S obzirom na vanrednu situaciju koju je spomenula Aleksandra i slučaj smrtni koji smo imali, komemoraciju, imamo male promene u dnevnom redu, odnosno izmene u mestima, tako da sam ja čekao da se skupi nas što više.

Međutim, da ne čekam da vam predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Dakle, nešto što smo zaista dugo čekali i to su te mere o kojima je bilo reči i koje verujemo mogu da promene nešto na pozitivno u demografskoj slici i demografskoj situaciji u Srbiji, koja je unutar našeg naroda i građana Srbije koja je katastrofalna.

Znate i sami, upoznati ste sa podacima. Ja sam ovde rekao i neću dužiti nekoliko puta, dakle, s obzirom na trendove u zadnjih dve godine, očekujem da će 2021. godina završiti sa još gorim rezultatom i da ćemo se u odnosu rođenih i umrlih približiti 70.000. Pre samo dve godine bili smo na 37.000. Izgleda da će da bude čak i više od 70.000. Ali, dobro. To je jedan izazov sa kojim ćemo pokušati da se nosimo.

Ovo što ću sada da vam predstavim je nešto što smo duboko ubeđeni svi koji smo radili na tome, može stvari da promeni i da donese pozitivne posledice.

Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obaveza država da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Zato ovaj zakon sam po sebi predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući demografske potrebe, istovremeno je i važan instrument populacione politike.

Zakon se primenjuje od 1. juna 2002. godine. Izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se propusti novih izmenama i dopunama koje su zbog svoje obilnosti mogle biti izvršene samo izradom novog zakona. Taj novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine, sa primenom od 1. jula 2018. godine.

Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine, s primenom, takođe od prvog jula.

Da vas podsetim, kada je taj zakon stupio na snagu mi smo bili na stopi rodnosti, na stopi feritiliteta 1,48,8 i on je već sledeće godine pomakao stopu rodnosti na 1,52.

Demografi i, naravno, oni koji to posmatraju to reći će da to nije nekakav rezultat, međutim to je trend, što je vrlo važno, dakle pomakli smo se gore.

Međutim, tada je došlo ovo zlo koje zovemo pandemija Kovid i mi smo se, po onom što je realna procena, vratili na 1,5 ili tu negde se krećemo oko 1,5.

Ovo sam samo hteo da vam kažem, a u vezi je sa onim jako, jako teškim podatkom, a to je uticaj korone i stope smrtnosti.

Izmene i dopune zakona donesene u okviru prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi potrebe nege deteta, zatim ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, a od 1. januara plus ostalo. Naravno, od 1. januara 2022. godine zaposlene žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva. Tu su, naravno, roditeljski dodatak, dečiji dodatak.

Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu nadoknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom.

Primena ovih odredbi je otpočela 1. jula 2021. godine i onda, na inicijativu predsednika Vučića, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, na čijem sam čelu, je ponovo pristupilo postupku izmena i dopuna zakona.

Najvažnija izmena u zakonu su povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete sa 100 hiljada na 300 hiljada dinara. Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutku rađanja njenog novog člana.

Druga nova mera populacione politike je novo pravo koje je definisano pod nazivom pravo na početna sredstva za izgradnju, učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ovo pravo će moći da ostvari svaka majka za dete rođeno od 1. januara 2022. godine. Dakle, to je za koji dan i kasnije, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji i da prvi put stiče u svojstvu porodično stambenu zgradu ili stan na teritoriji Republike Srbije.

Ovo pravo može ostvariti majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca ako je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije i ili je državljanin Republike Srbije. Izuzetno u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti otac deteta.

Stvaranje uslova za rešavanje stambenog pitanja porodice predstavlja posebnu podsticajnu meru koja u datim okolnostima treba da doprinosi njenoj stabilnosti i sigurnosti, a u narednom periodu utiče i na odluku o proširenju porodice, rađanju još dece itd.

Ova mera od izuzetnog je značaja na odluku da porodica nastavi da živi u mestu dosadašnjeg prebivališta, a ne da se seli u drugo mesto u Republici Srbiji ili u inostranstvo.

Imajući u vidu značaj novih mera koje su propisane ovim zakonom za unapređenje populacione politike, zakon bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2022. godine.

Hvala vam na pažnji.

Ako ima nekih pitanja, stojim vam na raspolaganju.

