Hvala.

Svojim političkim stavovima i stavovima svoje poslaničke grupe, neću da polemišem ni sa kim. Želeo bih da ministri pročitaju ustavna načela koja govore o zaštiti i unapređenju prava nacionalnih manjina i zabrane asimilacije, želeo bih da znam koja je to zemlja u kojoj se svakodnevno po školama intonira himna. Mi smo čuli, nadam se da nije Belorusija.

Ako ste pročitali celu himnu, zadnji stih, te himne, kaže „moliti se srpski svet“. Zašto bi se drugi svet obavezao na to? I pre nego što se albanska deca obavezuju na intoniranje himne, gospodine ministre, potrebno je da njima obezbedite udžbenike koji decenijama nedostaju. To je prvi vaš korak, to je prva vaša obaveza, ustavna obaveza, prema toj deci.

Ovde ste počeli da sprovodite i Poslovnik Skupštine, to je nadležnost predsednika Skupštine, nije vaša, ili onog koji predsedava, umesto predsednika. Ja jesam manjina, ja znam da ćete vi usvojiti, ali biti manjina nije nešto loše, po meni, biti manjina, ja ću citirati poznatog srpskog glumca, Ljubu Tadića, koji kada su ga pitali gde pripada, ono politički, rekao je tamo gde je manjina, jer znam da tamo gde je manjina mogu da budu pametni, ali sigurno znam da tamo gde je većina nisu. Tako je, barem rekao pokojni Ljuba Tadić. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, prednost, Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram povredu člana 27. - predsedavajući je dužan da se stara o primeni Poslovnika. Ja zaista sa ovom količinom žuči, koja je izlivena od strane gospodina Šaipa Kamberija, dolazim u situaciju da se pitam, da li je on, uopšte dobro razumeo o čemu se danas ovde raspravlja?

Ja, sa ovakvim stavom njegovim, nisam siguran da je on razumeo na odgovarajući način Predlog zakona, možda ga je trebalo obezbediti i na jeziku nacionalne manjine, kojoj gospodin Kamberi pripada, jer ovakav istup, ovakav stav meni više govori da je on shvatio da se ovde radi o leks specijalisu, koji se odnosni na obavezu plaćanja struje građaninu Šaipu Kamberiju i ja ovakvo ponašanje jednostavno uopšte ne mogu na drugi način da prihvatim i da shvatim.

Ovo je ustavna obaveza koja je nesporna, kao što je i obaveza da se struja plaća i ovo nije leks specijalis kojim se uvodi obaveza građaninu Šaipu Kamberiju da plati struju koju duguje Republici Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima ministar, Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Bez namere da ulazim u polemiku, jer to neće izaći na dobro, izgubićemo dosta vremena, zaista radi istine, želim samo da vas podsetim, nadam se da ste u komunikaciji sa predsednikom i članovima Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i nadam se da imate u vidu i posedujete saznanja da smo u prethodna dva meseca, dva i po meseca, dva puta boravili upravo u Bujanovcu. Jedna sastanak smo imali u Beogradu koji se između ostalog ticao i pomenutih udžbenika o kojima govorite da država Srbija ne omogućava, ne obezbeđuje deci i tako dalje, što je ordinarna neistina.
Ponovo smo uradili, kao i prethodne godine, jednu, hajde reći ću, jedan izuzetak, upravo da bismo omogućili da deca dobiju udžbenike. Do sada je 16 udžbenika završeno, do danas bukvalno i odobreno, ostala su još tri kako bi se završili svi udžbenici. Tako da ovo govorim, ne zbog vas, vi to isto znate, ovo govorim zbog javnosti, zbog te dece kojoj na jednak način, pravičan način, ujednačen način omogućavamo obrazovanja, kao i svoj drugoj deci na teritoriji Republike Srbije. Vi razmislite šta je bila ideja kada govorite takve stvari koje ne stoje. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Nastavljamo sa ovlašćenim predstavnicima.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe JS, narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji su u domenu nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao što su krovni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno o njihovim izmenama i dopunama, kao i o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom, osnovnom, srednjem obrazovanju, o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, ali i o jednom potpuno novom zakonu, a to je Zakon o inovacionoj delatnosti. Naravno, raspravljamo i o zakonima koji su iz domena Ministarstva kulture, Predlog zakona o kulturnom nasleđu, kao i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima.

