Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljen vam je ZUapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandantno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 30. novembra 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 164, za – 156, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
U saziv ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda i o Predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Selma Kučević, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Enis Imamović, Šaip Kamberi, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Kučević i Arđend Bajrami 9. juna 2021. godine.
Pošto gospođa Kučević nije prisutna, stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 165, za – tri , protiv – sedam, nije glasalo – 155.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević na osnovu člana 92. Poslovnika predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog o rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. juna 2021. godine.
Da li poslanik Rističević želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 167, za 11, protiv dva, nije glasalo 154 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o Memorijalnom centru „Genocid nad Srbima“ u nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941. do 1945. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 26. novembra 2021. godine.
Narodni poslanik Miodrag Linta, izvolite.

Miodrag Linta

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

U nezavisnoj državi Hrvatskoj izvršen je nezapamćeni genocid nad srpskim narodom. Iz tog razloga ja danas predlažem da se dnevni red sednice, dopuni mojim predlogom zakona o Memorijalnom centru „Genocida nad Srbima“ u nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Temelj genocidne ustaške politike najbolje je formulisao Mile Budak u svojoj zloglasnoj formuli da trećinu Srba treba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati.

Nezavisna država Hrvatska je bila jedina država na svetu u kojoj su postojali logori za decu. U Staroj Gradiški, Sisku, Jasenovcu, Uštici, Mlaki, Jablancu, Jasterbarskom, u Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu u hrvatskom Zagorju.

Na području nezavisne države Hrvatske bilo je više od 1000 statišta na kojima je sistematski ubijan srpski narod. Ja ću pomenuti samo najveća od njih. Dakle, kompleks logora Jasenovac, kompleks logora Jadovno, Gospić, Pag, zatim veliko stratište gde je ubijeno preko 30.000 Srba su Garavice kod Bihaća, zatim ubijeno šest hiljada Srba u Starom Brodu, Miloševićima kod Višegrada, zatim oko 5.500 ubijeno u Šušnjaru kod Savskog mosta, itd.

Ja svojim predlogom zakona, definišem četiri cilja Memorijalnog centra „Genocida nad Srbima“, u nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Prvi cilj jeste utvrđivanje tačnog broja stradalih Srba, drugi cilj jeste čuvanje trajnog sećanja na srpske žrtve genocida u NDH. Treći cilj, upoznavanje domaće i međunarodne javnosti o utvrđenim činjenicama o izveštaju o genocidu nad našim narodom u NDH i četvrto, borba za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Mojim predlogom zakona, predviđeno je da u okviru Memorijalnog centra „Genocida nad Srbima“ u NDH, postoji šest jedinica i pet službi. Jedinice bi bile muzej, arhiv, biblioteka, škola za obrazovanje o genocidu, Institut za istraživanje genocida i uprava za spomen obeležja i stradale čiji bi cilj bio da se insistira na postavljanju spomenika i spomen obeležja na svim onim svratištima gde ubija srpski narod na području nezavisne države Hrvatske. Takođe, postojala bi služba za izdavačku delatnost, služba za međunarodnu saradnju, služba za opšte poslove, služba za informisanje i služba za informacione tehnologije koja bi se bavila popisom srpskih žrtava i tekućih aktivnosti.

