Pre svega želim da izjavim saučešće porodici našeg kolege Branka Marinkovića.

Ova tema izbora sudija je u senci i ne može da bude van senke priče o referendumu, jer će na referendumu 16. januara sledeće godine da se odlučuje da li ćemo imati priliku da kao predstavnici naroda u narednom periodu ispunjavamo tu punoću narodnog suvereniteta i da kontrolišemo i utičemo na sudsku vlast ili ćemo joj dozvoliti da se potpuno izoluje i da postane ono što su neke kolege iz SNS lepo rekle – sudokratija.

Ovaj model koji će na referendumu biti predložen jeste model koji ugrožava ideju podele i ravnoteže vlasti, jer podela i ravnoteža vlasti može da postoji samo u slučaju da postoji međuuticaj jedne vlasti na drugu, tj. sve tri vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske. Kada se jedna vlast izoluje, onda ona gubi mogućnost da bude pod kontrolom onoga što je najbitnije, a to je narodnog suvereniteta.

Predložene promene Ustava vode tome i potpuno je jasno da 250 poslanika, kakvi god da su, ovog trenutka možda jesu takvi da više liče na glavni odbor SNS, ali sledeći put će možda biti birani tako da bude više predstavnika opozicije i da Skupština bude šarenija i onda kako god postavite ti predstavnici naroda, kao narodni tribuni, mogu više da utiču i ozbiljnije da raspravljaju o sudijama, nego vrlo mali i uzak krug ljudi. Svejedno da li oni bili državni funkcioneri ili istaknuti pravnici njihova mogućnost kontrole i uticaja kao predsednika narodnog suverena, naroda kao suverena je potpuno ograničena.

Nadovezujem se na ono što je kolega Dabić rekao. Isto smatram da neuspeh referenduma ne može biti i ne treba da se posmatra kao poraz SNS, jer među vama ima ljudi koji otvoreno zastupaju isti stav kao i ja - da na referendum treba izaći i glasati protiv ustavnih promena. Kolega Đorđe Dabić je, u suštini, rekao nešto sa čim se slažem i mislim da je ova tema promene Ustava mnogo veća i dalja od svih naših partijskih i drugih idejnih podela.

Takođe se slažem i sa ovim što je uvaženi kolega Toma Fila, izuzetan advokat po iskustvu i po kvalitetu svog rada, rekao, a to je da svi zaboravljamo da pravosuđe nije sastavljeno od ljudi koji su sveci, da tu ima dosta korupcije, a bogami i nepotizma, a biće ga još više kada ih izolujemo na način kako su izolovani pripadnici univerzitetske zajednice, pa sada imamo problema sa njima.

Dakle, sve su to problemi koji se otvaraju, a ono što je najbitnije u svemu ovome jeste postavljanje pitanja – zašto je posledica toga da mi opet idemo u ovaj začarani krug odricanja suvereniteta našem narodu i našoj državi?

Da se vratimo na to da je ovim promenama čak učinjeno nešto što je potpuno neverovatno, a to je da se na neki način tužilaštvo konstituiše kao četvrta grana vlasti i da tužioci koji su u svakoj uređenoj pravnoj državi deo izvršne vlasti postaju vlast za sebe. Na taj način postaju nešto što će vama jednog dana, kada pritisci sa zapada budu jači, da se dešava, a to je da će vas tužioci, koji će biti pod kontrolom nekih nevladinih organizacija sa zapada, Soroša, USAID i sličnih, progoniti i za ono što ste krivi i za ono što niste krivi.

Dakle, to nije prvi put. Cela ideja koja se ovde sprovodi jeste ideja koju je sudija i teoretičar prava Robert Bork lepo opisao kao sudska diktatura, koja je inače u zadnjih 70 godina u SAD dovela do toga da ljudi na referendumu glasaju za jedno, a onda sudije Vrhovnog suda odluče da je nešto sasvim drugo u pitanju. Tako smo u Kaliforniji imali referendum gde su se građani izjasnili da je gej brak neprihvatljiv, a onda je Ustavni sud SAD odlučio da ta volja naroda nije relevantna.

Drugo, sudska diktatura je iskorišćena za obračun sa svim narodnim predstavnicima i narodnim tribunima one vlasti koja je bila uspostavljena u latinoameričkim državama. Tako je Lula da Silva uhapšen i onemogućen da učestvuje u izborima, iako je imao neverovatnu podršku naroda, iako se na kraju ispostavilo da ne postoje razlozi zašto je bio hapšen, izbačen iz izborne utakmice. Tako su promenjene vlasti u mnogim latinoameričkim zemljama, zato što je njihovo državno tužilaštvo bilo pod direktnom kontrolom obaveštajnih struktura SAD.