Odmah bih na početku da primetim i da pohvalim da je Ministarstvo prosvete u prethodnih godinu i više dana uprkos brojnim izazovima izazvanim pandemijom korona virusa uspelo da se bavi i obimnom zakonodavnom aktivnošću. Naime, mi imamo pet izmena, odnosno izmene i dopune pet prosvetnih zakona, kao jedan potpuno novi zakon i zaista to je dobra stvar obzirom na okolnosti kojima je izložen naš obrazovni sistem. Taj naš obrazovni sistem naravno je u prethodnom periodu pokazao da je stabilan, da je prilagodljiv, da je sposoban da se i u uslovima pandemije razvija, usavršava, da implementira nova i savremena rešenja u naš obrazovni sistem.

A, obrazovni sistem je, zaista moram da primetim, nije poput nekih drugih sistema, kao što je npr. elektroenergetski sistem, jer on kada dođe do problema i zastoja u radu, elektroenergetski sistem može da se popravi i nadoknadi izgubljeno, ali ako bi obrazovni sistem zastao, šteta bi bila nenadoknadiva za čitave generacije mladih ljudi, a samim tim nenadoknadiva šteta za budućnost čitavog društva i države.

Naime, Maksim Gorki je rekao – deca to su naše sutrašnje sudije. I zaista, mi ne smemo sebi i nećemo sebi dozvoliti da sutradan neki naši naslednici, neke buduće generacije, govore o nama kao o ljudima koji su neodgovorni, koji su rizikovali njihovu budućnost, iz razloga neke sopstvene inertnosti.

Ja volim često da citiram misao Lao Ce, koji je rekao da je obrazovanje kao veslanje uzvodno. Onog trenutka kada prestanete da veslate, matica vas povuče nazad do kraja.

I zaista, mi ne smemo da prestanemo da veslamo, mi moramo da nastavimo da usavršavamo i prilagođavamo naš obrazovni sistem potrebama dece, potrebama društva i potrebama projekcije našeg društva i države u nekoj budućnosti.

Zato pohvaljujem želju i volju Ministarstva prosvete i razumevanje države i medicinskog dela Kriznog štaba da naša deca što je moguće više i duže odlaze u školu i da na taj način, kroz neposredni obrazovni vaspitni rad, odnosno kroz neposredni oblik rada, učenici dobiju najviše što može naš obrazovni sistem da im priušti.

Naravno, mi smo bili i u situaciji kada smo morali da odustanemo u nekim prilikama od tog neposrednog oblika rada, kada smo išli na onlajn nastavu i dosta toga je i Ministarstvo prosvete uradilo i po tom pitanju i po pitanju snimanja časova.

Ja bih rekao da je Školska uprava Jagodina u kojoj sam i ja zaposlen, 255 časova snimila i ovom prilikom želim da se zahvalim i nastavnicima i stručnim saradnicima, školama, ali i savetnicima u Školskoj upravi.

Povaljujem, naravno i napore Ministarstva da pored svih problema nastavi sa intenzivnim radom, na onome što mi prosvetari često zovemo „softverom obrazovanja“, a to je rad na poboljšanju obrazovnog procesa, rad na podizanju kvaliteta nastave i učenja, rad na razvoju kompetencija svih činilaca u procesu obrazovanja, naravno, pre svega učenika koji su nam uvek i stalno u fokusu, ali i preko nastavnika, stručnih saradnika, roditelja itd.

U tom smislu mislim da treba posmatrati i predložene zakone koji su pred nama i svakako će ih poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati. Naravno, radilo je i Ministarstvo, ali i čitava država i na tzv. obrazovnom hardveru, kako bih ja rekao. Izgrađene su brojne nove škole, obnovljene postojeće, država se potrudila da škole imaju savremenu informatičku opremu, da i u najudaljenija izdvojena odeljenja osnovnih škola, imaju kvalitetan pristup internetu, a to sve ne samo zarad sebe samog, već pre svega, kako bi uslovi za školovanje naše dece bili što kvalitetniji, a nastava što savremenija i prati savremene svetske tokove obrazovanja.

