Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno – 146, za – 12, nije glasalo – 134.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o Predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku i o predlozima za dopunu dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno – 146, za – 135, nije glasalo – 11.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Petnaeste sednice Drugog redovnog zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje Maja Popović, ministar pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Pozdravljam i ministarku.
Saglasno članovima 192. stav 3. i 201. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca.
Da li predstavnik predlagača Maja Popović, ministar pravde, želi reč na početku sednice?
Izvolite, imate reč.

Poštovani poslanici, poštovane dame i gospodo, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine Predlog odluke za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, odnosno 37 javnih tužilaštva, u Tužilaštvu za organizovani kriminal, apelacionim, višim i u osnovnim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji.
Pored kandidata za tužioca za organizovani kriminal, predloženi su kandidati za dva apelaciona javna tužilaštva, 11 viših javnih tužilaštava i 23 osnovna javna tužilaštva.
Ustav Republike Srbije u članu 159. stav 2. i 3. propisuje da javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, na mandat od šest godina i da isto lica može biti ponovo birano na funkciju javnog tužioca.
Ova odredba Ustava sadržana je u članu 74. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu.
Postupajući u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca oglasilo je izbor za tužioca za organizovani kriminal, apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
U „Službenom glasniku Republike Srbije“ ovaj oglas objavljen je 30. jula 2021. godine, a u dnevnom listu „Politika“ istog dana.
Svi kandidati koji su uzeli učešće na ovom konkursu ispunjavaju zakonom propisane opšte i posebne uslove za obavljanje funkcije javnog tužioca koji su propisani u članu 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu.
Na osnovu člana 51. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Državno veće tužilaca obrazovala je Komisiju koja je utvrdila blagovremenost i potpunost podnetih prijava. Potpune i blagovremene prijave Komisija je dostavila Državnom veću tužilaca na dalji postupak.
Komisiju je činilo troje predstavnika Državnog veća tužilaca, Aleksandar Malešević, vršilac dužnosti sekretara Državnog veća tužilaca, Olivera Kijevčanin, viši savetnik u Državnom veću tužilaca i Nikola Đukanović savetnik u Državnom veću tužilaca.
Posle utvrđivanja blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava, pristupilo se vrednovanju znanja kandidata od strane Komisije za sastavljanje i vrednovanje pisanog teksta i vrednovanje programa organizacije unapređenja rada javnih tužilaštava.
Komisiju za osnovna javna tužilaštva činila su Tanja Vukićević, član Državnog veća tužilaca, Tomislav Kilibarda, vršilac funkcije Apelacionog javnog tužilaca u Beogradu i Milijana Dončić, vršilac funkcije Apelacionog javnog tužioca u Kragujevcu, Dragan Često diplomirani pravnik i Dragan Lopušina diplomirani pravnik.
Komisiju za viša javna tužilaštva činili su Branko Stamenković, član Državnog veća tužilaca, Zorica Stojšić, zamenik republičkog javnog tužioca, Slobodan Radovanović, zamenik republičkog javnog tužioca, Marica Dulin diplomirani pravnik i Dragan Lopušina diplomirani pravnik.
Komisiju za Tužilaštvo za organizovani kriminal činili su Milan Tkalac, član DVT, Slobodan Radovanović, zamenik republičkog javnog tužioca, Miljko Radisavljević, zamenik republičkog javnog tužioca, Dragan Rajković, diplomirani pravnik i Velimir Golubović, diplomirani pravnik.
Za tužioca za organizovani kriminal predložen je Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal. Za Javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu predložen je Tomislav Kilibarda, vršilac funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu. Za javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu predložena je Milijana Dončić, vršilac funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu predložen je Nenad Stefanović, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu predložena je Dragana Marković, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu.
Zatim, za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, predložen je mr Ivan Konotar, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Somboru predložen je Zoran Divjak, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Somboru. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Subotici, predložen je Miroslav Krkelić, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Subotici.
Zatim, za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu predložena je Svetlana Nedeljković, vršilac funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu predložen je dr Bratislav Petrović, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu predložen je Milan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru predložena je Milana Mrvić, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru. Za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu predložena je Gorica Mitić, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Nišu.
Zatim, za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Vranju predložena je Danijela Trajković, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Vranju. Za javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu predložen je Ljubivoje Đorđević, javni tužilac u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Za javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložen je Nebojša Popović, javni tužilac u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu, predložena je Danijela Sinđelić, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu.
Zatim, za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predložen je Radivoje Kaćanski, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci predložen je Milan Knežević, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, predložen je Mladen Vujin, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju predložena je Tamara Simin, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici predložena je Nada Radmanović Grozdanić, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici predložena je Lidija Panić Miletić, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti, predložen je Mirko Gašović, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu predložena je Slobodanka Raković, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu predložena je Marina Makariev, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu.
Zatim, za Javno tužilaštvo u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu predložena je Slobodanka Raković, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, predložena je Makarijev, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, predložena je Dragan Jovanović, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Kruševcu, predložen je Dragan Jovanović, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Kruševcu.
Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Raški, predložena je Dragica Rosić, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Raški. Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu, predložena je Milena Veljovic, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu.
Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Užicu, predložen je Marko Dimitrijević, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Užicu. Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Požegi, predložen je Vladimir Vučković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Požegi.
Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Požarevcu, predložena je Snežana Dubajić, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu, predložen je Saša Milojković, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu. Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu, predložen je Dragan Nikolić, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu.
Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Leskovcu, predložena je Renata Cvetanović, javni tužilac u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Leskovcu. Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Kraljevu, predložena je Mirjana Milović Kolarević, zamenik javnog tužioca u Osnovom i Javnom tužilaštvu u Kraljevu. Za javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Rumi, predložen je Milosav Rakić, vršilac funkcije javnog tužioca u Osnovnom i Javnom tužilaštvu u Rumi.
Na kraju želela bih da se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati predložene kandidate za javne tužioce. Hvala.