Predlažem da Memorijalni centar „Genocida nad Srbima“ u NDH obuhvata odgovarajući prostor na teritoriji Grada Beograda, konkretnije na području opštine Novi Beograd ili opštine Zemun, na levoj obali Save, dakle na području koje je bilo u sastavu genocidne nezavisne NDH. Potrebno je da Grad Beograd obezbedi zemljište veličine najmanje šest hektara i pravne i tehničke uslove, a Vlada Republike Srbije da obezbedi finansijska sredstva za izgradnju objekata memorijalnog centra i nabavku nepokretnosti i opreme. Memorijalni centar bi imao memorijalni park gde bi strani državnici posadili drvo u čast srpskih žrtava genocida, a u okviru memorijalnog centra, postojao bi veliki spomenik posvećen srpskim žrtvama genocida u NDH i mesto gde gori večna vatra. Dakle, predlažem da se dnevni red današnje sednice dopuni novim Predlogom zakona o memorijalnom centru genocida nad Srbima u NDH. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dobro, hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da se izjasne.
Zaustavljam glasanje: za – 13, nije glasalo – 152, od ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1, 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi 1.) zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banka „Inteza“ a.d. Beograd za potrebe finansiranja projekta Ruma – Šabac – Loznica, i Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava za bavljenje plaćenim delatnostima.
Pod 2.) zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru člana Viskog Saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Upravnog suda, Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da se izjasne.
Zaustavljam glasanje: za 160, nije glasalo pet od ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda, u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: za – 163, nije glasalo dvoje, od ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banka „Inteza“ a.d. Beograd za potrebe finansiranja projekta Ruma – Šabac – Loznica,
Predlog zakona o Potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava za bavljenje plaćenim delatnostima.
Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
Predlog odluke o izboru člana Viskog Saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova,
Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani
Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Upravnog suda,
Predlog odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki,
Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Siniša Mali, ministar finansije, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Milana Rakić, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Marko Milenković, prvi sekretar u Odeljenju za međunarodnopravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Biljana Zekavica, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Jelisaveta Čolanović, načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Vesna Mirosavljević, bivši savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Dragan Babić iz Uprave za javne dug u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o - Predlogu zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Banca Intesa AD Beograd“ za potrebe finansiranja Projekta Ruma – Šabac – Loznica, i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava za bavljenje plaćenim delatnostima.
Pre nego što pređemo na raspravu, želim da vas obavestim da ćemo danas raditi do 17.30 časova, zbog sednice Vlade koja je zakazana za 18.00 časova i obaveza članova Vlade, i da ćemo raditi još sutra, to znači da u četvrtak ako nema amandmana, onda bismo sutra završili preostalu raspravu i bio bi dan za glasanje. Sledeće nedelje bi nastavili u utorak.
Pozdravljam ministarku Dariju, želim joj brz oporavak i hvala joj što je pored teške povrede došla ovde u Narodnu skupštinu.
Molim vas da je pozdravite jednim aplauzom.
Reč ima predstavnik predlagača, ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Izvolite.