To ne može i ne sme biti naravno, posao samo države i Ministarstva prosvete, mora biti i posao lokalnih samouprava, jer obrazovanje nije trošak već investicija.

Tako recimo, Jagodina iz koje dolazim kao poslanik je izgradila i otvorila potpuno novu školu u Vinorači, koja je na radost tamošnje dece, jedno jako lepo i prijatno okruženje u kojem se školuju.

Naravno, nabavljeno je i obilje informatičke i druge opreme, a sve zarad poboljšanja kvaliteta nastave i učenja.

No, da se vratimo na zakone o kojima raspravljamo. Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja, kao i zakon o srednjoj školi, tretiraju jedno pitanje, koje je meni onako posebno važno i interesantno, a to je pitanje državne mature.

Državna matura je jedan od dva najznačajnija nacionalna ispita, i ima tri veoma važne funkcije, pomenuo je to i ministar, to su sertifikacija, selekcija i evaluacija. Sertifikacija, jer državna matura je ispit kojim će se završiti srednje školovanje, kao što je i završni ispit, jeste neka vrsta sertifikata, za završetak osnovnog obrazovanja, tako će i državna matura biti sertifikat za završenu srednju školu.

Druga funkcija, jeste selekcija, jer će državna matura biti ispit koji će zameniti prijemne ispite kod većine visoko školskih ustanova i tako selektovati studente, ali naravno ono što je meni koji dolazim iz obrazovanja, jako važno, to je da će državna matura biti instrument za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, na osnovu eksterne procene rada škola, kroz rezultate učenika na državnoj maturi.

Sve su to one funkcije koje ima naravno, i završni ispit u osnovnim školama i završni ispit i državna matura, jesu dva najvažnija nacionalna ispita.

Naravno, državna matura u Srbiji će se sprovoditi od 2023. godine, za učenike srednjih stručnih škola, odnosno 2024. godine, za srednje škole gimnazije i ostale srednje stručne škole.

Treba napomenuti da se planira u aprilu 2022. godine u našoj zemlji da se sprovede drugo pilotiranje državne mature, i ono će uključiti i probu svih aktivnosti koje se odvijaju pre u toku, i nakon ispita za državnu maturu. U tom procesu će učestvovati svi učenici četvrtog razreda svih javnih i privatnih škola, oni će polagati test, a deo učenika će polagati i praktični deo maturskog ispita.

Naravno Ministarstvo prosvete će i za tu priliku pripremiti i objaviti stručno uputstvo za sprovođenje državne mature, kao što to radi i sa stručnim uputstvom za sprovođenje završnog ispita i ono što je najvažnije u celom projektu jeste da svi učenici shvate, važnost državne mature, znači da to shvate i direktori i roditelji, nastavnici, učenici, pa će u tom smislu za sve one ciljne grupe biti održana i odgovarajuća predavanja i obuke, kako bi se stavio akcenat na činjenicu da je ovaj državni ispit od najvažnijeg značaja za izbor fakulteta ili daljeg zanimanja.

Naravno, da bi se pripremili tako ozbiljni ispiti, neophodno je bilo i ovim zakonom se i to reguliše da se uvede centar za ispiti pri zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kako bi se u okviru jedne institucije stvorili uslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja, kao i međunarodnih ispitivanja.

Što se tiče Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i izmenama i dopunama, meni je najvažnije i najinteresantnija novina, mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku, odnosno na stranom jeziku i jeziku nacionalne manjine. Toliko o diskriminaciji nacionalnih manjina u našoj zemlji.

Danas je poznavanje stranih jezika svakako standard i nešto što se podrazumeva i kada govorimo o stručnoj radnoj snazi, kada govorimo o kvalitetnom obrazovanju, a poznato je da se strani jezici najbolje uče u ranoj fazi detinjstva, u ranom detinjstvu, tako da je i uvođenje tih programa predškolskog obrazovanja i vaspitanja na stranom jeziku, odnosno dvojezično, jako važno.