Hvala vam.
Da li reč želi izvestilac nadležnog Odbora?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde sa saradnikom, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je sve predloge koji su danas na dnevnom redu i ja pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže Izveštaj našeg Odbora i svim tužiocima koji taj dan budu izabrani na ove funkcije želim puno sreće u obavljanju tog važnog i odgovornog posla za našu državu.

U javnosti se često čuju tonovi koji idu ka tome da danas pravosuđe trpi pritiske od strane politike, od strane, kako kažu, izvršne vlasti, a upravo svim ovim rešenjima koja su pred nama pokazuje se da upravo ova vlast, a ne neka prethodna, je dala najveći impuls upravo ka toj potpunoj nezavisnosti sudstva i tužilaštva. Svi tužioci će koji su danas zamenici tužioca tog dana imati status tužioca i na taj način se unapređuje rad i sudstva i tužilaštva i na taj način mi pokazujemo da zaista dajemo pun doprinos svemu onome za šta EU ima nastojanja kada je reč o evropskim integracijama, ka čemu naša država teži.

Međutim, reći da politika danas ima uticaja na pravosuđe i na tužilaštvo nije sasvim netačna tvrdnja. Upravo i pritisak koji dolazi i politike postoji, ali on ne dolazi od strane izvršne vlasti, kao što se često spočitava, on upravo dolazi od strane opozicionog spektra koji često ima raznorazna očekivanja od tužilaštva i kada fabrikuju raznorazne afere očekivajući da će neko po njima da postupi i onda to proglašavaju da eto tužilaštvo, kažu, ne radi kako bi trebalo, a u stvari ne radi po njihovim diktatima kao što su navikli da je slučaj bio, znamo i sami, do 2012. godine.

Oni samo kažu kada pitaju te vedete, kako da kažem, danas u pravosuđu koji tvrde da je pravosuđe pod uticajem politike, kada pitaju recimo Majića – ko to vrši na vas pritisak, pa on kaže – niko. Dakle, i oni sami potvrđuju da pritiska apsolutno nikakvog nema kada je reč o izvršnoj vlasti, niti u zakonodavnoj, ali kažem ta mantra postoji i plasira se u medijima iako mi sami potvrđujemo i ovim amandmanima i referendumom koji je pred nama da ćemo dati više nego što bi možda i mnoge države EU mogle da se pohvale da imaju takav jedan pravni okvir kakav mi ovde stvaramo.

