Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, ja ću svoje današnje izlaganje početi citirajući predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića koji je rekao: „Gradimo, povezujemo se, oslobađamo se samoće, udaljenosti i čamovanja bez perspektive, svesni koliko svaki korak, svaki kilometar znači ovoj zemlji, svakom čoveku u njoj, njegovoj budućnosti i njegovoj slobodi.“

Mi danas imamo na dnevnom redu Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod „Banca Intesa AD Beograd“ za potrebe finansiranja Projekta „Ruma – Šabac – Loznica“.

Ono što naši građani, sigurna sam da znaju, a to je da je cilj vizija moderne i pristojne Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, osim povećanja životnog standarda njenih građana i ulaganje u zdravlje, a naročito zbog pandemije izazvane bolesti Kovid19, i ulaganje u putnu infrastrukturu, odnosno ulaganje u puteve.

Razvijenost jedne zemlje meri se mrežom njenih autoputeva, a sa svakim novim kilometrom raste i kvalitet života građana Srbije, raste privreda i turizam naše zemlje.

Novi putevi ne znače samo stizanje do određenog cilja brže i bezbednije, oni znače mnogo više, oni znače privlačenje novih investicija, umrežavanje građana Srbije, oni znače ekonomsko-trgovinsko i privredno povezivanje Republike Srbije sa susednim republikama.

Aleksandar Vučić je proteklih godina snažno i hrabro krenuo u razvijanje Srbije, krenuo uz pomoć svih građana, jer su građani Republike Srbije Aleksandru Vučiću ukazali poverenje.

Danas Srbija gradi deset autoputeva i brzih saobraćajnica. Ja bih molila kameru da zumira ovu sliku, gde će naši građani moći da vide kako danas izgledaju putevi u Srbiji. Čitava Srbija je umrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama. Danas gradimo njih deset: Fruškogorski koridor, obilaznica oko Kragujevca, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda, Sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik i Ruma-Šabac-Loznica.

Uspeo je Aleksandar Vučić, jer građani Srbije danas stižu od Beograda do Čačka za sat i 15 minuta, građani Niša stižu do granice sa Bugarskom za tačno 50 minuta, a do granice sa Grčkom za manje od tri sata. Uspeo je jer ne daje lažna obećanja. Uspeo je jer Srbija danas bogatija za autoput „Miloš Veliki“ od Beograda do Čačka, preko Obrenovca, Uba, Lajkovca, Ljiga, Rudnika, Takova, Gornjeg Milanovca do Preljine. Sada gradimo i autoput Preljina-Požega. Uspeo je jer je ovaj autoput „Miloš Veliki“ dugačak 120 km i ovaj put povezan je preko Surčinske petlje sa Koridorom 10.

Ono što građani treba da znaju, verujem da znaju, ali treba da ih podsetimo, je to da je Koridor 10 završen tek nakon 50 godina. U čije vreme? U vreme Aleksandra Vučića. I ne samo Koridor 10, pored istočnog kraka Koridora 10, pored južnog kraka Koridora 10, na severu naše zemlje imamo Y krak, a to je obilaznica oko Subotice do graničnog prelaza Kelebija.

Uspeo je Aleksandar Vučić jer su započeti i drugi autoputevi. To su: Moravski koridor, koji je dužine 112 km i koji povezuje pravac istok-zapad, odnosno povezuje autoput E-75, evropski autoput, koji ide od Norveške do Grčke i autoput „Miloš Veliki“, koji povezuje sedam velikih opština i gradova sa preko pola miliona stanovnika. Autoput Ruma-Šabac sa brzom saobraćajnicom Šabac-Loznica, koji je danas na dnevnom redu, je ukupne dužine 77 km, od toga je sam autoput 22 km i brza saobraćajnica 55 km sa mostom preko Save u Šapcu.

Ovo je jedan od prioritetnih projekata drumskog saobraćaja Republike Srbije, obzirom da povezuje i osnažuje 600.000 stanovnika ovog područja, područja Mačvanskog okruga, područja Sremskog okruga, povezuje Podrinje sa Vojvodinom sa jedne strane, a sa druge strane je povezan sa BiH.

Za ovo se, poštovani građani Srbije, borila SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, za stabilnu i ekonomski snažnu zemlju, koja će privlačiti nove investicije, gradeći autoputeve, koja će svaki dinar ulagati u novi kilometar autoputa.

Aleksandar Vučić, poštovani građani Srbije, gradi autoputeve, a Dragan Đilas, poštovani građani Srbije, blokira te puteve. Đilas blokira autoput nezakonito i neustavno. Ti tzv. mirni demonstranti batinali su građani koji su im se našli na putu. I onda se đilasovci kunu u demokratiju.

Nije to, poštovani građani Srbije, demokratija. Ovo se zove oholkratija, a po definiciji oholkratija predstavlja pokušaj vladavine rulje ili mase da utiču na ustavnu vlast.