Ono što je takođe meni interesantno, a donose izmene i zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, jeste da se vrše izmene koje se odnose na osnovne muzičke škole, gde se izuzetno mogu ostvarivati i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Uvođenje ove mogućnosti znači racionalnije i efikasnije postupanje, u situaciji kada na jedinici teritorije lokalne samouprave, postoji osnovna muzička škola i postoji veliko interesovanje da učenici nastave srednje muzičko obrazovanje.

Na primer, u Pomoravskom okrugu, imamo tri osnovne muzičke škole, a tu ne računam školu za muzičke talente koja je specifična, koja radi po posebnim programima, po posebnim oblicima rada, ali ove tri osnovne muzičke škole u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu, pohađa trenutno negde oko 807 učenika.

Svakako da bi veliki broj te dece nastavilo i srednje muzičko obrazovanje, ali najbliža srednja muzička škola je u Kragujevcu i svakako da je to jedan od faktora odvraćanja od daljeg muzičkog obrazovanja. Mislim da je ovo zakonsko rešenje dobro i da je ova novina dobra, jer će pružiti nove mogućnosti za dalje obrazovanje, muzičko obrazovanje mladih generacija.

Ovim setom svih zakona uvodi se i takozvani JOB, odnosno jedinstveni obrazovani broj, koji će nam omogućiti da pratimo razvoj, to je u stvari poenta toga i negde najvažnija stvar, omogućiće nam da pratimo razvoj učenika od predškolske ustanove do tržišta rada i da taj način sagledamo kvalitet obrazovanja i razmotrimo potrebe za njegovim unapređivanjem.

Izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju preciziraju se i obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, da osim što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa školu, dužan je i da obavesti školu o razlozima, eventualnog izostajanja učenika sa nastave i iz razloga što postoje i objektivne okolnosti u kojima roditelj ne može u roku od tri dana da obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu.

Na kraju nešto o novom Zakonu o inovacionoj delatnosti. Vi ste tu dobro, ministre, primetili, razvoj nauke, tehnološki razvoj, pa i razvoj inovacionih delatnosti jeste jedan od osnovnih elemenata održivog razvoja u svakoj državi i svakog društva. Mi smo imali taj zakon koji je donesen 2005. godine, koji je menjan 2012. i 2013. godine, ali ne nešto suštinski i evo, sada imamo zakon koji omogućava uključivanje inovacionog sistema Republike Srbije u evropski istraživački prostor i inovacionu uniju.

Inovacioni sistem se usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovativne proizvode i procese koji podstiču privredni i društveni razvoj, a planira se i otklanjanje prepreka za pristup finansijskim sredstvima i daje podsticaj transferu tehnologija u privredu.

Na kraju bih, ministre, o nečemu što kao čovek koji čitav život radi i vezan je za obrazovanje i koji sprovodi obrazovnu politiku, da pričam o pojavi koja u poslednje vreme postaje sve prisutnija u našim školama, o pojavi koju pratimo, koju pokušavamo i preventivno da suzbijemo, a to je nasilje u školama i to svi oblici nasilja, od vršnjačkog, internet nasilja i svakog drugog oblika.

Naravno da naše škole i Ministarstvo rade na tome, ali da bi se uspešno izborili sa tom negativnom pojavom mora se u to uključiti čitavo društvo. Jednostavno, svedoci smo da se od medija preko filmova, interneta, video-igrica, deci od ranog detinjstva nameće nasilje kao prihvatljiv oblik ponašanja.

Tome doprinese i brojne javne ličnosti koje kao idoli mladih često prebegavaju porodičnom nasilju i svakom drugom nasilju i na taj način i oni serviraju deci nasilje, kao model rešavanja životnih situacija. Da vam ne spominjem, imate situacije i sa jutjuberima, koji su aktivni ovih dana, imate situacije sa pojedinim političarima koji su pribegavali porodičnom nasilju, da se ne vraćam na sve to.