Kažem, građani Srbije treba da znaju da pritisak i te kako postoji kada je reč od strane politike ka tužilaštvu, ali ono što se dešava tužiocima koji danas pošteno i odgovorno rade svoj posao je upravo primer kada ih satanizuju raznorazni mediji pod Đilasovom kontrolom, kako izgleda pritisak politike na pravosuđe.

Dakle, svaki tužilac koji bi eventualno se usudio da poštuje zakone ove zemlje, da sankcioniše ono ponašanje kao što smo imali prethodnih nedelja, divljanje po našim autoputevima, to se zna koji je član tačno povređen, naš i Ustav definiše i zakoni definišu da takvo ponašanje nije dopustivo, svaki tužilac koji bi se usudio da pokrene bilo kakav postupak bio bi proglašen za slugu režima, bio bi najstrašnije provučen kroz medijsko blato i onda mi dolazimo u situaciju da tužilac kaže – ne moram ja baš da poštujem zakon, ne moram da poštujem sve ono što je moja ustavna i zakonska obaveza, neka to neko drugi radi.

Policija piše naloge za prekršaje, tužilaštvo do sada nije reagovalo, nismo čuli da je bilo ko iz tužilaštva reagovao i to je na taj način pokazatelj da se u ovoj državi i te kako ne poštuju zakoni od strane onih koji bi to trebali da rade i mislim da moramo da damo impuls ka tom procesu da se zna šta je uloga danas tužioca. Ne treba on da razmišlja šta će da napiše bilo kakav portal ili medij za njega, jer upravo mi biramo tužioce kao najhrabrije ljude u našoj zemlji da vode borbu protiv kriminala.

Kako će on da vodi borbu protiv kriminala, da se suprotstavi ljudima koji su spremni da ubiju ako on ne sme da se zameri medijima kojih se plaši da će da ga provuku kroz medijsko blato? Onda zaista dolazimo u situaciju da se pitamo – šta je sledeći korak, nego smo pustili, moram zaista da kažem bitanga, Srđana, iz pokojne DS, Milivojevića, koji je izjavio da će Andreja Vučića i Danila Vučića posle izbora pronaći u šahti kao Gadafija i to je prošlo nezapaženo. Niko nije podigao bilo kakav akt. Potpuno je legitimno pozivati na ubistvo ne samo da je to predsednik države, nego bilo koga vi pozivate javno na ubistvo. To prolazi nezapaženo. Naravno da se nakon toga javljaju svi koji staju u odbranu takvog postupka.

Kao što smo videli u slučaju Gorana Markovića koji nije prošao na nekom konkursu, nije dobio pare koje je očekivao da će da dobije, našao je čovek za shodno da odmah izađe u medije, da krene da se žali i da poruči Vučiću – bićeš streljan kao Čaušesku. Bolje da on spreči, da se sam povuče mimo izbora. Znaju da na izborima šanse nemaju, to su poslednja istraživanja pokazala. Neka se on povuče mimo izbora, a mi ćemo onda verovatno da mu oprostimo, nećemo ga streljati.

Dakle, potpuno smo ušli u jedno ludilo gde je dovoljno da bilo ko da sebi za pravo da pozove na ubistvo predsednika i ne samo njega, nego i članove njegove porodice, a da naše tužilaštvo se pravi kao da ne postoji.

Moramo zaista da uputimo i ohrabrenje tim ljudima koji sede u tužilaštvu. Ljudi reagujte, nemojte da dozvoljavate da se plašite da li će neko da vas provuče kroz medijsko blato. Morate da radite posao. Zato smo vas birali. Nismo vas birali da budete tužioci i sudije da biste se plašili i da biste puštali da ovu zemlju vode kriminalci, da dođu na vlast nazad kriminalci i da dozvolimo prosto da u javnosti može da se govori šta god hoće bez bilo kakvih sankcija. Zato postoji država.

