Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na svoje izlaganje, ja ću pre svega da podržim svoju koleginicu, gospođu Malović koja je na najstrašniji način uvređena, jer je na tvitu bila jasno izražena pretnja, što znači – ako misliš onako kako ja ne mislim, bićeš ošišana do glave. Što bi u prevodu značilo – bićeš ponižena.

Evo, prva se javljam za to šišanje. Sram ih bilo! Možete misliti kakav je to muškarac, koji je to profil muškarca, muškarčine. Nekad su spaljivali veštice samo zato što su mislile drugačije, a bile su i lekarke i bile su iznad vremena. Nas će da bese. Tako da to što je upućeno gospođi Malović je nešto što može da bude u srednju kategoriju nasilja.

Mi smo ovde bili tučeni. Gospodin Marijan umalo nije poginuo da nije bilo stranačkih kolega ubili bi ga.

Gađali su gospodina Martinovića, cepali sakoe, pljuvali nas. O vređanju?

Pa, to mu dođe ko dobar dan. Ali, pobedićemo ih, gospodo, jer mi imamo rezultate rada, a oni nemaju ništa. Eto! Da nas guraju, da nas pljuju, da nas, oni kažu - omalovažavaju. Ne mogu oni nas poniziti. Može čovek samo samog sebe da ponizi.

Sećate se samo kako su nam pretili što se ministarke tiče, da će biti silovana? Pa, to je slučaj bez presedana. Maltretiraju decu našeg predsednika svaki dan. Jedno, drugo, treće dete. Maltretirali su mu roditelje. Maltretiraju i njega. Njega će da bese. Sve nas će da pobese. Pa, znate zašto će da nas bese? Jer jedino na taj način mogu da dođu na vlast. Oni rezultata nemaju, rezultate rada. Nemaju ništa. Nemaju program. Samo nasilje, nasilje, nasilje.

Kada pogledamo, u neku ruku i dobro je što je sada pred izbore, pokazuju svoje pravo lice. Setite se samo gospodina Đilasa koji je, kada ga je zaustavila policija, rekao – hajde, bre, skloni se i opsovao, što ja nikada neću u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom visokom domu, jer je čast biti ovde poslanik. Rekao je takođe – zapamtićeš me kada dođem na vlast. Pa, jel tako nešto treba da dođe na vlast? Ovo je pristojna Srbija.

Što reče moj uvaženi kolega Mrdić, bilo je 100 hiljada ljudi na ovom platou SNS-a i pristalica SNS-a bez ijedne razbijene žardinjere, niko nije bio povređen. Tako se radi.

Ja ću danas govoriti, naravno, o infrastrukturi, jer mislim da bez infrastrukture nema nama investicija, nema nama boljeg života. Samo u prošloj godini direktnih stranih investicija je bilo 3,6 milijardi evra. Svake godine napredujemo zahvaljujući dobrom, organizovanom radu, zahvaljujući Srbiji koja napreduj. Mi smo faktor stabilnosti u regionu. Mi smo danas respektabilna sila, samo zato što vodimo mudru politiku. Radimo. Ovde se radi, ovde se gradi.

Mi danas u Srbiji imamo preko 67 hiljada gradilišta. Uposlili smo građevinu. Ovde se gradi, ovde se radi. Uposlili smo preko 250 hiljada ljudi, a oni su otpustili 400 hiljada ljudi 2008. godine. I ne samo to, otpustili su 1000 sudija, pa smo mi morali da refundiramo dugove, 43 miliona evra tim ljudima koji su ostali bez posla.

Jel znate zašto? Pa, samo zato što nisu bili lojalni vlasti, kao što je to bio sudija MM, da mu ne dajem na popularnosti, jer je on poprilično omražen u narodu, a znate i zašto. Jer je pustio gnjilansku grupu, tu istu grupu koja je sekla i pekla dojke Srpkinja. To je taj koji o svakome ima ponešto ružno, samo o sebi lepo, pa se kandidovao i za predsednika. I ne samo on, nego svi koji su bili u opoziciji.

Ja im želim sreću i želim da se opamete i da krenu da stvaraju program i da taj program iznesu, pa će ljudi možda i dati neki procenat njima, što bih ja jako volela. Jer, evo, ovde ima 200 poslanika samo iz SNS, a ja bih volela da to bude šaroliku, da raspravljamo u ovom visokom domu, jer tako se radi. Ali, ako budu nastavili sa nasiljem, ja mislim da nikada neće ući u ovaj visoki dom.

Da ja nastavim sa infrastrukturom. Kredit odobren za put Ruma-Šabac-Loznica iznosi 14 milijardi i 900 miliona dinara i od izuzetne je važnosti. U tri etape je napravljen projekat izgradnje. Prva deonica će biti autoput Ruma-Šabac, a druga faza će biti most koji će se napraviti na Savi u Šapcu. Treća faza izgradnje će biti brza saobraćajnica do Loznice. Ovo je izuzetno važno za čitav ovaj okrug. Dakle, 600 hiljada ljudi će biti umreženo. Biće spojeni pre svega Mačvanski okrug, zatim Sremski okrug, Podrinje, zapadna Srbija sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, odnosno posebno sa Bosnom i Hercegovinom, što je od izuzetne važnosti.

