Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, narodna poslanica Dubravka Kralj.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, gospodine Vinš, dobar dan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se osvrnula na jedno svoje razmišljanje još od kad sam bila student, a i kasnije kao postdiplomac. Nekako nikada nisam maštala o državnom poslu u javnoj službi, jer sam negde smatrala da se prava vrednost znanja može videti samo na slobodnom tržištu, međutim, sada shvatam da se prava vrednost zapravo vidi samo u doprinosu koji smo spremni da damo društvu i u borbi za izgradnju jednog socijalno pravednog ambijenta.

Zato kao socijalista danas ne želim da fasciniram citiranjem pravnih normi koje i te kako znam, već da ukažem zajedno sa svojim kolegama na ono što je nužnost.

Nužan nam je aplauz za sve časne ljude koji žive pošteno i poštuju propise, nužna je kazna za sve one koji propise krše, nužan je dokaz da ne postoje lakši putevi prečice i zaobilazni pravci. Zato su nužnost časni i stručni tužioci, hrabri i odlučni da se za takav dokaz bore, poštujući svačija prava, a motivisani željom da Srbija bude pravna država.

Srbija zaslužuje vladavinu prava, zaslužuje pravičan i efikasan pravosudni sistem, zaslužuje najbolji mogući okvir tog sistema, ali isto tako zaslužuje i ljude koji će i svojim moralnim i svojim stručnim kvalitetima dati veru u pravosuđe.

Mi danas biramo više javnih tužioca koji će rukovoditi javnim tužilaštvima širom zemlje i nadam se da će to činiti na način koji će obezbediti na da na svako pitanje da li je moguće, da li mogu da ne poštujem svoju zemlju i kršim njeno zakonodavstvo, stigne brz, efikasan i dovoljno glasan odgovor – ne može i da taj odgovor stigne bez obzira na to ko pitanje postavlja, ko iskušava naše zakonodavstvo.

Isto tako, bez obzira na to ko zaštitu traži, jer kao što je važna poruka države da nema zaštićenih, koja jeste poslata, podjednako je važna, možda i važnija poruka da nema nezaštićenih i da svako ko se obrati tužilaštvu može da dobije jednaku zaštitu svojih prava i satisfakciju sankcionisanjem onog ko ih ugrožava, jer svačija nesreća boli podjednako i tu reda prioriteta ne sme da bude ko god bio oštećeni.

Ono što jeste prioritet jeste poruka društvu da svaka vrsta kriminala, ko god ga vršio, ne vodi do lagodnog života, već vodi do kazne i zato nam trebaju tužioci koji su dorasli tom zadatku, koji su dorasli važnosti svog posla, koji su odlučni da rade zakonito, samostalno, nepristrasno, poštujući svačija prava, odgovorno i posvećeno sa profesionalnim i ličnim integritetom. To su zahtevi koje pred tužioce postavlja Etički kodeks.

Generalno, sve što treba da rade sve piše u propisima, a sve ono što mi očekujemo jeste da to znaju, poštuju i postupaju. Odgovornost je velika.

Unapređenja su potrebna, uprkos tome što je tužilaštvo u prethodnom periodu pokazalo zaista veliku sposobnost. Danas sam čula pohvale i uspehe koji su postignuti u konkretnim predmetima i to zaista stoji, ali ja bih dodala i to što su se tužioci u relativno kratkom periodu snašli u novom sistemu javnotužilačke istrage koja je u momentu njenog uvođenja zaista promenila dotadašnji koncept i za to zaista tužioci zaslužuju pohvalu.

Promene će potencijalno uslediti i nakon referenduma.

Jako mi se dopalo izlaganje koleginice Veljović, isto kao i kolege Kosanića iz Jedinstvene Srbije, jer su zaista po malo ušli u tematiku ustavnih promena.

I ja lično imam, pošto ću pričati sledeće nedelje, ambiciju da celo izlaganje posvetim ustavnim promenama. Danas će o tome pričati i uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević iz naše poslaničke grupe, ali pored angažovanja poslanika na približavanju ustavnih amandmana građanima, ja mislim da bi bilo korisno da i ministarka pravde, kao neko ko je zaista uložio veliki trud u izradu ustavnih amandmana i zaista se posvećeno bavi ovom tematikom i bio prisutan i na svim javnim slušanjima koja je organizovala predsednica Odbora za ustavna pitanja, da ipak se zauzme za jednu aktivniju prisutnost ove teme u medijima, jer stvarno mislim da građani zaslužuju da im bude objašnjeno šta ove ustavne promene zapravo podrazumevaju i šta je intencija, a zaista mislim da je intencija dobra.

Takođe, potpuno uvažavam činjenicu, i ona jeste pohvalna, povećanja plata, generalno u javnom sektoru. Međutim, i pored toga, mislim da zarade u pravosuđu zaista više nisu motiv za bavljenje tim zanimanjima i zato se negde sve više kvalitetnih pravnika odlučuje za neke druge pravničke profesije.

Eto, recimo, tu je i uloga javnih tužilaca, koji će rukovoditi tužilaštvima, da zaista svoje saradnike i zamenike motivišu na jedno ažurnije postupanje, na usavršavanje i edukaciju, uprkos tome što… Kažem, ne mislim da je plata tužilaca i sudija mala, ali mislim da je neadekvatna velikoj odgovornosti koju njihovi poslovi nose, niti da je dovoljna garancija nezavisnosti i samostalnosti. Zato smatram da bi bilo korisno ulaganje u pravosuđe i na taj način, pored toga što je u prethodnom periodu zaista dosta uloženo u unapređenje pravosudne infrastrukture, izgrađeni su objekti ili su renovirani objekti za potrebe pravosuđa u više gradova, ja sam o tome već govorila, a sada bih istakla da me zaista posebno raduje što je počela izgradnja Palate pravde u Novom Sadu, jer novosadski sud i Tužilaštvo zaista zaslužuju bolje prostorne uslove. No, za razliku od toga, mislim da je raditi u zrenjaninskoj Palati pravde jedna posebna privilegije, jer je zaista kuriozitet da jedna takva monumentalna zgrada, koja je i proglašena za spomenik kulture, čuva dostojanstvo zrenjaninskog pravosuđa. Ali, mnogo važnije od toga, dostojanstvo pravosuđa u celini treba da čuvaju svi nosioci pravosudnih funkcija u svim situacijama, bez obzira na izazove i pritiske sa kojima se neminovno, i svesni smo toga, susreću.

