Vreme vam je isteklo.

Kako je isteklo?

Lepo. Uračunato vam je sa svim prekidima.

Kako ste mi računali vreme, izvinite?

Prvo ću vas zamoliti da se tako ne obraćate, nego se javite za reč.
Računao sam vam kako treba, sa svakim prekidom.
Sada imamo repliku. Prvo je Miloš Terzić.
(Marijan Rističević: Povreda Poslovnika!)
Marijan Rističević, po Poslovniku.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispod ploče… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u jednom delu Srbije, u jednom gradu, ali ne u celom, u jednom manjem delu jednog grada koji se zove Novi Pazar postoji negovanje nacističkih tradicija. Tamo se ovakvi zakunu, a reklamiram član 107. i 108, na borbu protiv fašizma ispod ploče Aćif edfendije, koga je Hitler odlikovao „Gvozdenim krstom“ i mi danas slušamo propoved čoveka koji zastupa Aćif efendiju, koji je bio Albanac i koji se zalagao da se Novi Pazar priključi velikoj Albaniji, koji uopšte nije bio Bošnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne negiram genocid, ali moram da kažem da je u odnosu, recimo, na 1931. godinu, u 20. veku izvršen genocid, ali nad Srbima.

Bošnjaka, odnosno muslimana ima više u Bosni i Hercegovini za 828.000 nego što ih je bilo od 1931. do 1991. godine, a ukupno 1.070.000 kada sve saberete. Srba ima više 57.000 u odnosu na 1931. godinu. Katolika ima taman koliko ih je bilo i 1931. godine. U odnosu na 1991. godinu, 2013. godine, po njihovim popisima, Srba je manje 280.000, ili su pobijeni ili su raseljeni. Muslimana je manje, ili Bošnjaka, 130 i nešto hiljada.

Svaki peti Srbin više ne živi u Bosni ili nije više živ, a svaki 16. nažalost, a i samo svaki 16. musliman, odnosno Bošnjak. Zato ja tvrdim da je genocida bilo u Bosni i Hercegovini i zato tvrdim da krivica Mladića ili nevinost Orića nije dokazana, to je samo dokaz političke pripadnosti pravosuđa, odnosno instruisanja tog pravosuđa koji je to osudio. Genocid jeste bio, ali nad Srbima i nad istinom. Hvala.

Replika, Miloš Terzić.
Posle gospodin Jahja.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada gospoda iz SDA govore o etničkom čišćenju, jedini koji su doživeli etničko čišćenje na prostoru Kosova i Metohije su Srbi i to posle 10. juna i to građani dobro znaju, posle 10. juna 1999. godine, odnosno nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Mi iskazujemo pijetet prema svim žrtvama, ali isto tako i mi želimo da znamo ko je odsekao glavu ocu Haritonu u Prizrenu, ko je ubio decu dok su se kupala na Bistrici u Goraždevcu, ko je ubio porodicu Šutaković, što je pominjao i predsednik države kada smo govorili ovde u ovom domu o izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju?

Ne vidim da iko pravi problem kada se u drugim zemljama Evrope obeležavaju važni događaji tih zemalja i kada takvim događajima prisustvuju deca i srpska deca i Bošnjaci i njihova deca. Tada se ne pravi problem. Taj problem se pravi samo i isključivo u Srbiji.

Osvojili su 0,5% na izborima i daju sebi za pravo da nas ovde prevaspitavaju. Pri tome su pre mesec, mesec i po dana išli kod Aljbina Kurtija na noge u Prištinu i time prekršili Ustav Republike Srbije. Ne znam da li bi sve ovo radili da je Sulejman Ugljanin opet ministar u Vladi, verovatno ne bi, ali kada je Sulejman Ugljanin u Vladi, kada ima fotelju, onda je Srbija majka. Kada Sulejman Ugljanin nije u Vladi, onda im je Srbija maćeha.

Mi smo danas od poslanika iz njihove poslaničke grupe čuli da je Srbija, odnosno da su Srbi nacisti, što je zaista nedopustivo. Srbi su stradali tokom Drugog svetskog rata od balističkih pokreta na Kosovu i Metohiji. I onda neko ovde sebi daje za pravo da takve kvalifikacije iznosi, takve monstruozne laži.