U Srbiji se gradi, radi, kapitalne investicije su u toku, ali pre nego što krenem o tome, samo moram da kažem da je projektovano i izgradiće se još hiljadu kilometara autoputeva. Nabrojaću taksativno šta će se sve graditi. Gradiće se deset autoputeva. Moram tu da napravim paralelu. Recimo, do 2012. godine, opozicija od 2000. do 2012. godine izgradila je čak 65 kilometara autoputeva, a mi od 2012. do 2021. godine, dakle, za devet godina, preko 400 kilometara autoputeva. Trenutno se gradi 250 kilometara autoputeva i gradi će se još hiljadu.

Tako se radi, gospodo, i sigurna sam da ćemo 3. aprila videti rezultate sopstvenog rada.

Sada, pored ovog autoputa i brze deonice, gradiće se Fruškogorski koridor od Novog Sada do Rume 47,7 kilometara, zatim Kuzmin-Sremska Rača 18 kilometara, Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, zatim brza saobraćajnica uz Dunav do Brze Palanke, sa krakovima ka Kladovu i Negotinu, Moravski koridor od Pojata do Čačka 110 kilometara, zatim Niš-Pločnik, Lajkovac-Valjevo, Preljina-Požega, Surčin-Novi Beograd. Gradiće se autoput Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad, autoput Vožd Karađorđe, što je spajanje iz Mladenovca i Lazarevca u Aranđelovcu, zatim preko Rače ka Despotovcu i odatle ka Boru. Gradiće se i saobraćajnice Požarevac-Boljari itd, itd.

Draga gospodo, sem što gradimo autoputeve, mi imamo i dva kapitalna projekta. To su metro, koji je napokon zaživeo i počeo da se gradi, i posle 50 godina priče i jednu od najlepših promenada u ovom delu sveta, a to je „Beograd na vodi“. Setite se samo kako je to izgledalo kada je počela gradnja, kada je uopšte bilo reči o projektu. Odmah su se pojavile neke patkice i ko zna kakve još životinjice - ne davimo Beograd, Beograd je lep i ovako, šta će nama to? Setite se na šta je ličio taj deo grada. Bilo je groblje brodova starih, zmijarnik. Niko noću tuda nije smeo da prođe, zaključivanje je bilo do dva, tri popodne, pa do sledećeg dana. Prostitucija i narkomanija. A danas je najlepši deo u ovom delu sveta, najlepša promenada.

Svi ti koji pričaju da to ne valja šetaju, gospodo, verujte, kad god mogu odem tamo. Uostalom, najekskluzivniji kvartovi na svetu su upravo na vodi. Pa, pogledajte Pariz, pogledajte London, pogledajte Budimpeštu. Najskuplji i najekskluzivniji su upravo na vodi. Parlament Velike Britanije je upravo ušao u Temzu, dva metra je u Temzi.

Što se tiče daljih ulaganja, Srbija ide napred, Srbija je vrlo respektabilna zemlja i Srbija će za koju godinu, a već jeste, biti omiljena destinacija svih ljudi na svetu. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima docent dr Ilija Životić.

Poštovani građani, gospođo ministarka, poštovane kolege, donošenjem ovog zakona o zaduživanju, koji danas razmatramo, mi ćemo omogućiti izgradnju autoputa koji povezuje čak 600 hiljada ljudi, koji su ovi ljudi čekali decenijama. Mnogi su obećavali ovaj put prethodnih godina i prethodnih decenija, međutim, niko osim Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića nije mrdnuo dalje od obećanja.

Mi ovom izgradnjom autoputa ispunjavamo naša predizborna obećanja, za razliku od Dragana Đilasa koji je predizborna obećanja koristio samo da bi narodu zamazao oči, dok je on postojao svakim danom sve bogatiji.

Izgradnjom ovog puta mi ne samo da povezujemo ovih 600 hiljada ljudi koji žive u Srbiji, već otvaramo jednu novu deonicu i omogućavamo saradnju između kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čime se dosta utiče na podizanje standarda. Time, takođe, smanjujemo broj nezaposlenih sa obe strane granice.

Želim samo da podsetim poštovane kolege i građane Srbije da je danas broj nezaposlenih dva i po puta manji nego u vreme vladavine Dragana Đilasa, Marinike Tepić i Vuka Jeremića. Jedan od razloga je upravo i to što smo mi za kratko vreme izgradili i gradimo veliki broj autoputeva magistralnih, regionalnih i ostalih puteva.

Ono što je izuzetno značajno kada posmatramo ovaj ugovor, to je što sam ja primetio da se zaduživanje vrši u dinarima, što je bilo nezamislivo za vreme vladavine Dragana Đilasa. Podsetiću vas da je za vreme vladavine takozvanog žutog režima dinar bio oslabio više od 50% i takve stvari su zaista bile nezamislive u to vreme.

Nažalost, osim ovakve konstruktivne i državotvorne politike koju mi vodimo, mi imamo politiku koju nude Đilas, Marinika, takozvani ekolozi, njihovi saradnici koji podržavaju blokade, upravo puteva, puteva koji su tu da spajaju, a ne da razdvajaju ljude. Na taj način oni žele klasično da zloupotrebe veliki broj građana Srbije koji su bili na demonstracijama takozvanih ekologa, koji su pokušali da Marinika i Đilas preotmu i preuzmu zasluge za njih.