Zahvaljujem uvaženom ministru.
Sledeći na redu je narodni poslanik Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo razmatrali „Open Balkan“, kako se to popularno zove, i kao predsednik najvažnijeg Odbora, po meni, zato što je izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije 20% ukupnog izvoza Srbije. Dakle, to je najvažnija grana, koja najviše doprinosi i gde je pokrivenost uvoza izvozom 186%.

Dakle, kada uvezemo kafu, banane, kivi itd. i sve druge poljoprivredne i prehrambene proizvode iz celog sveta suficit je 86%. Vrednost izvoza je dostigao 4,7 milijardi.

Najvažniji partneri su EU, pa onda ide CEFTA, pa Rusija. Zato ovima koji nas stalno kritikuju zbog toga što smo između Rusije i Evropske unije, sada mogu da odgovorim, mada nisu tu, na primeru maline i jabuke. Ukoliko se odreknemo Rusije, gubimo izvoz jabuka. Ukoliko se odreknemo EU, gubimo izvoz maline. Ukoliko se ne odreknemo ni jednih, ni drugih, trgujemo i sa jabukama i sa malinom, što je u korist poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača.

Vrednost izvoza u EU je 55% do 60% ukupnog izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije. Od 2008. i 2009. godine mi smo postali tržište EU. Potpisivanjem SSP-a, odnosno verifikacijom 2007. godine, potpisivanjem 2008. godine mi smo postali tržište EU i teško se takmičiti sa EU, s obzirom da u poljoprivredi oni još uvek imaju podsticaje koji su nekoliko puta veći nego što su u Srbiji.

Hoću da kažem da se sa EU često takmičimo po damping uslovima zato što EU ume u Srbiju da ubaci poljoprivredne prehrambene proizvode koji su ispod cene koštanja zahvaljujući podsticajima koji su nekada i pet puta veći nego što su u Srbiji. To je osvajanje tržišta sa proizvodima ispod cene koštanja.

To nam se ne dešava sa CEFTA tržištem. Pokrivenost uvoza izvozom je značajna u CEFTA-i zato što je veća od proseka i iznosi 240%. Znači, ono što uvezemo iz zemalja CEFTA tržišta je Bosna, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Moldavija, čini mi se i 240% je pokriveno, odnosno za 140% više izvezemo nego što uvezemo.

Zato je CEFTA tržište veoma značajno, zato što se sa njima takmičimo pod ravnopravnim uslovima. Znači, nema podsticaja u vrednostima koje su istaknute sa takmičenja sa EU. Zato je „Open Balkan“ veoma značajan. Makedonija i Albanija za sada… Ne znam zašto Bosna neće, ne znam zašto Crna Gora neće, ali ove dve države koje hoće, moram da kažem našem poljoprivrednicima da je izvoz u Albaniju 198 miliona, uvoz 62 miliona. Znači, višak je 136 miliona, odnosno Makedoniji više prodamo 136 miliona nego što uvezemo. Uvoz iz Makedonije je 62, a mi izvezemo u Makedoniju za 198. Sa Albanijom je vrednost izvoza srpskog 51 milion evra, uvoz 25. Pokrivenost uvoza izvozom u Makedoniju i Albaniju je 300%. Znači, 120% iznad proseka.

Naši najvažniji proizvodi su brašno, pšenica, kukuruz uopšte, a posebno na tržištima CEFTA.

Uvoz, to naši poljoprivrednici treba da znaju, je iz Albanije uglavnom paradajz, krastavci, nešto od mlečnih proizvoda moguće, ali to je samo u proleće. Tada su u nekom položaju koji je dominantniji prema našim poljoprivrednicima, jer mi moramo da garantujemo slobodno trgovinu kao što i oni garantuju nama.

Ukoliko bi mi uvodili neke mere, što često predlažu, onda bi izgubili izvoz koji je vredan 250 miliona evra. Uvoz je, samo da posetim, 87 miliona evra, znači, tri puta manji i mi moramo, naravno, kao i oni, dopustiti konkurenciju, ali naši proizvođači paradajza se bune kada je u proleće cena niska, ali kada dostigne cenu od 200 dinara u julu, u avgustu itd, onda se naši proizvođači ne bune, što je shvatljivo. Ali, moramo znati da nismo sami. Ja pozdravljam ukupno „open“, posebno zbog poljoprivrede i prehrambene industrije, ali sveukupno to je veoma značajno, jer su to principi EU, slobodan protok ljudi, roba i kapitala, i mislim da kao Srbija možemo da budemo dominantni, a svi drugi mogu da poprave svoje ekonomske bilanse.