Poslanici Socijalističke partije Srbije će dati podršku svakome ko ima volju da se sa tim izazovima i pritiscima suoči.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, naravno sa obrazloženjem i sa biografijama kandidata.

Shodno Zakonu o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je objavilo oglas za izbor javnih tužilaca u Srbiji, nakon čega je, naravno, formiralo Komisiju za utvrđivanje blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava kandidata, koje je kasnije, koje su bile blagovremene i potpune, prosledilo Veću na dalje odlučivanje.

Formirana je i Komisija za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva.

Državno veće tužilaca je svakako vrednovalo stručnost i osposobljenost kandidata, predstavljanje programa, organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva i druge kriterijume koji su od važnosti za predlaganje kandidata.

Nadam se da će ovi kandidati na pravi način odgovoriti, pre svega, svim profesionalnim izazovima koji ih očekuju, da će postupati u skladu sa Ustavom i zakonima koji važe u našoj zemlji i da će raditi na tome i dati svoj doprinos da situacija u Srbiji bude bolja kada govorimo o vladavini prava onoliko koliko je to, naravno, u njihovoj nadležnosti.

Verujem da će to zahtevati mnogo odricanja sa njihove strane, ali ja ih pozivam da ne pokleknu, naročito kada se radi o borbi protiv kriminala i korupcije, jer, koliko vidim, ovde u dokumentaciji imamo i jedan predlog za Javnog tužioca za organizovani kriminal, a državi je u svakom slučaju potrebna pomoć da ostane dosledna u toj borbi.

Suzbijanje kriminala i korupcije je još uvek i biće jedan od strateških ciljeva Vlade Srbije ne samo zbog članstva u EU, već pre svega zbog toga što želimo da živimo u zdravom društvu i zbog sigurnosti naših građana.

Kada smo kod sigurnosti naših građana, ja mogu da postavim danas pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin Srbije i da li je bezbedan? Da li na ovo pitanje mogu da odgovore državni organi koje svakodnevno pozivamo da reaguju, jer napadi na Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu ne prestaju i da li činjenica da je Aleksandar Vučić predsednik države kvalifikuje ponašanje koje često ima elemente krivičnih dela?

Drugo je pitanje koliko je loše to što smo navikli da je predsednik države svakoga dana meta napada, pa to ne samo više da nije ni vest, nego nije ni osnov izgleda da državni organi reaguju.

Kako je moguće da psovanje majke predsedniku Republike bude kreativni bes, da je seksističko vređanje ministarki čin intelektualne kritike, da su naslovne strane na kojima je predsedniku meta na čelu normalna stvar, da elektronski mediji plasiraju afere o porodici predsednika bez ikakvih činjenica i argumenata, da su najstrašnije pretnje upućene predsednikovoj deci i da su objavljene na društvenim mrežama, što pod pravim imenima i prezimenima, što pod lažnim nekim profilima, a da to nije ispitao niko?

Kako je moguće da danas reči streljanje, vešanje, krvavi scenario, revanšizam, bitange iz Skupštine, zatvaranje ljudi, osveta, itd. ne znače ništa i državne organe ne interesuje u kom kontekstu su te reči izgovorene?

Da li je moguće da se za takvo ponašanje ne snose nikakve posledice i da li to znači da postaje normalno da se šikanira i porodica Vučić, ali i svi funkcioneri i članovi SNS?

Zgodno je danas kada govorimo o izboru na funkcije javnih tužilaca da se osvrnemo i na stanje u pravosuđu, ali takođe i da se prisetimo nekih situacija koje su obeležile period propadanja, mogu slobodno da kažem, našeg pravosuđa do 2012. godine, ali je zgodno da govorimo i o nekim aktuelnim političkim temama, pa možda i dnevno-političkim koje su od značaja za naše sugrađane, a koje naše sugrađane interesuju, jer zaista žele da budu informisani i da razumeju, na primer, na koji način se to trošio budžet Srbije do 2012. godine ili, na primer, budžet grada Beograda dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Ova tema o kojoj ću govoriti ima vrlo mnogo veze sa današnjom tačkom dnevnog reda. Ima mnogo veze sa nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno sa obavezom sudija da presuđuju u skladu sa zakonom, da donose odluke bez obzira na to da li neko pripada političkoj partiji i kojoj, ali i sa obavezom tužilaca koje danas biramo da pokreću postupke u skladu sa svojim nadležnostima.

Tako očekujem reakciju državnih organa u jednoj konkretnoj stvari o kojoj je mnogo mojih koleginica i kolega pričalo ovde u parlamentu. Iako znamo da ćemo biti targetirani, da ćemo biti pominjani u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, da ćemo biti obeleženi na različite načine, da će nas vređati i omalovažavati, ali zarad istine koju smo mi dužni da pružimo građanima Srbije, mi ćemo nastaviti ovde u parlamentu da se borimo i da damo svoj doprinos u borbi i protiv lopovluka, i protiv kriminala, i protiv obmanjivanja građana, i plasiranja kojekakvih laži i izmišljotina.