Svi mi ovde znamo, kao i većina građana Srbije, da krajnji cilj i Ćute i Marinike i Đilasa i ostalih koji organizuju takozvane ekološke demonstracije nisu nikakvi ekološki razlozi, već isključivo dolazak na vlast bez izbora, uz pomoć stranog faktora, koji bi ih postavili na vlast dan nakon izbora, za koje bi oni objavili da nisu bili legitimni, da nisu postojali demokratski uslovi ili da su bili pokradeni.

Naravno, takva politika dovođenja na vlast bez izbora svakako obuhvata i sprovođenje nasilja i nereda na ulicama i to je neki scenario protiv koga mi moramo da se borimo ovde, kao narodni poslanici politikom, a službe bezbednosti i na svoj način u skladu sa Ustavom i zakonom.

Međutim, ono što može da se desi, kao nuspojava delovanja takozvanih ekologa je razvijanje radikalnog antitehnološkog pokreta, koji je mnogo opasniji od radikalnog ekogolizma ili zelenoga anarhizma i to kao posledica ovakvih poteza, ovakvih ekologa takozvanih i ekoloških demonstracija dešavalo se više puta na svetu.

Začetnik svega toga bio je najpoznatiji domaći terorista u SAD, univerzitetski profesor, Teodorka Kačinski, kome su vlasti Amerike pritisnute njegovim ucenama i pretnjama od bombi da u Vašingtonu, bili su prinuđen da u „Vašington postu“ objave njegov manifest protiv tehnološkog napretka, njegov manifest koji se zvao - Industrijsko društvo i njegova budućnost. Taj atnitehnološki manifest je uticao na formiranje nekoliko ozbiljnih antitehnoloških radikalnih organizacija, pa čak i jedne ozbiljne terorističke grupe u Meksiku pod nazivom ITS.

Znam da će mnogima od vas ovo zvučati da sam otišao predaleko ili da je ovo pregrubo ili preterano, ali moja obaveza kao profesor iz oblasti bezbednosti je da vam skrenem pažnju i da skrenem pažnju javnosti na model koji sam prepoznao. Naročito je važno da taj model prepoznaju službe bezbednosti i sam politički vrh. Pazite, mi danas već imamo i nekoliko radikalnih grupa koje su nastale iz takozvanih slučajnih i takozvanih demonstracija koje su nastale spontano i te radikalne grupe mogu napraviti ozbiljan problem nama kao državi i sputati neke strane investicije do kojih nam i te kako stalo, jer bez stranih investicija mi ne možemo da idemo napred, ne možemo da idemo dalje jednostavno.

Već sada na protestima vi imate ljude koji se protive bilo kojoj vrsti tehnološkog napretka. Oni nose transparente protiv rudnika, protiv „Elektroprivrede Srbije“, protiv vetroparkova, termoelektrana, telefonije, EPS i svega ostalog. Na velikom broju bilborda koje sam mogao da primetim u Beogradu, onih manjih, što možete videti po ulicama postoji natpisi - struja ubija i u tekstu ispod toga se optužuje „Elektroprivreda Srbije“ da proizvodnjom struje, korišćenjem uglja ubija građane Srbije. Osim toga postoji neke javne ličnosti, kao što je advokat Gajić, koji zahteva da se Vlada Srbije obaveže da neće otvoriti nijedan rudnik u narednih 100 godina.

Već sada imate prebijanje nevinih građana na protestima od strane ljudi koji su za zaštitu ekologije shvatili i suviše radikalno. Ukoliko pogledate pažljivo snimke, a vi ćete videti da na tim ekološkim protestima osim ljudi kojima su Marinika, Đilas i ostali platili da dođu, postoje neki ljudi koji su se samo radikalizovali i za koje je ekologija postala pitanje života i smrti. Osim plaćenih ljudi da glume ekologe, vi ćete videti ljude koji smatraju da osim što je ekologija pitanje života i smrti, videćete da tu postoje osobe koje sprečavaju ljude da prolaze putem, osobe koje su naterale majke da nose decu preko Pančevačkog mosta, preko Brankovog mosta u svome naručju.

Zato mi, kao odgovorna vlast, ne smemo dozvoliti da bilo koji građanin Srbije bude žrtva demonstracija, koje su počele bilo kojim povodom i zato je važno govoriti građanima šta stoji iza takozvanih ekoloških protesta. Sa narodom moramo da razgovaramo i to je tačno i da mu skrećemo pažu na pokušaje Dragana Đilasa i njegovih mentora da izazovu haos i nerede u Srbiji. Takvu sliku jedva čekaju da vide mentori Đilasa, Marinike, Ćute i ostalih u inostranstvu, koji žele da po svaku cenu zaustave napredak države Srbije ne bili oslabili našu državu, ne bili probali da nas bace na kolena i tako nas sprečili da podržavamo naš narod koji žive u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili na Kosovu i Metohiji naročito, jer oni svi dobro znaju da današnja Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nikada neće dozvoliti neku novu „Oluju“, to se više nikada neće desiti, ne dok je Aleksandar Vučić predsednik i zato puna podrška državnoj politici i izgradnji puteva i stabilnosti regiona i predsedniku Vučiću. Živela Srbija! Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladica Maričić.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvažena ministarka, poštovani kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo tri vrlo važna zakona.