Srbija nije ono što je bila 2012. godine. Srbija je sada znatno jača. Da podsetim ove razne ekologe itd, da poljoprivreda jeste na određen način zagađivač životne sredine, ali ne vidim ove ekologe na biciklima, ne vidim da su prestali da jedu, ne vidim da se žale na kvalitet hrane. Svaka proizvodnja iziskuje određenu štetu po životnu sredinu. Bitno je da to bude u skladu sa propisima, a poljoprivreda je grana koje se mi ne možemo odreći i koja u stočarstvu, recimo, zagađuje životnu sredinu u vazduhu, odnosno staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na zemaljskoj kugli.

Ali, pošto se ne mogu odreći hrane, meni je drago što nemamo tu vrstu pobune raznih ekologa. Stoga, ja očekujem da barem po pitanju „Open Balkana“, po pitanju poljoprivrede, prehrambene industrije, velikog izvoza koji ostvarujemo, i to sam već rekao, uprkos tome što EU daje pet puta veće podsticaje, uprkos svemu tome, mi imamo suficit, mi imamo pokrivenost uvoza izvozom 186% i to treba pozdraviti i zahvaliti našim poljoprivrednim proizvođačima, koji za razliku od proizvođača u EU, po znatno lošijim uslovima ostvaruju ovakve izuzetne rezultate. Hvala.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću.
Sledeća na redu je uvažena predsednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, narodna poslanica Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospodo ministri, gospodo iz RATEL-a, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu RATEL-a za 2020. godinu, koji je Narodnoj skupštini podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Želim da vas podsetim da je na osnovu člana 28. Zakona o elektronskim komunikacijama, Upravni odbor RATEL-a dužan da podnese Narodnoj skupštini Izveštaj o radu i to na način da podnosi izveštaj za prethodnu kalendarsku godinu najkasnije od kraja drugog tromesečja tekuće godine.

Dakle, RATEL je to zaista blagovremeno i uradio, a nadležni Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije je na svojoj sednici 25. novembra ovaj izveštaj i razmotrio i na osnovu člana 237. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, ovaj zaključak poslao je Skupštini na razmatranje i na usvajanje.

Ono što bih htela da kažem o samom izveštaju jeste, kao što je to bilo i slučaj u prethodnim godinama, da ovaj izveštaj iz godine u godinu zaista predstavlja sve bolje i bolje rezultate i ja na ovaj način želim zaista da čestitam gospodi iz RATEL-a na tome, jer su oni jedna od retkih institucija koja u velikoj meri puni budžet Republike Srbije.

Ja ću se osvrnuti na samo par detalja iz ovog izveštaja, koji su po meni bili onako zaista interesantni.

Ukupan prihod na tržištu elektronskih komunikacija tokom 2020. godine, a podsetiću vas da je to godina pandemije korona virusa, bio je oko 212,3 milijardi dinara, a samim tim predstavlja porast u iznosu od 2,7% više nego u 2019. godini, što je i logično da se tokom pandemije dosta građana Srbije više odlučilo za komunikaciju dok su bili u prilici da sede kući, da tako kažem.

Tako da, kada pogledamo ovaj rezultat, imamo to da je udeo tržišta elektronskih komunikacija zauzeo čak 3,9% ukupnog BDP-a u Republici Srbiji, što ćete se složiti sa mnom, jedan značajan rezultat. Naravno da su najveće prihode ostvarile usluge od mobilnih mreža, zatim, fiksni i širokopojasni pristup internetu, kao i distribucija medijskih sadržaja i fiksna telefonija. Moram da naglasim da su investicije u sektor elektronskih komunikacija iznosile čak 48,3 milijarde dinara.

Ono na šta bih se ja ovom prilikom osvrnula jeste to da smo uspeli da, tako kažem, ubedimo gospodu iz RATEL-a da za narednu godinu, da budžetom za 2022. godinu, predvide određena sredstva, pretpostavljam da su takođe to sredstva koja predstavljaju investicije u sektor elektronskih komunikacija, a to su investicije koje se odnose na bezbednost dece na internetu.

