Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani, moje pitanje je upućeno Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a tiče se da li su i ako jesu kada su nadležne inspekcije ministarstva kontrolisale rad peletara u Novom Pazaru i u Prijepolju, da li iste koriste adekvatne filtere i da li ih redovno servisiraju? Ovo je jedna slika iz te peletare, šta ona uzrokuje u Novom Pazaru.

Stranka pravde i pomirenja ne bavi se ad hok ekologijom, niti smo se počeli baviti ekologijom onog trenutka kada nam nadležne institucije nisu dale dozvolu za malu hidroelektranu, bavimo se ekologijom suštinski, sistemski, zbog interesa svih građanki i građana koji u našoj zemlji žive, a posebno sa dela naše zemlje odakle dolazim, znači, sa prostora Sandžaka. I rahmetli predsednik Muamer Zukorlić i drugi članovi stranke i ja smo ponosni što smo 2010. i 2011. godine zaustavili izgradnju hidroelektrana koje je kanadska kompanija "Rev kapitel" iz Kanade pokušala da izgradi kod Brodareva na reci Lim i to je dokaz naše suštinske borbe, ne zbog interesa, ne glumeći neki nevladin sektor zbog grantova iz inostranstva, već zato što su to građanke i građani Prijepolja i Brodareva, ali i celog Sandžaka, u tom trenutku to tražili od nas.

Sada pokrećem pitanje ovih peletara, zašto? Zato što je cena peleta na istorijski visokom nivou, zato što vlasnici ostvaruju enorman profit, to je sve okej i to je dobro, ali zahtevam da se deo tog profita, znatan deo, uloži u zaštitu životne sredine.

Svaka čast ministarstvu, ono zaista temeljno, suštinski, sistemski radi, rešavaju se nesanitarne deponije, menjaju se kotlovi, uvode se i grade se toplane na bio-masu, to je sve nešto što je dobro, ali deo odgovornosti mora da pokažu i privrednici, pogotovo oni koji zarađuju, ostvaruju enorman profit i ovo što svaki dan imamo prilike, pogotovo u Novom Pazaru da gledamo, ali i u Prijepolju, gde sneg više nije beo nego žut, gde se fasade uništavaju, gde automobile svoje ne možete da prepoznate, e, onda se postavlja logično pitanje - šta mi udišemo?

Zato zahtevam da mi ministarstvo da jedan odgovor, da vidimo kakvi se filteri koriste, da li se oni redovno servisiraju, da li inspekcije redovno posećuju ove privrednike, jer, zaista, ono što možemo vizuelno da vidimo izgleda strašno.

Podsećam da je Novi Pazar grad koji spada u grupu najzagađenijih gradova. To nije uzrok samo gradska toplana ili ugalj i mazut koji se koriste za ogrev, već i ove peletare zaista proizvode jedan veliki haos.

Drugo pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine tiče se šta će preduzeti zbog divlje gradnje u kanjonu reke Mileševke, koja je specijalni rezervat prirode, klisura reke Mileševke? Bilo kakva gradnja, pogotovo divlja gradnja u koritu reke je zabranjena i zakonom ali i zdravom logikom. Onog trenutka kada imate bilo kakve objekte u koritu, onog trenutka kada nivo vode poraste, imaćemo nesagledive posledice u vidu poplava. To je nešto što ne smemo dozvoliti. Mora se ispitati da li za postojeće objekte imaju dozvolu, ako imaju dozvolu, da vidimo ko im je to dao?

To je slučaj oko koga zaista nećemo praviti nikakve trule kompromise, niti ćemo se praviti slepi kod očiju. Znači, u ovom specijalnom rezervatu nemoguća je bilo kakva gradnja, pogotovo nekakvih hotela, ugostiteljskih objekata, itd, tako da zahtevam jedan detaljan odgovor.

Ja verujem u rad ministarstva, ali oni moraju da povedu računa šta rade njihove kolege na nižim nivoima, otprilike na nivou Užica i Kraljeva. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Jelena Mihailović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje današnje pitanje želim da postavim Vladi Srbije, premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se obaveze plaćanja posebne naknade autorima, kao što je to propisano članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima i Uredbe utvrđivanja liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava.

