Zahvaljujem.
Reč ima ministarka pravde.

Poslanici, ona je iznela podatke koje sam ja želela da iznesem.
Samo bih dopunila njeno izlaganje time gde se ovog trenutka biraju tužioci, znači, rukovodioci tužilaštava. Vi ste pomenuli dva zamenika javnog tužioca koji su otišli u penziju. Taj izbor je tek na redu. Pri tom Ministarstvo pravde ne bira tužioce, niti sudije, već to radi Državno veće tužilaštva i Visoki savet sudstva.
U svakom slučaju jedan od kriterijuma i najvažniji kriterijum je kvalitet obavljanja navedenog posla. Apsolutno nema razloga, ni priče o diskriminaciji, imajući u vidu sve ovo što je gospođa Žarić iznela, tako da mi razmišljamo o nacionalnim manjinama. Što se tiče njihovog korišćenja jezika na sudu, ovog puta sudskog tumača, svako ima pravo da koristi svoj maternji jezik. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki Popović.
Replika, Šaip Kamberi.

Ja neću uporediti brojke zaposlenih u opštinskoj upravi u svim službama koje je osnivač opština Bujanovac ili Preševo, da bismo videli tačan broj zaposlenih po nacionalnoj strukturi. To možda za neki drugi put.

Ja govorim o nekom procesu u kome se albanska zajednica nalazi sa ovom državom još od 2001. godine, a zadnja je informacija Koordinacionog tela o potrebi integracije albanske zajednice u svim institucijama, pa i u pravosudnim institucijama od 25. februara 2013. godine na osnovu kojeg je Vlada Republike Srbije dana 4. juna 2013. godine donela zaključak da se prihvata izveštaj sa sastanka predsednika Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opštine Bujanovac, koji je sastavni deo ovog zaključka. Potpisao je tadašnji premijer Ivica Dačić.

Dakle, govorim o nekim obavezama koje su stvorene, a koje bi trebale u procesu integracije da se realizuju. Zato sam i pitao, ako su već upražnjena radna mesta, da li će biti, razumem da su to možda druge institucije, ali ministarstvo ima sigurno uvid u sve te procedure i da li će ta mesta biti popunjena? Hvala.

Zahvaljujem.
Ministarka pravde.

Svakako bih odgovorila da će sva upražnjena radna mesta biti popunjena. Na koji način ja to ne mogu da prejudiciram, jer je to isključivo odluka, kao što sam rekla, Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, što se tiče tužioca i što se tiče sudija. Hvala.

Hvala.

Možemo da nastavimo.

Reč ima ovlašćena predstavnika poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodna poslanica Danijela Veljović.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu sednice imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca. Na osnovu važećeg Zakona o javnom tužilaštvu, a pre svega važećeg Ustava Republike Srbije, javne tužioce bira Narodna skupština na predlog Vlade, na period od šest godina.

Iako smo u materijalu za današnju sednicu blagovremeno dobili biografije svakog kandidata, ja se neću baviti razlozima za i protiv njihove kandidature, smatrajući da je najmerodavniji organ da o tome rasprava Državno veće tužilaca.

Upravo članom 82. Zakona o javnom tužilaštvu jasno je utvrđeno da Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje javne funkcije. Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja neophodnog za obavljanje javno-tužilačkog poziva.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju primenu pravničkih znanja u rešavanju problema, dok se dostojnost odnosi na moralne osobine, kao što su poštenje, pravičnost, istrajnost, čuvanje ugleda institucije, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti.

Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javno-tužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Najvažnija uloga tužioca je upravo u rukovođenju predistražnog postupka i istrage.

U ovoj fazi važno je operativna saradnja sa MUP koja mora biti efikasna, konstruktivna, nesumnjiva, jer od toga zavisi ceo istražni postupak. Policija je obavezna da postupi po zahtevu nadležnog javnog tužioca, ako to ne učini, javni tužilac može o tome odmah obavestiti starešinu organa, a po potrebi i nadležnog ministra i Vladu.

Javni tužilac može zahtevati i pokretanje disciplinskog postupka protiv policajca, kojeg smatra odgovornim za nepostupanja. Međutim praksa je pokazala da se ovo gotovo nikada ne dešava i da ova ovlašćenja nisu dovoljna za rukovodeću ulogu tužioca u istražnom postupku.

