Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala.
Reč ima Jelena Mihailović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje današnje pitanje želim da postavim Vladi Srbije, premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se obaveze plaćanja posebne naknade autorima, kao što je to propisano članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima i Uredbe utvrđivanja liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava.

Naime, članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima između ostalog je propisano da kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora autori dela za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta, za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, književna, muzička, filmska dela i druga imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.

Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta i solidarno sa njima uvoznici uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.

Stavom 12. istog člana je propisano da listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz stavova 1. do 9. ovog člana utvrđuje Vlada.

Imajući u vidu da u skladu sa istim članom autori svoje pravo na naknadu mogu ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, ovim putem želim da podsetim Vladu, kao i Zavod za intelektualnu svojinu da su SOKOJ, OFPS, Organizacija proizvođača fonograma, i PI, prava interpretatora, kao organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje predstavljaju autore muzičkih dela, proizvođače fonograma i interpretatore u nekoliko navrata podneli inicijativu, tada nadležnom ministarstvu, Vladi, kao i Zavodu za intelektualnu svojinu, koja je podrazumevala izmenu Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade, a u cilju ažuriranja liste u skladu sa galopirajućim tehnološkim dostignućima koja su se odigrala u poslednjih 10 godina.

Naime, predmetna lista je poslednji put doneta Uredbom Vlade još 2010. godine, dakle pre 11 godina, te je neophodno da ona bude modernizovana i da se na listu uvrste uređaji i predmeti kao što su mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, tableti, lap-top računari, itd, a koji se trenutno ne nalaze na predmetnoj listi.

Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, SOKOJ, OFPS i PI, podnosioci pomenute inicijative, su izvršili i uporednu analizu inostranih lista tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade.

Tom prilikom došlo se do zaključka da iako izazovi postoje prilikom usvajanja kompenzacionih sistema i tarifa za naplaćivanje posebne naknade različite države, među kojima su članice EU, kao što su Poljska, Hrvatska, Austrija, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Belgija, Nemačka, Francuska, Mađarska, itd. One su samo deo zemalja koje su analizirane. Predmetne analize se mogu dostaviti Vladi.

Sve one imaju uže ili šire liste tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade, ali bez obzira na njihov obim liste su modernizovane, prate galopirajuća tehnološka dostignuća i na njima se nalaze svi uređaji i predmeti, proizvodi moderne tehnologije, koji potencijalno mogu poslužiti za umnožavanje autorskih dela, interpretacije fonograma za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, kao što su, na primer, memorijske kartice, hard diskovi, interni i eksterni, desk-top kompjuteri, lap-topovi, tableti, mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, analogni video i audio snimači, itd.

Osim na polju unapređivanja sprovođenja prava intelektualne svojine i podizanje svesti o pirateriji i krivotvorenju predmetna modernizovana lista uređaja i predmeta bi, takođe značajno doprinela i uvećanju naknada koje se isplaćuju lično autorima, budući da se sva sredstva koja proizvođači i uvoznici uređaja plaćaju kroz organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava prikupe i posledično, u skladu sa zakonom i procedurama, proslede autorima, stvaraocima. Na taj način bi direktno bili podržani stvaraoci i stvaralaštvo koje je ako se osvrnemo u vremenu pandemije izuzetno pretrpelo.

Ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju Vladi, a što bi takođe unapredilo položaj autora i njihovu egzistenciju, inicijativa grupacije MIMA, Muzički izvođači i muzički autori, pri Privrednoj komori Srbije, koju lično kao umetnik, razume se, podržavam, a kojom predstavnici autora i izvođača predlažu da se u sledećim izmenama Zakona o elektronskim medijima zakonom odrede i obavezne kvote za emitovanje muzike domaćih autora na radio i tv stanicama prateći praksu evropskih zemalja, kao što su Francuska, Italija, Španija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska i mnoge druge.

Želim da istaknem da bi ovakva vrsta odredbi bile izuzetno važan korak ka unapređivanju položaja, pre svega naših domaćih autora, zatim bismo na taj način motivisali autore na nova muzička dela i pospešili stvaralaštvo i muzičku produkciju. Kroz emitovanje naše muzike bismo se posvetili i zaštiti našeg jezika i jezika nacionalnih manjina, samim tim i kulture i na taj način bismo u našoj zemlji zadržali sigurno veliki deo, milione evra koji se svake godine odliju u inostranstvo.

U skladu sa svim navedenim, a sa željom da značajnije unapredimo položaj autora i stvaralaca, kao i stvaralaštvo u celini, moje konkretno pitanje Vladi je sledeće – da li Vlada planira izmenu pomenute Uredbe o utvrđivanju lista tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava i u kom periodu javnost, autori i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu očekivati pomenutu izmenu?

Zahvaljujem.

