Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je i predlog dnevnog reda.

Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku i o predlozima za dopunu dnevnog reda.

Narodni poslanici Bojan Torbica, Marjan Rističević, Ana Karadžić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Bratislav Jugović i Đorđe Komlenski predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije o policijskoj brutalnosti mirnih demonstranata u zemljama EU, koji su podneli 21. decembra 2021. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 141, za – šest, nije glasalo – 135.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Smilja Tišma, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945).

Da li narodni poslanik Smilja Tišma želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Smilja Tišma.

Izvolite.

Ja sam Smilja Tišma, preživelo dete logoraš Jasenovca, osnivač Udruženja logoraša Jasenovac, najstariji poslanik ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim predsednika, odnosno predsedavajućeg za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo sačekali i čekali 80 godina, a to je Predlog rezolucije o ustaškom genocidu izvršenom nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945. godine.

Imam moralno pravo da kažem da je donošenjem Deklaracije o zločinu u Srebrenici od 2011. godine, srpski narod ukazao poštovanje prema svim drugim žrtvama, osim prema svojim, jer 80 godina nijedno srpsko rukovodstvo nije uspelo da osudi, pokrene pitanje izvršenog genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Koliko puta je trebalo da se donese Deklaracija o Srebrenici da bi se donela rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Jadovnu, Logobradu, Koprivnici, Danici, Sisku i širom NDH?

U NDH je bilo 83 logora u kojima je vršen pokolj, ubijanje i uništavanje srpskog naroda i ostalih dobrotvora, odnosno ljudi u Jugoslaviji koji su voleli Jugoslaviju, koji su voleli jugoslovensku zajednicu i koji su imali pravo na to da kažu.

U NDH brutalno je ubijeno 74 hiljade dece. To je genocid.

Samo u Jasenovcu je zaklano i brutalno umoreno cijanidom i izmoreno glađu 20.000 dece. To je genocid.

Ja sam bila samo dete i bila sam već logoraš samo zato što sam Srpkinja. I ja i cela moja familija je bila po logorima uništena, ubijena i to je genocid.

Po logorima smo bili i u pelenama. Fetusi iz utrobe majke vađeni su. Ustaše su vadile, uništavali. I to je genocid.

Od 1941. do 1945. godine stradalo je u NDH oko milion ljudi, žena i dece samo zato što su bili Srbi. To je genocid.

Sada se prebrojavamo ponovo o broju ljudi i žrtava stradalih u toku Drugog svetskog rata, a među njima posebno pitanje je pitanje stradanja Srba.

Braća Jevreji su to uspeli da srede i da kod međunarodnih vlasti, svojih sunarodnika i ostalih odgovornih prikažu svoje stanje stradanja u toku Drugog svetskog rata, a mi Srbi to nismo uspeli da dokažemo do danas.

Predsednik Hrvatske Milanović reče pre neki dan da Jasenovac i Srebrenica nisu isto i da bi onda trebalo u pravnoj nauci sačiniti i novi naziv za genocid, a ja koliko znam, učila sam, pravnik sam i radila sam u instituciji Savezne uprave, gde se o tome jako puno govorilo i razgovaralo, pa mi je potpuno jasno šta je genocid. Sve ovo što je radila država Hrvatska prema srpskom narodu, Jevrejima i Romima, to je pravi genocid.

Izetbegović reče neki dan da bi u Bosni trebao zabraniti negiranje zločina u Jasenovcu. Dakle, političarima u regionu je jasno da je u NDH u Jasenovcu učinjen genocid, ne svima ali ponekima jeste. Samo Srbi nisu u stanju da donesu rezoluciju i osude genocid nad svojim narodom.

Danas nosim bedž na kome piše „Osamdeset godina genocida u NDH“ i da se u tom smislu usvoji rezolucija i međunarodni dan genocida i ovu košulju, da me dobro vidite i zapamtite moje reči danas na ovaj istorijski dan.