Problem je naročito izražen kada su u pitanju predmeti, gde su mogući osumnjičeni pripadnici policije, primera radi, evo kako su ovi problemi rešeni u nekim evropskim državama.

U Španiji, recimo, ovo pitanje je rešeno osnivanjem posebnog dela policije koje odgovara tužilaštvu, u Švajcarskoj je tužilac istovremeno i direktor policije, u Belgiji su određeni delovi policije pripojeni tužilaštvu.

Jako je važno govoriti o zaštiti javnog reda i morala, o zaštiti interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku, i stalno kada se govori o pravosuđu i javno tužilačkoj funkciji koristim priliku da istaknem i stav SDPS, da se mora sprečiti curenje informacija u javnosti koje su od značaja za vođenje postupka, jer se time nanosi velika šteta licima u postupku i celokupnoj javnosti, upravo iz razloga što mediji često zloupotrebljavaju ove informacije radi senzacionalizma.

Sa druge strane, dešava se loša ili nedovoljna komunikacija javnog tužilaštva sa medijima, i taj pasivan odnos dosta kvari imidž javnog tužilaštva, i smatram značajnim da javni tužioci ne beže od medija, da njihov rad, iako samostalan, treba da pruži određene odgovore i objašnjenja kada za to postoji, naravno i opravdani interes javnosti.

Najznačajnije izmene u pravosuđu, pa i samoj organizaciji javnog tužilaštva, trebalo bi da donesu novi ustavni amandmani, o kojima će se građani izjasniti na referendumu 16. januara.

Ono što ovi ustavni amandmani treba da reše jeste veća samostalnost javnih tužilaca i proširena definicija imuniteta javnih tužilaca.

Ovim amandmanima Narodna Skupština, je isključena iz izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, a ustavne izmene predviđaju da tužioci kao i sudije, ne mogu odgovarati za mišljenje izraženo u okviru vršenja funkcija.

Javno tužilaštvo bi, amandmanima trebalo da bude kolektivni organ u kojem su svi vlasnici javno tužilačke funkcije. Prema tome, svi zamenici javnih tužilaca, nastavljaju da vrše funkciju kao javni tužioci, u svojim javnim tužilaštvima. Funkciju javnog tužilaštva, vrše vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci.

Rukovodilac tužilaštva, ima mogućnost izdavanja naredbi, preostalim tužiocima, ali isto tako protiv ovlašćenja koje on poseduje, postoje pravna sredstva čime se isključuje mogućnost zloupotreba.

Jedna od važnih izmena koje donose ovi ustavni amandmani sastoji se u tome da će se povećati broj izbornih članova Visokog saveta tužilaca, ali je isključena mogućnost da vrhovni tužilac istovremeno bude član Saveta, a samim tim i predsednik istovremeno.

Ovim će biti onemogućena koncentracija moći u rukama jednog čoveka. Visoki savet tužilaštva činiće 11 članova, 5 javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i 4 istaknuta pravnika koje bira Narodna Skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna Skupština iz redova istaknutih pravnika, ne sme biti član političke stranke.

Visoki savet tužilaštva je samostalan organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost tužilaca, predlaže Narodnoj Skupštini izbor i prestanak funkcije javnog tužioca, bira glavne i javne tužioce, imenuje vršioce funkcije javnog tužioca, odlučuje o prestanku njihove funkcije, kao i o drugim pitanjima koja se tiču položaja vrhovnog javnog tužioca i drugih tužilaca.

Ovo su samo neki od ustavnih amandmana o kojima će se građani izjasniti na referendumu, zato je jako važno da se u javnosti na jedan objektivan i stručan način govori o svim ustavnim amandmanima, kako bi građani mogli da steknu realnu sliku o tome zašto je važno da se izmene delovi Ustava koji se odnose na pravosuđe i zašto je važno da iskoriste svoje Ustavom zagarantovano pravo i suverenitet i izađu na referendum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Redovna pauza se planira u 13.50 časova, da bi se pripremili za zakletvu u ovoj sali od 14.00 časova.
Nastavljamo dalje.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužioca.

Ministarka, vi ste na početku svoje rasprave govorili o kandidatima, da se ne ponavljam. Rekao bih da dva kandidata dolaze iz Kragujevca, odakle sam i ja, jedan iz Apelacionog tužilaštva, drugi iz Osnovnog tužilaštva, ali ono što je svakako važno, što ću ja na početku reći, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke kada je reč o izboru na funkciju javnih tužilaca.

Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju uvek se zalaže za samostalnost i nezavisnost sudstva. Danas biramo tužioce, ali ne samo kada govorimo o tužiocima, kada govorimo i o sudijama, veoma je važno da oni budu samostalni i nezavisni u donošenju svojih odluka, jer to je u svakom slučaju preduslov vladavine prava, a sa druge strane i garancija za normalan život svih naših građana.

Ministarka, ja ću se malo vratiti unazad i reći da je Srbija u prethodnih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme kada je u pitanju pravosuđe, a sve u cilju da svakako nova organizacija pravosuđa iznese sav teret reformi. Kao krajnji cilj imali smo zaista pun razvoj što se tiče pravosuđa.

Mogu slobodno da kažem da je Srbija možda i lider u regionu kada je u pitanju nezavisnost ili sudija ili tužioca, jer danas u našoj zemlji sudija i tužilac imaju punu slobodu u donošenju svojih odluka.

Kada je reč o Evropskoj uniji, na putu ka EU, čija osnovna vrednost obuhvata vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je ovu oblast, dakle, na putu ka EU, regulisala kroz Poglavlje 23 ili, kako ćemo sada reći, kroz klastere. Opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem u Srbiji napravio izvestan nivo pripremljenosti. Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kao što sam rekao, i kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju tužilaštvo.

U prilog tome ide i cela priča procedure oko izmene Ustava i način na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti.

Ali, ministarka, ono što je veoma važno i, moramo biti iskreni, osnovni argument za promenu Ustava kada je u pitanju pravosuđe jeste činjenica da postojeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na nosioce pravosudnih funkcija. Ovaj uticaj može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj u stvari je praktično da se izbegne ova politizacija, a sa druge strane i ono što se svi zalažemo, kao što sam rekao, za punu nezavisnost što se tiče tužilaštva i što se tiče sudstva. Ono što je cilj i želja svih nas, jeste da dajemo garanciju da će Srbija biti jedno moderno društvo u kome će se u potpunosti primenjivati svi zakoni, kao što je to i sada.

Kada govorimo o nacrtu akta, kada govorimo o tužilaštvu i promeni Ustava, predviđeno je da se promeni sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca koji će se, ja se nadam, promenom Ustava zvati Vrhovni savet tužilaca. Još jednom da napomenem, imaće 11 članova. Ovde ću reći da je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima četiri člana koji dolaze iz reda istaknutih pravnika, njih će birati Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je važno, svakako, posle sprovedenog konkursa i dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pet članova biraju javni tužioci i glavni javni tužilac iz redova javnih tužilaca. Rekao sam da ima 11 članova, dva člana, doći će aktuelni ministar koji je zadužen za pravosuđe i, sa druge strane, Visoki javni tužilac po funkciji.

Izbor vrhovnog javnog tužioca vrši Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je često problem, može da se desi da nemamo većinu u Skupštini što se tiče te odluke, ne samo kada je izbor visokog javnog tužioca u pitanju nego i kada je u pitanju Visoki savet tužilaca, pa je predviđen mehanizam kako bi se sprečila blokada ovih organa. Ako za njihove članove odnosno za vrhovnog javnog tužioca ne glasaju dve trećine odnosno tri petine svih narodnih poslanika, članove ovih organa iz redova istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca bira komisija.

Komisiju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija, dakle, to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

To sam već rekao, ali još jednom da pomenem, predviđeno je da se u okviru javno-tužilačke organizacije promeni naziv i funkcija. Ja sam kroz svoje izlaganje već to spomenuo, ali za neke funkcije samo već pomenute reći ću da će se, recimo, Republički javni tužilac biti Vrhovni javni tužilac, Javni tužilac će se zvati Glavni javni tužilac, zamenik javnog tužioca biće Javni tužilac.

Dakle, ono što je na kraju važno, samo da kažem da ove odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba da promenimo, pre svega zbog svih nas, zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu, a ne zato što to od nas traži Evropska unija.

Na samom kraju, samo da kažem još da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije, svakako podržati sve ove predloge odluka, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje, kako tužilaštva, tako i sudstva. Kao garant vladavine prava i nezavisnih sudija, ili samostalan tužilac i sudija su garancija da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve, da nema, da kažem, povlašćenih.

Zahvaljujem.