Ja ne bih čak ovo nazvala ni oholkratija. Ja bih ovo nazvala oholokratija, jer oholost je, poštovani građani Srbije, to što đilasovci čine. Oholost je kada ne dozvoljavate i blokirate puteve, mostove, raskrsnice, kada batinate ljude koji žele da prođu, kada uništavate njihove automobile i kada ne dozvoljavate ljudima da svoju decu dovezu do određenog odredišta, da li to bila škola, da li to bio vrtić ili je to bila bolnica, odnosno lekar. E, to je oholost. I čini mi se, a i sigurna sam, da će građani Srbije 3. aprila umeti da prepoznaju ko gradi Srbiju i da je to Aleksandar Vučić i umeti da prepoznaju ko ruši Srbiju i želi joj loše, što predstavlja Dragan Đilas sa svojom kamarilom.

Zato, poštovani građani Srbije, borićemo se i pobediti, za bolju Srbiju, za budućnost sve dece i krupnimkoracima za izgradnju još kilometara autoputeva.

Živela Republika Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Knežević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas na dnevnom redu važan zakon čije donošenje predstavlja jedan od prioriteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti sprovedena je u periodu od 28. aprila pa do 17. maja ove godine i svi zainteresovani su mogli da dostave svoje predloge, sugestije, inicijative ili komentare.

Na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, održanoj 2. decembra 2021. godine, čiji sam redovan član, razmotren je predlog zakona u načelu, kao i Informacija o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. jula do 30. septembra 2021. godine.

Ovim zakonom unapređuje se položaj korisnika usluga privremenog smeštaja pod ravnopravnim uslovima, uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih lica koja učestvuju u donošenju odluka koja se tiču života i prava korisnika.

Zaštita prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti omogućava kontinuirano osposobljavanje korisnika za samostalan život i puno i ravnopravno učešće u društvu i ostvarivanje socijalne inkluzije kroz proces deinstitucionalizacije.

Opština Titel, iz koje ja dolazim, je do pre nešto kraće od godinu dana imala zaključen ugovor sa prihvatilištem u sklopu Doma za stare u Bečeju. U međuvremenu, ova vrsta usluge je ukinuta, tako da će ovaj zakon omogućiti lakše i brže zbrinjavanje korisnika kojima je u kratkom vremenskom roku potrebno obezbediti privremeni smeštaj da porodicama i pojedincima koji su u socijalnim i životnim problemima i teškoćama pružimo neophodnu pomoć i podršku kako bi ih savladali i kako bi im stvorili uslove za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Opština Titel kao društveno-odgovorna samouprava, uprkos tome što spada u treću kategoriju razvijenosti, sa skromnim izvornim budžetom, koji iznosi svega 528.601.927,00 dinara daje veliki doprinos u poboljšanju uslova života svih građana koji su u teškom ekonomskom položaju, ali ne zaboravljajući pri tome ni najmlađe, kao ni učenike, studente, trudnice, porodilje, najstariju kategoriju stanovništva.

Za ovu poslovnu godinu iz budžeta izdvojili smo za program socijalne i dečije zaštite ukupno 77 miliona 221 hiljadu 260 dinara, a preko deset miliona dinara smo izdvojili za centar za socijalni rad čije je odeljenje u Titelu.

Isplaćujemo jednokratne pomoći porodiljama za prvo dete 50 hiljada dinara, a za drugo, treće i svako naredno po 30 hiljada dinara. Refundiramo i prenatalni skrining. Izdvajamo milion i 200 hiljada dinara za finansiranje 100% troškova za boravak trećeg, četvrtog i svakog narednog deteta u predškolskoj ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak, a 33 miliona dinara izdvajamo za prevoz učenika osnovnih i srednjih škola. Prevoz im je besplatan. Za "Crveni krst" opredelili smo 950 hiljada dinara, a dva miliona i 900 za logopede, pratioce i troškove prevoza učenika sa smetnjama u razvoju. Stipendiramo 30 studenata, a ti troškovi iznose tri miliona dinara.

Sarađujemo i sa Komesarijatom za izbeglice, tako da smo obezbedili 12 miliona 590 hiljada dinara za kupovinu kuća porodicama interno raseljenih lica.

Ono što želim da naglasim jeste činjenica da opština Titel nema svoj centar za socijalni rad, već sve aktivnosti obavlja u okviru centra za socijalni rad za opštine Žabalj i Titel, odeljenje u Titelu.

Ovom prilikom molim ministarstvo da nam pomogne da osnujemo centar za socijalni rad opštine Titel, za čiji rad bi bila potrebna još dva do tri izvršioca, jer je broj korisnika na našoj opštini znatno visok. Imamo na evidenciji preko tri hiljade korisnika, s tim što ovaj broj obuhvata i novčanu pomoć i negu drugog lica, osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanove socijalne zaštite, hraniteljstvo, starateljstvo i druga prava iz zakona.

U deset naših hraniteljskih porodica smešteno je 16 dece. Imamo zaposlena svega tri radnika, koji uprkos velikom broju predmeta i korisnika, vredno rade i daju svoj maksimum, kako bi savesno i odgovorno izvršili poverene poslove, a verujte mi da su preopterećeni.