Srbija neće, jednostavno, to svima neka bude jasno, da odustane od borbe za svoje državne i nacionalne interese i kao što sam rekao, borićemo se i za našu kulturu i za naš identitet, naravno, uz poštovanje i drugih naroda koji žive u ovoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Terziću.
Replika, gospodin Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao Bošnjak, kao građanin Republike Srbije, osećam potrebu da ovde ovog trenutka reagujem na sve ovo što se događa.

Odlika junaka, odlika Bošnjaka nije da ispali nešto, pa onda pobegne sa boja, sa megdana. Ako započnete neku priču, onda, majčin sine, ostani, pa je održi. Izdrži i da čuješ protivargument. To je ono što se zove politika populizma. To je ono zbog čega sam ja jutros govorio o himni i zloupotrebi osećanja običnih ljudi.

Istini za volju, Ustav Republike Srbije i himnu „Bože pravde“, za koju mi smatramo da se treba promeniti, kao Stranka pravde i pomirenja, izglasali su poslanici SDA Sandžaka. Birali su i najveća izlaznost na tom referendumu bila je u onim opštinama u kojima su oni bili na vlasti.

Ono što jeste istina, takođe, da ovi slučajevi koji su spominjani takođe imaju svoju različitu percepciju. Ono što smo mi radili kao Bošnjaci jeste da se kroz institucije sistema rešavaju ti problemi, da ako imamo, kao što je rekao Samir Tandir, različite stavove, onda ćemo ih rešavati tamo gde je za to mesto – u parlamentu, u institucijama sistema, na biralištima, a nećemo dovoditi u zaista tešku situaciju nikoga, posebno ne svoj narod koji nas je poslao ovde da se borimo za njegov interes.

Ono što jeste istina, istina je da se jako puno uradilo. Istina je da su prava Bošnjaka i svih drugih nacionalnih zajednica u ovoj državi, u zakonu, u zakonima, izuzetno visoka, možda su na najvećem nivou u celoj Evropi, ali postoje problemi u implementaciji tih zakonskih rešenja. Oni se rešavaju, oni polako dolaze, evo i ovo oko bosanskoga jezika. Kao profesor bosanskoga jezika kao neko ko u ovoj državi možda ima najviše referenci i najznačajnije se bavi bosanskim jezikom i bošnjačkom književnošću, odgovorno tvrdim da problemi koji su nastajali oko implementacije bosanskog jezika su delom neprofesionalnog odnosa onih koji su delegirali iz Bošnjačkog nacionalnog veća, koji uzgred rečeno, već 30 godina zloupotrebljavaju to veće i, naravno, delova sistema koji je to prihvatio. Ali, evo, i to se pomera.

Nisam stigao u onom prvom obraćanju da se zahvalim Ministarstvu na tome što ćemo po prvi put u ovoj državi imati polaganje za licencu izvođenja nastave na bosanskome jeziku, i to baš u tome Novome Pazaru. Dakle, problema ima jako puno i oni se rešavaju. Ti problemi se rešavaju.

Dozvolite mi još samo, kratko ću, zbog važnosti teme.

Naravno da sve ostalo jeste stvar koju trebamo zajedno rešavati. I pitanje Aćif efendije, ono što jeste istina da on jeste odlikovan, ali ne od Hitlera. Srpski istoričari tvrde da je odlikovan nakon Prvog svetskog rata kao vojnik Osmanske vojske od strane nemačke vojske koja je bila u zajedničkoj armiji ili zajedničkom dejstvu sa osmanskom vojskom, ne ulazeći u ništa drugo da li je, kako i šta je, ali ovo jeste prosto istorijska činjenica.

Takođe, oko zločina, oko genocida, dozvolite da o tome bude reči tamo gde treba da bude, tj. u sudovima, tj. u komisijama koje su zadužene i koje na svaki mogući način trebaju doći da nas dovedu do jedne zajedničke istine koja će olakšati i Srbima i Bošnjacima da krenemo put budućnosti i, naravno, svim ostalim narodima na Balkanu kako bismo našim novim generacijama ostavili dobar prostor da zajedno žive kako su i živeli vekovima naši stari, u dobru, u prosperitetu, u gledanju kako ćemo da omogućimo da svi oni imaju svetlu budućnost u našoj državi i na celom balkanskom prostoru. Hvala.