Kolega Rističević malopre na Odboru za pravosuđe upravo je upitao – šta je sledeće? Pustilo smo ovo, hajde sada da ih pustimo da izlaze sa kalašnjikovima na ulicu pa da kažemo i to je legitimno, šta da radimo, to je prosto izraz demokratske volje. Upravo zbog toga je potrebno da tužioci koje danas biramo, koji su izabrani, koji moraju da poštuju zakone da znaju šta je njihova obaveza i šta mi od njih očekujemo i zaista se nadam da ćemo u narednom periodu zaista se potruditi da stvorimo takav pravni osnov da imao i načina da sankcionišemo one koji ne rade svoj posao. Nama trebaju ljudi koji će da brane zakone i Ustav ove zemlje, a ne oni koji se kriju i koji se plaše.

Još jednom, mi ćemo podržati sve predloge koji su na dnevnom redu i to je ono što je svakako važno da ljudi koje budemo izabrali ovde znaju šta je poruka naroda jer predstavnici naroda su upravo ovde u Narodnoj skupštini, a Narodna skupština i te kako treba da ima svoj stav i to ćemo u narednom periodu svakako činiti. Hvala.

Zahvaljujem Odboru za pravosuđe.
Da li žele reč ovlašćeni predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavniče ministarstva, danas govorimo o izboru tužilaca, između ostalog i tužilaca za organizovani kriminal. Jako važna tema.

Ono što hoću na početku da istaknem jeste – bez vladavine prava nema demokratskog društva, a vladavine prava nema bez jakih institucija.

Ono što stranka Pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka apsolutno podržava jeste prvenstveno borba protiv kriminala i korupcije koju je najavio i koju sprovodi prvenstveno predsednik naše zemlje Aleksandar Vučić, Vlada i resorna ministarstva, kao i drugi organi naše zemlje. Bez obzira da li se slagali sa politikom ili ne, mora da se oda priznanje da je razbijena jedna ozbiljna, možda i najozbiljnija kriminalna grupa, grupa Veljka Belivuka koja je ikada postojala na ovim prostorima.

Međutim, ono što je činjenica kod svakog organizovanog kriminala jeste da kriminal na može biti tako moćan samo kada ga čine kriminalci, već da on mora da ima logističku podršku određenih ljudi i sistema. Ono što se mora odati priznanje ovoj Vladi jeste da je ona razotkrila te trule jabuke u sistemu, da ih je detektovala, da su određeni funkcioneri privedeni, hapšeni kada je u pitanju ministarstvo i policija i pojedini službenici ministarstva i to je nešto na čemu treba odati priznanje. Nema efikasne borbe protiv kriminala i korupcije bez jakog sudstva i jakog tužilaštva o kome sada govorimo.

Juče smo imali ovde raspravu oko Nezavisnog regulatornog tela za elektronske medije. Međutim, većina diskusija koje su se juče ovde u plenumu vodile mislim da je mnogo bilo važnije da ih čujete vi, kao ministar pravde, da ih čuju tužioci, a ne Nezavisno telo za elektronske medije. Apsolutno je neprihvatljiv javni diskurs koji imamo u poslednje vreme i mislim da on pospešuje i nasilje i da pospešuje podele u našem društvu što je apsolutno neprihvatljivo. Ljudi koji imaju određenu političku podršku, čak ona bila i minimalna, moraju da budu svesni odgovornosti za izrečenu reč i stav.

Ne možete vi političkim protivnicima da pretite ubistvom, ne možete da pretite ubistvom članovima njihovih porodica, ne možete političkim protivnicima da pretite, ne znam šišanjem, bičevanjem, maltretiranjem, itd. To je uvod u jedan organizovan haos i ja vas molim, koristim ovu govornicu, ali i vi da iskoristite snagu svog autoriteta, jer šta je onda sledeće? Sledeće je ako jedan građanin permanentno sluša da se predstavnicima najvećih državnih institucija preti, da to prolazi nekažnjeno, šta će onda ljudi u svakodnevnom životu, kakav će oni diskurs da koriste?