Naime, mogli smo da vidimo rezultate istraživačkog novinarstva sa kojima su javnost upoznali novinari „Novosti“ i mislim da je mnoge od nas, mene svakako, iznenadila količina novca koja se povezuje sa Draganom Đilasom, odnosno količina novca koja se nalazi na njegovim računima ili računima njegovih firmi koje on ima u inostranstvu. U pitanju su svakako iznosi koje on nije prikazao, odnosno nije prijavio nadležnim državnim organima kada je ušao u politiku, što dalje nas navodi na pitanje na koji način je stečen toliki novac i da li je bilo eventualno zloupotreba položaja na kojima se on u svojoj političkoj karijeri nalazio.

Dalje, kako je moguće da u vreme kada je Đilas bio na vlasti Srbija propadala i siromašila, a njegovi računi su se punili novcem? Da li taj novac ima veze sa aferama koje se vezuju za period njegovog vršenja vlasti kada je bio na mestu gradonačelnika grada Beograda? Podsetiću vas da su neki tragovi postojali i da su neki tadašnji njegovi saradnici i hapšeni, i procesuirani upravo zbog afera i zloupotreba za koje se utvrdilo da su ispumpavali novac iz budžeta grada, dok su se kažem, pojedinci bogatili.

Zbog svih ovih pitanja koja muče i narodne poslanike, ali muče i građane Srbije sa kojima smo mi u svakodnevnom kontaktu i koji nas to pitaju, insistiram na istrazi, ali i na primeni zakona, a pre svega na tome da se građanima Srbije kaže istina, jer se radi o njihovom novcu, odnosno o novcu iz budžeta. Građani Srbije moraju da saznaju da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskala Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj, jer pretragom švajcarskih poslovnih portala možete videti da je upravo Paskal Šmit ovlašćeno lice u 34 firme, između ostalog i u firmi Dragana Đilasa.

Dakle, radi se o firmi koja do 28. decembra prošle godine nosi naziv Multikom Open AG kada menja naziv u Open Internešenal AG, čiji su potpisnici upravo Đilas i Šmit, a činjenica da je tri puta izvršena dokapitalizacija, odnosno povećanje sredstava na računu i promena imena. Upravo te činjenice izazivaju sumnju da se radi ili o pranju novca, ili o izbegavanju plaćanja poreza.

Osim toga, sumnjivo je poslovanje i firme Askanius ltd, iza koje takođe stoji ime Dragana Đilasa, na čijem računu na Mauricijusu ima skoro šest miliona evra. Dalje, Đilas ima račun i u Hong Hongu na kome se nalazi više od tri miliona evra, a ponovo se kao ovlašćena lica javljaju Dragan Đilas i Paskal Šmit, kao i lica koja su vezana za desetine drugih računa u čak 17 zemalja.

Osim toga što očekujem da naši državni organi rade svoj posao i provere ove navode, postoji mogućnost da se u istragu uključe državni organi drugih zemalja, dakle zemalja u kojima postoje ti računi, i potpuno je jasno koje razmere je dobio ceo ovaj slučaj zbog čega je Dragan Đilas nervozan. Dakle, on nije nervozan samo zbog političke kampanje koju bi trebalo da sprovede ukoliko planira da učestvuje na izborima aprila sledeće godine, već on ni sam, čini mi se, nije siguran u kojim sve zemljama postoje računi i koliko ima para na svojim računima.

Naravno, umesto da građanima razjasni sve ovo, umesto da da odgovore na pitanja odakle milionske cifre u evrima, on se uvlači sve dublje, ide iz laži u laž, i to smo već mesecima unazad mogli da konstatujemo, ali kada ga nešto pitate, jedini i glavni cilj je odgovor da je za sve kriv Aleksandar Vučić koji instruira napade na njega i, naravno, SNS. Krivi su mu bili i novinari kada su postavljali ovakva pitanja. U svojoj nervozi, a kažem, nadam se da će pored naših državnih organa učestvovati i državni organi iz drugih zemalja u toj istrazi, on ide iz greške u grešku pokušavajući da sakrije poreklo novca.

Dakle, ovde ne osporavam činjenicu da u Srbiji treba da postoje bogati ljudi, naravno, ali političari koji su stekli toliki novac u vreme dok su bili na vlasti i na funkcijama su posebna kategorija i njihova imovina treba da se ispita, odnosno način na koji su oni stekli svoju imovinu. Nedopustivo je, naravno, da neko koristi svoje pozicije i bavljenje politikom za lično bogaćenje. Prema tome, nadležni organi treba da ispitaju sve sumnje u poreklo imovine i da onda provere da li su obaveze prema državi izmirene.

Ako malo dublje zagrebemo ispod površine Đilasovih laži, možemo da naiđemo i na skandalozno velike količine novca koji je možda novac građana Srbije, ali nailazimo i na rezultate istraživačkog novinarstva u vidu miliona evra na računima u inostranstvu. Možemo da naiđemo i na dokumente koji to dokazuju i na vrlo jake činjenice koje bacaju ozbiljnu sumnju na način sticanja imovine.

Zamislite kakve nas informacije očekuju ako zaista ova istraga od strane naših državnih organa ili državnih organa drugih zemalja bude sprovedena, o koliko transakcija koje su protivzakonite ćemo govoriti, koliko je tu bilo zloupotreba položaja, koliko ispumpavanja državnog novca, koliko trgovina uticajem i koliko stanova za Dragana Đilasa i njegovog brata.

Naravno, između ostalog, kada govorimo o tužiocima moramo imati u vidu i ovakve stvari, moramo državnim organima dati podršku sa ovog mesta da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer samo kroz institucionalno delovanje moći ćemo da saznamo istinu, ali ćemo moći da budemo sigurni da će pravda biti zadovoljena. Kažem, drugo je pitanje da li će taj novac, na kraju svih krajeva, na bilo kakav posredan način biti oduzet ili vraćen u budžet odakle je i uzet, ako se tako bude ispostavilo.

