Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici i poslanice.
Pred vama se, danas u raspravi, nalaze, čak četiri predloga zakona, iz oblasti, za koje je zaduženo Ministarstvo kulture i informisanja. To su Predlog zakona o kulturnom nasleđu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske Unije, u učešću Republike Srbije u programu „Kreativna Evropa“ i na kraju ću imati samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona koje je trebala da brani potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, ali sam zamoljena da ga branim pred vama i ja, a opet jeste vezan za set medijskih zakona, tako da bez obzira na nadležnost drugog ministarstva, mislim da ću moći to da uradim, jer se radi o jednoj rečenici.
Trudiću se da vam mnogo ne zauzimam pažnje, a opet da kažem nešto o veoma važnom zakonu, koji se nalazi pred vama, a to je svakako Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je sistemski zakon i na koji se, zaista već dugo čeka i cilj donošenja ovog zakona je svakako uspostavljanje pravno uređenog i organizovanog sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa i to kroz otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu, očuvanje, predstavljanje interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđima.
Podsetila bih vas da je u Republici Srbiji trenutno na snazi Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen, sada već daleke 1994. godine, evo nekako baš u mom mandatu, došlo vreme da se menjaju mnogi zakoni, osnovni zakoni, koji su vezani za kulturu.
Osim terminološke zastarelosti, jer ako poredite 1994. godinu i kraj 2021. godine, složićemo se, naravno da ima zastare, čak i terminologije. U međuvremenu su se promenila dva Ustava, da ne govorim o društveno političkim sistemima, da ne kažem i o nazivima država i to je stvorilo potrebu, svakako da se uskladi ovaj važna propis sa pravnim sistemom, a zakon iz 1994. godine je bio zakon, po svom karakteru opšti propis, jer je uređivao opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.
Iz navedenih razloga Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, predstavlja zaista jedan komplikovan, obiman propis, brojnim odredbama, koje su skoro neprimenljive u 2021. godini, u našoj državi.
Predlogom zakona o kulturnom nasleđu, kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju, obezbediće se sada institucioni osnov za detaljno uređenje svih delatnosti kulturnog nasleđa i pored već donetih zakona, ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije u poslednjih godinu dana, to su zakoni, da vas podsetim, kojim smo uredili muzejsku delatnost, arhivsku delatnost, zaštitu stare i retke biobliotečke građe, u planu je da se donesu, svakako i zakoni zaštite nepokretnih kulturnih dobara, ali za to nam je potrebno, prvo usvajanje ovog krovnog zakona i oblasti filmske i ostale audio-vizuelne građe i novina je da je nacrt zakona ovde vizuelnom i filmskom nasleđu, izgrađen, spreman za postupak javne nabavke, juče prošao Odbor za javne službe i prva javna rasprava održaće se u četvrtak 23. decembra u 12 časova, u zgradi Arhiva Vojvodine, u Novom Sadu, te ovako javno pozivam sve one koji budu zainteresovani da razgovaraju o ovom nacrtu zakona, da učestvuju u prvom krugu javne rasprave.
Da se vratim na zakon koji se nalazi pred vama, dakle po prvi put se definiše kulturno nasleđe, znači prvi put imamo definiciju šta je to kulturno nasleđe za nas i time vršimo usklađivanje sa ustavom Republike Srbije.
Imate pred sobom, u zakonu, veoma obimnu definiciju, ja je ne bi sada ponovo čitala. Ono što je bitno kulturno nasleđe obuhvata nematerijalno kulturno nasleđe, materijalna kulturna dobra, koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, naravno uključujući AP KiM, kao njen sastavni deo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i važno je da naglasimo da je KiM prostor o posebnog značaja za kulturna nasleđe Republike Srbije, koji ima izuzetno duhovno bogatstvo i to je naglašeno u ovom predlogu zakona.