Ja bih pozvala i ministre koji su danas ovde da se svi zajedno priključimo ovome, jer zaista smatram da je ovo jedan problem koji je prisutan i sve više prisutniji. Pročitala sam vam cifre koje se odnose na korišćenje mobilne telefonije. Ne možemo mi deci danas oduzeti mobilni telefon, to je svima nama jasno, ali ono što možemo i ono što trebamo, jeste da što više radimo na edukaciji roditelja i da radimo na tome da nam deca na internetu budu sigurna.

Druga stvar koju bih ja pomenula, a tiče se izveštaja, jeste sektor poštanskih usluga i tokom 2020. godine, poslovao je po izveštaju RATEL-a čak 51 poštanski operater i oni su ostvarili neverovatnih 308 miliona poštanskih usluga, što bi, kada bi plastično objasnili, znači da je svako domaćinstvo u Republici Srbiji tokom 2020. godine dobilo čak 124 pošiljke, što je zaista jedan impozantan podatak.

Što se tiče poštanskih usluga, odnosno dobiti, prihoda koji je od njih ostvaren, taj prihod za 2020. godinu iznosi čak 23,4 milijarde dinara i predstavlja 0,43% ukupnog BDP-a Republike Srbije.

Ono što po meni zaista predstavlja ključnu stvar u ovom izveštaju jeste da je RATEL u 2020. godini ostvario ukupan prihod od dve milijarde i 240 miliona dinara, a rashodi su bili 815 miliona, što znači da je dobit RATEL-a u 2020. godini iznosio milijardu i 424 miliona dinara. Ova sredstva uplaćena su u budžet Republike Srbije i to na način što je milijarda i 417 miliona uplaćeno direktno u budžet Republike Srbije, dok je sedam miliona uplaćeno u budžet AP Vojvodine.

Evo, ja bih se sad ponovo vratila na početak. Kao što sam i rekla, ovaj izveštaj, odnosno predlog ovog zaključka podneo je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Ja predlažem, odnosno molim narodne poslanike da u danu za glasanje usvoje zaključak Odbora kojim je predloženo da prihvate Izveštaj RATEL-a za 2020. godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem na izlaganju.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić, kao predstavnik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.

Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima i ostali predstavnici iz Vlade, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i ono što je meni uvek i uvek najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih, pre svega, želeo da izjavim saučešće porodici pokojnog Branka Marinkovića.

Naime, neki od vas su ga ovde poznavali mnogo duže nego ja. Ja sam imao priliku da ga upoznam na ovim javnim slušanjima oko promene Ustava Republike Srbije i zaista je ostavio divan utisak na mene kao jedan normalan, pametan čovek, uvek spreman za rad, uvek spreman na šalu i nekako ću ga uvek pamtiti kao nasmejanog čoveka. To je na mene ostavilo kod njega najveći utisak, te njemu neka je večna slava, a njegovoj porodici želim da se što brže oporave od ovog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće. Kada nas napuste takvi ljudi, to nije gubitak samo za njihovu porodicu, to je gubitak za sve nas.

Dakle, porodica jeste ključna, porodica jeste najbitnija. Kada imate jaku i normalnu porodicu, imate onda i jaku državu. Veliko mi je zadovoljstvo što mogu kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se obratim pred vama vezano za zakon koji je i te kako povezan sa našim porodicama. Naime, ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nam donosi dva boljitka. Ja bih mogao da se izrazim onako, slobodno da kažem, da su to dva prava poklona za naše građane i za naše mlade bračne parove sa decom u novoj godini.

Prva izmena se tiče toga da će roditelji koji dobiju prvo dete, već od subote, dakle već od 1. januara dobijati po 300.000 dinara za svoje novorođene dete i to jednokratno. Dakle, ne u rate, već jednokratno, što nije zanemarljiva suma. Ja ću podsetiti naše građane da su do pre samo nekoliko godina dobijali po 100.000 dinara od države, da će sada dobijati 300, a recimo u periodu od pre 10 godina, kada je ova naša nesrećna opozicija bila na vlasti, nisu dobijali ništa, čak su ostajali dužni porodiljama ovde u Beogradu, pa su one tužile Republiku Srbiju itd.

Pitali su me ljudi da li je moguće da Srbija ima dovoljno finansijskih sredstava da iznese ovo, te im poručujem da ne moraju da brinu, da je naša Vlada uradila detaljnu statistiku i analizu koliko otprilike dece može da se rodi tokom godine i da sredstava ima i više nego dovoljno.