Šta mi kao opština Titel imamo sa Žabljem? Nemamo ništa. Nemamo nikakvih dodirnih tačaka. Udaljeni smo 40 km, superviziju vrši radnik iz Žablja, koji dolazi nedeljno u Titel, sva rešenja, sva uverenja i odluke donose se u Žablju, tako da predmeti stalno kruže i putuju na ovoj relaciji.

Sve to ukazuje da je potrebno osnovati centar za socijalni rad u mojoj opštini, zaposliti još stručnih radnika, kako bi se na još kvalitetniji i efikasniji način zadovoljile potrebe korisnika.

U danu za glasanje, podržaću Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik dr Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Kovač, uvažena gospođo Kisić Tepavčević, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, naravno da ću u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Sve ono sa čime se slažem u ovim predloženim zakonima detaljno je i u potpunosti sjajno obrazložila moja koleginica gospođa Milanka Jevtović Vukojičić. Njeno izlaganje, kao i izlaganje mojih kolega narodnih poslanika koji su danas govorili o ovim zakonima iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu", govori o tome da je Srbija zemlja rezultata. Zemlja rezultata u svim oblastima. Srbija se gradi, Srbija se izgrađuje, povezuje se deo Srbije sa drugim delom, modernim auto-putevima i putevima što se tiče železničkog saobraćaja.

Isto tako, svi finansijski aranžmani koji se sklapaju, sklapaju se u interesu građana Srbije i države Srbije, a po pitanju socijalne politike i socijalne zaštite niko ne radi bolje u regionu od Srbije. To najbolje pokazuju rezultati što se tiče konkretne borbe protiv korona virusa.

Tokom prošle i tokom ove godine videli smo kako neko može, a u ovom slučaju Srbija, najbolje da se bori i kada je u pitanju ova pošast što se tiče korona virusa, i kako se štiti celokupno stanovništvo.

Sa druge strane, mi imamo politiku onih koji ne vode računa o kompletnom stanovništvu, imamo politiku onih kojima smetaju svi ovi rezultati o kojima mi danas govorimo, a to su svakako Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Njihova imena treba da saopštavamo svaki dan, da bi građani Srbije jasno videli šta je dobro a šta loše za njih.

Dobro je sve ovo što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a loše je sve ono što nude građanima Đilas i njegovi saborci. Oni što nude, delom su imali prilike i da prikažu i pokažu građanima, a to je kada su se nalazili na vlasti do 2012. godine u Srbiji i do kraja 2013. godine u Beogradu. Kako su uništavali Srbiju, kako su uništavali Beograd, mogu da se pišu ne feljtoni, nego knjige i da se snimaju filmovi, a verovatno će se jednog dana i snimati filmovi o njihovim kriminalnim aktivnostima.

Interesantno je da oni koriste svaku priliku, koriste svaki momenat ne bi li dobili neki politički poen kod građana Srbije, jer ih hvata nervoza pošto je do parlamentarnih izbora, beogradskih i predsedničkih, ostalo nešto više od tri meseca. Tako su prethodne dve subote, a i prilikom nekih drugih dana, pokušavali da zloupotrebe proteste dela građana, kojih je bilo 31 hiljada u Srbiji, 4.150 u Beogradu, one pretprošle subote, a ove subote daleko manje, pokušali su da zajedno sa lažnim ekolozima dobiju političke poene i građanima pokažu kako je većina naroda protiv politike Aleksandra Vučića, što naravno nije tačno.

Ne samo da su se pojavili na tim protestima gde ih i oni koji su se okupili nisu hteli, nego su zajedno sa svojim plaćenicima, i to ne samo iz Srbije, nego iz regiona, pokušavali da te proteste omasove, što nisu uspeli, i pokušavali su da nanesu lake i teške telesne povrede onim građanima Srbije koji su tu prolazili, a to su uspeli.

Imali smo prilike da vidimo video zapis. Imali smo prilike da vidimo fotografije kako grupa Đilasovih plaćenika brutalno bije građane Srbije koji su krivi za to što su želeli da prođu. Zar nije jedno od osnovnih ljudskih prava u Srbiji, zar nije jedno od osnovnih prava uopšte sloboda kretanja? Po Đilasu, Mariniki Tepić i njihovim saborcima, građani Srbije, koji ne misle kao oni, nemaju pravo na slobodu kretanja, nemaju pravo ni na zaštitu svoje porodice, a to najbolje vidimo i prema nastavku ovih pretnji koje su upućene u zadnjih nedelju dana prema predsedniku Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice.