Prvi je zakon iz oblasti socijalne zaštite, to je Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti. To je usluga koja se u ustavama socijalne zaštite u Srbiji, već pruža, a sada sektorskim zakonom uređujemo prava korisnika tih usluga na način kako je to regulisano i evropskim konvencijama i mnogim međunarodnim ugovorima čiji je Srbija potpisnik.

U mom gradu, u Nišu uslugu privremenog smeštaja pruža Dom za decu „Duško Radović“, konkretno pružaju uslugu domskog smeštaja i uslugu prihvatilišta. O kvalitetu njihovih usluga i vi ste se ministarka sami više puta uverili, kao i o dobrom snalaženju menadžmenta i vaspitača, osoblja, tokom korona krize, tokom vanrednog stanja, tokom pandemije korona virusa. U ovu grupu usluga spadaju, usluge – predah smeštaj ili kako je u Nišu poznata predah od roditeljstva koju pruža ustanova „Mara“ koja je za zasluge tokom vanrednog stanja odlikovana od strane predsednika Republike i kojoj sledi uskoro dogradnja i rekonstrukcija kako bi još bolje i kvalitetnije mogla da pruža i druge usluge privremenog smeštaja. Ono što je karakteristično za ove usluge o kojima danas raspravljamo, jeste da su one privremenog karaktera. Kada se radi o punoletnim licima to je do 12 meseci, a kada se radi o maloletnim licima to je do šest meseci.

Ova usluga, odnosno detaljno regulisanje ove usluge omogućiće dalji proces da institucionalizacija sistema socijalne zaštite, odnosno svi oni koji iz nekog razloga ne mogu samostalno da funkcionišu u društvu, porodičnom okruženju ili uz primenu nekih drugih mera socijalne zaštite više ne moraju da budu smešteni u ustanovu, za njih se više ne primenjuje trajno rešenje, već se primenjuje usluga privremenog smeštaja uz stalnu evaluaciju učinka te mere, mogućnost njenog preispitivanja i zamene nekom drugom, manje restriktivnom uslugom.

Mene raduje svaki put, ministarka, kada ste vi ovde i kada ne dnevnom redu imamo zakone iz oblasti reforme sistema socijalne zaštite, bili oni sektorski zakoni, kao ovaj danas, bilo da je reforma sistemskog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, koja verujem da nam predstoji jer postojeći zakon potiče iz 2011. godine i donesen je u potpuno drugačijim socio-ekonomskim i političkim uslovima.

Zašto kažem u drugačijim političkim uslovima? Pa, zato što je on počeo da se primenjuje, aprila 2011. godine, tačno 13 meseci pre onih ključnih izbora 2012. godine, a donela ga je žuta tajkunsko-đilasovsko-tadićevska vlast kako bi na neki način kupila socijalni mir. Sećamo se da je tada minimalac iznosio 150 evra, da je prosečna zarada u Republici Srbiji iznosila 330 evra, a da je nezaposlenost bila rekordna, čak 26%. U tim uslovima oni su želeli da svim tim nezaposlenim licima obezbede kakvo takvo primanje, da smire socijalni bunt i socijalni nemir.

Sećamo se da su tada 2010. godine i 2011. godine nezadovoljni radnici u sudnicama sekli sebi prste i oni su na taj način pokušavali da kupe izbornu pobedu i da prevare građane Srbije. Naravno, građani Srbije se na izborima 2012. godine nisu dali prevariti, izabrali su budućnost, izabrali su nova radna mesta, izabrali su rast standarda, izabrali su nove auto-puteve, izabrali su sve ono što danas oličava politika našeg predsednika, Aleksandra Vučića i politika SNS, kako na međunarodnom planu, na nacionalnom planu, tako i na lokalnom planu. Politika SNS oseća se u svakom selu u Srbiji, u svakom zaseoku, u svakom prigradskom naselju, u svakom manjoj ili većoj opštini, u svakom gradu.

Što se ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu tiče, drugi važan, ne socijalni, ali ekonomski zakon, jeste Zakon o zaduženju za projekat auto-puta Ruma-Šabac-Loznica. Projekat se sastoji iz dva dela. Od izgradnje auto-puta između Rume i Šapca i izgradnje brze saobraćajnice između Šapca i Loznice.

To je jedan od deset infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica koje se u ovom trenutku, decembra 2021. godine realizuju u Srbiji, a to je Fruškogorski koridor, to je ovaj put o kome danas raspravljamo, Ruma-Šabac-Loznica, to je Kuzmin-Sremska Rača, to je Preljina-Požega, to je Moravski koridor koji će povezati jugoistok sa jugozapadom naše zemlje, posebno važan za moje sugrađane u Nišu i za sve ljude u jugoistočnoj Srbiji, to je Surčin-Novi Beograd, to je obilaznica oko Beograda, to je autoput Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, to je obilaznica oko Kragujevca, i naravno izgradnja autoputa od Niša do Merdara, Prva faza Niš-Pločnik, koja je nedavno otpočela, a koja Niš treba da spoji sa lukom u južnom Jadranu sa lukom Drač, da omogući izlazak na autoput Toplici i srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, autoput znači nove investicije i znači dalji ekonomski rast.

Ja bih vas sve izvestio da je tokom vikenda, tri dana u mom gradu, u Nišu, boravio predsednik Aleksandar Vučić, i ova poseta me posebno raduje. Zbog čega me raduje? Pa, vratiću se u blisku istoriju, u oktobar 2016. godine, kada je Aleksandar Vučić, tada kao predsednik Vlade sa celom Vladom boravio u Nišu sedam dana.

