elektronskog materijala. Putem komentara upućuju se brutalne pretnje i uvrede koje izazivaju veliku uznemirenost i strah onih kojima su te pretnje i upućene.

Ta brutalnost u pretnjama ide tako daleko da se jutjuberima i influenserima, ali generalno i svim korisnicima društvenih mreža i te kako preti, pa čak i smrću. Svedoci smo u poslednjih nekoliko meseci nekoliko samoubistava mladih ljudi koji su posledica pretnji i ogromnog pritiska na mlade ljude.

Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i glasi – na koji način i kojim merama Vlad Republike Srbije bi mogla adekvatnije da odgovori na ovu negativnu društvenu pojavu i sankcioniše digitalno nasilje, čije posledice po mlade generacije mogu biti pogubne?

Pre svega, smatram da je veoma važno da jedna ovakva inicijativa za rešenje ovako ozbiljnog problema i potekne od nas, mladih narodnih poslanika, koji smo u proteklom periodu bili i te kako izloženi brutalnom nasilju na digitalnim mrežama, odnosno na svim društvenim mrežama i da naš angažman i treba da bude upućen da pružimo podršku svim onim mladim ljudima koji su izloženi ovakvom problemu. Ukoliko ne možemo da ga iskorenimo, onda na najbolji način da im pomognemo da prevaziđu i da te posledice koje na njih ostavljaju da budu što manje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje upućeno je pravosudnim organima države Srbije, vrlo je jednostavno, a siguran sam da zanima sve građane u Srbiji. Moje pitanje glasi - ima li pravde, može li neko zaštiti upravo te građane Srbije od šačice plaćenika koji iz nedelje u nedelju ugrožavaju bezbednost građana Srbije i uzimaju vlast u svoje ruke?

Ko daje za pravo, po kom osnovu i kada će se stati na put plaćenicima koji pokušavaju da uvedu nemire u Srbiju, da izazovu nemire i da na sve načine, samo ne demokratskim putem, dođu na vlast u Srbiji? Ko će od pravosudnih organa ustanoviti da li ih plaća Dragan Đilas, da li Aljbin Kurti, da li neko treći? Ja nisam u mogućnosti, pa, evo, pitam može li neko da ustanovi ko plaća izazivanje nemira u Srbiji? Evo, vi recite meni, a ja ću pročitati našim građanima, ili sami objavite ko izaziva nemire i za koje pare.

Znamo da je Dragan Đilas uzeo 620 miliona evra, on ima pare, prodao se, izdao je državu, znamo i zašto i za koliko, ali za koje pare državu izdaje Marinika Tepić, Vuk Jeremić, Nebojša Zelenović, Ćuta itd, itd?

Istovremeno, postavljam pitanje ima li pravde za Dušana Prokića? Evo, ovako izgleda demokratija na delu upravo tih plaćenika. Dušan Prokić prebijen od Dragana Milovanovića Crnog. Na nekoliko metara od ovi dešavanja, od pokušaja ubistva Dušana Prokića, stajao je upravo jedan od organizatora Nebojša Zelenović, lažni demokrata, lažni borac za zelenu Srbiju i lažni borac za građane Srbije. Ima li pravde za ovog čoveka? Pravda za Dušana Prokića, pravda je za sve građane Srbije.

Istovremeno, pitanje koje nije imalo odgovor, a tiče se događaja koji su prethodili svemu ovome. Na ovoj slici nalazi se Zlatko Kokanović sa sekirom. To je Zlatko Kokanović sa sekirom, stoji upravo pored Viole fon Kramon. Pitanje za nezavisne medije, koji su nezavisni, samo ne znam od čega, znamo od koga su zavisni, da li su oni videli ovu sekiru, da li je neko od državnih organa video ovo sekiru, da li je Zlatko Kokanović procesuiran i da li neko može u ime države, u ime pravosudnih organa da pita Violu fon Kramon šta ona radi u Nedeljicama pored Zlatka Kokanovića, dok on sa sekirom pokušava da se izbori za demokratiju u Gornjim Nedeljicama?

Da li postoji neko ko može da ispita zašto i na koji način ovaj čovek, Zlatko Kokanović, nije izveden pred lice pravde, odnosno nije izvedena akcija koja će ustanoviti šta ova sekira radi u Loznici, odnosno u Gornjim Nedeljicama? Da li nezavisni mediji vide ovu nevidljivu sekiru? Evo, pitam nezavisne medije, nije praksa, ali neka objave ovo i neka kažu da na ovoj slici nema sekira i da na ovoj slici nije Zlatko Kokanović, a pored njega Viola fon Kramon.

Istovremeno, pitanje koje nismo jednostavno postavljali, a nameće se kao posledica svega ovoga što se dešava, da li i na koji način država hoće da se izbori i na koji način će se izboriti protiv zloupotrebe demokratije? Kako i na koji način neko iz nedelje u nedelju, iz dana u dan obmanjuje građane i kada će se stati na put lažima? Kada će neko za izgovorenu laž, za dezinformaciju i za organizaciju protesta koji za posledicu mogu da imaju samo nemire i mogu da imaju samo nešto što nije svojstveno ovoj Srbiji, jednostavno biti procesuirani? Niko u ovom trenutku ne želi da podrži nemire u Srbiji, osim onih koji ne žive u Srbiji.

Za kraj pitanje da li neko u ime pravosudnih organa može da ispita za koje pare se izdaje i prodaje država, za koje pare Nebojša Zelenović priča to što priča, za koje pare Vuk Jeremić priča to što priča, za koje pare i od koga dobija te pare, jer svaka izdaja Srbije je krivično delo koje mora i koje zaslužuje da bude procesuirano?

Očekujem odgovore od pravosudnih organa, ko i za koje pare pokušava da izazove nemire? Od tih nemira, naravno, neće biti ništa. Odgovor države je jasan. Odgovor predsednika države je još jasniji. Hvala i predsedniku i hvala građanima koji su razumeli i shvatili težinu situacije i podržali ovo što je uradio predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.