Darija Kisić Tepavčević

| Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je zadovoljstvo što mogu danas da predstavim Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti.
Zahtevi za donošenje navedenog zakona proizilaze iz različitih strateških i normativnih akata, a pre svega obaveza nastalih usvajanjem Zakona o potvrđivanju Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koji za cilj ima unapređenje, zaštitu i osiguranje punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom uključujući i pravo na život u zajednici.
U skladu sa tim Vlada Republike Srbije se u Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23 odeljak – osnovna prava, obavezala da će usvojiti i ovaj zakon.
Predložena zakonska regulativa je deo strateškog rešenja kako će se sprovesti prelazak sa institucionalne zaštite korisnika na život u zajednici.
Predmetna materija uređena je parcijalno u više različitih propisa, u više sektora, tako da se ukazala potreba da se ova materija najzad uredi na jednom mestu, jednim zakonom radi celovitog ostvarivanja prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti.
Konkretno, ovde se radi o izradi zakona kojim se uređuje način ostvarivanja prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, kao i prava korisnika usluga privremenog smeštaja u ustanovama socijalne zaštite koji su u procesu deinstitucionalizacije načela, postupak smeštaja, postupak pripreme korisnika za život u zajednici smeštenih u ustanovama u procesu deinstitucionalizacije, zaštita od zlostavljanja, eksploatacije i zanemarivanja kao i druga prava i obaveze korisnika prilikom korišćenja usluge privremenog smeštaja do obezbeđivanja uslova za život u zajednici, zatim način i postupanja u incidentnim situacijama neposredne opasnosti po život ili bezbednost drugih korisnika ili drugih lica.
Zakon treba da unapredi položaj korisnika usluga privremenog smeštaja bez diskriminacije pod ravnopravnim uslovima uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih lica koja učestvuju u donošenju odluka koje utiču na život i prava korisnika, a u skladu sa pristupom zasnovanim na ljudskim pravima.
Zakon treba da omogući zaštitu prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti kroz kontinuirano osposobljavanje korisnika za samostalan život i puno i ravnopravno učešće u društvu i ostvarivanju socijalne inkluzije.
Navedeni zakon obezbeđuje da se usluge smeštaja pružaju u skladu sa voljom i željom korisnika uz uvažavanje njegovog životnog ciklusa, etničkog i kulturnog porekla, životnih navika, razvojnih i drugih potreba u svakodnevnom i drugom životnom funkcionisanju.
Smeštaj se obezbeđuje samo kao poslednja mogućnost, tj. korisniku kome se ne može obezbediti ostanak u porodici, dnevne usluge u zajednici ili usluge podrške za samostalan život u smislu zakona kojim je uređena socijalna zaštita.
Prilikom odlučivanja o smeštaju korisnika organi koji donose odluku dužni su da ispituju mogućnosti obezbeđenje potreba korisnika na drugi način, prvenstveno korišćenjem dnevnih usluga u zajednici, usluga podrške za samostalni život ili korišćenjem drugih mera van institucionalne podrške ili zaštite.
Smeštaj se obezbeđuje na osnovu informisanog pristanka potencijalnog korisnika. Usluge smeštaja u procesu deinstitucionalizacije pružaju se u skladu sa najboljim interesom deteta, a kod punoletnih osoba u skladu sa voljom i željama korisnika uz poštovanje dostojanstva i primenu načela odlučivanja bez ili uz podršku.
Na kraju, želim još jednom da podvučem važnost činjenice da danas predstavljamo Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti koji treba da unapredi položaj korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti bez diskriminacije pod ravnopravnim uslovima uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih lica koja učestvuju u donošenju odluka koja utiču na život i prava korisnika.
U skladu sa pristupom zasnovanim na ljudskim pravima Zakon treba da omogući zaštitu prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti kroz kontinuirano i stalno osposobljavanje korisnika za samostalan život i puno i ravnopravno učešće u društvu i ostvarivanje socijalne inkluzije.
Takođe, bitno je naglasiti da se zakonom obezbeđuje adekvatna i blagovremena celovita zaštita i sigurnost korisnika sa jasno određenim pravima i obavezama korisnika, kao i pravima, obavezama i odgovornostima pružaoca usluga, u skladu sa voljom i željom korisnika, odnosno najboljim interesom maloletnog korisnika, uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, bezbednosti, a u skladu sa zajamčenim ljudskim pravima i slobodama.
Indirektno, ovaj Zakon će uticati i na celokupne porodice, bliska lica iz okruženja, lica smeštenih u ustanovama socijalne zaštite, kao i na zaposlene u navedenim ustanovama.
Ceo Zakon sadrži čitav niz podsticajnih mera, a restriktivne mere su jasno definisane sa ciljem da se spreči svaka zloupotreba i da se primenjuje samo u situacijama kada na manje restriktivan način nije moguće otkloniti opasnost po život i zdravlje korisnika i drugih lica.
Sprovođenje ovog zakona nema troškova i finansiraće se iz postojećih sredstava. Takođe, ovaj zakon nema uticaja na rashode drugih institucija. Donošenje Zakona neće prouzrokovati ni troškove građana. Građani će posredno imati koristi od donošenja ovog Zakona, jer će unaprediti kvalitet pružanja usluga socijalne zaštite.
Takođe, zakon podstiče razvoj raznovrsnih i uvođenje novih socijalnih usluga u zajednici i uključivanje u sferu pružanja usluga što više različitih aktera. Ponuđena rešenja podržavaju i afirmišu porodicu kao najbolji primer i najbolji okvir zaštite osetljivih grupa, te podsticanje razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici.
Proces deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije obezbediće uslove za ostvarivanje ljudskih prava na život u zajednici korisnika socijalne zaštite.
Teritorijalno usklađen i održiv razvoj usluga u zajednici je preduslov za uspešnost u sprovođenju procesa deinstitucionalizacije.
Donošenje navedenog zakona, takođe, imaće pozitivan uticaj na građane i na navedene društvene grupe koji su u potrebi za korišćenjem usluga privremenog smeštaja u ustanovi socijalne zaštite na način da se obezbedi zaštita prava i sloboda korisnika i smanjivanje zloupotreba i efikasnosti u radu.
Na kraju, uverena sam da će ovaj visoki i uvaženi dom, nakon rasprave, usvojiti ovaj od posebnog značaja predlog zakona.
Hvala vam na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala vam.
Sada reč imaju predstavnici nadležnih odbora.
Prvo, predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić.
Izvoolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na sednici Odbora razmatrali Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Intesa“ za jedan veliki projekat koji mislim da već dugi niz godina govorimo o tome. To je Projekat Ruma - Šabac - Loznica, koji je inače od 9. avgusta 2018. godine, kada je Vlada napravila Radnu grupu, definisala, u stvari, strateške ciljeve razvoja Srbije kada je u pitanju infrastruktura.