Naime, članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima između ostalog je propisano da kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora autori dela za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta, za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, književna, muzička, filmska dela i druga imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.

Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta i solidarno sa njima uvoznici uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.

Stavom 12. istog člana je propisano da listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz stavova 1. do 9. ovog člana utvrđuje Vlada.

Imajući u vidu da u skladu sa istim članom autori svoje pravo na naknadu mogu ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, ovim putem želim da podsetim Vladu, kao i Zavod za intelektualnu svojinu da su SOKOJ, OFPS, Organizacija proizvođača fonograma, i PI, prava interpretatora, kao organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje predstavljaju autore muzičkih dela, proizvođače fonograma i interpretatore u nekoliko navrata podneli inicijativu, tada nadležnom ministarstvu, Vladi, kao i Zavodu za intelektualnu svojinu, koja je podrazumevala izmenu Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade, a u cilju ažuriranja liste u skladu sa galopirajućim tehnološkim dostignućima koja su se odigrala u poslednjih 10 godina.

Naime, predmetna lista je poslednji put doneta Uredbom Vlade još 2010. godine, dakle pre 11 godina, te je neophodno da ona bude modernizovana i da se na listu uvrste uređaji i predmeti kao što su mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, tableti, lap-top računari, itd, a koji se trenutno ne nalaze na predmetnoj listi.

Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, SOKOJ, OFPS i PI, podnosioci pomenute inicijative, su izvršili i uporednu analizu inostranih lista tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade.

Tom prilikom došlo se do zaključka da iako izazovi postoje prilikom usvajanja kompenzacionih sistema i tarifa za naplaćivanje posebne naknade različite države, među kojima su članice EU, kao što su Poljska, Hrvatska, Austrija, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Belgija, Nemačka, Francuska, Mađarska, itd. One su samo deo zemalja koje su analizirane. Predmetne analize se mogu dostaviti Vladi.

Sve one imaju uže ili šire liste tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade, ali bez obzira na njihov obim liste su modernizovane, prate galopirajuća tehnološka dostignuća i na njima se nalaze svi uređaji i predmeti, proizvodi moderne tehnologije, koji potencijalno mogu poslužiti za umnožavanje autorskih dela, interpretacije fonograma za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, kao što su, na primer, memorijske kartice, hard diskovi, interni i eksterni, desk-top kompjuteri, lap-topovi, tableti, mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, analogni video i audio snimači, itd.

Osim na polju unapređivanja sprovođenja prava intelektualne svojine i podizanje svesti o pirateriji i krivotvorenju predmetna modernizovana lista uređaja i predmeta bi, takođe značajno doprinela i uvećanju naknada koje se isplaćuju lično autorima, budući da se sva sredstva koja proizvođači i uvoznici uređaja plaćaju kroz organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava prikupe i posledično, u skladu sa zakonom i procedurama, proslede autorima, stvaraocima. Na taj način bi direktno bili podržani stvaraoci i stvaralaštvo koje je ako se osvrnemo u vremenu pandemije izuzetno pretrpelo.

Ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju Vladi, a što bi takođe unapredilo položaj autora i njihovu egzistenciju, inicijativa grupacije MIMA, Muzički izvođači i muzički autori, pri Privrednoj komori Srbije, koju lično kao umetnik, razume se, podržavam, a kojom predstavnici autora i izvođača predlažu da se u sledećim izmenama Zakona o elektronskim medijima zakonom odrede i obavezne kvote za emitovanje muzike domaćih autora na radio i tv stanicama prateći praksu evropskih zemalja, kao što su Francuska, Italija, Španija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska i mnoge druge.

Želim da istaknem da bi ovakva vrsta odredbi bile izuzetno važan korak ka unapređivanju položaja, pre svega naših domaćih autora, zatim bismo na taj način motivisali autore na nova muzička dela i pospešili stvaralaštvo i muzičku produkciju. Kroz emitovanje naše muzike bismo se posvetili i zaštiti našeg jezika i jezika nacionalnih manjina, samim tim i kulture i na taj način bismo u našoj zemlji zadržali sigurno veliki deo, milione evra koji se svake godine odliju u inostranstvo.