Isti taj Dragan Đilas se svakoga dana oseća pozvanim da na najgori mogući način vređa predsednika Aleksandra Vučića, da mu upućuje pretnje, da plasira izmišljotine, i ne samo protiv predsednika Aleksandra Vučića, već protiv svih iz SNS koji dignu glas i kažu istinu. Kreira se jedna politika linčovanja, jedna kampanja progona, što na društvenim mrežama, što na medijima koje upravo on finansira, a gde smo bez prestanka predmet omalovažavanja i na ličnom i na profesionalnom planu.

Sećate se da smo brzinom svetlosti postojali predlozi u kojekakvim emisijama i da su za nas glasali, a pri tom su davali komentare koji naravno ni u kom slučaju nisu primereni.

Oni, naravno, izvlače i naše rečenice iz konteksta, daju im potpuno drugačije značenje i na ovaj način radeći sve to, naravno, vređaju naše dostojanstvo, govore o tome kako izgledamo ili kako govorimo, da nam Aleksandar Vučić piše govore koje čitamo, trude se da na sve načine unize naš lični i profesionalni integritet.

To beskrupulozno targetiranje narodnih poslanika iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, naravno članova predsedništva ili članova glavnog odbora SNS obično dolazi od ljudi za koje ja volim da kažem kad se pogledaju u ogledalo uglavnom vide jedno veliko ništa.

Takvi ljudi upravo pretenduju da dođu na vlast, da zauzmu fotelje u kojima su nekada bili i da što pre nastave tamo gde su stali kako bi se osigurali, kako bi obezbedili svoje lično bogaćenje, ali sa druge strane to, mi smo svi svesni toga, naravno znači jednu nebrigu o građanima Srbije i apsolutno o njihovim potrebama.

Iz svega ovoga što sam iznela, naravno, može da se izvede zaključak zašto o tome danas govorim, zato što su na dnevnom redu predlozi za nosioce pravosudnih funkcija, predlozi za javne tužioce od kojih očekujem da profesionalno i odgovorno sutradan kada ih ovde izaberemo rade svoj posao.

Želim sada da neko vreme posvetim i aktuelnoj temi republičkog referenduma, jer mi možemo u javnosti da čujemo različite informacije, pa bi bilo dobro da sa ovog mesta koje naravno nosi i podrazumeva veliku dozu odgovornosti kažemo građanima šta jeste, a šta nije tačno. Nemamo mi poslanici sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ništa da krijemo, a politika koju sprovodimo i koju sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić nam nalaže da narodu kažemo uvek istinu.

Proteklih dana smo mogli da vidimo mnoge opozicione političare koji vode anti-referendumsku kampanju ili negativnu referendumsku kampanju ili pozivaju građane da uopšte ne izađu na Republičku referendum ili ih pozivaju da na referendumu zaokruže „ne“.

Najpre, želim da kažem da je jako loše dovoditi u vezu Republički referendum sa izborima koji nas očekuju aprila sledeće godine. Zatim, jako je loše uticati na ljude ne iskoriste svoje pravo i da ne izađu na referendum jer to znači da ih oni pozivaju da ne učestvuju u donošenju odluka koje su važne za Srbiju, ali koje će se naravno reflektovati na sve njih.

Na kraju, niko nije ovlašćen da utiče na to kako će se i na koji način građani izjašnjavati i da li će na referendumu zaokružiti „da“ ili „ne“, osim pravnih lica koja su se u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnu inicijativi uredno prijavila i dobila dozvolu da sprovode referendumsku kampanju.

Dakle, radi se o mešanju političke izborne kampanje sa referendumskom kampanjom. Radi se o kršenju Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i jednoj svojevrsnoj zloupotrebi republičkog referenduma u političke svrhe, jer ako nekome kažete da je „ne“ na referendumu zapravo „ne“ za Aleksandra Vučića i SNS, a referendum nije izlazak na izbore koji će se desiti 3. aprila sledeće godine, već je referendum odluka da li su Srbiji potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne, onda ste učinili zloupotrebu i onda ste prekršili Zakon o referendumu.

Izlazak na referendum nije glasanje za ocepljenje Kosova i Metohije, niti za ukidanje ljudskih prava, niti za uvođenje obavezne vakcinacije, niti za uvođenje ili ulazak ili izlazak, kako god su to oni nazvali, migranata u našu zemlju.

Bez ikakve potrebe opozicione partije plaše ljude, obmanjuju ljude danima govoreći da će se bilo koje od ovih pitanja koje sam pomenula naći pred njima na referendumu 16. januara.

Želim da iskoristim priliku i da sa ovog mesta zamolim građane Srbije da odvoje malo vremena i da pročitaju obaveštenje koje će svi dobiti na kućnu adresu, a koje je već RIK dostavila trećini, otprilike, našeg stanovništva, koje je i sastavljala i usvojila na sednici RIK i koja sadrži sve potrebne informacije koje su građanima potrebne da bi odlučili kako da se izjasne na referendumu.

Takođe, moći će iz štampanih i elektronskih medija da vide spotove koje će napraviti upravo RIK koja je za to ovlašćena, a koja će pružati informacije koje su od značaja za izlazak na referendum.

Kada smo imali ovde na dnevnom redu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, istakli smo značaj više vrsta referenduma. Zbog čega? Zbog toga što se taj značaj ogleda upravo u učešću građana u donošenju odluka, bez obzira na to da li se radi o republičkom ili o bilo kom drugom referendumu.