Tome moramo stati na put. Škole u to moraju da se uključe, mora da se uključi čitavo društvo i otuda apel ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da se pokrene velika društvena akcija u borbi za suzbijanje nasilja bilo gde, ne samo u školi.

Dobro je što je tu ministarka kulture, to mora biti interdisciplinarni pristup, ne može to biti samo obaveza Ministarstva prosvete i škola, već čitavog društva, kao ministarka kulture koja je nadležna i za medije, da vidimo kako ćemo taj problem prisutnosti nasilja u medijima takođe rešiti, da uključimo i Ministarstva za socijalni rad i socijalnu politiku, da uključimo i MUP, koje inače već sarađuje na brojnim projektima sa Ministarstvom prosvete i mislim da treba se treba nastavi tome, ali taj multidisciplinarni pristup, odnosno uključivanje čitavog društva u jednu pojavu, koju evo, ja svojim očima gledam i moram da potvrdim da je tako, koja eskalira u našim školama.

Da zaključim, ne postoji ništa važnije od obrazovanja. Tu je ulog najveći. Naša budućnost zavisi od kvalitetnog obrazovanja u sadašnjosti.

Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone i da Bože pravde svakog prvog septembra da jer je to naša i ustavna, i elementarna, ljudska obaveza. Zato živela Srbija.

Hvala.

Zahvaljujem se zameniku predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.
Reč ima ovlašćena predstavnica posleničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi potpredsednici Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je set zakona o obrazovanju i vaspitanju, čije izmene i dopune imaju za cilj povećanje kvaliteta sistema obrazovanja i vaspitanja. Donošenjem ovih pet zakona će omogućiti usklađivanje sa ciljevima i reformama obrazovanja.

Na početku ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i nekim novinama koje ovaj Predlog zakona donosi.

Jedna od novina odnosi se na ostvarivanje predškolskog pripremnog programa kada zbog malog broja dece nije moguće formirati vaspitnu grupu od pet učenika kako bi nastavu izvodio vaspitač. U tom slučaju deca se priključuju učenicima kombinovanog odeljenja gde nastavu izvodi nastavnik razredne nastave.

Ovo je i do sada bila praksa u ruralnim područjima Republike Srbije, dakle u izdvojenim odeljenjima, samo nije bilo sadržano u zakonu. Sada je zakonodavac definisao da pripremni predškolski program može da izvodi i nastavnik razredne nastave i mislim da je to dobro rešenje.

Još jedna od predloženih dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odnosi se na obrazovanje Komisije za versku nastavu koja treba da prati organizovanje i ostvarivanje verske nastave.

Između ostalog, Komisija daje mišljenje o listama nastavnika verske nastave. Škole dobijaju liste sa velikim brojem predloženih veroučitelja. Međutim, među njima se nalaze i oni koji su već profesionalno angažovani kao verska lica u verskim objektima, dakle u crkvama ili džamijama. Smatram da Komisija može da suzi krug predloženih veroučitelja na one koji nisu profesionalno već angažovani i na one koji odgovarajuće teološko obrazovanje imaju pedagoški smer.

Smatram da bi zakonodavac morao u budućem periodu da nađe način da nađe rešenje kako da se verska nastava unapredi i da se izbegnu ovakve situacije. Veroučitelji smatram da budu angažovani samo u školi, da izvršavaju sve svoje obaveze kao i ostali nastavnici od vođenja pedagoške dokumentacije, do prisustva sednicama stručnih organa. Zato smatram da treba da budu angažovani jedino u školi.

Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preciznije definiše i postupak razrešenja članova organa upravljanja škole, tj. članova školskog odbora, bilo da su iz reda zaposlenih, lokalne samouprave i saveta roditelja. To je jedna novina koja unapređuje ovaj zakon.

Ono što bih posebno istakla jeste da se ovim Predlogom zakona prvi put definiše uloga organa upravljanja škole po pitanju odgovornosti direktora. Organu upravljanja propisana je mogućnost da obrazuje Komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora, kao i donošenje odluke odgovornosti direktora za težu obavezu radne povrede. Za ovo, takođe smatram da je dobro rešenje i da je bilo neophodno.