U skladu sa svim navedenim, a sa željom da značajnije unapredimo položaj autora i stvaralaca, kao i stvaralaštvo u celini, moje konkretno pitanje Vladi je sledeće – da li Vlada planira izmenu pomenute Uredbe o utvrđivanju lista tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava i u kom periodu javnost, autori i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu očekivati pomenutu izmenu?

Zahvaljujem.

Da li još neko želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje? (Da.)

Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, ja danas imam tri pitanja u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koja želim da uputim nadležnim državnim institucijama.

Prvo pitanje se tiče malverzacija Dragana Đilasa iz vremena dok je bio gradonačelnik Beograda. Nismo još uvek dobili adekvatne odgovore od nadležnih državnih institucija, naročito od Tužilaštva, a tiče se ne samo onih 619 miliona evra koje je oteo od građana Srbije, nego i drugih malverzacija u kojima je učestvovao i koje je organizovao u periodu dok je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do kraja 2013. godine. Da ne nabrajam sve njegove afere. O njegovim aferama, dok je bio gradonačelnik Beograda možemo da izdamo jednu knjižicu, a svakako može da se snimi jedan dobar film.

Drugo pitanje, opet se tiče Dragana Đilasa, ne zato što mi je on nešto posebno interesantan, nego zato što je interesantan građanima Srbije po svim svojim lošim postupcima i svim postupcima gde se direktno zalaže za uništenje državnih institucija, a ovog puta u pitanju je državna institucija „Telekom Srbija“.

U poslednje vreme, a naročito poslednjih dana svedoci smo nove kampanje koju je Dragan Đilas, zajedno sa Draganom Šolakom i Marinikom Tepić pokrenuo, a tiče se uništenja „Telekoma Srbije“ zbog interesa da ojača njegova Junajted grupa, koja zajedno sa Junajted medijom, Dajrekt medijom i drugim njihovim saradničkim firmama preduzima sve aktivnosti i zajedno sa SBB-om, ne bi li, pod jedan, urušila ugled „Telekom Srbije“, a onda i na kraju i uništili „Telekom Srbiju“, isključivo zbog svojih finansijskih interesa.

Šolaku i Đilasu je bitno da SBB bude što jači, da njihove firme budu što jače, da njihovi džepovi budu što bogatiji, a jedna od najvažnijih državnih institucija koju je država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem sačuvala, očuvala i ojačala, a to je Telekom Srbija, Đilas, Šolak i ekipa, to žele da unište.

Treće moje pitanje se tiče slabe reakcije ili ne reakcije i Zaštitnika građana i svih poverenika i nadležnih institucija, kada su u pitanju pretnje koje su upućene i predsedniku Aleksandru Vučiću i funkcionerima u Vladi Srbije i narodnim poslanicima koje su izrečene ne samo u Đilasovim i Šolakovim medijima, nego i na društvenim mrežama i drugim elektronskim medijima. To nisu samo uvrede, to su klasične pretnje. Nisu reagovale nadležne državne institucije adekvatno. Da li zato što imaju jedan zaštitnički odnos prema nekom reditelju, nekom glumcu, i nekom tajkunu? To je opet Dragan Đilas u pitanju.

Dakle, svi građani treba da budu jednaki pred državnim institucijama i nema nikakve elite kada je u pitanju reakcija državnih institucija. Dakle, da li neko sebe smatra elitom ili ne, da li je neko javna, poznata ličnost, društvo politički radnik, dramski umetnik ili privrednik, on isto treba da bude podložen reakciji nadležnih državnih institucija kada iznosi uvrede i pretnje na račun bilo kog građana Republike Srbije.

Kad govorim o eliti, želim da kažem da da bi neko pripadao eliti nije dovoljno da samo bude intelektualac, nije dovoljno da bude poznat i da ima neke rezultate u svojoj delatnosti, bitno je, po meni je najbitnije, da voli svoju državu, da poštuje svoj narod i da je ugledan građanin. Kada to ima, onda može sebe da smatra elitom. Svakako, nisu elita svi ovi ljudi, oni su lažna elita koja iznosi pretnje i uvrede na račun svih onih koji drugačije misle od njih.