Takođe, želim da objasnim i zbog čega je raspisan referendum za 16. januar sledeće godine. Samim Ustavom su taksativno navedeni razlozi, odnosno situacije u kojima je raspisivanje republičkog referenduma obavezno.

Dakle, radi se o promenama u oblasti pravosuđa kada se menja uređenje vlasti, što je ovde slučaj jer se radi o sudskoj vlasti, raspisivanje republičkog referenduma je obavezno po samom Ustavu.

Dakle, ništa se ovde ne radi ispod žita, ništa se ne krije, ceo postupak je bio i ostaće javan i transparentan i na kraju krajeva svi koji smo u tom postupku učestvovali ili još uvek učestvujemo, potpuno to argumentovano radimo i svesni smo odgovornosti koju podrazumeva obaveštavanje građana o ovim pitanjima.

Prema tome, opozicija koja kaže zaokružite „ne“ na referendumu, recite „ne“ Aleksandru Vučiću ili SNS, čini zloupotrebu referenduma, krši zakon i vodi negativnu kampanju pred izbore koji nas očekuju aprila meseca sledeće godine.

U nedostatku naravno politike koju bi ponudili građanima, oni se hvataju za slamku, oni izvrću sve što mogu kako bi obmanjivali narod i na taj način sebi privukli glasače. Oni plaše narod povezivajući referendum sa statusom naše južne pokrajine Kosovom i Metohijom, autonomne pokrajine ili bilo kojim drugim pitanjem na koje se republički referendum opšte ne odnosi.

Oni su počeli sa pričom da je napravljena greška u postavljanju referendumskog pitanja, što takođe nije bio slučaj i nije bilo tačno i sada nastavljaju dalje da bezobzirno izmišljaju i plasiraju neistine.

U toku postupka koji je dugo trajao, kao što i sami znate, nije se promena Ustava desila preko noći, bio je javan i transparentan i mi smo u svakom delu tog postupka isticali zbog čega ustavne promene u oblasti pravosuđa. Želimo da pravosudni sistem dodatno ojačamo jer nam je cilj punopravno članstvu u EU.

Dakle, zapravo je situacija vrlo prosta i tu situaciju koju mi odavde objašnjavamo građanima, opozicione političke partije žele da na ne znam koji način, odnosno na vrlo pogrešan način okrenu u svoju korist. Ničeg tu ni skrivenog ni lažnog nema.

Naša borba za bolju Srbiju je vrlo jasna, svakodnevna i zbog građana Srbije koji nam daju legitimitet, mi ćemo nastaviti punom parom napred u nove pobede, pa i na sledećim izborima koji nas očekuju aprila, a posle aprila meseca kada pobedi Aleksandar Vučić i SNS, Srbija će pobeđivati u svim oblastima na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Vreme iznad predviđenog vremena ćemo vam morati oduzeti od vremena poslaničke grupe.
Pošto nemamo više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe, prelazimo na listu.
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarka, uvažene poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Kao i do sada ću govoriti o svim onim stvarima koje su bitne za građane Srbije. Današnjeg dana ovde govorimo o izboru tužioca, o nečemu što je vrlo bitno zato što svi koji smo tu želimo da se u svakom trenutku, na svakom mestu radi po zakonu, da oni koji ne rade po zakonu za to odgovaraju, pa bilo da žive u Svrljigu, Beloj Palanci, da li žive u Beogradu, Nišu, Subotici, nije bitno. Svi moramo, koji smo tu u Srbiji, moramo poštovati zakon, a posebno svi oni koji su dobili neka javna ovlašćenja, poverenje građana za određene dužnosti, da li su to predsednici opština, gradonačelnici, ministri, poslanici, bilo ko, direktori javnih preduzeća, mi svi moramo biti mnogo ozbiljniji od ostalih građana zato što mi predstavljamo ono, a to su naši građani, građani Svrljiga, građani Niša, građani tih svih malih sredina.

Zbog toga ću podržati predloge ovih ljudi koji su predloženi za tužioce, zato što sam siguran da će oni biti ljudi koji će stvarno raditi po zakonu i svakog onog ko prekrši zakon za to sankcionisati onako kako mora.

Jedna od bitnih stvari, to će se, pošto je ova današnja sednica Skupštine o izboru tužioca, ukoliko referendum koji smo zakazali za 16. januar bude odrađen, dobije podršku za promenu Ustava, sudije, tužioci biraće se kasnije između sebe. Skupština neće imati više uticaja kao što je imala do sada, pa zato uvažene kolege još jednom ja ću kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke podržati predloge, predložene članove za tužioce i siguran sam da će oni raditi po zakonu onako kako to mora da bude. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Sledeći sastav Skupštine neće moći da bira javne tužioce, ako prođe referendum 16. januara i to je dovoljno da shvatimo koliko je neozbiljna i nepotrebna cela priča o referendumu i promeni Ustava.

Da je to naša autentična potreba kao društva takođe se vidi da nije tačno. Vidi se iz toga kako je predsednik Narodne skupštine juče na jednom skupu reagovao u susretu sa ljudima iz Nacionalnog konventa i uradio ono što većina od nas ovde misli, a to je poslao poruku da i ministar za evropske integracije, gospođa Joksimović i predsednici probriselskog civilnog sektora i pogotovo predstavnici EU se na jedan ponižavajući način odnose prema nama i ja ga podržavam u tom stavu i mislim da je taj stav nešto što treba da bude pretežno stav svih nas u ovoj Skupštini.

Da je EU nastavila da nas ponižava to se vidi u tome što smo mi jedini od svih članica kandidata za članstvo u EU kojima se zahteva da se odreknemo dela svoje teritorije. To govori o tome da je EU licemerna i da kod njih vladavine prava nema, jer da ima oni bi znali da je nepovredivost granica temelj, kamen međunarodnog prava nastao posle Drugog svetskog rata, da nepovredivost granica da suverene zemlje u stvari onaj temelj, kamen međunarodnog prava koji organizacija Ujedinjenih nacija zahteva i protežira.