Predlog zakona precizira i sastav konkursne komisije prilikom izbora zaposlenog u ustanovi, tako što izostavlja sekretara ustanove, ali koji je dužan da pruža stručnu podršku radu Komisije.

Zatim je vrlo jasno definisana dvostepenost postupka, odnosno mogućnost kandidata koji nije zadovoljan rešenjem direktora o izboru kandidata da uloži žalbu organu upravljanja ustanove.

Ono što ja želim da istaknem jeste da Konkursna komisija za prijem u radni odnos biva imenovana od strane direktora. U tom slučaju direktor može da vrši uticaj na komisiju. Moje mišljenje je da bi Komisiju trebalo da imenuje organ upravljanja ili školski odbor.

S obzirom da Zakon propisuje da Komisija broji najmanje tri člana, što znači da ih može biti i više, recimo pet, a ono o čemu treba voditi računa jeste i sastav komisije.

Član Komisije može da bude, na primer, stručni saradnik, nastavnik srodne grupe predmeta za koju kandidat konkuriše, ali mislim da je nedopustivo da u konkursnoj komisiji za prijem, na primer, nastavnika matematike, bude pomoćni radnik, a bivalo je takvih situacija, ja upravo dolazim iz prakse, iz osnovnog obrazovanja i ne govorim ovo napamet.

Smatram da Ministarstvo prosvete i u ovom slučaju mora naći rešenje za neki budući period kako bi se izbegle ovakve situacije.

Sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usklađuje se i Zakon o predškolskom obrazovanju, kao i ostali prosvetni zakoni koji su danas na dnevnom redu.

Izmene definišu da pripremljen predškolski program može da izvodi nastavnik razredne nastave, o čemu sam već govorila. Zatim bih izdvojila izvršenu dopunu člana kojim se propisuje evidencija o detetu povodom jedinstvenog obrazovnog broja, koji mi skraćeno zovemo još JOB. Preciziran je JOB koji se dodeljuje detetu kao sastavni deo evidencije o detetu, kao i način unosa podataka u okviru evidencije koju ustanova vodi i javnih isprava koje izdaje. Dakle, od predškolskog uzrasta se učeniku dodeljuje JOB koji kasnije, kroz celo obrazovanje, sadrži sve one podatke o detetu, učeniku, o njegovim postignućima.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju, mislim da je važna izmena kojom se uvodi mogućnost da osnovna muzička škola ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja, kao da u nekoj lokalnoj samoupravi ima dovoljno interesovanja za učenike koji su završili osnovnu muzičku školu, a recimo da ne postoji srednja muzička škola čak ni u bližem okruženju kao u malim sredinama iz koje ja dolazim, recimo, opština Prijepolje, niti opštine u okruženju nemaju srednju muzičku školu, a imaju dovoljno polaznika osnovnih muzičkih škola.

Smatram da je svrsishodna izmena zakona kojom se propisuje organizacija obrazovno-vaspitnog rada tako što se definiše rad u kombinovanom odeljenju u predmetnoj nastavi od petog do osmog razreda, gde broj učenika ostaje isti kao i u razrednoj nastavi. Mislim da je ovo neophodno i razumem potpuno zašto se našlo u novom zakonu.

Predlogom zakona izvršena je izmena kojom se precizira da u sastavu tima koji vrši prethodnu proveru znanja može biti nastavnik predmetne nastave u situacijama kada se prethodna provera znanja vrši kod dece starije od 12 godina. Na ovaj način se povećava stručnost i kompetentnost komisije, dakle uvođenjem u ovu komisiju i predmetnog nastavnika.

Što se tiče Predloga zakona o prosvetnoj inspekciji, ja ću obratiti pažnju, osim onog usklađivanja terminologije republički prosvetni inspektor i opcione mogućnosti da prosvetni inspektori budu uniformisani, što smatram da je u redu i da je prihvatljivo, obratiću pažnju na član 10. stav 4. koji će u novom zakonu glasiti: „Ukoliko prosvetni inspektor ne otkloni utvrđene nepravilnosti u datom roku, republički prosvetni inspektor je ovlašćen da, u skladu sa zakonom, predloži pokretanje disciplinskog postupka protiv tog inspektora, kao i protiv njegovog neposrednog rukovodioca“ itd.