I, ono što gospodin Vučić kaže, da snovi stvaraju budućnost, očito se vidi sada da je budućnost u svakom trenutku rada, jer je projekat o kojem danas govorimo i za koju, u stvari, i danas Skupština ratifikuje i potvrđuje zaduživanje je projekat koji se sastoji iz tri faze. Ukupan projekat vredan je 476 miliona evra.

Prva faza je, u stvari, tzv. petlja kod Rume, odnosno deonice Ruma – Šabac, koji treba u stvari da predstavlja deo Autoputa E-70 na ukupnoj dužini 21,14 kilometara, gde će brzina vozila biti na toj deonici 130 kilometara na sat. U drugoj fazi će biti deo preko Save, koji će iznositi 1.321 metar. Treća faza se odnosi na deo Šabac – Loznica, koji predstavlja brzu saobraćajnicu u dužini od 54,48 kilometara, gde će vozila moći da se kreću 100 kilometara na sat.

Kao što vidite, tako važni putevi treba da povežu Srbiju, i istočnu i zapadnu, i severnu i južnu i da u je stvari to čvorište koje je jako važno pogotovo za sever Srbije. Na određeni način omogućiće brži protok roba i usluga, naravno, samim tim i veće učešće BDP-a kada je u pitanju sama infrastruktura i kada su u pitanju visoke stope rasta naše privrede.

To je u stvari pokazatelj da ono što je započeto još 2018. godine sa Ministarstvom građevine, koje je zajedno sa „Koridorima Srbije“ i „Azbest firme“, koja je izvođač tih radova, danas mi imamo deo koji se odnosi na 2021. godinu, zaduživanje koje je definisano budžetom za ovu godinu i iznosi od 14,9 milijardi dinara.

Taj deo kredita o kome danas govorimo treba zaista da završi sve ove faze koje se odnose na realizaciju ovog projekta, ali onaj deo finansijski koji nas je zanimao na Odboru za finansije pokazuje da je kredit planiran za otplatu narednih 10 godina, da dve godine ima grejs period.

Do sada je povučeno, što se tiče kredita, preko osam milijardi dinara, a sada se zadužujemo za 14,9, da je rok raspoloživosti zajma do 4. januara 2024. godine, a isplata znači do 1. avgusta 2031. godine.

Ono što je važno reći da su rate, kada je podeljen kredit u 16 jednakih rata, i da realizacija ovog projekta, s obzirom na tako veliku ročnost i na infrastrukturni projekat, naknada za povučene sredstva je 0,3% na godišnjem nivou.

Kada se govori o kamati, tromesečni je Belibor i fiksna je znači maraža od 2%, a kredit je u dinarima, što je od velikog značaja, pogotovo u ovom trenutku kada imate mnoge izazove na finansijskim tržištima, kada imate određenu inflaciju i mislim da je jako važno što su mnogi krediti kada su i potpisivani za zaduživanje Srbije se uzimalo u obzir da treba da se zaštiti od bilo kakvih inflatornih udara i mislim da je u danu za glasanje vrlo važno da svi zaista podržimo ovakav predlog zakona.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem Odboru za finansije.
Sada reč ima zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Milanka Jevtović Vukojičić.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče Skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmatrao je Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti i tom prilikom jednoglasno usvojio navedeni predlog zakona i predložio Narodnoj skupštini njegovo usvajanje. Zašto? Zato što je zakon apsolutno u skladu, pre svega, sa Ustavom Republike Srbije, zatim sa svim međunarodno priznatim dokumentima, pre svega sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, sa Konvencijom o pravima deteta, kao i sa Evropskom poveljom o ljudskim pravima i slobodama.