Takođe, vladavina prava u EU ne postoji iz razloga što kod nas i jedino kod nas traže da promenimo svoj Ustav, iako nismo članica EU i to ne traži neki organ EU, već na osnovu mišljenja Venecijanske komisije, komisije koja nikoga u EU ne obavezuje sem nas. Znači, i to je uslov koji nas ponižava, jer mi moramo da slušamo EU i da zbog slušanja EU tj. Venecijanske komisije koja je deo savetodavnog organa Saveta Evrope koji nije deo organa EU, mi dolazimo u situaciju da imamo još jedan ponižavajući uslov koji druge članice na putu ka EU nemaju.

Da je priča o tome da je bolje da sudije i tužioce bira nekoliko posebno izabranih predstavnika Skupštine, nego 250 narodnih poslanika besmislena, to zna svako ko zna matematiku. Ako se pozivamo na teoretičare prava i na Monteskjea, ako se pozivamo na teoretičare demokratije, kao što je Monteskje koji je govorio o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, o potrebi da vlast jedna drugu kontroliše, da se uspostavi ravnoteža vlasti, čak i ovde vidimo da se to krši, jer ravnoteža na vlasti i kontrola vlasti nije izolacija jedne grane vlasti od uticaja drugih grana vlasti.

Mnogo je važnija ideja Žan Žaka Rusoa koji je ideju nacionalne tj. narodne suverenosti doveo do toga da u suštini u republikanskom i modernom načinu organizovanja društva narod je suveren, građani su suvereni koji moraju da kontrolišu i zakonodavnu i sudsku i izvršnu vlast.

Ovim promenama sledeći sastav Skupštine Srbije, ako referendum bude izglasan, neće moći da utiče ni u jednom segmentu na sudsku vlast sem posredno, vrlo posredno, vrlo minimalno i na taj način će se uspostaviti ono što je kolege Vladimir Đukanović, iz vladajuće većine, rekao tzv. sudokratija. Koliko će biti koruptivno možete da pitate holandsko udruženje pravnika koje govori da je to veliki izvor korupcije u pravosuđu.

Zašto smo mi u toj situaciji? Zbog čuvene politike koja kaže – EU nema alternativu i uvažena gospoda iz SNS kažu da oni tu politiku ne guraju, ali kada pogledate posledice političkog odlučivanja oni su na toj liniji.

Šta se dešava u našem parlamentu zbog politike – EU nema alternativu i zbog nespremnosti naše da se zamerimo pojedinim članicama EU i Briselu na čelu? Zbog toga nemamo rezoluciju o Komisiji za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja, ni ono što predlaže deo poslanika vladajuće većine iz Pokreta socijalista, a ni onu koju dr Dana Grujičić traži već godinama, da se ne bi zamerili njima. Zbog toga nemamo ni rezoluciju o policijskoj brutalnosti evropskih policija prema mirnim demonstrantima koju su danas predložile kolege većinom iz vladajuće većine. Zbog toga je čak strašno da nemamo izglasanu ni rezoluciju o genocidu koju su ustaše izvršile u NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima jer znamo da ako tu rezoluciju budemo izglasali Hrvatska će nam praviti probleme na putu ka EU. Zbog toga nemamo ni reagovanje ove Skupštine koja je najviši organ političkog suvereniteta Srbije na neprekidno kršenje Dejtonskog sporazuma u BiH od strane evropskih predstavnika i jedini mi imamo pravo da podnesemo inicijativu da se utvrdi zašto je Dejtonski sporazum promenjen i da na taj način zaštitimo interese nas države Srbije kao jedne od potpisnica ugovora Dejtonskog sporazuma i da zaštitimo interese Republike Srpske. Mi to ne radimo zato što vodimo politiku – EU nema alternativu.

Pa i ako je iz Evrope, mnogo je. Hvala gospodo.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Evrope, SSP je potpisan 2008. godine, daleko pre ove vlasti, daleko daleko pre ove vlasti. Znači, promene su bile 2012. godine.

Demokratska stranka je potpisala SSP uglavnom. To je bio Božidar Đelić, ali prethodno je 2007. godine parafiran od strane Vojislava Koštunice. Znači, taj potpisani sporazum je prethodno 2007. godine parafiran i nisam video onda da pripadnici Dveri dižu galamu na Vojislava Koštunicu, nisam video ni Milana Lompara da diže galamu na Vojislava Koštunicu koji je štampao bilborde sa evropskim zvezdicama pre tog parafiranja i govorio, pisala je parola, jel tako gospodine Martinoviću – izvodljivo je.

Danas oni koji su podržavali Koštunicu, a govore sve protiv EU, iako je taj sporazum ključni za pridruživanje, parafirao Vojislav Koštunica, odnosno njegova Vlada. Potpisao ga je Đelić i mi sa tim sporazumom nemamo neke velike veze.

Što se tiče pravosuđa, ja sam rekao da će to prerasti u zbir samostalnih trgovinskih radnji. Kada bih se ja pitao ja bih osnovne sudove i osnovne tužioce birao po opštinama, kao što je to nekada bio slučaj do čini mi se 1990. godine, a ove više tužioce i više sudije birao u Narodnoj skupštini, a tužioce možda čak i pustio da bira Vlada Republike Srbije.

Međutim, sve ima svoju cenu. Ovoj vlasti se prigovara da pristaje na sve i svašta, pominje se i genocid itd. Danas se otvoreno govori o tome da mi sumnjamo, ne samo sumnjamo, već tražimo Rezoluciju o genocidu u NDH. Koliko znam među potpisnicima je većina iz vladajuće koalicije što nije bio slučaj ni za vreme vladavine Vojislava Koštunice, ni za vreme vladavine Borisa Tadića. Takvih predloga rezolucija jednostavno nije bilo. Da ne govorim kakva je deklaracija usvojena, znači, daleko pre ove vlasti.