Taj oktobar 2016. godine predstavlja, u stvari prekretnicu razvoja, kako Niša, tako i Nišavskog okruga, ali i svih pet okruga na jugu centralne Srbije. Oni su tada stavljeni u fokus razvoja. Moj grad je od tada dobio tri nove fabrike, uskoro će četvrta, a ukupno je to sedam fabrika od 2012. godine. Dobio je završetak Kliničkog centra u koji je uloženo oko 50 miliona evra, a koji je započet još davne 1970. godine.

Upravo taj Univerzitetski klinički centar u Nišu bio je okosnica borbe protiv korona virusa, protiv pandemije, kako južne, tako i istočne Srbije. Znači, područja sa oko tri miliona stanovnika moj grad je posle tog oktobra 2016. godine, dobio Naučno-tehnološki park u koji je zajedno sa laboratorijskim lamelama Elektronskog fakulteta uloženo oko 21 milion evra.

Takođe, prilikom nedavne posete, prethodni vikend, Aleksandar Vučić obećao je izgradnju brze pruge od Niša prema Beogradu i od Niša prema makedonskoj granici. Obećao je završetak projekta elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad koji je posebno važan, jer jedna njegova faza predstavlja izmeštanje železničke pruge iz samog centra Niša koje deli grad na dva dela.

Takođe, obećao je i izgradnju velelepnog stadiona u „Čairu“. Znamo da je prethodna žuta vlast u izgradnju, odnosno rekonstrukciju samo tri tribine tog stadiona uložilo oko 12 miliona evra, nisu imali još četiri miliona evra da ulože u njegov završetak, u rekonstrukciju zapadne tribine, a sada je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će u potpunu rekonstrukciju stadiona „Čair“ biti uloženo oko 60 miliona evra, čime će stadion Čair biti kapaciteta 20.000 sedećih mesta i ispunjavati UEFA četiri standarde i biti borilište za održavanje mnogih međunarodnih reprezentativnih utakmica, kao i kvalifikacionih utakmica za mnoga prvenstva.

Treći zakon o kome danas raspravljamo jeste zakon koji tretira porodice diplomatskih predstavnika indijske ambasade u Beogradu. Indija je za nas jako važan partner, Indija je jedna od okosnica zemalja BRIKS-a, Indija je sve prisutnija u azijsko-pacifičkom regionu. To je nacija koja uzrasta i koja polako sledi i Narodnu Republiku Kinu u razvoju u tom delu Azije. Za nas je Indija važna zato što je jedan od interesenata za izgradnju velikog hemijskog centra u luci Prahovo na Dunavu.

Ono što sve ove zakone sublimira u jedan, a zbog čega ću ja kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje sa zadovoljstvom glasati za njih, jeste upravo politika predsednika Aleksandra Vučića.

Mi reformišemo sistem socijalne zaštite kako bismo onima kojima je najpotrebnije pružili adekvatne mere socijalne politike. Mi dalje razvijamo Srbiju gradeći autoputeve i mi dalje gradimo i razvijamo međunarodni ugled Srbije u svetu.

Živela Srbija! Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ana Beloica.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, cena uspeha je težak rad, posvećenost poslu i odlučnost da bilo pobedili ili izgubili damo sebe zadatku koji nam je bio u rukama. Mi smo to na vreme shvatili i trudimo se da svakodnevno borimo, radimo za dobrobit svih naših građana.

Zakoni o kojima danas raspravljamo u ovom visokom Domu govore upravo u prilog tome i predstavljaju paradigmu politike koju danas vodi Republika Srbija na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i predstavljaju paradigmu politike koju danas predstavlja i vodi Srpska napredna stranka, a to je svakako politika prosperiteta, uspeha, boljitka i boljeg životnog standarda za sve građane Republike Srbije.

U svom današnjem izlaganju ja ću se fokusirati na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije za potrebe finansiranja Projekta Ruma – Šabac – Loznica, koji je izuzetno značajan iz nekoliko razloga.

Pre svega, na taj način se obezbeđuje direktan uticaj na svakog pojedinca u Republici Srbiji, a s druge strane se ostvaruju i neki ekonomski benefiti. Obzirom da se na taj način izgradnjom svake nove saobraćajnice, svakog novog autoputa obezbeđuje priliv novih investitora, otvaraju se nova radna mesta, ostvaruje se stabilnost i mir u čitavom regionu i ono što je najbitnije, jeste da se pospešuje i povećava životni standard za sve građane naše zemlje i da se obezbeđuje ekonomski rast i razvoj čitave Republike Srbije.

Izgradnja autoputa Ruma – Šabac i brza saobraćajnice Šabac – Loznica predstavlja jedan prioritetni projekat, obzirom da se na taj način povezuje preko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, odnosno povezuje se Zapadna Srbija sa Vojvodinom i obezbeđuje se povezivanje, generalno gledano, čitave teritorije naše zemlje sa regionom, odnosno sa Bosnom i Hercegovinom.