Neprocenjiva istorijska umetnička i arhitektonska vrednost i velika koncentracija verskog i kulturnog nasleđa, SPC na KiM, čine ovu teritoriju jedinstvenu i za našu i za svetsku kulturnu baštinu.
Predlog zakona predviđa posebno donošenje programa, zaštite i očuvanje kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, koji za period od pet godina donosi Vlada na predlog nadležnog ministra za kulturu.
U svetlu pojedinih nemilih događaja koji su se povremeno dešavali u ranijem periodu, a koji se tiču raznih krađa i nestanka kulturnih dobara iz Ustanova kulture, i o tome smo takođe ovde razgovarali, u parlamentu, od velike je važnosti dakle, po ovom zakonu se uspostavlja evidencija otuđenih i nestalih predmeta, i elemenata pokretnog kulturnog nasleđa i materijalnih dobara koji mogu predstavljati kulturno nasleđe, i za vođenje evidencije biće zadužen naše Ministarstvo, Ministarstvo kulture i informisanja, kao glavni administrator, a za upravljanje i korišćenje i unos podataka, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carine.
Bitna je novina i to da se kulturno nasleđe, ukoliko je izloženo riziku uništenja, nestajanju ozbiljnom narušavanju integriteta ili oštećenja utvrđuje kao kulturno nasleđe u opasnost.
Jedan od doprinosa novog zakona, unapređenju sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa , jeste da jasno utvrđuje da kulturno nasleđe upisano na UNESKO listi, svetskog nasleđa, uživa poseban pristup zaštitu, starenje i brigu, što važi i za kulturno nasleđe koje se nalazi na teritoriji AP KiM.
Predloženi zakon, naravno definiše i uređuje i nematerijalno kulturno nasleđe i predložena definicija zakona o nematerijalnom kulturnom nasleđu, usklađena je sa UNESKO Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji je ovaj Parlament ratifikovao 2010. godine. Od tada je to obavezujući zakon za nas.
Ovim zakonskim predlogom je takođe utvrđeno da Ministarstvo kulture i obrazovanja obrazuje dva tela, to je Nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u cilju praćenja uvida, sprovođenja naravno međunarodnih obaveza i ratifikacione konvencije i kulturnog nasleđa, upisanog ili predloženog za upis na UNESKO-ovoj listi. Suštinska novina u ovom delu je formiranje Nacionalnog komiteta za materijalno kulturno nasleđe, dok je ovaj drugi Komitet uspostavljen pre deceniju, ali prosto nije bio prepoznat kroz ovaj Zakon iz 1994. godine. Ne manje važno je što će ovaj zakon pružiti doprinos pristupanju naše zemlje i EU, i nalazi se verovatno na onoj Evropskoj agendi ispunjenja i njegovim odredbama se postiže potpuna usklađenost našeg zakonodavstva sa propisima EU, koji se odnose na povraćaj kulturnih predmeta, nezakonito iznesenih sa teritorija država članica, i propisima koji se odnose na izvoz, odnosno unos i uvoz kulturnih dobara.
Kažem, određeni broj instituta je preuzet iz Zakona o kulturnim dobrima i oni su sada detaljnije regulisani i unapređeni i to sve imate u zakonu koji se po redovnoj proceduri nalazi pred vama, i bilo je dovoljno vremena, pa vam neću iščitavati ove definicije.
U okviru prethodne zaštite precizno se utvrđuje rok od dve godine od evidentiranja za pokretna dobra, odnosno tri godine za nepokretna dobra i predviđeni izuzetak u slučaju da postoje opravdani razlozi za produženje navedenog roka, ali najviše za još dve, odnosno tri godine.
To je veliki uspeh Ministarstva kulture i informisanja. Nije lako bilo da se izborimo za produženje ovakvih rokova, jer uvek postoje neki drugi interesi koji vas teraju da skratite određene rokove. Važno je da smo obratili pažnju na to do poslednjeg momenta, dok nismo uputili vama ovaj predlog. Posebno je utvrđena trajna prethodna zaštita arheoloških lokaliteta, odnosno arheološkog područja i filmskog i ostalog audio-vizuelnog nasleđa.