Ono što želim da kažem to je da ovim zakonom pre svega postiže se jednobraznost u postupanju i institucija i ustanova i pružalaca usluga kada je u pitanju zaštita najosetljivijih i najranjivijih kategorija stanovništva kojim se ovaj zakon, na kraju krajeva, i bavi. Cilj je da se postigne pravna sigurnost i da se omogući jednako uživanje i puno uvažavanje svih ljudskih prava i sloboda.

Šta afirmiše ovaj zakon? Ovaj zakon, pre svega, afirmiše život korisnika u porodici, ali i podstiče mere razvoja usluge socijalne zaštite kako bi uz podršku tih mera korisnik ostao i živeo u svojoj lokalnoj sredini i u sredini koja je njemu poznata.

Takođe, ovaj zakon na prvo mesto stavlja čoveka, odnosno korisnika. Kako ga stavlja na prvo mesto? Tako što korisnik u čitavom postupku, od onog prvog kontakta, pa do kraja korišćenja usluge, mora da zna. Znači, korisnik mora da bude u potpunosti informisan. Korisnik mora da učestvuje u procesu donošenja odluka i to na aktivan način, ne samo kroz davanje informacija, nego aktivno, kako od smeštaja, tako i kroz čitav plan usluga koji mu se pruža kod pružaoca usluge.

Na kraju, želim da kažem da ovaj zakon, takođe, jedan je od strateških opredeljenja Vlade Republike Srbije da unapredi socijalnu zaštitu u skladu sa poštovanjem dostojanstva, osnovnih ljudskih prava, socijalnu zaštitu kakvu zaslužuje 21. vek.

Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala i Odboru za rad.
Da li se još neko od izvestilaca nadležnih odbora javlja za reč? (Ne.)
Reč imaju predstavnici poslaničkih grupa.
Predsednik poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani predstavnici ministarstva, na početku želim da svim građankama i građanima naše zemlje čestitam otvaranje klastera 4. u pristupnim pregovorima sa EU, a tu su u pitanju Poglavlje 14 – transportna politika, Poglavlje 15 – Energetika, Poglavlje 21 – transevropska mreža i Poglavlje 27 – životna sredina.

To je, mislim, veliko priznanje za sve ono što je radio i ovaj parlament i sve ono što radi Vlada i dokaz da zaista naši evropski partneri cene ono što mi radimo.

Posebno je važno ovo Poglavlje 27 - životna sredina, jer jako puno govorimo i zadnjih meseci i zadnjih godina o toj Zelenoj agendi. Mislim da jako puno radimo. Dokaz toga jeste da rešavamo nesanitarne deponije. Mislim da svi oni dušebrižnici, zaista, ljudi koji se iskreno bave ekologijom, ali i oni koji možda to rade sa nekom političkom pozadinom, treba da budu srećni, jer evo, i naši evropski partneri nam priznaju rezultate i u narednom periodu više ćemo govoriti o toj temi.

Ono što mene posebno raduje jeste i ovo pitanje Poglavlja 15 - energetika. Mislim da je to životno važno pitanje, ne samo kada govorimo o evropskim integracijama, već moram da podsetim da ja dolazim iz opštine Prijepolje, iz dela naše zemlje koji mi Bošnjaci Sandžak zovemo, i da mi s vremena na vreme, znači, u ovim zimskim mesecima preživljavamo i jedan svojevrstan dežavi. Znači, imali smo snežne padavine ili nepogode. Šta očekivati u planinskim krajevima u decembru mesecu? I opet veliki broj i gradova i naselja i sela i zaseoka je ostao bez električne energije.

Ono na čemu Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, permanentno radi sa svojim partnerima, prvenstveno sa najjačom strankom SNS i što je deo naše koalicionog sporazuma, jeste zamena visokonaponske i niskonaponske mreže. I više puta sam i ministarku to i pitao ovde i znam da se radi na tome.