Prema tome, na kraju želim da zaključim da u pogledu sva tri pitanja, i što se tiče malverzacija Dragana Đilasa u Beogradu, i što se tiče ovih orkestriranih Šolakovih, Marinikinih i Đilasovih napada na „Telekom“, sa ciljem uništenja još jedne državne institucije i, pod tri, ove ne reakcije ili slabe reakcije raznih državnih institucija, Poverenika i Zaštitnika, kada su u pitanju uvrede i pretnje na račun funkcionera SNS, očekujem brzu reakciju nadležnih državnih institucija, jer sasvim je jasno da i u prvom i u drugom i u trećem slučaju iza toga stoje Dragan Đilas, Dragan Šola i Marinika Tepić, kojima ne odgovara jaka Srbija, kojima ne odgovara jačanje Srbije, jačanje državnih institucija zato što njima smeta prvenstveno, pod broj jedan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji jača našu Srbiju iz dana u dan, da nam Srbija bude sve jača i sve bolja.

Hvala. Živela Srbija!

Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je i predlog dnevnog reda.

Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku i o predlozima za dopunu dnevnog reda.

Narodni poslanici Bojan Torbica, Marjan Rističević, Ana Karadžić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Bratislav Jugović i Đorđe Komlenski predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije o policijskoj brutalnosti mirnih demonstranata u zemljama EU, koji su podneli 21. decembra 2021. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 141, za – šest, nije glasalo – 135.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Smilja Tišma, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945).

Da li narodni poslanik Smilja Tišma želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Smilja Tišma.

Izvolite.

Ja sam Smilja Tišma, preživelo dete logoraš Jasenovca, osnivač Udruženja logoraša Jasenovac, najstariji poslanik ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim predsednika, odnosno predsedavajućeg za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo sačekali i čekali 80 godina, a to je Predlog rezolucije o ustaškom genocidu izvršenom nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945. godine.

Imam moralno pravo da kažem da je donošenjem Deklaracije o zločinu u Srebrenici od 2011. godine, srpski narod ukazao poštovanje prema svim drugim žrtvama, osim prema svojim, jer 80 godina nijedno srpsko rukovodstvo nije uspelo da osudi, pokrene pitanje izvršenog genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Koliko puta je trebalo da se donese Deklaracija o Srebrenici da bi se donela rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Jadovnu, Logobradu, Koprivnici, Danici, Sisku i širom NDH?

U NDH je bilo 83 logora u kojima je vršen pokolj, ubijanje i uništavanje srpskog naroda i ostalih dobrotvora, odnosno ljudi u Jugoslaviji koji su voleli Jugoslaviju, koji su voleli jugoslovensku zajednicu i koji su imali pravo na to da kažu.

U NDH brutalno je ubijeno 74 hiljade dece. To je genocid.

Samo u Jasenovcu je zaklano i brutalno umoreno cijanidom i izmoreno glađu 20.000 dece. To je genocid.

Ja sam bila samo dete i bila sam već logoraš samo zato što sam Srpkinja. I ja i cela moja familija je bila po logorima uništena, ubijena i to je genocid.

Po logorima smo bili i u pelenama. Fetusi iz utrobe majke vađeni su. Ustaše su vadile, uništavali. I to je genocid.

Od 1941. do 1945. godine stradalo je u NDH oko milion ljudi, žena i dece samo zato što su bili Srbi. To je genocid.

Sada se prebrojavamo ponovo o broju ljudi i žrtava stradalih u toku Drugog svetskog rata, a među njima posebno pitanje je pitanje stradanja Srba.

Braća Jevreji su to uspeli da srede i da kod međunarodnih vlasti, svojih sunarodnika i ostalih odgovornih prikažu svoje stanje stradanja u toku Drugog svetskog rata, a mi Srbi to nismo uspeli da dokažemo do danas.