Dakle, na taj način izgradnjom novih autoputeva ostvarujemo veću bezbednost za naše građane, a kao što sam napomenula, dolazi i do privlačenja novih investitora, tako da se očekuje, dakle, potpuno je izvesno da će industrijska zona u Šapcu obezbediti nova radna mesta otvaranjem novih fabrika, prvenstveno zbog blizine autoputa, zbog blizine Beograda, i naravno, aerodroma „Nikola Tesla“ i da ćemo na taj način da pospešimo ubrzani rast i razvoj i ovog dela Republike Srbije.

Komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji ovog autoputa potpisan je još 2019. godine, sa azerbejdžanskom kompanijom „Azvirt“ i to je ugovor koji je vredan 467,5 miliona evra. Dakle, u pitanju je autoput dužine od 80 kilometra i radi se tri deonice autoputa.

Prva deonica autoputa je Ruma – Šabac u dužini od 22 kilometra, a druga deonica je most preko Save u dužini od 1,3 kilometra i naravno, treća deonica je brza saobraćajnica od Šapca do Loznice u dužini od 55 kilometra.

U ovom momentu u Republici Srbiji gradi se čak 10 autoputeva, i čini mi se da smo jedina zemlja u čitavoj Evropi, a pretpostavljam i u čitavom svetu koja je uspela da naročito u ovim kriznim i teškim momentima gradi čak 10 saobraćajnica istovremeno.

Ja ću iskoristiti priliku da podsetim sve građane Republike Srbije da u ovom momentu realizujemo i projekat izgradnje Beogradskog metroa, i to je projekat koji je našim građanima obećavan decenijama unazad, a čini mi se da niko nije smogao dovoljno snage, hrabrosti i energije da se uhvati u koštac sa realizacijom tog samog projekta.

Podsetiću građane da smo u vrlo kratkom vremenskom periodu u rekordnom roku uspeli da izgradimo i tri nove kovid bolnice, da smo postavili kamen temeljac za izgradnju potpuno nove fabrike vakcina, gde će se proizvoditi naše srpske vakcine, da smo uspeli da obezbedimo značajna ulaganja u sve sfere društvenog života, počev od obrazovanja, kulture, ekologije i svih drugih oblasti, a da smo uprkos tome uspeli da sačuvamo privrednu aktivnost čak i tokom pandemije korona virusa i da smo, takođe, omogućili, dakle, ostvarili tu ekonomsku stabilnost, što je za našu zemlju od izuzetno velike važnosti.

Rebalansom budžeta smo smanjili nivo fiskalnog deficita sa 6,9%, kako je prvobitno bilo planirano, na 4,9%. Takođe, uspeli smo da smanjimo nivo javnog duga sa 60% na 58,2% od našeg BDP-a. Ono što bih naglasila jeste da smo novim budžetom za 2022. godinu uspeli da povećamo plate u javnom sektoru i penzije i sve su to rezultati koje ostavljamo u amanet svim novim generacijama koje dolaze.

U ovom momentu SNS ispisuje nove stranice istorije, ali to smeta onima koji se bore protiv interesa sopstvenog naroda, koji se bore protiv svoje otadžbine, protiv interesa sopstvene države, jer su svesni jedne činjenice, a to je da će svaki rezultat koji ostvari SNS da osujeti njihovu prljavu političku borbu za vlast.

Zašto kažem prljavu? Zato što se, cenjeni narodni poslanici, u toj političkoj borbi ne biraju sredstva. Tu se koristi nešto što je svima nama sveto, a to su svakako deca i porodica. Svedoci smo da se deca Aleksandra Vučića danima provlače kroz medijski glib i blato, da im se crta meta na čelo, da se članovi njegove porodice kriminalizuju, dehumanizuju, a samo zarad jednog jedinog cilja, a to je nasilno svrgavanje Aleksandra Vučića sa vlasti.

Mogli smo da vidimo da se ovih dana organizuju nekakvi kvazi-ekološki protesti i to od strane onih ljudi koji su doveli „Rio Tinto“ u Republiku Srbiju, a protiv koga se danas tako zdušno bore. Te kvazi-ekološke proteste organizuju oni koji su svoju imovinu, svoje privatne posede prodavali tom istom „Rio Tintu“ za ogromne sume novca, za količinu novca koju danas prosečan građanin u Republici Srbiji može samo da zamišlja i da sanja o tome. Isti oni koji su do 2012. godine vršili vlast u našoj zemlji, a koji nisu građanima mogli da obezbede ni radna mesta, ni osnove egzistencijalne uslove, a kamoli da vode računa o ekologiji, o zaštiti životne sredine ili o čistom vazduhu.

Mogli smo da vidimo strašne prizore, gde su nasilni demonstranti zaustavljali automobile, kolone vozila gde su se nalazila bolesna mala deca, da su roditelji tu istu decu u naručju nosili do prve zdravstvene stanice, do prve zdravstvene ustanove, do prvog lekara, da su zaustavljali sanitete u kojima su se nalazili pacijenti čije se zdravstveno stanje pogoršavalo iz minuta u minut, a da pri tom nisu imali mogućnost da prođu te nasilne demonstrante.

Svaki pošteni i čestiti građanin koji je želeo da se suprotstavi tim nasilnim demonstrantima, završavao je ili sa razbijenom glavom ili sa izvađenim, izbijenim okom ili sa razbijenom šoferšajbnom, zapaljenim automobilom ili u najmanju ruku izvređan, ispsovan i ponižen.