Dakle, to je jedna novina za koju, takođe, smatram da je dobra. Prosto, traži se odgovorniji rad opštinskih prosvetnih inspektora u situacijama kada oni ponekad zataje, a uloga prosvetne inspekcije smatram da je veoma važna. Oni treba da deluju savetodavno, da deluju preventivno, ali i adekvatnijim merama kada je to neophodno.

I, dok sam još na polju obrazovanja i prosvete, dužna sam da informišem ministra prosvete i sve vas ispred Ministarstva prosvete, pošto sam se već obraćala pre otprilike godinu dana, da objekat sportske sale u Brodarevu još uvek nije otvoren. Dve i po godine nastava se ne izvodi u tom novosagrađenom objektu. Ja sam tražila podršku Ministarstva i naišla zaista na jedan dobar odgovor i na jednu dobru saradnju. Posle više sastanaka i razgovora ne samo sa pomoćnikom ministra i ministrom, nego i sa predstavnicima ostalih relevantnih subjekata, da kažem, kao što su Sektor za vanredne situacije, lokalna samouprava, znači i dalje smo na istom. Sala je zatvorena, učenici ne mogu da izvode nastavu u tom objektu, što smatram da je ogromna šteta.

Čini mi se da neko ili neće ili ne ume da obavlja svoj posao. Još jednom ću ponoviti da ništa ne sme da bude iznad interesa dece, iznad interesa učenika. Lokalna samouprava je dala čvrsta uveravanja da finansije nisu problem. Ukoliko to neko smatra za izgovor, znači, čak su pokušali da reše problem, ali još uvek to stoji i ja se nadam da ćemo zajedno. Evo, ja sam pokrenula inicijativu i vi kao ministarstvo i lokalna samouprava u nekom budućem periodu naći rešenje da se ovaj objekat otvori.

Što se tiče Zakona o kulturnom nasleđu, Republika Srbija baštini neprocenjivo nasleđe svih kultura i naroda koji su živeli i žive na ovim prostorima. To podrazumeva sva ona dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili nastaju u sadašnjosti, a imaju specifičnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće generacija.

Iako stvarano i oblikovano u prošlosti, kulturno nasleđe je veoma važno u poimanju i kreiranju naše sadašnjosti, kao i planiranju i stvaranju naše budućnosti.

Kompleksnost kulturnog nasleđa Srbije je nastala zahvaljujući viševekovnim uticajima različitih civilizacija i kultura, što ovaj prostor čini bogatim, raznovrsnim kulturnim nasleđem.

Vrednost kulturnog nasleđa, bilo da je reč o materijalnom ili nematerijalnom, u stalnom je porastu zbog prirodno uslovljenog vremena trajanja, ali i zbog razvoja novih tehnologija i promene stila i načina života. Zato briga o očuvanju kulturnog nasleđa u 21. veku nije samo obaveza nadležnih institucija, već je to i moralna uloga celokupnog savremenog društva koje, prepoznajući značaj kulturne baštine, stvara uslove za njeno očuvanje i budućnost.

Polazna tačka jeste razumevanje nasleđa, a kada se ono razume, tada može i da se ceni. Kada se nasleđe ceni, onda se stvara potreba i da se zaštiti, a kada je zaštićeno u njemu se može i uživati.

Zakon o kulturnom nasleđu ima za cilj da uspostavi zakonski okvir za potpunu zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa i kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi, kao i prostor budućim podsticajima za trajna ulaganja u kulturno nasleđe.

Ovim zakonom regulišu se pitanja u vezi sa nastankom, čuvanjem, zaštitom kulturnih dobara, nadležnostima i radom ustanova zaštite kulturnog nasleđa i obavezama i pravima vlasnika i držaoca.