Znači, tu apsolutno više neće biti nikakvog respekta i ono što je jedan javni diskurs postaće nažalost uobičajeni nivo konverzacije među ljudima i to je nešto što ne smemo da dozvolimo. To je nešto, bez obzira kakav imate čin, kakvu imate poziciju, onog trenutka kada pređete crtu i kada počnete javno da pravite hajku, satanizaciju, stavljate metu nekom na čelo, a posebno kada su u pitanju porodice.

Znači, apsolutno nije bitno da li je neko deo vlasti, da li je deo opozicije. Nisu naša deca dužna da nose taj teret zato što se njihovi roditelji bave nekim javnim poslom. Mislim da ljudi koji imaju takvo razmišljanje, oni imaju ozbiljan medicinski problem, a ne politički problem.

Međutim, da li su oni svesni toga ili nisu to nama nije ni važno, važno je da tužioci, da sudije brzo, efikasno se ponašaju u skladu sa zakonom, da takvu jednu devijaciju presečemo, jer onog trenutka kada to postane jedan opšte prihvaćen javni diskurs imaćemo jednu inflaciju nasilja, a ta inflacija nasilja je imala svoju manifestaciju, kao što sam više puta govorio o tom slučaju, u Sjenici kada je ubijen jedan nevin čovek, Edin Hamidović na šetalištu, na korzou, pred svojom decom, pred svojom suprugom. Zašto? Pa, zato što je neko u tom trenutku shvatio da se njegovo mišljenje njemu ne sviđa i da se to na taj način rešava. E, tu je odgovornost, sada dolazimo do pravosuđa, do tužilaštva i do policije.

Vrlo često, ja hoću da kažem, da ja i druge kolege kritikujemo rad, tražimo efikasniji rad Ministarstva policije. Međutim, moramo da se složimo da je tu u većini slučajeva odgovornost na tužilaštvu kada su u pitanju istraga, predistražne radnje, itd. Međutim, nekako po definiciji i difoltu više govorimo o ponašanju policije, a u stvari tu je ključna odgovornost na tužilaštvu. Da bi imali efikasniju tu borbu protiv kriminala i korupcije, zato samo zaista zadovoljan što danas imao izbor ovih tužilaca i u ovolikom broju, moramo da imamo elemente. Znači, elemente i taj alat kojim možemo da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ne možemo da imamo efikasnu borbu protiv kriminala i korupcije ako imamo na stotine predmeta kojima su zatrpani sudije, tužioci, nemamo dobre uvete za rad kada su oni u pitanju i nemamo, ne znam, dobre uvete za rad kada je u pitanju policija.

Znači, sve ono što je neophodno da bi imali tu efikasnu borbu mora se obezbediti i sudovima i tužilaštvima, a onda moramo imati tu efikasniju borbi, ne samo na nivou države, kao što sam više puta isticao, ona mora da ide po dubini, a kada to govorim, znači svaka čast za ovaj slučaj Belivuka i druge borbe protiv organizovanog kriminala, videli smo i juče su bile određene akcije i hapšenja, i apsolutno je dokazano da ta partijska knjižica u ovom slučaju nikoga ne štiti. To je nešto što moramo pozdraviti.

Međutim, mi očekujemo da se takve akcije prvenstveno sprovode po dubini i u tom delu naše zemlje odakle ja dolazim, to su sandžačke opštine, prvenstveno govorim o Sjenici. Dobio sam određena, kako da kažem, uveravanja da o tom famoznom komandiru policije, da će on biti smenjen. Ali, ovde nije bitna nacionalnost ni tužioca, ni tog komandira policije, važno je da taj čovek koji odrađuje taj posao, da ga radi pošteno i savesno, a ne da, kako se kaže u narodu – sjaši Kurta, da uzjaše Murta, pa oni rade za istu organizaciju i samo se menjaju.

Kada neko predstavlja tužilaštvo, kada neko predstavlja sud, kada neko predstavlja policiju, on predstavlja državu. On na taj način na koji obavlja svoju poziciju, ljudi, građani, pogotovo u malim sredinama, na periferiji, pripadnici manjinskih zajednica, kroz taj obrazac ponašanja gledaju kako se država ponaša.