Znači svi mi koji pripadamo narodnjačkom pokretu i narodnjačkom stavu, koji se zalaže za suverenitet i suverenizam, a znam da takvih mnogo ima i u vašim redovima, jednog dana će biti na udaru ovakvih tužilaca i ovakvog pravosuđa. Zato je krajnje vreme da se ovo zaustavi.

Ova politika – EU nema alternativu nas dovodi do toga da danas nismo glasali ni za rezoluciji o osudi zločina, genocida u NDH, ali ne želim da kritikujem ljude koji nisu glasali zato što znam da je položaj Republike Srbije vrlo težak i da moramo da vodimo računa o mnogim stvarima. Želim da se zahvalim kolegama koje su glasale. Danas je glasalo 44 kolega za tu rezoluciju, više nego prošli put. Želim da kažem da to što kao opozicioni poslanik mogu da ne glasam nije neka velika žrtva, već je mnogo hrabrije od vas da kao ljudi koji poštujete stranačku disciplinu ipak glasate za ovu rezoluciju i pokažete snagu jednog nacionalnog jedinstva. Nadam se da će sledeći put biti više ruku koje će glasati za to. Hvala vam.

Imamo više prijavljenih u sistemu.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Izgleda da se nalazimo u jednom začaranom krugu koji traje nekoliko meseci, a to je da sam ja, gospodine Glišiću, sa ovog mesta više puta ponavljao da vi očigledno niste pročitali ni jedan dokument koji se odnosi na sam proces promene Ustava. Kada kažete da će sudije, da će sam izbor sudija i tužilaca dovesti do toga da se potpuno odrode i da o tome odlučuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, nije istina zato što predloženim promenama se definiše i termin istaknutih pravnika koji će se birati ovde u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom, a ukoliko ne bude postojao konsenzus dvotrećinske većine o njima će odlučivati jasno definisane ustavne kategorije, kao što je predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda itd. Znači, to je potpuna neistina.

Kada govorite o predstavnicima bivše vlasti i kada govorite o uticaju stranih ambasada, mene bi zaista bilo sramota da time propagirate one sa kojima ste nekada sedeli u istoj političkoj organizaciji, a ti isti idu u strane ambasade, šetaju po travnjacima tih stranih ambasada, kriju se po hodnicima, kriju se kada izlaze iz ambasade da ih neko ne bi uslikao i da vide kako idu na koktele kod određenih stranih ambasadora.

Više mi sa ovoga mesta smeta kada govorite o NDH i kada govorite o predstavnicima bivše vlasti koji su do 2012. godine radili bukvalno sve da anatemišu srpski narod, kada su se izvinjavali za sve stvari koje Srbi nisu učinili i kada ništa nisu uradili na zaštiti srpskog naroda u državama bivše Jugoslavije nego su dozvoljavali samo to da pred obeležavanje Oluje naša SPC ištampa nekoliko časopisa i da se to podeli narodu, ali da se tobože to ne vidi.

Kada govorite o profesoru, nije opet istina to što kažete zato što su profesori Pravnog fakulteta i sa drugih katedri učestvovali u Radnoj grupi koja je definisala ustavne amandmane o kojima će odlučivati građani Republike Srbije.

Ono što je najviše notorna neistina jeste, a i gde vidim određenu bliskost između vaših stavova i ovih predstavnika bivše tajkunske vlasti, da ovde sedi nelegitimna, jednopartijska Skupština. Ja shvatam zašto vi to govorite. Zato što niste toliko često na sednicama Narodne skupštine, ali neću da ulazim u razloge zašto niste ovde, a primate tu mesečnu platu i zastupate interese nekih građana, ali isto tako možete da vidite da se ovde nalaze predstavnici SNS i njenih koalicionih partnera, ali i takođe predstavnici SPS, predstavnici JS itd. Dajte, molim vas, ako se ozbiljno bavite svojim poslom, a smatram da možete da se bavite ozbiljno politikom zato što se dugo nalazite na političkoj sceni, da pričamo na osnovu zdravih i elementarno proverenih činjenica. Hvala.

Takođe, pravo na repliku ima Đorđe Dabić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Glišiću, vi znate i sami da je politika – Evropa nema alternativu obeležila prethodna vremena, a upravo suprotno možemo danas da kažemo da vodimo takvu politiku odavno bismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, pa bi sada imali gas 2.000 dolara po kubiku a ne 270, da smo se vodili takvom politikom odavno bismo isterali kineske investicije kao što to zahtevaju razni, znate i sami, ljudi koji danas predstavljaju tu bojkotašku opoziciju i koji bi najradije da se Srbija opredeli trajno, kao što vi kažete, ka samo jednom cilju, ka toj EU. Mi ovde kažemo kritički govorimo često o EU, ali ne možemo da ne vidimo da 2/3 trgovinskog bilansa imamo upravo sa zemljama EU.