Predsednik Hrvatske Milanović reče pre neki dan da Jasenovac i Srebrenica nisu isto i da bi onda trebalo u pravnoj nauci sačiniti i novi naziv za genocid, a ja koliko znam, učila sam, pravnik sam i radila sam u instituciji Savezne uprave, gde se o tome jako puno govorilo i razgovaralo, pa mi je potpuno jasno šta je genocid. Sve ovo što je radila država Hrvatska prema srpskom narodu, Jevrejima i Romima, to je pravi genocid.

Izetbegović reče neki dan da bi u Bosni trebao zabraniti negiranje zločina u Jasenovcu. Dakle, političarima u regionu je jasno da je u NDH u Jasenovcu učinjen genocid, ne svima ali ponekima jeste. Samo Srbi nisu u stanju da donesu rezoluciju i osude genocid nad svojim narodom.

Danas nosim bedž na kome piše „Osamdeset godina genocida u NDH“ i da se u tom smislu usvoji rezolucija i međunarodni dan genocida i ovu košulju, da me dobro vidite i zapamtite moje reči danas na ovaj istorijski dan.

Dete sam bila. Nisam ni u školu pošla, ali sam neke stvari jako dobro upamtila. Trebali smo mnogo više do danas da uradimo, ali nažalost nismo.

Zar treba da se sami podsećamo, odnosno da molimo da se osudi genocid nad genocidima u 20. veku nad sopstvenim narodom. Treba da se stidimo seni jasenovačkih žrtava i mučenika danas. Glasajte po svojoj savesti za dopunu dnevnog reda da bismo mogli usvojiti rezoluciju i izvršiti taj moralni istorijski čin za stradale žrtve u našem narodu, jer Srbi nisu nikada u svojoj istoriji bili genocidni. Bili su spremni da se bore za prava i sudbinu drugih naroda, da daju sopstvenu žrtvu i interesu drugih naroda, da ne idemo dalje u istoriju, da ponavljamo gde, šta, kada i kako, poznato je mnogima to.

Treba da činimo sve u tom cilju zbog svoje dece i budućnosti na Balkanu, jer brutalno su ubijana deca u Jasenovcu, NDH je to, i to je pravi genocid. Kada hoćeš da ubiješ čitav narod, ubi majku i dete. Da vam kažem kolege, dragi poslanici, to je genocid. Rezolucija je državno pitanje od najvećeg značaja za srpski narod i njegovu budućnost i suživot sa susedima.

Kako sam duže vreme provela kroz logore sa dve sestre i bratom, oca su likvidirali već u aprilu posle 10 dana nastanka NDH, a nas sa majkom i ostalim Srbima Zapadne Slavonije dva puta su terali u logor. Neću o toj istoriji stradanja tog slavonskog naroda u toku Drugog svetskog rata. To sve što je rađeno je genocid.

Gledala sam kako ustaše peku, čereče, ovo je grozno, ali je istinito, seku glavu, lome glavu detetu u logoru kada su nas odvajali u Sisku. Majke, deke, bake i nas decu na jednu stranu, a bake, deke i ostale stare na drugu stranu. To je jedan bio opšti plač, jedan opšti jauk, jedna opšta beda. Videla sam kako je ustaša jednom mališanu, mali dečkić, glavu otkinuo i bacio, a majci dete koje je dojila bacio na drugu stranu. Ja sam svojim očima gledala, bilo je puno prizora.

Drage kolege poslanici, sve što je činjeno u toku Drugog svetskog rata u NDH prema Srbima, Jevrejima i Romima je bio pravi genocid. Dozvolite da se zahvalim svima koji su posebno podržali jasenovačke velikomučenike, koji su ubijani na 57 načina i nad kojima je izvršen genocid, a i nas preživele logoraše. Moramo probiti gromoglasnu tišinu i ćutanje u Skupštini, pa čin ne usvajanja rezolucije o genocidu u Jasenovcu i NDH je posledica po narod, ne samo Srbije, već i Balkana. Tražimo punu odgovornost. Snosiće Skupština Srbije u tom slučaju, ukoliko se ne zauzme za interese svog naroda i zemlje koju predstavlja.