Do koje mere ide to njihovo ludilo da, ako neko stane u odbranu predsednika Vučića i njegove porodice i Vlade Srbije i funkcionera SNS, i on bude izložen najgorim mogućim pretnjama, pa smo kao rezultat toga, između ostalog, imali pretnju upućenu i članici predsedništva i šefici informativne službe SNS Vladanki Malović. Njoj je prećeno šišanjem do glave. Ko je god posle stao u odbranu Vladanke Malović i on je na društvenim mrežama bio izložen najgorim mogućim pretnjama. To je ta njihova politika. Znači, naša politika, SNS i Aleksandra Vučića, je da se Srbija gradi i izgrađuje, da vodimo računa o svim građanima Srbije i o vitalnim nacionalnim i državnim interesima, a njihova politika je da uništi i sruši sve ono što je Aleksandar Vučić gradio prethodnih devet godina da bi oni na krilima, ne volje građana na izborima, nego volje ulice, i to ne cele ulice, nego dela ulice ne bi li na nasilan način, uz pomoć nekih stranih obaveštajnih službi i sila i centara moći njihovih, tajkunskih i kriminalnih saradnika, došli na vlast i nastave, blago rečeno, da kradu i otimaju od građana Srbije.

Šta mi imamo sa ove druge strane, sa ove naše strane, u stvari sa ove jedine moguće normalne strane? To je ona strana većinske volje građana Srbije. Imamo rezultate.

Imamo rezultate da Srbija vodi najbolju moguću regionalnu politiku u svojoj novijom modernoj istoriji, a možda uopšte u svojoj istoriji. Možda i najbolja u celokupnoj istoriji Srbije i srpskog naroda.

Imamo situaciju da Srbija pokazuje konkretne rezultate što se tiče poštovanja politike mira i stabilnosti u regionu. Trudimo se da imamo dobre odnose sa svim zemljama sa kojima se graničimo, a naročito sa onim državama u našem okruženju gde živi srpski narod.

Takođe, nikada nisu bila bolja, a o tome se govorilo na početku današnje sednice, nikada nisu bila bolja u istoriji Srbije prava nacionalnih manjina u Srbiji nego što je to danas. Čak, ja ne bih ni rekao nacionalne manjine, ja bih upotrebio drugi izraz. To su naša braća i sestre.

Dakle, u Srbiji ravnopravno žive i srpski i bošnjački, mađarski i svi drugi narodi samo je potrebno da se poštuje Ustav, samo je potrebno da se poštuju zakoni, samo je potrebno da se poštuje Srbija.

Jedna od najvećih kriza u Evropi, pored ove zdravstvene krize gde je Srbija odlično odreagovala, a po pokazateljima je ili prva ili druga ili treća u Evropi, imamo najavu koja je već stupila na snagu energetske krize. Zahvaljujući ličnom zalaganju našeg predsednika Aleksandra Vučića Srbija će izaći kao pobednik što se tiče i te energetske krize.

Idemo dalje. Srbija je na jasnom evropskom putu, na putu evropskih integracija. Evo, dobili smo pohvale i od EU.

Dakle, nema oblasti gde Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem ne pokazuje jasne rezultate, ali ne jasne rezultate samo u teorijama, nego jasne rezultate koje možemo da vidimo u praksi.

Hoćemo li da govorimo, gospođo ministarka, o resoru koji vi vodite? Najbolji mogući rezultati.

Hoćemo li da govorimo o zdravstvu, prosveti, obrazovanju? Hoćemo li da govorimo o izgradnji vrtića, sportskih stadiona, osnovnih i srednjih škola? Hoćemo li da govorimo o energetici i rudarstvu? Hoćemo li da govorimo o izgrađenim saobraćajnicama, o rezultatima u oblasti infrastrukture, građevine, privrede, ekonomije? Svuda smo u regionu najbolji, a među najboljima u Evropi.

Hoćemo li da govorimo o finansijskoj politici koja je prema pokazateljima najbolja u Evropi u proteklih godinu dana? Ni jedna država u Evropi nema ovakav skok plata i penzija kao što ima Srbija. Pokazali smo da se može. I to kad? Kad je najteže, kad je kriza mi možemo? Zašto? Zato što Srbija vodi odgovornu politiku. Vodi odgovornu politiku zato što sprovodi onu politiku koja je najbolja, a to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Pri tome, naš predsednik ima svaki dan potrebu da polaže račune građanima Srbije. Zašto? Zato što je on predsednik svih građana i što ga je narod birao.

Kada izbije problem u bilo kom delu Srbije Aleksandar Vučić odlazi na teren, odlazi i direktno priča sa narodom. Šta je problem, jel to ne valja? Ne valja – menjamo, idemo dalje. Koji je sledeći problem? Taj – menjamo. Šta vam ovde nedostaje u ovom selu? Nedostaje nam put – imaćete put. Obeća, prati sprovođenje obećanja i dočekamo konkretan rezultat. Ode na noge građanima Srbije da kaže – jesmo li obećali, jesmo, jesmo li ispunili, jesmo. Jeste li vi zadovoljni, dragi naši građani? Oni kažu da jesu.

E, to je predsednik, to je politika. To je sprovođenje odgovornosti, a najvažnija reč, po meni, u politici je odgovornost. Odgovornost, a to ima i Vlada Srbije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Naravno da oni koji su neodgovorni, oni koji ne misle dobro građanima Srbije, oni koji ne žele rezultate za opšte dobro, za državu našu, nego koji žele rezultate samo za svoje džepove, naravno da njima ne odgovara ta politika i da sada koriste svaku moguću priliku, svaki mogući razlog i bitan i nebitan ne bi li napravili neku štetu ne samo predsedniku Vučiću, nego i Srbiji. Zato što su shvatili da ako napadaju predsednika Vučića i njegove saradnike građani su svesni istine i skače rejting našem predsedniku. Zato što narod voli istinu, narod voli rezultate, narod voli odgovornost.