Međutim, moram da istaknem da je intenzitet radova, brzina implementacije, zamene i visokonaponske i niskonaponske mreže nedovoljna, da se intenzitet mora pojačati, jer evo, imali smo za vikend ponovo veliki broj naselja u opštini Prijepolje, Pešterska visoravan, novovaroški kraj, rubni delovi grada Novog Pazara nisu imali uredno snabdevanje električnom energijom, neki to ni dan danas nemaju. To je apsolutno neprihvatljivo. Zašto? Zato što je visoko na agendi ove Vlade Republike Srbije ravnomeran regionalni razvoj, investicije i povratak i zadržavanje naših ljudi da žive na selu, omogućavanje uslova. Nema normalnih uslova za život na selu ako mi nemamo snabdevanje električnom energijom uredno, nema razvoja naše poljoprivrede ako nemamo uredno snabdevanje električnom energijom.

Takođe, jasno je da se predstavnici Ministarstva za infrastrukturu, saobraćaj i sam ministar jako trude. Međutim, ne smemo da dozvolimo da nas u decembru mesecu sneg iznenadi i zaista je stanje na našim kolovozima u nedelju, u delu naše zemlje odakle ja dolazim, bilo poprilično loše. Želim da odam priznanje lokalnim samoupravama, posebno u Prijepolju i u Sjenici, koji su zaista dali maksimum. Pogotovo hoću da istaknem Sjenicu koja ima budžet u blokadi, a koji su činili maksimum napora da u svakom selu put bude prohodan i čist i da svaka kuća ima prohodan i čist put, jer nije isto imati zimu u, ne znam, ravničarskim predelima i preživljavati zimu na Pešteru ili na planini Zlatar, Jadovnik i drugim sandžačkim planinama. Ovo je jedna napomena, jedno stanje sa terena, kritika da moramo ažurnije malo da se odnosimo.

Hoću da uputim čestitku Ministarstvu prosvete, prvom potpredsedniku Vlade i ministru prosvete Branku Ružiću i pomoćnici ministra Elmi Elfić Zukorlić, zato što je Ministarstvo prosvete omogućilo da nastavnici, direktori i stručni saradnici koji realizuju nastavu na bosanskom jeziku ispit za licencu, koji su do sada polagali u Beogradu, to sada rade u školama školske uprave u Novom Pazaru. Mislim da je to put kojim trebamo ići. To je jedan veliki iskorak. Mislim da kroz dijalog i kroz rešavanje pitanja na ovaj način ćemo poboljšati odnos prema manjinskim zajednicama i sve ono što je kolega doktor Jahja Fehratović danas pomenuo, mislim da treba kroz dijalog o svim otvorenim pitanjima to rešavati.

Što se tiče današnjih zakonskih predloga, ja hoću da istaknem da poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja.

Hoću da iskoristim vaše prisustvo da se zahvalim Ministarstvu i ministarki što smo rešili problem dečijeg dodatka za učenike srednje verske škole „Medrese“. To je zaista bio jedan nesporazum i jedan problem, gde se pokazalo da ako ima dobre volje, sluha, da on može da se reši. To je zaista jedan pozitivan signal za predstavnike našeg naroda. Možda se o tome javno nije toliko govorilo, ali ja kao neko ko je završio tu srednju školu, znam koji je to problem za te učenike i za te roditelje.

Hoću da se zahvalim i znam da je tu posredovao i kabinet predsednice Vlade. To je dokaz da zaista kroz dijalog možemo da rešavamo sva ova otvorena pitanja i da je to put kojim treba da idemo.

Kada govorimo o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, jasno je iz samog teksta zakona, iz obrazloženja koje je bilo jako detaljno, da radimo na jednoj standardizaciji usluge za ove najosetljivije grupe, da radimo na unapređenju socijalne zaštite i to je nešto što svakako treba pohvaliti i pozdraviti.