Narod koji nema istoriju, istorijsko pamćenje i snagu da osudi genocid, osuđuje da mu se stradanje ponovi. Ovo nije hrvatski Sabor koji ne priznaje genocid u NDH, samo je srpski parlament i u tom smislu dužnost je i obaveza ovog parlamenta da se prema svom narodu koji predstavlja postavi na način kako to odgovara i treba da se odnosi prema svome narodu.

Nastojmo da po drugi put ne ubijemo žrtve odbijanjem rezolucije o osudi genocida koji je izvršen nad njim u toku Drugog svetskog rata. Nemojte da izneverimo očekivanja Srba, prognanika „Oluje“ i „Bljeska“ i srpske dijaspore širom sveta. Srba ima jako puno po celom svetu, ali i Jevreja i Roma koji su bili žrtve. Sve možemo da oprostimo, ali decu ne možemo i da zaboravimo ne smemo. To je budućnost, to je snaga budućih naraštaja i ove zemlje, ove zemlje Srbije paćenice kroz sve ratove u prošlosti.

U ime srpskog naroda i svih žrtava NDH dozvolite mi, predsedniče, da vam uručim moj lični primerak. Predsednik nije ovde, mi smo to pripremili, kao i svi mi bedževe što smo dobili itd. To ćemo učiniti kada se sretnemo sa njim. Ovaj čin je poslednji proboj logoraša Jasenovca da se nikad ne zaboravi. Nastojmo, genocid je strašan, strašan smo genocid doživeli u toku Drugog svetskog rata, a posebno srpski narod. Hvala vam na pažnji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 143, za – 30, nisu glasala - 113.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Gospođo Tišma, da znate, predlog ostaje u zvaničnoj proceduri.
Narodni poslanik Selma Kučević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Narodni poslanik Selma Kučević nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 145, protiv – tri, nisu glasala – 142.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku, kao i do sada, želim da kažem da žalim nad svim muslimanskim žrtvama koje su se desile u Bosni i Hercegovini, pa i na teritoriji bivše Jugoslavije. Očigledno da oni koji tvrde da je u Srebrenici počinjen genocid ne žale i nisam čuo do sada da žale nad srpskim žrtvama, ali ja mislim da oni ne žali ni sopstvene žrtve, već da ih politički upotrebljavaju u političkim ciljevima, ne samo svojim političkim ciljevima, već i ciljevima svojih mentora.

Nisam baš mislio da se javljam za reč, ali Sveti Nikola je bio nedavno. Na Svetog Nikolu u kraju mog oca, u kraju moje majke gde su rođeni, 1992. godine u selu Jošanica, opština Foča, prema Goraždu, ubijeno je od strane armije Bosne i Hercegovine 56 Srba na slavu. Ubijeni su sekirama i noževima i do dana današnjeg za to nikada niko nije odgovarao. To je dokaz da Haški sud nije uspostavio poverenje između zaraćenih naroda, već da je svojim presudama i svojim činjenjem i nečinjenjem, kažnjavanjem nekad nevinih, nekažnjavanjem puno puta krivih, raspirivao nepoverenje između ne tako davno zaraćenih naroda.

Među 56 žrtava 21 su bile žene, žene, 16 Višnjića, dve familije kompletne su poklane noževima i ubijene sekirama, troje dece. Najmlađa Danka Tanović je imala dve godine, Dražen je imao osam, a Dragana je imala 10. Zato sam se javio, jer oni zaslužuju da budu pomenuti i da kažem da za taj zločin nikada niko nije odgovarao, što je za osudu, ne samo nas Srba, već i za osudu onih koji danas nisu došli, a insistiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ako može u jednoj opštini da bude počinjen genocid, zašto ne bi mogao u jednom selu, tim pre što ovde nije bilo odvajanja žena i dece? Surovo su svi likvidirani na dan slave Svetog Nikole.

Zato tvrdim da su zločini u Srebrenici i oko Srebrenice međusobno povezani, ali da to nije genocid, ni da ovaj surovi zločin takođe nije genocid, jer to nije uništavanje cele jedne populacije i tako dalje, neselektivno. Ako je genocida bilo, a bilo je 21. veku u Bosni i Hercegovini, genocida je bilo nad Srbima, a poslednji genocid koji se dešava je genocid na istinu. Hvala.