Ali, onda su krenuli – ajde da malo rušimo Srbiju. Ajde malo da rušimo Beograd, da rušimo sve gradove, ajde da blokiramo puteve, saobraćajnice, ajde da nanesemo štetu i Srbiji i svim građanima, pa da onda izazovemo interesovanje međunarodne javnosti, pa da na taj način pokušamo da srušimo Vučića ne bi li onda došli na vlast.

Moram da podsetim, prošle nedelje na sednici moj kolega i prijatelj, predsednik naše poslaničke grupe, dr Aleksandar Martinović naveo je više sjajnih primera u vezi ovoga što govorim, a ja bih izdvojio jedan.

Prilikom protesta crvenih beretki, nekadašnje jedinice za specijalne operacije, čini mi se da je to bilo 2001. godine u jesen, bila je blokirana jedna traka auto-puta. Dakle, ne jedna strana auto-puta, nego od tri trake, a ispraviće me dr Martinović, bila je blokirana samo jedna traka, i to bila je blokirana jedna traka nekoliko časova. Tadašnja Vlada Srbije, tadašnja vladajuća koalicija, tadašnje DOS-ove stranke su to nazvali državnim udarom.

To su nazvali državnim udarom, jer je jedna saobraćajnica, dakle ne više kao što su oni uradili proteklih subota, nego jedan deo jedne saobraćajnice u jednom delu Beograda bio je blokiran. To su nazvali državnim udarom.

Kako mi da nazovemo ovo što oni sada rade, ako su oni to nazvali državnim udarom? Obrazloženje im je bilo zato što su naložili tadašnjoj jedinici za specijalne operacije da uhapsi braću Banović, zbog sumnje da su teški kriminalci, a na kraju se ispostavilo da je tadašnje rukovodstvo MUP i Vlade Srbije obmanulo jedinicu da uhapsi ljude da bi ih izručilo Hagu.

Ne opravdavam bilo kakav oblik protesta ni tada, ni sada, bilo koje deonice auto-puta, ali kažem da su oni to tada nazvali državnim udarom, a SNS kada je pravila opozicione proteste, čini mi se 5. februara u Beogradu, tj. veliki miting u Beogradu 2011. godine, čini mi se da je drugi bio 16. aprila iste godine, istog proleća 2011. godine, tada je bilo ovde ispred Skupštine preko 100 hiljada građana. Ni jedna polomljena žardinjera, ni jedan uvređen policajac, ni jedan incident, ni jedna psovka, sve je mirno i dostojanstveno prošlo.

To je razlika između nas i njih. Kad kažem nas, ne mislim samo na SNS, nego mislim na apsolutno većinsku Srbiju. Kad kažem njih, mislim na te koji su otimali i žele da otimaju od građana Srbije, to su Đilas i njegovi saborci, koji vole da se bahato ponašaju i da koriste sve nasilne nezakonske metode da maltretiraju građane Srbije.

Na sreću, narod je taj koji odlučuje, a narod će im to i pokazati 3. aprila naredne godine na izborima kada svi ovde željno očekujemo ono što je u interesu svih građana Srbije i naše države, a to je pobeda najbolje politike u novijoj modernoj istoriji, a to je politika našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Živela Srbija!

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas set predloga zakona, a ja ću se u današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Banka Intesa“ a.d. Beograd za potrebe finansiranja projekta Ruma-Šabac-Loznica, na osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu.

Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, svakako je jedan od prioritetnih projekata naše države i vrlo je važan za razvoj i povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali takođe je ova saobraćajnica važna za Podrinje, zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i za povezanost tog dela Srbije sa regionom, naročito sa BiH.

Samo izvođenje radova obuhvata tri deonice. Prva je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac, dužine 21,14 kilometra za brzinu od 130 kilometara na čas i predviđeno vreme trajanja izgradnje je tri godine.

Druga deonica podrazumeva izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu, dužine 1327,5 metara i vreme trajanja izgradnje takođe, tri godine. Treća deonica izgradnja brze deonice od Šapca do Loznice dužine 54,58 kilometara za brzinu od 100 kilometara na čas i tu je predviđeno vreme trajanja izgradnje od četiri godine.

Država je budžetom za 2022. godinu, koji smo nedavno ovde usvojili u Narodnoj skupštini, izdvojila nikad veća sredstva za kapitalne investicije. Kapitalni budžet za narednu godinu je 7,3% BDP, odnosno 485,6 milijardi dinara. Nastaviće se sa velikim infrastrukturnim projektima koji podstiču privredu i zapošljavanje, kao što je i ovaj projekat o kome danas govorimo.