Vreme puzajućih izvinjavanja je ostalo do 2012. godine. To je istorija. Dakle, niko se više ne izvinjava brati Đuri što nas tukao, ali očigledno da oni koji su ćutali tada kada se to izvinjavalo, kada se puzalo itd, po Hrvatskoj, po Bosni i Hercegovini itd, ja nisam protiv toga da se izvinimo zbog žrtava koji su drugi narodi pretrpeli, ali zauzvrat smo tražili da se drugi izvinu nama što nije bio slučaj ni za vreme Tadića, ni za vreme Koštunice.

Danas govoriti o tome kako samo za ovu vlast Evropa nema alternativu, nije dobro. Evropa je svuda oko nas. Bog visoko, Rusija daleko, a Evropa svuda oko nas. Mi zatekli državu vojno neutralnu, tako će nam reći, a ja ću tvrditi da ta država u stvari bila vojno neutralisana.

E, sada, zamislite takvu državu koja se izvinjava, koja ima ne dobro naoružanu vojsku, kao što je sada ima, imaće još bolje naoružanu vojsku, već je imala dobro razoružanu vojsku, s istopljenim tenkovima, puzala, izvinjavala se bez ikakvog suvereniteta itd. zamislite, uporedite tu državu i ovu državu, uporedite dobro razoružanu vojsku sa jednim pokvarenim migom i državu koja ima eskadrilu. Uporedite vojno neutralisanu državu sa vojnom neutralnom, a Rusija daleko.

Evropska unija svuda oko nas. Dve trećine trgovine ne možemo lako preusmeriti na neka druga tržišta ukoliko je ta roba išla na evropska tržišta, pa će to opisati malinom i jabukom. Zašto mi imamo neutralnu državu, zašto nećemo da uvedemo Rusima sankcije? Zašto je Đilas pričao da mrzi Konuzina? Zašto je Đilas pričao da se on u DS bori protiv uticaja Rusije, to depeše Vikiliksa, jel tako, gospodine Martinoviću dokazuju, ova vlast to ne čini?

Ima najbolje odnose sa Rusijom. Ima najbolje odnose sa Kinom. Investicije po prvi put kineske dolaze ovde posle promena 2012. godine, do tada ih nije bilo. Evropska unija se protivi investicijama kineskim u Srbiji, ali 99% kineskih investicija je u srednjoj i zapadnoj Evropi, ali oni se boje da će se Srbija podići industrijski, da će još više vojno jačati i da će biti faktor stabilnosti i da neće biti servilna, ni da s njom više neće moći da se igraju kao što su se igrali pre ove vlasti za vreme bivšeg režima.

Što se pravosuđa tiče, pravosuđe koje smo zatekli i koje sada imamo je nezavisno od ove vlasti, to ja garantujem nezavisno od ove vlasti, ali nije nezavisno od bivše vlasti i to garantujem.

Dakle, trebali smo pre ovoga, to je moja zamerka na naš rad, trebali smo pre ovoga očistiti pravosuđe od partijskih kadrova bivšeg režima i učiniti pravosuđe nezavisnim i samostalnim, odnosno tužilaštvo samostalnim, sudove nezavisnim, pa onda kada je to stvarno nezavisno, onda posle referenduma usvojiti amandmane na Ustav, jer bi onda istinski imali mlade nekorumpirane, partijski da ne pripadaju ni jednoj stranci sudije i tužioce i tako ne bi dobili STR u šta ja sumnjam.

Jer, pojedini sudovi danas, koji po meni nisu nezavisni od bivše vlasti, čine sve da nanesu štetu vladajućoj koaliciji. Naš narod misli da vlast sudi, da mi sudimo. Mi donosimo zakone, vršimo vlast. Treća grana vlasti nije naša, a četvrta tzv. regulatorno telo i NVO, to je četvrta grana vlasti, takođe je protiv nas. Mi držimo u Srbiji u stvari samo pola vlasti. Dakle, izvršnu i zakonodavnu. Ova Nezavisno regulatorno telo, NVO, nevladina organizacija, su u principu antivladine.

Moja zamerka tužiocima što nisu započeli procesuiranje svih ovih drumskih razbojnika. Član 133. Krivičnog zakonika kaže - svako ko ometa slobodu kretanja, da svako ko sprečava slobodu kretanja biće kažnjen kaznom zatvora do godinu dana.

O nasilničkim ponašanjima neću ni da govorim. Verovatno je nešto od toga krenulo u procesuiranje. Međutim, nemam dokaze da je tužilaštvo tražilo informacije od policije vezane za sprečavanje slobodne kretanja i ometanje slobode kretanja što je kažnjivo Krivičnom zakonikom, član 133, a čini mi se i Ustav član 138. i 139.

Nisam video te hrabre tužioce, a među njima ima mnogo pripadnika bivšeg režima da su se isprsili i rekli - mi ćemo ovo procesuirati. Valtazar Bogišić, kada se već bavim izrekama je rekao - zakon je za svakoga zakon. Zakon je zakon i za nas. Dakle, mi donosimo zakone i moramo tražiti da se ti zakoni od strane izvršne vlasti i od pravosuđa poštuju. Nije pravosuđe božanski nezavisno, nije nezavisno od naroda, niti može biti nezavisno od zakona. Pravosuđe mora da bude zavisno od zakona, da u skladu sa zakonom kažnjava krive i štiti nevine.