Ono što hoću da istaknem jeste da je apsolutno ne dopustivo da imamo tu kontaminaciju određenih predstavnika pravosudnog sistema tužilaca. Ako sada govorimo sa tipovima sumnjive prošlosti ili sumnjivog biznisa, i o tome su mediji vrlo često govorili, pisali i na kraju se ništa ne desi, to je nešto što se mora permanentno pratiti od nadležnih institucija i pogotovo u malim sredinama jasno se zna ko sa kim pije kafu, ko se sa kim druži i vrlo često je i rahmetli akademik Muamer Zukorlić govorio da imamo situaciju u Novom Pazaru da se otprilike zna koliko koja presuda košta i koji advokat, koji slučaj i na koji način može da završi.

Imamo taj primer nelojalne konkurencije koliko je taj organizovani kriminal kancer po naše društvo, po svako društvo, jeste dokaz fenomena propasti novopazarskog ekonomskog čuda, tog pazarskog džinsa. Do trenutka kada su imali jasnu tržišnu utakmicu, ljudi koji su se bavili proizvodnjom džinsa, oni su zapošljavali ljude, uspešno radili, itd. Onog trenutka kada je prljavi kapital ljudi koji se bavi organizovanim kriminalom, prvenstveno trgovinom narkotika, ušao u tu sferu, oni koji su se iskreno bavili proizvodnjom džinsa su propali, jer nisu mogli da izdrže tu tržišnu utakmicu. Molim vas da posebno pažnju obratite na taj deo naše zemlje.

Ono što hoću da istaknem i da iskoristim vaše prisustvo, jeste da apelujem na vas da posebno obratite slučaj na tri slučaja. Slučaj Ernada Bakana, slučaj Skarepa i slučaj Fahrudina Mavrića. Pojedini ljudi, mi smo vrlo često ovde u parlamentu govorili o tim slučajevima, ti slučajevi sa pravnog polja pokušavaju da se prebace na polje dnevne politike. Neki ljudi, koji su politiri ili političari u nastanku u Novom Pazaru pokušavaju u nesreći ove tri porodice da iskoriste u dnevno političke svrhe.

Molim vas da iznađete način da vi ili neko od saradnika, ili kako god, možda popriča sa ovim porodicama i da im izrazi, razuveri neke njihove sumnje, jer se pokušava to prebaciti na polje politike, da postupci koji su se vodili ili koji kasne u slučaju Bakana da su oni etnički motivisani, što ja apsolutno ne želim da verujem da to ima bilo kakve veze, već naprosto se radi o nekoj birokratiji ili nemaru određenih sudija. Ja vas molim da vi to ispitate i da se pošalje i Bošnjacima i Novom Pazaru i Sandžaku jedna poruka da smo mi ovde pred sudom apsolutno svi ravnopravni i da ako je neko zloupotrebio svoj položaj očekujem da vi to ispitate i da on snosi sankcije.

Jako važna tema danas jeste na dnevnom redu i poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće predloge zato što verujem da resorni odbor i nadležne institucije su zaista podrobno analizirali svakog kandidata. Većinu ili skoro sve kandidate apsolutno ne poznajem, ali verujem da su kolege iz odbora to odradile temeljno i zato ćemo predlog podržati. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja i Ujedinjena seljačka stranka.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka, narodni poslanik Šaip Kamberi.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovom odlukom se predlaže izbor tužilaca u tužilaštvu za organizovani kriminal, tužilaca u apelacionim i javnim tužilaštvima, višim i osnovnim tužilaštvima.

Ne znam da li na listi predloženih kandidata ima lista kandidata iz redova nacionalnih manjina, ali po onome što vidim, ne vidim nijednog predstavnika iz redova albanske nacionalne manjine. Možda je zato i ovo trenutak da istaknem neke činjenice a u cilju poboljšanja delotvornog učešća manjina u pravosudnim institucijama.