Predloženim zakonskim rešenjima takođe se uređuju pitanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i postavljaju pravni osnovi za uređenje posebnih oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Ovo je prvi put da se oblast kulturnog nasleđa definiše specijalizovanim zakonom, budući da je kulturno nasleđe do sada uređivano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji je po svom karakteru i opštem propisu uređivao zajednička opšta pitanja zaštite kulturnih dobara.

Novi zakon je unapređen i usaglašen sa propisima EU, a ja bih se osvrnula na neke novine koje ovaj Predlog zakona donosi.

Novim zakonskim rešenjem omogućava se produženje roka za potvrđivanje svojstva kulturnog dobra koji za pokretna dobra traje dve, a za nepokretna tri godine, a za još dve ili tri godine ukoliko za to postoji opravdan razlog.

Znači, ne ponavlja se cela procedura za potvrđivanje svojstva kulturnog dobra ispočetka, već se traži produženje roka koji će u tom slučaju trajati pet godina.

Takođe, u ovom članu se jasno navodi da se evidentiraju pokretna i nepokretna kulturna dobra, što u postojećem Zakonu o kulturnim dobrima nije bio slučaj, već se pominje samo pojam kulturno dobro.

Predlogom zakona se precizira i prestanak prethodne zaštite kulturnog dobra, kao i da su registri kulturnih dobara javni.

Predlog ovog zakona jasnije i konkretnije reguliše pravo preče kupovine kulturnog dobra u odnosu na važeći Zakon o kulturnim dobrima.

U Predlogu zakona se kaže da pravo preče kupovine kulturnog dobra u privatnoj svojini ima Republika Srbija, kao i da se Republika Srbija može odreći prava preče kupovine.

Što se tiče Poglavlja 12 Predloga ovog zakona koji govori o uvozu, unošenju, izvozu i iznošenju pokretnih kulturnih dobara, kao i povraćaju svih predmeta nezakonito iznesenih sa teritorije država članica Evropske unije, takođe, smatram da je ovo jedan korak napred, doduše, članovi zakona koji se tiču ove materije mogu se primenjivati tek kada Republika Srbija bude deo Evropske unije, što ja želim i nadam se da će uskoro i biti, ali u tom slučaju nećemo morati da menjamo zakon, barem u ovom delu.

Na kraju, Predlogom zakona kaznene odredbe su obuhvaćene jednim članom dosta jasnije i preciznije u odnosu na prethodni Zakon o kulturnim dobrima, gde je čak pet članova regulisalo ovu oblast.

Za kraj bih se samo osvrnula još jednom na činjenicu da je novim zakonom prvi put prepoznato nematerijalno kulturno nasleđe koje obuhvata tradicionalne zanate, ishranu, običaje, načine usmenog izražavanja i izvođenja narodnih igara i pesama, a koje zajednice baštine i prenose ih s generacije na generaciju kao obeležje sopstvenog identiteta.

Tako su se na listi elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije našli krsna slava, pirotsko ćilimarstvo, zlakuska lončarija, pazarske mantije, erski humor i da ne nabrajam dalje. Želim samo da izrazim nadu da će se uskoro na ovoj listi naći i ćetenija, poslastica tradicionalne kuhinje Bošnjaka.

Inicijativu da se ćetenija uvrsti na listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije pokrenuo je Dom kulture Prijepolje, koji već nekoliko godina organizuje tradicionalnu manifestaciju „Ćetenija uz pjesmu i igru“, kako bi sačuvali od zaborava običaje i način pripreme ove poslastice.

Kulturna baština Bošnjaka, sa svim svojim osobenostima i specifičnostima, deo je multikulturalnog prostora Sandžaka i Republike Srbije. Njeno očuvanje, kao i očuvanje i unapređenje svih kultura koje vekovima žive na tom području, biće garant da smo uspeli da stvorimo društvo koje s jedne strane poštuje različitosti, podržava kulturni diverzitet i prepoznaje ga kao izuzetnu vrednost sandžačke regije, a da sa druge strane teži ka višim ljudskim i moralnim vrednostima koje podižu kvalitet svakodnevnog života svakog njenog građanina.

Sve zakone koji su danas na dnevnom redu i one o kojima nisam stigla da govorim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS - „Tri P“, potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Stefan Krkobabić.