Nemam dokaza ni povodom lomnjave ovog parlamenta, nemam dokaza da su procesuirani počinioci koji su lomili policajcima noge, koji su na policajce bacali betone teške i po pet kilograma. Svaki kamen teži od 500 grama za mene je pokušaj ubistva policajca. Svako ko je bacio kamen na policiju je u stvari imao pokušaj ubistva po meni.

Ne vidim da su se pripadnici bivšeg režima, obučeni u sudijske i tužilačke odore, nešto isprsili i kažnjavali krivce koji su ovde danima i danima proizvodili nasilje. Onda kada je dogorelo do nokata, kada su ušli u parlament, kada je onaj policajac rekao ovima iz "Junajted medije" čuvene - pa recite da nas gađaju. Kada su danima i danima trpeli nasilje i kada su morali da raščiste nered ispred Narodne skupštine, odjednom se pojavile razne deklaracije o osudi nasilja nad demonstrantima itd.

Sada imate i rezoluciju koju sam potpisao takođe, o osudi nasilja nad demonstrantima, mirnim demonstrantima u EU, gde se poliva vodom. Mislim da bi naše demonstrante na Gazeli, ove što su blokirali međunarodne puteve, ja mislim da bi udruženja građana tzv. nevladine organizacije na zapadu, mislim da bi demonstrantima delili šampone s obzirom da iza toga ide policija u Belgiji, u Sloveniji, u Nemačkoj i u svim evropskim gradovima, ide i zaliva vodom. Zato njihove nevladine organizacije verovatno dele šampone i nema pobune njihovih NVO organizacija, nema osuda nasilja.

Ali, mi smo, eto, predložili rezoluciju ili deklaraciju o osudi nasilja nad mirnim demonstrantima u EU. Nemate ni jedan pendrek koji je pukao. Ja sam za to i da oni koji su vitlali štapovima po onom mostu budu procesuirani, bez problema. Ukoliko su napravili neko nasilje, ukoliko su nekog udarili zbog same ružne pojave, da se nađe krivično delo koje su počinili, bez problema. Ne možete štiti kao Marinika Tepić čoveka koji je maltene drugome izbio oko, jer, gle čuda, on je vozio građevinsku mašinu tri kilometra na sat i zaustavio se kada je video da ne može da prođe.

To je sprečavanje slobode kretanja. I onaj njihov heroj, bez obzira na batinanje je trebalo da bude kažnjen do godine dana zatvora, pa za nasilničko ponašanje još pet godina, jer je učinjeno u grupi, pa da je kumulativno kazna odrađena na šest godina, ja vas pitam da li bi sutra neko blokirao most ili neki međunarodni pravac? Lopta je bila kod tužioca. Neka neko kaže da smo mi kao vladajuća većina sprečavali tužioce da pokrenu postupak, prikupe informacije, optuže izgrednike, neka neko kaže da smo mi učinili to da oni to ne urade. Ne, nije tačno. Onda imamo žalopojku zašto policija nije došla na prijavljene skupove.

Znači, to je prekršaj sudiji za prekršaje, čini mi se, za prekršajne sudove, kada neko organizuje neprijavljene javne skupove, to je prekršaj. Pitam vas šta je sa „Junajted medijom“? Zašto neko može piratski da se bavi televizijskim programom, nije registrovan u Srbiji, fiktivno je registrovan u Luksemburgu, evo, ja pročitao i Konvenciju o prekograničnoj televiziji na koju se Šolak poziva. Lepo piše u članu 24. bis, da televizijski program u jednoj zemlji ne može biti namenjen pretežno ili u potpunosti zemlji prijema, što je slučaj sa svim kanalima „Junajted medije“ Šolaka i Đilasa, a ima ih tridesetak. I pri tome još neovlašćeno puštaju reklame i dnevno emituju 200.000 sekundi. Samo po dva evra, 400.000 evra, puta 365 dana – oko 150 miliona evra i evo ti sredstava da se preko „Multikom grupe“ finansiraju razni politički otpadnici koji su se učlanili, gle čuda, u jednu privrednu organizaciju ili jedno privredno društvo, više ne znate da li su privredno društvo, da li su stranka.

Šta rade tužioci? Imamo neregistrovane političe stranke, tzv. nevladine, a ja kažem antivladine organizacije, imamo ne registrovane. I šta oni rade? Primaju pare iz inostranstva i mi mislimo sad – to je dobar devizni prihod. Ali, stanite malo. Mogu da se finansiraju spolja, ali recimo, ne mogu da budu parapolitičke organizacije ili da budu političke nevladine organizacije koje su u suštini političke organizacije, samo su fiktivno registrovane slično, kažu – mi smo pokret. Izvini, gde postoji taj registar pokreta? Jeste li politička stranka ili udruženje građana? Ako ste udruženje građana, onda ne možete tako da se bavite politikom, da se finansirate spolja i da pod tim istim imenom izađete na izbore, kao recimo, „Ne davimo Beograd“. Pritom priznaju da dobijaju pare, ne znam, od Rokfelera ili ne znam od koga sve, Soroša itd.

Političke stranke ne mogu, gospođo ministarka, da se finansiraju spolja. Pa kakve su to onda ove stranke buduće izborne liste koje su priznale da se finansiraju spolja? Tužilaštvo ništa, pravosuđe ništa, imamo neregistrovane stranke, neregistrovane medije, neprijavljene skupove. Zato Valtazar Bogišić kaže – zakon je za svakoga zakon. Takođe kaže da je najbolji zakon koji se primenjuje. Car Dušan pored Zakonika, to stalno govorim, drži topuz, zakon je zakon, a on drži topuz. Topuz je moć da zakoni budu primenjeni. Ta moć je na sudovima. Sudovi treba da primene zakone. Tužioci treba da primene zakone. Moraju na takav način da štite nevine, a da kažnjavaju krive. Hvala.