U Osnovnom tužilaštvu u Vranju, odeljenje zapravo zaduženih za Bujanovac, bilo je zaposleno dvoje zamenika tužilaca albanske nacionalne pripadnosti koji su tokom ove godine ispunivši zakonske uslove otišli u penziju i ova radna mesta su upražnjena. Osnovno tužilaštvo je ostalo bez i jednog pripadnika iz redova albanske nacionalne manjine u redovima zamenika javnih tužilaca.

Radi informisanja javnosti, Osnovno tužilaštvo u Vranju nadležno je i za područje osnovnog suda u Bujanovcu a samim tim pokriva i područje Opštine Preševo, područje sa značajnim brojem albanskog stanovništva, koje je ostalo bez i jednog pripadnika u redovima tužioca, odnosno zamenika tužioca.

Participacija nacionalnih manjina u svim državnim institucijama, pa i pravosuđu zagarantovana je članom 77. stav 2. Ustava Republike Srbije i članom 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Demokratija je proces koji podrazumeva da štiti celokupno stanovništvo jedne države, bez obzira na njegove kulturne, društvene, ekonomske, jezičke, etničke ili verske pripadnosti.

Države moraju u celosti poštovati vladavinu prava i međunarodne standarde manjinskih prava, uključujući i standarde koji se odnose na delotvorno učešće manjina, kaže se u preporukama iz Lunda da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu Visokog komesara OEBS-a za prava manjina.

Budući da se autoritet vlasti zasniva na volji naroda, dokument iz Kopenhagena, preambula stav 5. i 6, podrazumeva da svako ima pravo da učestvuje u javnim poslovima, zauzvrat to zahteva da na svim nivoima vlasti postoje reprezentativne institucije, kaže se u Univerzalnoj deklaraciji demokratije Interparlamentarne unije usvojene 1997. godine.

S tim u vezi, moram da kažem da su manjinska prava integralni deo međunarodnih propisa o ljudskim pravima i one nameću obavezu svakom članu međunarodne zajednice. Države članice OEBS-a su takođe vezane svojim političkim opredeljenjima i obavezama u oblasti manjinskih prava, na osnovu dokumenta iz Kopenhagena. U Povelji UN naglašen je značaj sprečavanja i otklanjanja pretnji miru, Povelja UN, član 1. Istorija nam pokazuje da postoji veća verovatnoća izbijanja sukoba kada države ne štite adekvatno manjinska prava.

Prema Ljubljanskim smernicama za integraciju raznolikih društava, države su dužne osim da promovišu prava manjina da delotvorno učestvuju u javnom životu obavezni da omoguće njima da očuvaju svoj identitet tako što će im pružiti jednake mogućnosti za korišćenje njihovog jezika, što znači da treba obezbediti uslove za korišćenje manjinskih jezika i u sudskim postupcima, a to se postiže i preko zapošljavanja lica sa znanjem manjinskih jezika.

Dakle, Republika Srbija je obavezna da kao član Međunarodne zajednice OEBS, Saveta Evrope, UN, stvori jednake mogućnosti za sve manjine, pa i za albansku manjinu. Moram reći da je participacija Albanca u pravosudnim institucijama koje pokrivaju područje opštine Preševo, Bujanovac, pa i Medveđa ispod nivoa koje zahtevaju kako domaći tako i međunarodni standardi. U Osnovnom sudu u Bujanovcu je 67 zaposlenih od kojih je samo 20 albanske nacionalne pripadnosti dok je 47 srpske nacionalne pripadnosti. Od 12 sudija koliko ima taj sud, osam je srpske, četiri albanske nacionalne pripadnosti. U Osnovnom tužilaštvu u Vranju je bilo zaposleno troje Albanaca, dva zamenika i jedan viši pomoćnik tužioca, dva zamenika su otišla u penziju i ta dva mesta su ostala upražnjena.

Ovo su podaci koje su te institucije dale predsedniku skupštine opštine Bujanovac na njegov zahtev dok je Prekršajni su u Vranju, odeljenje u Bujanovcu odbilo da da tražene podatke, pa je predmet prosleđen Povereniku za informacije od javnog značaja. Postoje nekoliko pripadnika albanske zajednice koji ispunjavaju sve kriterijume koje zahtevaju zakon za izbor na mesto sudija, odnosno javnih tužioca ili njenih zamenika.