Ja želim, poštovani građani, sa ovog mesta da vam kažem da su svi ekološki zahtevi ispunjeni od strane Aleksandra Vučića, ispunjeni od strane SNS, a na ulici i dalje imate one nasilne demonstrante koji smatraju da će ulica u Republici Srbiji da definiše politiku, koji smatraju da će ulica biti ta koja će da postavlja ili da svrgava nekog sa vlasti.

Takođe, želim u ime svih žena iz SNS da svim tim ljudima koji nam prete poručim jednu veoma bitnu stvar, a to je da se ne plašimo ni njihovog nasilja, ni njihovih uvreda, njihovih pretnji, njihovih makaza, mašinica, niti bilo čega drugog, samo zato što imamo jedan jedini cilj, a to je da se borimo za lepšu, svetliju i moderniju budućnost za svu našu decu.

Kao predstavnik poštenih, pristojnih i čestitih građana iz ovog visokog doma, želim da osudim nasilno i necivilizovano ponašanje kojim se ograničava sloboda kretanja svih čestitih i poštenih građana i to zarad samo jednog, jedinog cilja, a to je, ponavljam, nasilno svrgavanje Aleksandra Vučića sa vlasti i sticanje jeftinih političkih poena.

Želim da im poručim i da uvek imaju na umu ovu misao onda kada požele da izađu na ulicu i da razbiju glavu sopstvenom građaninu, da onoga ko časno umre ljudi pamte hiljadu godina, a onoga ko bez časti živi, zaboravljaju i rođena deca. Pametnom dosta. A mi ćemo se svakako videti 3. aprila na biračkim mestima, kada ćemo pošteno da se borimo sa vama i to isključivo papirima i olovkama. Čini mi se da nam tada nikako nećete biti dostojni protivnici.

Srbija će pod vođstvom Aleksandra Vučića nastaviti da se bori za boljitak, za prosperitet, a mi članovi SNS ćemo nastaviti da sanjamo o velikim delima, jer upravo njima ispisujemo nove stranice istorije.

Svaki veliki san počinje sanjarenjem, a mi smo spoznali sebe i videli da imamo dovoljno snage, energije i strpljenja da menjamo Srbiju i da od nje napravimo bolje i lepše mesto za život i da je upravo takvu uzvišenu, pristojnu i pravednu ostavimo svim novim generacijama koje dolaze. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala.

Pokušaću da budem što kraći i da budem uviđavan baš kao što ste to vi često, kako bi naše kolege imale priliku da kažu još ponešto na temu ovih zakona.

Poštovana ministarka, želim da vas pozdravim u ovom uvaženom domu. Iskreno, kad sam vas video jutros, nisam nešto baš informisan o svim događajima i video povredu koju nosite, pomislio sam da ste možda jedan u nizu onih koji su ovih dana preživeli batinjanje širom Republike Srbije. Ali, vaše prisustvo i u takvom zdravstvenom stanju govori o odgovornosti, pre svega, Vlade prema ovom uvaženom domu i prema narodu u Republici Srbiji, ali i u regionu. Stoga, posebna zahvalnost za to što ste danas sa nama, pre svega, kao predstavnik Vlade.

Uvažene kolege i uvaženi građani Srbije, evo, 14. decembar, veliki je to dan za srpski narod na Balkanu. Godine 1995. na današnji dan je u Parizu potpisan, posle onog parafa koji je napravljen u Dejtonu, u Parizu je potpisan Dejtonski mirovni sporazum. Upravo tim sporazumom je stavljena i jedna međunarodna verifikacija na postojanje Republike Srpske, koja je osnovana nešto ranije 1992. godine i srpski narod je dobio nekakav državotvorni okvir preko Drine. Mnogo je više ovaj događaj od dana formiranja Republike Srpske.

Naime, posle više vekova naš narod preko Drine je dobio okvir u kome ima ozbiljan politički uticaj i koji nosi prefiks srpski, a svaki put znamo kroz prelomne istorijske momente kada srpski narod nije imao jedan takav državotvoran okvir, tragično je prolazio.

Ta Republika Srpska i dan danas se bori za svoj opstanak i očuvanje onoga što su tekovine Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Republika Srpska i naš narod, danas posebno apostrofiram Republiku Srpsku, ali tu je i naš narod u Crnoj Gori i drugim državama regiona, ali i Srpska pravoslavna crkva svuda u regionu se uporno bori i za očuvanje identiteta, a kada je u pitanju politika, za očuvanje tekovina Dejtona i Ustava i zakona BiH, a samim tim i očuvanja našeg naroda u Republici Srpskoj i BiH.

Kao što znate, Republika Srbija je jedan od potpisnika ovog mirovnog sporazuma. Mislim da je i pticama na grani odavno jasno da jedino jaka Srbija može biti garant opstanka Republike Srpske, ali i garant opstanka našeg naroda preko Drine i u regionu uopšte, da jedino takva Srbija može da garantuje da nam se neće desiti ono što nam se dešavalo u raznoraznim pogromima poput "Oluje" ili martovskih pogroma, akcija "Čagalj" i raznih drugih koje su i u poslednjem i u nekim prethodnim ratovima preduzimane protiv našeg naroda koji je živeo preko Drine.