Druga izmena se tiče kupovine prvog stana, kupovine prve nekretnine za mlade bračne parove. Dakle, svi znamo koliko je mladim bračnim parovima, koji su tek dobili dete, koji su tek počeli da rade, teško da steknu tu prvu nekretninu, prvi stan, prvu kuću, da je kupe ili da je izgrade i država će im izaći u susret i pomoći će im u tom možda i najtežem koraku ka boljoj, stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti koju imaju.

Ovo je pravi razlog za bavljenje politikom kada si patriota, kada voliš svoju zemlju, pravi razlog, jer znaš da će nešto ostati iza tebe, iza tvog mandata koji se uskoro završava i nešto na šta svakako vi kao Vlada i mi kao Narodna skupština možemo biti ponosni, a budućim sazivima Narodne skupštine i budućem sazivu Vlade želim da samo povećavaju ove cifre, dakle, da nastave da povećavaju sve ove cifre. To će biti njihov jednini zadatak. Mi napredujemo finansijski kao država, i to je evidentno.

Imate, naravno, one koji negoduju na sve dobro što se događa u Republici Srbiji, i to su uglavnom oni ljudi koji za svoju državu, opštinu, grad ili selo nisu posadili niti jedno jedino drvo, a pričaju ti o ekologiji itd, itd, ali njih će uvek biti i ovakvi potezi su i više nego dovoljni da mi pokažemo narodu da se brinemo za porodice u Republici Srbiji.

Dakle, mi finansijski napredujemo, finansijski smo stabilniji i drago mi je što se brinemo o natalitetu i demografiji, jer će ove mere doprineti. Možda neće doprineti u centru Beograda, ali po manjim sredinama, verujte mi, hoće, i te kako u tim malim sredinama će mnogo značiti, da će poboljšati i demografiju i natalitet Republike Srbije, a mi moramo samo da nastavimo da ovako radimo, jer bez jake porodice ne postoji jaka država.

Što se tiče ostalih predloga zakona koje smo razmotrili juče na Odboru, a ja vam ih svima predlažem da ih sve prihvatimo. Dakle, ukratko, ukoliko bih opisao u jednoj rečenici to je saradnja sa ostalim državama Zapadnog Balkana. Meni je prosto žao, kao i svakoj normalnoj osobi, što još 90-ih godina nismo vodili ovakvu politiku. Dakle, još je Aristotel u svojoj knjizi „Politika“, koja je napisana više od 300 godina pre nove ere, rekao da država može da napreduje samo u miru, samo kada je u miru i to se nije promenilo i neće se promeniti ni dan danas i Srbija je upravo ta koja je započela inicijativu „Otvoreni Balkan“. Dakle, mi smo ti koji smo pružili ruku prijateljstva i pomirenja ostalim državama u regionu. Imamo neke države, kao što su, Crna Gora, nažalost, i Bosna i Hercegovina koje nisu pristupile toj inicijativi, što više govori o njima, nego o nama. Dakle vidi se da je njihova politika neka politika iz 90-ih godina, kao da ne mogu da izađu iz prošlosti. Mi prošlost dobro pamtimo, dobro znamo našu istoriju, ali uvek moramo imati pogled ka budućnosti Republike Srbije.

Dakle, ja ću podsetiti naše građane i da povećavamo plate i penzije od 1. januara i kažu nam ljudi – pa, dobro povećavate plate i penzije, ali cene rastu, šta nam to znači? Tu su ljudi u potpunosti u pravu, ali da li neko smatra da jedna mala Srbija može određivati cene na svetskom tržištu energije, gasa, hrane i ostalih proizvoda, struje. Dakle, bilo bi lepo kada bismo mogli, te cene bi rasle bez obzira na to da li mi povećavamo plate ili penzije i mi ih moramo povećavati kako ne bismo previše zaostajali. Mi gradimo i obnavljamo Srbiju, ali moramo nastaviti da radimo još jače, da jačamo našu ekonomiju, da jačamo našu privredu, da jačamo našu Vojsku i da sarađujemo sa ostalim državama, jer su samo mir, stabilnost i saradnja garant bolje i lepše budućnosti za naš narod i sva pokolenja koja dolaze. Živela Srbija!