Svestan je da je integracija proces koji traje, ali isto tako moram da istaknem da se mi nalazimo u jednom procesu koji traje od 2001. godine, a koji je započeo tadašnjim planom i programom za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čije su odredbe potvrđene novim sporazumom 2009. godine koji je zaključen posredstvom misije OSCE u Srbiji i njenog tadašnjeg šefa ambasadora, Hansa Ola Urstad, pa je iz zaključka Vlade Republike Srbije iz 2013. godine kojim je u potpunosti prihvaćena informacija koordinacionog tela o neophodnosti integracije albanske manjine u svim državnim institucijama, pa i u pravosuđu.

Adekvatno i delotvorno predstavljanje manjina ne bi trebalo ograničiti samo na lokalni nivo. Regionalna participacija je poželjna, ali i dobra za demokratiju. Verujem da ste vi upoznati da je u višem tužilaštvu, Javnom tužilaštvu u Vranju nijedan Albanac nije zaposlen, a to tužilaštvo pokriva teritoriju u kojoj albanska manjina čini više od 20$% stanovništva.

Dakle, kako se radi o pravosudnim institucijama koje pokrivaju teritorije koje su nastanjene albanskim kao većinskim stanovništvom, moje bi u ovom trenutku bilo i pitanje, da li ministarstvo ima konkretan plan popunjavanja tih radnih mesta i obezbeđivanja ravnopravnih uslova integracija pripadnika albanske nacionalnosti u te institucije, govorim o onim pripadnicima koji ispunjavaju zakonske uslove za izbor, odnosno imenovanje na ta mesta. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Javila se narodna poslanica, Jelena Žarić Kovačević, na repliku, ona ima prioritet, pa onda ministarka. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Javila sam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu zato što smo mogli da čujemo određene informacije koje sam ja morala, smatrala da moram i želela da reagujem.

Dakle, vrlo je jasno da se ne radi ni o kakvoj diskriminaciji, već o ispunjavanju kriterijuma koji se tiču pre svega stručnosti. Koliko se sećam, u Bujanovcu je duže vremena tužilac bio Albanac. Dakle, ne postoji nikakav nacionalni predznak, već postoji kriterijum koji se zove stručnost.

Sada četiri sudija od 12, sudija u Bujanovcu su Albanci, iako nemam nikakvu nameru da ovde prebrojavam ljude po nacionalnoj pripadnosti, ali ako ćemo da govorimo na taj način, postoje i četiri tumača za albanski jezik koji pripadnicima te nacionalne manjine omogućavaju da rade svoj posao. Od tri sudijska pomoćnika, dva su Albanci. Direktna diskriminacija svakako ne postoji kada govorimo o sudijama, o tužiocima, postoje prevodioci koje omogućavaju i pripadnicima albanske nacionalne manjine da učestvuju u postupcima i u radu.

U svakom slučaju, ako već razgovaramo na taj način, ja želim da iznesem i druge podatke koji se tiču opštine Preševo i opštine Bujanovac. Dakle, predsednik opštine Preševo je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, predsednik skupštine je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, sekretar i zamenik sekretara su Albanci, svi načelnici opštinskih uprava su Albanci.

U Bujanovcu gde živi 40% Srba, predsednik opštine je takođe Albanac, zamenik predsednika je Albanac i svi funkcioneri u opštini Bujanovac su Albanci iako je SNS na poslednjim izborima dobila 10 mandata, odnosno u glasovima 1.300 glasova više od onih koji tamo vrše vlast. Prema tome jednonacionalna vlast je isključila Srbe iz vođenja te opštine, iz rukovođenja poslova koji se tiču te opštine, iako tamo ima 40% Srba.

Dakle, ne znam zašto danas pričamo o diskriminaciji u pravosuđe za koju verujem da apsolutno ne postoji, a evo čujem da se i gospođa Popović javila za reč, pa ću onda ostaviti i njoj da dopuni ili da me ispravi ukoliko sam iznela neke informacije koje nisu tačne. Hvala.