Nema jake privrede i jake ekonomije bez autoputeva, brzih železnica i ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu i to smo od samog početka i prepoznali, pa smo u skladu s tim od kada je SNS došla na vlast završili mnogobrojne projekte koji su bili pokrenuti pre više decenija. Mnogi projekti se i danas rade, a mnoge ćemo tek pokrenuti u narednom periodu.

Snovi se ostvaruju, umrežili smo Srbiju kao što možemo da vidimo i danas se svaki deo Srbije razvija i napreduje ravnomerno. U Srbiji se trenutno gradi čak 10 autoputeva i brzi saobraćajnica. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i virusu korona mi nismo stali već smo nastavili da gradimo i gradimo i taj trend nastavićemo i u narednoj i svim godinama koje su pred nama. Pored toga radi se na rekonstrukciji i modernizaciji i železnica širom Srbije. Samo ću napomenuti da je predviđena i rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad, što je veoma značajno za moj okrug, pored naravno, svih ostalih koje se rade širom zemlje, jer važno je da će ljudi za mnogo kraće vreme putovati sa jednog kraja zemlje na drugi, ali isto tako bićemo umreženi i sa regionom.

Ulaganjem u putnu infrastrukturu Srbija je sve više atraktivna za direktne strane investicije. Pored krize usled korona virusa nijedan investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju, što znači da naša zemlja uliva sigurnost ljudima da svoj novac ulažu baš u našu državu, po čemu smo apsolutni lider u regionu. To znači nove fabrike, nova radna mesta i plate za naše građane.

Uspeli smo da sačuvamo stopu nezaposlenosti iz 2019. godine iako su se mnogo razvijenije zemlje od nas suočavale sa masovnim otpuštanjem radnika, naša zemlja je uspela tome da odoli, a tome su svakako doprineli i veliki paketi pomoći kako građanima tako i privredi i novčana sredstva za sektore koji su ovom krizom bili najviše pogođeni.

Pored toga, nastavlja se sa daljim kontinuiranim povećanjem plata u javnom sektoru u iznosu od 7%, u vojsci i socijalnoj zaštiti i zdravstvu u iznosu od 8%, ali i penzija koje će od 1. januara biti veće za 5,5%, a sledi jednokratna novčana pomoć našim najstarijim sugrađanima u februaru u iznosu od 20 hiljada dinara.

Pored mnogih planova i projekata država smanjuje i nivo javnog duga sledeće godine, a koji do kraja godine treba da iznosi negde oko 56,5% BDP, što se ispod nivoa Mastrihta. Država se sada zadužuje pametno, a ne kao ranije po nepovoljnim uslovima. Neke od tih dugova smo uspeli da isplatimo i već smo uveliko državu vratili na stabilne ekonomske noge.

Kao što sam i rekla, nastavićemo sa radom i daljim napretkom, što svakako znači ulaganje u infrastrukturu i gradnju puteva, ali nažalost vidimo da postoje ljudi koji te puteve blokiraju. Ako izuzmemo ljude koji su stvarno bili zabrinuti i hteli da nas upozore na nedostatke zakona, što je i sam predsednik, ali i svi mi saslušali i prihvatili jer nam je mišljenje naroda važno, ostali su ljudima onemogućavali slobodno kretanje, a videli smo da je na nekim mestima dolazilo i do fizičkih obračuna i vređanja i bili su tamo samo sa jednim jedinim ciljem, a to je rušenje Aleksandra Vučića.

Narod se vrlo dobro seća njihove vladavine. Uposlenicima firme sa vrlo dobro poznatim gazdom nije važno kako građani žive. To smo mogli da vidimo dok su oni bili na vlasti kada su fabrike zatvarali i ljude ostavljali na ulici zabrinute kako da prežive i prehrane porodicu, dok su za to vreme oni punili svoje račune širom sveta.

Njima nije važno ni kakvu sliku Srbije šaljemo na takav način u svet. Njih ne zanima ni ekologija, ni pitanje zaštita životne sredine, jer se priroda ne čuva na ulicama, gde smo videli kako pale baklje i kako ostavljaju smeće za sobom, već ozbiljnim radom na tome. Na stotine divljih deponija ova vlast je samo proteklih meseci uspela da očisti i sanira, a da ne govorimo o izgradnji kanalizacione infrastrukture, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i mnogih drugih projekata, projekata kojima se čuva životna sredina i za koje država izdvaja više stotina miliona evra.

Kao potvrdu rada za bolju životnu sredinu vrlo važna vest je i otvaranje Poglavlja 27. u okviru Klastera 4. Njima nije važno ni šta narod misli, kako se oseća, već samo nalaze temu kojom pokušavaju da manipulišu ljudima. Naravno da svi mi želimo čistu vodu, vazduh, zemlju, ali to se ne dobija na ulicama i preko noći jer je to višedecenijski problem, već se dobija radom na tome, a jedan od tri prioriteta ove Vlade je upravo tema zaštite životne sredine i ova vlast je zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine najviše radila na tome.