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku.
Sada prelazimo na predstavnike i predsednike poslaničkih klubova.
Prvi na spisku je predsednik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke, gospodin Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Krkobabiću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predstavnici nezavisnih agencija i regulatornih tela, pre nego što se osvrnem na današnji dnevni red, takođe, želim da porodici uvaženog kolege, zamenika generalnog sekretara Skupštine Branka Marinkovića, uputim izraze najdubljeg saučešća. Potresla me je ta tužna vest. Imao sam čast ovih godinu i po dana da sarađujemo i zaista svedočim da se radilo o jednom izuzetno sposobnom, mladom čoveku, čiji prerani odlazak me je zaista rastužio i upućujem reči utehe njegovoj porodici. Hvala mu za svu saradnju i jedno divno prijateljstvo.

Hoću da uputim i izraze saučešća članovima porodica četvorice mladića koji su poginuli u Novom Pazaru u saobraćajnoj nesreći. Grad je proglasio dan žalosti i da pozovem nadležne organe da zaista preduzmu hitnu reakciju kada je u pitanju deo magistralnog puta od Novog Pazara prema naselju Ribarići, kroz naselje Mur, jer se zaista prečesto dešavaju ovakvi tragični događaji. Ogroman broj mladih ljudi i građana i građanki je izgubio život, jer se zaista brzo vozi. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da preduzme sve ono što je u njihovoj moći da bi sprečili ovakve tragedije. Zaista se desila ogromna tragedija.

Hoću da se osvrnem na posetu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sandžačkim opštinama. Želim da uputim zahvalnost predsedniku Vučiću što je posetio Novu Varoš, Sjenicu, Novi Pazar i Tutin. To je, slobodno ću reći, jedna istorijska poseta, jer ono što smo mi naučili, podsetiću da je na proleće ove godine predsednik posetio pre toga i Prijepolje i Priboj, iz jednog političkog diskursa i jednog manira jeste da se obično predsednici, premijer, ministri obično pojavljuju kada je kampanja, kada se traže glasovi i tada se daju ogromna obećanja, a malo njih, u stvari skoro nikad niko van kampanje nije došao, predsednik je prvi. Hvala mu na tome.

Ono što je posebno, pre svih tih infrastrukturnih radova koji su urađeni ili potpisani ili obećani da će se uraditi, meni, kao pripadniku bošnjačkog naroda, jako važno jeste što sam čuo od predsednika svoje države, svog predsednika da ova zemlja, država Srbija, pripada svim građankama i građanima koji u ovoj zemlji žive.

To je podstrek za sve nas koji u ovom domu i u drugim institucijama radimo da se svaka građanka i građanin osećaju, osećaju ovu zemlju kao svoju domovinu. Ni jednom građaninu, kada bismo sproveli neku anketu, bez obzira da li je on Bošnjak, Srbin, Mađar, nije idealno, svi mi imamo neke svoje privatne probleme, izazove, ali ono što je dobra vest jeste da se problemi rešavaju, da ljudi imaju poverenja u institucije ove zemlje, a posebno imaju poverenja u instituciju predsednika, jer ona i po Ustavu je tako definisana da i ministri i Vlada imaju pravo na partikularne interese ili da pripadaju strankama, a u stvari predsednik je jedini koga građani direktno biraju i on pripada svim građanima. Prvenstveno iz tog razloga sam srećan i zadovoljan.

Druga poruka koja me je posebno takođe obradovala jeste da je vreme da počnemo da merimo i ljude i političare i stranke na osnovu dela, a ne priča. Da gledamo ko je šta uradio, a ne da imamo predrasude prema ljudima zbog imena, prezimena, određenog političkog perioda itd.

Ja sam pre nego što je došao red da govorim sada ovde pred vama, poštovane kolege, u plenumu razgovarao sa čelnicima opština, između ostalog i sa čelnicima Opštine Sjenica. Želeo sam da čujem njihov stav zvanični a i sa određenim građanima i ono što su me oni zamolili da prenesem jeste da nikada niko, razni su funkcioneri dolazili ali nikada ni jedan predsednik niti premijer nije ostajao par sati u razgovoru sa građanima, bez fingiranih pitanja, bez dogovorenih tema, od onih pojedinačnih problema građana do onih suštinskih, sistemskih problema kao što je snabdevanje električnom energijom, izgradnja saobraćajnica itd.