Dete sam bila. Nisam ni u školu pošla, ali sam neke stvari jako dobro upamtila. Trebali smo mnogo više do danas da uradimo, ali nažalost nismo.

Zar treba da se sami podsećamo, odnosno da molimo da se osudi genocid nad genocidima u 20. veku nad sopstvenim narodom. Treba da se stidimo seni jasenovačkih žrtava i mučenika danas. Glasajte po svojoj savesti za dopunu dnevnog reda da bismo mogli usvojiti rezoluciju i izvršiti taj moralni istorijski čin za stradale žrtve u našem narodu, jer Srbi nisu nikada u svojoj istoriji bili genocidni. Bili su spremni da se bore za prava i sudbinu drugih naroda, da daju sopstvenu žrtvu i interesu drugih naroda, da ne idemo dalje u istoriju, da ponavljamo gde, šta, kada i kako, poznato je mnogima to.

Treba da činimo sve u tom cilju zbog svoje dece i budućnosti na Balkanu, jer brutalno su ubijana deca u Jasenovcu, NDH je to, i to je pravi genocid. Kada hoćeš da ubiješ čitav narod, ubi majku i dete. Da vam kažem kolege, dragi poslanici, to je genocid. Rezolucija je državno pitanje od najvećeg značaja za srpski narod i njegovu budućnost i suživot sa susedima.

Kako sam duže vreme provela kroz logore sa dve sestre i bratom, oca su likvidirali već u aprilu posle 10 dana nastanka NDH, a nas sa majkom i ostalim Srbima Zapadne Slavonije dva puta su terali u logor. Neću o toj istoriji stradanja tog slavonskog naroda u toku Drugog svetskog rata. To sve što je rađeno je genocid.

Gledala sam kako ustaše peku, čereče, ovo je grozno, ali je istinito, seku glavu, lome glavu detetu u logoru kada su nas odvajali u Sisku. Majke, deke, bake i nas decu na jednu stranu, a bake, deke i ostale stare na drugu stranu. To je jedan bio opšti plač, jedan opšti jauk, jedna opšta beda. Videla sam kako je ustaša jednom mališanu, mali dečkić, glavu otkinuo i bacio, a majci dete koje je dojila bacio na drugu stranu. Ja sam svojim očima gledala, bilo je puno prizora.

Drage kolege poslanici, sve što je činjeno u toku Drugog svetskog rata u NDH prema Srbima, Jevrejima i Romima je bio pravi genocid. Dozvolite da se zahvalim svima koji su posebno podržali jasenovačke velikomučenike, koji su ubijani na 57 načina i nad kojima je izvršen genocid, a i nas preživele logoraše. Moramo probiti gromoglasnu tišinu i ćutanje u Skupštini, pa čin ne usvajanja rezolucije o genocidu u Jasenovcu i NDH je posledica po narod, ne samo Srbije, već i Balkana. Tražimo punu odgovornost. Snosiće Skupština Srbije u tom slučaju, ukoliko se ne zauzme za interese svog naroda i zemlje koju predstavlja.

Narod koji nema istoriju, istorijsko pamćenje i snagu da osudi genocid, osuđuje da mu se stradanje ponovi. Ovo nije hrvatski Sabor koji ne priznaje genocid u NDH, samo je srpski parlament i u tom smislu dužnost je i obaveza ovog parlamenta da se prema svom narodu koji predstavlja postavi na način kako to odgovara i treba da se odnosi prema svome narodu.

Nastojmo da po drugi put ne ubijemo žrtve odbijanjem rezolucije o osudi genocida koji je izvršen nad njim u toku Drugog svetskog rata. Nemojte da izneverimo očekivanja Srba, prognanika „Oluje“ i „Bljeska“ i srpske dijaspore širom sveta. Srba ima jako puno po celom svetu, ali i Jevreja i Roma koji su bili žrtve. Sve možemo da oprostimo, ali decu ne možemo i da zaboravimo ne smemo. To je budućnost, to je snaga budućih naraštaja i ove zemlje, ove zemlje Srbije paćenice kroz sve ratove u prošlosti.