Do pre par godina isti taj „Rio Tinto“ u poziciji, koga su oni doveli u Srbiju, je bio dobar. Sada izlaze na ulice protiv njega dok Aleksandar Vučić odlazi ljudima na noge kako bi razgovarao o njihovim problemima i stavio do znanja da će se o tome nakon svih procena rizika na kraju narod izjasniti i dati poslednju reč. Njima je jedino bitno da se vrate na vlast po mogućstvu na ulici i bez izbora i nebitno im je da li je to volja narod ili stranaca i stranih ambasada, od kojih i traže pomoć, ali prošlo je vreme kada se radilo na silu. Sada se volja naroda poštuje, a na vlast se dolazi isključivo na izborima.

Njima je jedino bitno i jedino što vide kao svoj krajnji cilj državna kasa koja je sada puna, a kada su oni odlazili sa vlasti ne samo da je bila prazna, već su nas ostavili u dugovima i tako reći na ivici bankrota. To je jedini cilj do koga oni pokušavaju da dođu na sve moguće načine, gaziti preko svega i svih, ali do tog cilja i daljeg pljačkanja najveća njihova prepreka je Aleksandar Vučić.

Neće nas lažni ekolozi pokolebati da se borimo i radimo u interesu naroda i države koju su oni pljačkali, a sada bi hteli da nastave sa tim. Videli smo kako oni zamišljaju Srbiju dan posle. Hapsili bi, linčovali, šišali i vešali sve koji im se ne sviđaju i o tome javno i govore i prete. Pristojna Srbija se svih napada stidi. Pristojna Srbija ne podržava nasilje, rušenje i blokade. Pristojna Srbija podržava rad, trud, izgradnju, napredak i dalji razvoj i zato ćemo u skladu sa tim podržati sve ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od svih predloga, ja podržavam naravno autoput između Rume i Šapca i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice. Svako ko je imao priliku da putuje tom deonicom je video da put koji vodi od Rume do Šapca i do Šapca do Loznice je prepun naseljenih mesta kroz koje se prolazi i veoma je teško preći tih 77 kilometara, ukoliko se ne varam.

Izgradnja je veoma zahtevna i iziskuje sredstva, ali s obzirom da smo mi poznati po tome što puteve gradimo, neki su poznati po tome što ih blokiraju.

Most u Šapcu treba da bude 1,3 kilometara i ne znam kako će Zelenović ili neki budući Zelenović uspeti da blokira tako jednu modernu saobraćajnicu. Dakle, oni koji ništa nisu izgradili, oni koji nisu imali privredu, oni koji su gotovo imali ekološku državu zato što nijedan pogon nije radio, u Srbiji su se do 2012. godine dimila dva fabrička dimnjaka, ko je imao priliku da prođe kroz celu Srbiju, oni gotovo da su svojim nemarom i svojim neradom napravili ekološki čistu državu danas su se pretvorili u družinu drumskih razbojnika koji uz povike – mamu ti seljačku, prebijaju putnike valjda da pokažu onim seljacima u Nedeljicama koliko su zabrinuti za njih, uzmu i prebiju nekoga na autoputu uz povike – mamu ti seljačku.

Kad smo već kod tih seljaka, možda on ima više razloga da blokiraju saobraćajnice, ali im to ne pada na pamet. Možda imaju više razloga da protestvuju s obzirom da je recimo cena mineralnog đubriva otišla tri puta, s obzirom da treba obaviti setvu, s obzirom da treba prihraniti posejanu pšenicu i danas vam za jedan hektar treba 500 kilograma đubriva, a 500 kilograma đubriva košta 500 evra. Tako da je to u velikoj meri poskupljuje setvu i jedan kilogram đubriva je gotovo vredan tri vekne hleba. Veoma je teško poslovati, veoma je teško zasnovati proizvodnju u poljoprivredi.

Uzgred, budi rečeno, poljoprivreda je jedan od najvećih zagađivača životne sredine na svetu. Veoma je teško baviti se intenzivno poljoprivrednom proizvodnjom uz ove cene, jer je gotovo nemoguće samo za mineralno đubrivo po hektaru obezbediti 60 hiljada dinara, plus semena, plus dizel, plus sredstva za zaštitu bilja, dakle biće potrebno preko hiljadu evra da se zasnuje proizvodnja na jednom hektaru poljoprivredne površine.

Naravno da ne pada na pamet da izađemo i da blokiramo autoputeve, jer to nas, to je razlika između civilizacije i divljaka, to je razlika između, kako oni kažu – ljakse i elite u Beogradu koja sebi daje za pravo da teroriše putnike, a niko u saobraćaj na puteve nije krenuo, kao što neće krenuti ni ovom saobraćajnicom kada je izgradimo, koja ima 54 mosta i koja je veoma zahtevna. Dakle, nikome ne pada na pamet da krene na put tek tako, takvi su veoma retki, dakle neko ko ima vremena da izgubi tri sata. Obično ljudi na put kreću da obave neki svoj posao, da nešto učine i sad zamislite kada vam neko uzme dva ili tri sata života tako što vas je zablokirao na autoputu ili na nekom regionalnom i magistralnom pravcu, dao je sebi za pravo da u ime svoje slobode ograniči i otme slobodu onog drugog.