Znači, ljudi su mogli slobodno da iznesu svoj stav, da iznesu svoje kritike i mislim da je to nešto što smo i kroz ovu koalicionu saradnju u ovom mandatu postigli da su predsednik države, Vlada, ministri, činovnici, poslanici servis građana, da nemamo strah da čujemo njihov sud, već da naprosto razgovaramo, pa i kada dobijemo neku kritiku ona je u stvari usmerena da bi napravili što funkcionalniji sistem.

Ono što hoću da istaknem i što je fakat i činjenica, znači, deo naše zemlje odakle dolazim će dobiti gasovod. Znači, Novi Pazar i Tutin do 1.9.2022. godine rešiće jedan generacijski problem koji stvara preduvjete za zelenu energiju, smanjuje zagađenje, dobićemo jeftiniji energent. Sadašnje cene na svetskom tržištu su plod geostrateške igre. Cena gasa će u budućnosti ja verujem biti jeftinija. Stvorićemo uslov da dođu velike kompanije, jer bez gasifikacije nema bržeg industrijskog razvoja.

Za dve godine, godinu i po dana očekujemo da Prijepolje, Priboj i Nova Varoš dobiju gasovod. To je tako lako reći - stići će gasovod, a to je nešto što pre par godina zaista nismo mogli da sanjamo. To je ogroman rezultat i svako od nas ovde ima doprinos tome. Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka permanentno se borila ali svi oni ljudi koji su u ovom parlamentu glasali za to svakako da imaju pravo da se tome raduju ali naravno ključna stvar je bila podrška sa vrha, podrška od onog koji ima najveći i autoritet i podršku građana a to je predsednik Vučić.

Ono što posebno sve građanke i građane posebno u Novom Pazaru raduje jeste izgradnja KBC. Takođe jedna stvar i o kojoj je rahmetli muftija Zukorlić jako puno govorio, za šta se borio, 70 miliona evra će biti izdvojeno, novih 15.000 kvadrata i to je nešto sa čim zaista Novi Pazar i Srbija treba da se ponose.

Još jedna od stvari koju hoću da istaknem, jeste po prvi put se u Sjenici potpisao jedan tako važan međudržavni sporazum kao što je nastavak izgradnje autoputa, čija će vrednost biti sigurno iznad 1,5 milijardi evra, novih 75 kilometara autoputa. Autoput će doći do Duge poljane, znači, između Sjenice i Novog Pazara i naš put do Beograda, do glavnog grada, biće skraćen na otprilike dva sata.

To je bilo nezamislivo, pogotovo iz Sjenice. Pre četiri-pet sati niste mogli da dođete. Sada stvaramo preduslove sistemski, suštinski, da dođu investitori i da sve građanke i građani zaista vide da se stvari pomeraju.

Ono što možemo nazvati, pod znacima navoda ali velikim znacima navoda, „malim investicijama“ jeste ta škola, na primer, u Sjenici, koja će koštati između osam i deset miliona evra, a budžet opštine Sjenica, da bi znali koliko je to velika investicija, a i to je jako važno pošto je ministar tu, kada govorimo o populacionoj politici, budžet opštine Sjenica ne prelazi osam miliona evra.

Znači, 100% vam daje neku investiciju i povećava vaš budžet, a kada govorimo o populacionoj politici, to je zaista jedna krasna, fantastična vest, da neko u obrazovanje, u Sjenici, u Novoj Varoši se investiralo 500 miliona dinara za novu školu, znači da taj deo zemlje nije zaboravljen, da se o njemu ozbiljno razmišlja i da se na taj deo zemlje računa i investira. To su poruke budućnosti.

Ono što me sa druge strane kao nekog ko živi u Prijepolju, u tom delu Srbije, raduje jeste što vidim da su ljudi zaista nepodeljeno dali jednu podršku, pozdravili sve ono o čemu se razgovaralo, pozdravili sve ove projekte i to je dokaz da idemo u jednom pravom smeru.

Takođe, ono o čemu sam često ovde govorio jeste o tom slučaju ubistva Edina Hamidovića u Sjenici i drago mi je što su članovi njegove porodice razgovarali sa predsednikom i što su najavljene određene smene kada su u pitanju državne institucije u Sjenici.

Kada govorimo o sprovođenju zakona, ne govorimo o pripadnosti ni partijskoj, ni nacionalnoj, ni religijskoj. Važno je da na čelu tih institucija budu profesionalci. Nije važno da li je to korumpiran na čelu institucije Bošnjak ili Srbin. Ako je korumpiran, on ne radi dobro za građane i on mora da bude zamenjen.