U skladu sa poreskim zakonima ovo je takođe važan deo ovog zakona. Vlasnik i držalac imaće pravo na povraćaj plaćenih carina i drugih uvoznih dažbina na trajan uvoz u Republiku Srbiju kulturnog dobra koji se u roku o šest meseci od uvoza utvrdi za kulturno dobro i utvrđuje se pravo na povraćaj plaćenih poreza, ako je to već učinjeno.
Isto tako, ako vlasnik kulturnog dobra poklonom, odnosno drugim besteretnim pravnim poslom ustupi Republici Srbiji, odnosno ustanovi zaštite kulturnog nasleđa, ovo dobro ostvaruje pravo na oslobađanje od poreza u skladu sa poreskim zakonima. Dakle, time se smatra učešće Republike Srbije u zaštiti tog kulturnog dobra.
Napomenula bih da je predviđeno da ovaj zakon krene sa primenom godinu dana od usvajanja vašeg, jer je zaista obiman i mnogi činioci koji su predviđeni ovde da aktivno učestvuju u zaštiti kulturnog nasleđa u našoj državi zaista će im trebati određeno vreme da se pripreme za ovaj zakon.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mislim da vi zaista znate, jer ste aktivno učestvovali u samoj pripremi ovih izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima. Radi se o rezultatima međustranačkog dijaloga i dokument od 18. septembra 2021. godine. Identifikovane su određene konkretne mere koje bi mogle da unaprede političke uslove za naredne izbore.
Dokument ima 16 tačaka. Kao mera broj 3. je predloženo da se izmeni Zakon o elektronskim medijima, da se dopuni u delu koji se odnosi na obaveze pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga tokom izborne kampanje, propisivanjem obaveze koja će se odnositi na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.
Sporazumom od 20. oktobra 2021. godine koji je, takođe zaključen ovde sa vaše strane i od strane drugih učesnika, političkih stranaka koje su pristupile ovom dijalogu, Predviđena su posebna ograničenja za javne funkcionere u izbornoj kampanji.
Jedna od odredbi je da 10 dana pre dana određenog za glasanje, mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i slično. Dakle, ako na tim skupovima učestvuje i javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini AP i odbornike u skupštinama jedinica lokalnih samouprava.
Vlada je prihvatila predložene mere. Naročito smatramo da je važna uloga elektronskih medija u sistemu javnog informisanja, i pogotovo njihova uloga je bitna u samoj izbornoj kampanji.
Dakle, ima tu još terminoloških nekih promena da se ne zove kampanja „predizborna kampanja“ nego „izborna kampanja“ i tako dalje.
Treći zakon je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Takođe se ovde nalaze odredbe predviđene Sporazumom iz vašeg dijaloga od 29. oktobra 2021. godine.
Predviđena je dužnost javnih medijskih servisa da u redovan informativni program i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, izbornih lista i kandidata na izborima i predviđeno je organizovanje radio-televizijskih duela ili sučeljavanja kako bi se u vidu diskusije raspravilo određena aktuelna politička pitanja.
Zakonom o javnim medijskim servisima obezbeđuje se stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, odnosno javne medijske ustanove RTV.
Ovaj zakon je predvideo da se oni mogu finansirati iz takse za Javni medijski servis, iz sredstava budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda i da se pored takse u 2022. godini izdvoje budžetska sredstva za delimično finansiranje Radio Televizije Vojvodine. Mislim da je takvo rešenje bilo i u prošloj godini.
Na ovaj način obezbeđuje se stabilan sistem finansiranja javnih medijskih servisa, njihova nezavisnost, vodi se računa i o ekonomskoj moći građana.