U ime srpskog naroda i svih žrtava NDH dozvolite mi, predsedniče, da vam uručim moj lični primerak. Predsednik nije ovde, mi smo to pripremili, kao i svi mi bedževe što smo dobili itd. To ćemo učiniti kada se sretnemo sa njim. Ovaj čin je poslednji proboj logoraša Jasenovca da se nikad ne zaboravi. Nastojmo, genocid je strašan, strašan smo genocid doživeli u toku Drugog svetskog rata, a posebno srpski narod. Hvala vam na pažnji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 143, za – 30, nisu glasala - 113.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Gospođo Tišma, da znate, predlog ostaje u zvaničnoj proceduri.
Narodni poslanik Selma Kučević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Narodni poslanik Selma Kučević nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 145, protiv – tri, nisu glasala – 142.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku, kao i do sada, želim da kažem da žalim nad svim muslimanskim žrtvama koje su se desile u Bosni i Hercegovini, pa i na teritoriji bivše Jugoslavije. Očigledno da oni koji tvrde da je u Srebrenici počinjen genocid ne žale i nisam čuo do sada da žale nad srpskim žrtvama, ali ja mislim da oni ne žali ni sopstvene žrtve, već da ih politički upotrebljavaju u političkim ciljevima, ne samo svojim političkim ciljevima, već i ciljevima svojih mentora.

Nisam baš mislio da se javljam za reč, ali Sveti Nikola je bio nedavno. Na Svetog Nikolu u kraju mog oca, u kraju moje majke gde su rođeni, 1992. godine u selu Jošanica, opština Foča, prema Goraždu, ubijeno je od strane armije Bosne i Hercegovine 56 Srba na slavu. Ubijeni su sekirama i noževima i do dana današnjeg za to nikada niko nije odgovarao. To je dokaz da Haški sud nije uspostavio poverenje između zaraćenih naroda, već da je svojim presudama i svojim činjenjem i nečinjenjem, kažnjavanjem nekad nevinih, nekažnjavanjem puno puta krivih, raspirivao nepoverenje između ne tako davno zaraćenih naroda.

Među 56 žrtava 21 su bile žene, žene, 16 Višnjića, dve familije kompletne su poklane noževima i ubijene sekirama, troje dece. Najmlađa Danka Tanović je imala dve godine, Dražen je imao osam, a Dragana je imala 10. Zato sam se javio, jer oni zaslužuju da budu pomenuti i da kažem da za taj zločin nikada niko nije odgovarao, što je za osudu, ne samo nas Srba, već i za osudu onih koji danas nisu došli, a insistiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ako može u jednoj opštini da bude počinjen genocid, zašto ne bi mogao u jednom selu, tim pre što ovde nije bilo odvajanja žena i dece? Surovo su svi likvidirani na dan slave Svetog Nikole.

Zato tvrdim da su zločini u Srebrenici i oko Srebrenice međusobno povezani, ali da to nije genocid, ni da ovaj surovi zločin takođe nije genocid, jer to nije uništavanje cele jedne populacije i tako dalje, neselektivno. Ako je genocida bilo, a bilo je 21. veku u Bosni i Hercegovini, genocida je bilo nad Srbima, a poslednji genocid koji se dešava je genocid na istinu. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno – 146, za – 12, nije glasalo – 134.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o Predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku i o predlozima za dopunu dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno – 146, za – 135, nije glasalo – 11.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Petnaeste sednice Drugog redovnog zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje Maja Popović, ministar pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Pozdravljam i ministarku.
Saglasno članovima 192. stav 3. i 201. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca.
Da li predstavnik predlagača Maja Popović, ministar pravde, želi reč na početku sednice?
Izvolite, imate reč.