Ono što hoću da istaknem iz perspektive nekoga ko dolazi iz rubne opštine, jeste da pohvalim rad Doma za lica ometena u razvoju iz Tutina. Pre par godina situacija nije bila ni približno dobra kao što je sada, ali je i to dokaz da nije bitna pozicija, nego je bitan čovek koji obavlja tu poziciju. Sada mi tamo na čelu ove ustanove imamo jednog mladog i jako perspektivnog, agilnog direktora, koji se zaista bori da unapredi rad te ustanove. Zaista apelujem na ministarstvo da pomogne rukovodstvu ovog doma. Znam da je u razgovorima sa prethodnim ministrom Zoranom Đorđevićem bilo dogovoreno da se obezbede sredstva za izgradnju nove zgrade Doma za lica ometena u razvoju u Tutinu.

Sada želim vas da pitam dokle se stiglo? Da li imate u planu budžeta za narednu godinu, da li se razmišlja u tom pravcu? I da apelujem na vas da vidimo šta možemo da pomognemo da ti ljudi dobiju adekvatne uslove za rad. Da li je problem dislokacija sa pomenute pozicije, jer su oni u gradu, pa bi oni možda da budu na nekoj periferiji, gde bi to samim korisnicima bolje odgovaralo? Želim da čujem vaš stav po ovom pitanju.

Ono što je nešto što možemo nazvati određenim izazovom sa kojim se suočavaju opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica, jeste da nemaju ustanove socijalne zaštite za decu i stare, nemaju ni prihvatilište, što uređuje lokalna zajednica.

Hoću da kažem da sandžačke opštine imaju, nažalost, izraženu migraciju prema zapadnoj Evropi. U većini slučajeva imamo veliki broj naših roditelja, starih lica koja ostaju kući, nezbrinuta ili jednostavno zbog starosti ne mogu više da vode računa o sebi.

Takođe, imamo problem i kada imamo decu bez jednog ili oba roditelja. I kada govorimo o tim domovima za taj uzrast, neophodno je da imamo i u ovim opštinama ili da li ministarstvo razmišlja da u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš ili Sjenica, pokrene neki dom za stara lica? Zašto? Zato što imamo određene identitetske i kultorološke razlike i jako teško se ta lica iz sredina odakle ja dolazim odlučuju da pristanu da idu u neke domove u centralnoj Srbiji ili u okolini Beograda itd.

Razlike su, naprosto, identitetske, kulturološke razlike, u pitanju je ishrana, upražnjavanje nekih pitanja koja se tiču vere itd. Zato mislim da bi trebalo i kada govorimo o Gerontološkom centru u Novom Pazaru i tu ustanovu dodatno podržati.

Što se tiče zajma za put Ruma-Šabac, hoću da kažem da Stranka pravde i pomirenja apsolutno podržava tu agendu koja se tiče Vlade Republike Srbije, a tiče se infrastrukture. Svaki putni pravac u našoj zemlji je jako važan.

Ono na čemu mi poseban akcenat stavljamo jeste autoput Miloš Veliki, čija izgradnja treba da ide kroz sandžačke opštine ka Crnoj Gori i drugi krak koji treba da ide ka Sarajevu. To je nešto na čemu mi permanentno radimo sa našim partnerima iz Vlade Republike Srbije, ali podjednako podržavamo i ovaj drugi deo autoputa koji ide ka Tuzli, Rača i onda ka Beogradu. Smatramo da samo izgradnjom dobrih saobraćajnica i dobre infrastrukture možemo napraviti preduslove za ekonomski razvoj svih delova naše zemlje, samim tim i Sandžaka.

Što se tiče Sporazuma sa Vladom Indije, jasno je da se tu radi o diplomatama, njihovim porodicama. Međutim, mislim da je to korak u pravom smeru. Sa Indijom je bivša Jugoslavija imala izuzetno razvijene diplomatske odnose. Zajedno smo utemeljitelji Pokreta nesvrstanih. Mislim da smo dugo te odnose gurali pod tepih i da ta spoljna politika koja doživljava danas ekspanziju, mislim da je dobro što uspostavljamo saradnju sa Indijom, da je treba produbiti. To je jedno ogromno tržište, pogotovo je to veliko tržište za halal proizvode, a Republika Srbija je veliki proizvođač halal proizvoda.

U danu za glasanje naša Poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će podržati predložene zakone. Hvala.