Dakle, oni koji rade u ovim okolnostima, posebno poljoprivrednici veslaju uzvodno, nemaju vremena da se bave ljuljanjem čamca, to obično rade, čamac ljuljaju oni koji ne veslaju i imali smo priliku da ih vidimo, ne samo na Gazeli, ne samo na autoputevima, nego smo mogli da ih vidimo u izdanju u kome je bilo i te kako nasilja i svako ko sprečava slobodu kretanja po meni organizatore treba primeniti član 133. Krivičnog zakonika koji kaže - ko ometa slobodu kretanja ili je sprečava biće kažnjen kaznom zatvora do godinu dana. Takođe, postoji i Zakon o bezbednosti saobraćaja član 98. koji kaže – svaki pešak koji stupi na autoput, a sada ih hvala Bogu ima izgrađenih dosta i još će se izgraditi puno više nego što je do sada izgrađeno, svaki pešak koji stupi na autoput biće kažnjen do 40 hiljada dinara, znači to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ili kaznom zatvora do 30 dana.

Ja od pravosudnih organa, od sudova za prekršaje i od sudova druge nadležnosti tražim da se kazne drumski razbojnici krivci, a da se zaštite nevini putnici i da se primenjuju, a ima naznaka da je to već počelo, da se primenjuju odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja i odredbe iz Krivičnog zakonika prema onima koji su se dozvoli da imaju navodno neke svoje slobode koja ne može biti bezgranična i ne može da se ograničava sloboda drugih koji su se drznuli da usrkate slobodu onima koji su na put krenuli da bi nešto uradili.

Ponavljam, niko nema pravo, zamislite sada da vas neko ograniči i da budete dva, tri sata zatvoreni u nekom vozilu zato što je nekom Đilasu, ili nekom Ćunti, ili nekom Savu stalo da do toga da pokažu svoju političku moć.

Na drumovima, jedni grade drumove, drugi ih blokiraju. Na drumovima koji su blokirani možemo da vidimo razne pojave. Tako možemo da vidimo nevladine organizacije, neregistrovane u stvari političke stranke koje su se registrovale kao nevladine, kao udruženja, nevladine organizacije, u stvari anti vladine organizacije koje su propustile priliku, odnosno članstvo, da se registruju kao politička stranka, nisu mogli da prikupe 10 hiljada potpisa ili za manjinsku stranku hiljadu, nego su se švercovali sa tri člana. Takve neregistrovane političke organizacije koje se finansiraju od strane Rok Felera i od strane nekih drugih fondacija, stranih donatora, oni su sebi dali za pravo da svoju političku neku želju iskažu na autoputevima, a pri tome se finansiraju spolja i imaju nameru neki od njih, kao „ne davimo Beograd“ su već izlazili na izbore, imaju nameru da izađu na izbore kao političke stranke. Da vas podsetim, da je političkim strankama zabranjeno finansiranje spolja, a ovi koji su neka vrsta parapolitičke organizacije, koji glume da su neka nevladina organizacija, u stvari su klasične političke stranke, primaju novac spolja i izlaze na izbore. Za mene je to neprihvatljivo.

Takve neregistrovane političke stranke na drumovima organizuju neprijavljene skupove koji nisu prijavljeni u skladu sa zakonom, što je takođe prekršaj, jer svako okupljanje mora da se prijavi pet dana ranije. Znači, imamo neregistrovane stranke koje organizuju neprijavljena okupljanja i onda na kraju imamo medijskog sponzora. To su neregistrovane političke stranke, fiktivno registrovane u Luksemburgu. Imali smo priliku da vidimo da su i neka vrsta promotera tih raznih blokada na putevima. To smo mogli da vidimo, kao što nismo mogli da vidimo juče protest u Luksemburgu koji je bio u jednoj luksemburškoj ulici gde su televizije te navodno luksemburške propustile priliku da nam prikažu na koji način se u Luksemburgu suzbijaju protesti koji ne sadrže blokadu puteva, nego nisu prijavljeni u skladu sa zakonom i luksemburška policija uz pomoć belgijske policije takav protest zaliva vodenim topovima i policija luksemburška uz pomoć belgijske vrši hapšenja.

Dakle, da bi se zakoni sproveli država mora da pokaže moć, moć da se sprovedu zakoni državu čini državom i mislim da u nekim sledećim događajima ukoliko do toga dođe, država pokaže ozbiljnost i suzbije demonstracije, odnosno suzbije delatnost drumskih razbojnika.

Ove neregistrovane televizije na neprijavljenim skupovima, koje organizuju neregistrovane političke stranke, primetio sam da aktivno promovišu, kao što su ovde pred Skupštinom sa devet kamera, promovisale napad i lupanje kamera, Narodne skupštine prebijanjem policajaca od kojih su neki zadobili ozbiljne povrede.

Nisam za neko preterano nasilje, ali država je neka vrsta vlasnika sile i zakon sile na drumovima mora da se suzbije silom zakona. Hvala.

Hvala vam.

Reč ima Ljiljana Malušić.