Jedino jaka Srbija, kao potpisnik Dejtonskog mirovnog sporazuma, a na čelu jake Srbije, posle više decenija, državnik, čovek čija politička vizija i čije političko delovanje odavno prevazilazi definiciju političara. Čovek čije političko delovanje je usmereno i na očuvanje onoga što je u Srbiji, ali i na očuvanje onoga što se dešava našem narodu u regionu, a pre svega na očuvanje mira, koji je najvažnija tekovina svih nas koji živimo na ovim prostorima.

Srušiti Republiku Srpsku koja se u poslednjim danima kao nikada do sada od potpisivanja tog istog Dejtonskog mirovnog sporazuma suočava sa pritiscima znači pre svega srušiti Aleksandra Vučića i srušiti jaku Srbiju. To je put da se sruši Republika Srpska.

Događaji koje imamo poslednjih dana u Republici Srpskoj, odnosno poslednjih meseci i događaji koji se dešavaju poslednjih nedelja u Srbiji su i te kako usko povezani, identično. Svako ko pomno prati političke događaje u Srbiji i u Republici Srpskoj lako će izvući taj zaključak.

Pored udara na državu i pokušaja njenog slabljenja, na ozbiljnom udaru se nalazi i Srpska pravoslavna crkva i njeno sveštenstvo, verovali ili ne, i u Srbiji. Pored ogromnog medijskog linča koji je u poslednjim mesecima i nedeljama preživela SPC, pre svega njen patrijarh, u subotu se desio jedan ozbiljan incident na severu Srbije, na tzv. blokadama, gde je jedan sveštenik SPC preživeo jedan ozbiljan linč. Radi se o čoveku koji je otac desetoro dece, jedan od najpoznatijih humanitaraca na severu Srbije, a ceo događaj se odigrao u prisustvu njegovo dvoje maloletne dece.

Da bi stvar bila gora, taj isti sveštenik je provučen, nakon tog događaja, kroz medijsko blato Đilasovskih medija, valjda po uzoru onoga što rade srpskom patrijarhu i SPC.

Ono što je jako važno i što institucije treba da urade u ovom trenutku je da, pre svega mislim na tužilaštvo, dobro prouče ovaj događaj i preduzmu sve neophodne mere kako bi se zakoni vratili konačno na ulice Srbije, a da svi politički i društveni akteri u Republici Srbiji, pa ako hoćete i šire, osude i ograde se od ovakvih događaja, jer se bojim da ovo može postati obrazac ponašanja kada je u pitanju SPC i da može postati nešto uobičajeno, a svedoci smo kako se to može završiti, ako posmatramo događaje u regionu, pre svega događaje i odnos prema SPC u Crnoj Gori, ali i odnos prema SPC u dobrom delu BiH, pre svega mislim na Federaciju i u dobrom delu Republike Hrvatske.

Šta možemo da preduzmemo mi koji sedimo u ovom uvaženom domu? Upravo ono što mislim da će se desiti u sutrašnjem danu, bar se nadam da će sutra biti dan za glasanje, ono što možemo da uradimo je da podržimo ove zakonske predloge, što ćemo mi i poslanici SNS svakako i uraditi.

Ako mene lično pitate, posebno zadovoljstvo će mi biti da podržim ovaj zakon koji se tiče finansiranja projekta putne infrastrukture od Rume preko Šapca do Loznice. Pored toga što će ovo biti jedna ozbiljna poveznica Vojvodine i tih divnih ljudi koji žive u okolini Loznice, u Jadru, Rađevini, ovo jeste jedna ozbiljna veza severa Srbije sa Republikom Srpskom. Jedna ozbiljna veza i Subotice i Novog Sada, ako hoćete, na kraju krajeva, sa jugom Republike Srpske, pored onog auto-puta koji se već uveliko kroz Srbiju gradi i vodi ka Višegradu, odnosno Sarajevu. To je, drage kolege poslanici, ono što mi možemo da uradimo i što ćemo mi, kao poslanici pre svega SNS, uraditi u sutrašnjem danu.

Pomoći ćemo da se ovi zakoni koji su tema današnje rasprave, a što se mene lično tiče ovaj, sa najvećim zadovoljstvom, izglasaju i samim tim pomognemo i našem predsedniku, koji verovatno, gledano istorijski, je jedan od ljudi koji najviše u ovom momentu pomaže naš narod u regionu, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Jer, i danas je grad Beograd potpisao jedan sporazum o finansiranju projekata u Banja Luci u vrednostima od tri miliona evra, odnosno u vrednosti od šest miliona maraka.

Ne sećam se da je neko u srpskoj istoriji, ali zaista, kad je gledam daleko unazad, pomagao na taj i takav način naš narod preko Drine. Ne sećam se da je neko gradio objekte novcem iz Beograda. To su uglavnom bili objekti i projekti koji su finansirani iz ondašnjeg Beča, Istanbula, poneki možda iz Berlina, ali ovo je istorijski važan i preloman trenutak.

Ono što ćemo da uradimo je da pomognemo u takvom poslu, pre svega onom koji je donosilac jedne takve političke odluke, predsedniku države, Aleksandru Vučiću, a samim tim to je pomoć i našem narodu, bilo da on živi sa ove ili sa one strane Drine.

U tom smislu bih i završio, mi ćemo u danu za glasanje koji će, pretpostavljam, predsedniče, biti sutra, podržati ove zakone, a ovaj sa posebnim zadovoljstvom. Na kraju, živela Srbija, živela Republika Srpska, živeo naš narod! Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Marija Todorović. Izvolite.