Tako imamo situaciju da izvesni ljudi, izvesni „Budo“ zloupotrebljava neku svoju značku da bi je koristio u političke obračune i to je nešto što ne smemo dogovoriti. Kada god čujem za takav slučaj, ovu govornicu ću koristiti da ukažem na tu devijaciju. Ne sme niko da svoju poziciju koristi da bi se obračunavao sa svojim političkim neistomišljenicima, sa pripadnicima određene verske zajednice, da pomaže drugoj političkoj stranci itd.

Taj nepotizam je nešto što moramo da zaustavimo za sva vremena. Dovoljno ima čestitih, sposobnih, pismenih, pametnih mladih ljudi i među bošnjačkim narodom, sprskim, albanskim i mađarskim u ovoj zemlji koji treba da obavljaju funkcije a ne da ih pojedinci preko 20 i 30 godina privatizuju.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, drago mi je što je ministar tu. Više puta smo govorili o merama populacione politike. To je nešto i sve ove odluke i današnji dnevni red, naš poslanički klub stranke Pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u Danu za glasanje će svakako podržati, 300 hiljada dinara je povećanje tog dodatka za prvorođeno dete. To je jedna dobra vest, jedna ozbiljna cifra.

Svaki roditelj, bez obzira kakvog materijalnog statusa, pogotovo ljudi iz rubnih opština, iz unutrašnjosti, 300 hiljada dinara je jedna ozbiljna cifra koja vam pomaže da sve ono što vam je neophodno za svoje dete, ne zna, od tih potrepština i kada je u pitanju bebi oprema i kada je u pitanju krevetac i ta dečija soba, da možete da to pristojno napravite. Ne postoji roditelj, da li on bio, ne znam, ili milioner ili iz radničke porodice, ne postoji srećniji trenutak od onog trenutka kada vi postajete roditelj.

Svako želi da svome detetu pruži nešto najbolje. Drago mi je, više puta smo govorili o tim negativnim trendovima, da se ozbiljno hvatamo u koštac. Hvala predsedniku, hvala Vladi, hvala vama kao ministarstvu, ali hvala bogami i nama kao parlament, jer mi sve to treba da izglasamo.

Poštovani ministre, ne smemo na ovome stati i u našoj poslaničkoj grupi i u našoj stranci ćete imati i sagovornike i podršku da nastavimo sa ovim programima, kao što rade neke susedne zemlje. Navodili smo vrlo često primer Mađarske, itd. jer sve zemlje imaju problem, pogotovo u zapadnoj Evropi, usled tih tzv. liberalnih stavova života, gde se po njima ne podrazumeva da žena treba da bude i majka, a da muškarac treba da bude i otac, već imamo neke devijacije kada je porodica u pitanju.

Moramo se vratiti tradicionalnim porodičnim vrednostima i zato nam treba podrška svih, i akademske zajednice i verskih zajednica i istaknutih pojedinaca i političke elite i bilo kog čoveka koji svojim kredibilitetom može da kaže – zadnji je trenutak da stvari pomerimo.

Mi zaista radimo. Raduje me ovaj zakon, ali molim vas da kada je u pitanju deo zemlje odakle ja dolazim da ozbiljno uzmete u razmatranje saradnju sa verskim zajednicama, jer stav tih ljudi u tom delu naše zemlje se poštuje. Jako je važno sa tih institucija kada dobijemo podršku i kada isto kao oni koji proklamuju tu neku, kako da kažem, taj liberalizam, a ja to ne znam šta znači u porodičnim odnosima, moramo da govorimo o tim porodičnim vrednostima. Iz tog razloga sa zadovoljstvom ću glasati, jer zemlja nam se prazni.

Autoput, gasovod sve to ima smisla onog trenutka kada mi budemo imali veći broj naših mališana u vrtićima, u školama. Nikada bolje, možda, nismo imali uslove kada je u pitanju izgled naših učionica i vrtića, a procenat novorođene dece se smanjuje i to je nešto što moramo da preokrenemo.

Što se tiče drugih ugovora i zakona i izveštaja, apsolutno ćemo podržati. Diskutovali smo na resornim odborima. U danu za glasanje ćemo glasati. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Samiru Tandiru.
Ministru dajem reč.
Izvolite ministre.