Da ponovim, članom 2. do 31. decembra 2022. godine delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije, javna medijska ustanova, RTV. Za to je u budžetu Republike Srbije koji je već usvojen, opredeljeno oko 900 miliona dinara. Najviše zbog toga jer sadašnja visina takse od 299 dinara nije dovoljna da RTV nesmetano obavlja svoju delatnost u ovom trenutku.
Četvrti zakonski predlog, to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa.
Ovaj program nam pruža stratešku podršku o različitim vrstama ovog programa i oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, javnog civilnog sektora u različitim umetničkim oblastima, kao i projektima interresorne saradnje.
Učešće programa je od izuzetnog značaja sa aspekta evropskih integracija naše države u oblasti kulture. Brojnim akterima u našoj zemlji omogućava se nastavak učešća u ovom značajnom programu. Mogu da vam kažem moje prijatno iznenađenje da su me mnogi ljudi sveta kulture zvali i pitali kada će se ovo naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ne bi li nastavili da učestvuju u ovim programima.
Ovim se obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi i pospešuje i celokupan proces evropskih integracija naše države.
Samo da vam kažem, još u pomenutom periodu podržano je čak 305 projekata od 146 organizacija i institucija iz Srbije i svih oblasti kulture. Hoću da naglasim koliko je važno glasati za ovaj Sporazum. Uspostavljeno je više od 657 partnerstava sa organizacijama širom Evrope.
Ukupna finansijska sredstava koja je naša zemlja opredelila na ime učešća u programu Kreativna Evropa od 2014. godine do 2020. godine iznosile su preko dva i po miliona evra. Naravno, veći deo tog iznosa je refundiran kroz pretpristupne fondove Evropske unije, što znači da se Srbiji na svaki uloženi evro vratilo skoro 17 evra.
Znači, učešće u programu se ne svodi samo na obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, što bi neko mogao da pomisli kada sam iznela ove podatke, nego je to zaista jačanje sistema kulture u Srbiji, i pre svega, njegovo evropsko pozicioniranje, jer u kontekstu, naravno još i kulturne diplomatije i to nama znači veću evropsku i međunarodnu vidljivost naših umetnika i naših dela. Tu su sve oblasti umetnosti predviđene, i književnost, i filmovi, i likovno stvaralaštvo, i mnogi drugi.
Budžet novog Programa „Kreativna Evropa od 2021 do 2027“ uvećan je za više od 50% u odnosu na budžet prethodnog programa i iznosi 2,44 milijarde evra.
Novim programom je planirana podrška još većem broju projekata sa još većim procentom sufinansiranja u odnosu na prethodni program.
Iz svega prethodnog sam se trudila kratko da vam objasnim. Moji saradnici su uspeli da mi napišu jednu obimnu studiju. Mislim da bih samo ja govorila do kraja radnog vremena i ja sam to sada vama skratila.
Kažem, usvajanje ovog zakona doneće isključivo pozitivne efekte kako u smislu konkretne podrške za projekte iz naše zemlje, tako i u čitavom procesu evropskih integracija.
Da ne zaboravim da sam zadužena i za jedan zakon, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske sadržaje.
Ministarstvo rudarstva i energetike formalno je predlagač ovog zakona. Kažem, to je neposredno povezano sa medijskim zakonima, u najvećoj meri sa Zakonom o javnim medijskim servisima.
U ovom zakonu je predviđena samo jedna izmena, a to je da se datum 31. decembar 2021. godine promeni sa 31. decembrom 2022. godine. Ništa drugo se ne menja.
Važno je reći da iznos takse za Javni medijski servis ostaje nepromenjen i iznosi iduće godine, kao i ove tekuće, 299 dinara.
Ja vam se zahvaljujem na izuzetnoj pažnji koju ste mi pružili u ovom dugom izlaganju i pozivam vas da prodiskutujemo o ovim zakonima i da u danu za glasanje glasate za ove predložene zakone i izmene i dopune.
Hvala vam.