Da li još neko želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje? (Da.)

Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, ja danas imam tri pitanja u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koja želim da uputim nadležnim državnim institucijama.

Prvo pitanje se tiče malverzacija Dragana Đilasa iz vremena dok je bio gradonačelnik Beograda. Nismo još uvek dobili adekvatne odgovore od nadležnih državnih institucija, naročito od Tužilaštva, a tiče se ne samo onih 619 miliona evra koje je oteo od građana Srbije, nego i drugih malverzacija u kojima je učestvovao i koje je organizovao u periodu dok je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do kraja 2013. godine. Da ne nabrajam sve njegove afere. O njegovim aferama, dok je bio gradonačelnik Beograda možemo da izdamo jednu knjižicu, a svakako može da se snimi jedan dobar film.

Drugo pitanje, opet se tiče Dragana Đilasa, ne zato što mi je on nešto posebno interesantan, nego zato što je interesantan građanima Srbije po svim svojim lošim postupcima i svim postupcima gde se direktno zalaže za uništenje državnih institucija, a ovog puta u pitanju je državna institucija „Telekom Srbija“.

U poslednje vreme, a naročito poslednjih dana svedoci smo nove kampanje koju je Dragan Đilas, zajedno sa Draganom Šolakom i Marinikom Tepić pokrenuo, a tiče se uništenja „Telekoma Srbije“ zbog interesa da ojača njegova Junajted grupa, koja zajedno sa Junajted medijom, Dajrekt medijom i drugim njihovim saradničkim firmama preduzima sve aktivnosti i zajedno sa SBB-om, ne bi li, pod jedan, urušila ugled „Telekom Srbije“, a onda i na kraju i uništili „Telekom Srbiju“, isključivo zbog svojih finansijskih interesa.

Šolaku i Đilasu je bitno da SBB bude što jači, da njihove firme budu što jače, da njihovi džepovi budu što bogatiji, a jedna od najvažnijih državnih institucija koju je država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem sačuvala, očuvala i ojačala, a to je Telekom Srbija, Đilas, Šolak i ekipa, to žele da unište.

Treće moje pitanje se tiče slabe reakcije ili ne reakcije i Zaštitnika građana i svih poverenika i nadležnih institucija, kada su u pitanju pretnje koje su upućene i predsedniku Aleksandru Vučiću i funkcionerima u Vladi Srbije i narodnim poslanicima koje su izrečene ne samo u Đilasovim i Šolakovim medijima, nego i na društvenim mrežama i drugim elektronskim medijima. To nisu samo uvrede, to su klasične pretnje. Nisu reagovale nadležne državne institucije adekvatno. Da li zato što imaju jedan zaštitnički odnos prema nekom reditelju, nekom glumcu, i nekom tajkunu? To je opet Dragan Đilas u pitanju.

Dakle, svi građani treba da budu jednaki pred državnim institucijama i nema nikakve elite kada je u pitanju reakcija državnih institucija. Dakle, da li neko sebe smatra elitom ili ne, da li je neko javna, poznata ličnost, društvo politički radnik, dramski umetnik ili privrednik, on isto treba da bude podložen reakciji nadležnih državnih institucija kada iznosi uvrede i pretnje na račun bilo kog građana Republike Srbije.

Kad govorim o eliti, želim da kažem da da bi neko pripadao eliti nije dovoljno da samo bude intelektualac, nije dovoljno da bude poznat i da ima neke rezultate u svojoj delatnosti, bitno je, po meni je najbitnije, da voli svoju državu, da poštuje svoj narod i da je ugledan građanin. Kada to ima, onda može sebe da smatra elitom. Svakako, nisu elita svi ovi ljudi, oni su lažna elita koja iznosi pretnje i uvrede na račun svih onih koji drugačije misle od njih.

Prema tome, na kraju želim da zaključim da u pogledu sva tri pitanja, i što se tiče malverzacija Dragana Đilasa u Beogradu, i što se tiče ovih orkestriranih Šolakovih, Marinikinih i Đilasovih napada na „Telekom“, sa ciljem uništenja još jedne državne institucije i, pod tri, ove ne reakcije ili slabe reakcije raznih državnih institucija, Poverenika i Zaštitnika, kada su u pitanju uvrede i pretnje na račun funkcionera SNS, očekujem brzu reakciju nadležnih državnih institucija, jer sasvim je jasno da i u prvom i u drugom i u trećem slučaju iza toga stoje Dragan Đilas, Dragan Šola i Marinika Tepić, kojima ne odgovara jaka Srbija, kojima ne odgovara jačanje Srbije, jačanje državnih institucija zato što njima smeta prvenstveno, pod broj jedan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji jača našu Srbiju iz dana u dan, da nam Srbija bude sve jača i sve bolja.

Hvala. Živela Srbija!