To ste vi potvrdili više puta i to je nešto što je činjenica. Mi upravo zbog toga ulazimo u sve ove promene, moramo. Još 2013. smo ušli u proces, kada je usvojen Akcioni plan. Dakle, ide se ka tome da se napravi jedan pravni okvir koji će biti dovoljan da Srbija otvori tadašnje Poglavlje 23, sada je to u drugom klasteru, ali upravo zbog toga mi nalazimo načine kako da ipak zadržimo jedan posredan način da Skupština zaista sa Visokim savetom sudstva ima određenu ulogu pri načinu izbora sudija.

Da se pitala potpuno Venecijanska komisija, da smo slušali sve ono što su nam dolazili kao zahtevi sa te strane, ne bismo imali ni taj posredan momenat kada je reč o tome da mi biramo istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

Opet kažem, bez obzira na sve, mi danas imamo u našoj stranci apsolutno jednu otvorenu debatu, imate ljude koji će glasati i za i protiv. Mi ćemo u narednom periodu o tome detaljno razgovarati, 16. je blizu. Ja se zaista nadam da vi shvatate da je najveći princip demokratije da svako ima pravo da izrazi svoj stav. Mislim da je to nešto što bi trebalo i vi da pohvalite.

Dakle, ovde možemo da govorimo o tome, da saslušamo sve argumente, imali smo veliku debatu, imali ste predstavnike vanparlamentarne opozicije koji su učestvovali u svemu ovome, imali ste, kao što je kolega Kesar rekao, i Majića sa svojim udruženjem koji su davali kritike, gde su se prihvatale kritike. Dakle, mi danas imamo jedno otvoreno društvo, otvorenu debatu, demokratija u pravom smislu te reči i to je nešto što treba pohvaliti.

Mislim da je zaista sa te strane apsolutno na mestu da se kaže i da se čuje svaki argument, ali da ćemo definitivno 16. januara pred narodom imati konačnu odluku i to je nešto što zaista svaki građanin treba da čuje. Neće se odluke donositi u zatvorenom krugu, kao što je bio slučaj ranije, već će narod na referendumu imati priliku da se opredeli za šta se zalaže. I to će svakako SNS, Aleksandar Vučić i, naravno, naša Vlada i naša Skupština ovde apsolutno poštovati, sve ono što bude dogovoreno, što narod bude rekao, to će biti ispoštovano maksimalno. Hvala.

Zahvaljujem.
Naredni krug replika će biti i finalni. To vam kažem unapred, a u skladu sa tim odaberite i rečnik.
Reč ima Vladan Glišić.

Gospodine Dabiću, u većini toga što ste rekli se slažem, samo jedna stvar je problematična, a to je da je razlika u odnosu na onu vlast što postoje neki elementi suvereniteta i razvija se određena priča za koju se ja nadam da će ići u tom pravcu.

Ali, ono što sve nas sa ove suverenističke strane plaši, jeste situacija kao sa uvođenjem sankcija Belorusiji, jer sankcije Rusiji nisu uvedene, ali Belorusiji jesu. Na zaprepašćenje ambasadora koji je očekivao da se to neće desiti, ali je imao razgovor sa predstavnicima naše vlasti da se to neće desiti, a mi smo podlegli pritisku i uveli smo sankcije Belorusiji. To je takođe, uzimajući u obzir šta je Belorusija sve uradila za nas u trenucima bombardovanja i kako se odnosila prema nama, izvinite što moram da kažem, sramni čin.

Mi svoj suverenitet ipak nekako podređujemo toj politici "EU nema alternativu", iako ne mogu a da ne primetim da u nekim segmentima pokušava trenutna vlast da se izvuče od tog pritiska.

Sa druge strane, kada se meni od strane drugog uvaženog kolege prebacuje vezanost za probriselsku opoziciju koja je nekad bila, kako vi kažete, žuta vlast i žuti režim, ja ne znam na osnovu čega to govorite? Ja sam iz te organizacije koju pominjete baš zato i izašao, zato što su išli u pravcu koji je doveo do toga da sarađuju sa tim probriselskim strankama.

Što se tiče priče o narodnom suverenitetu i kontrole izbora sudija, morate priznati da 250 poslanika, pogotovo u situaciji kad, daće bog, sledeći put bude više predstavnika opozicije, jesu ljudi koji mnogo više mogu da rasvetle jednu temu nego 11 ljudi, kako sada imamo, a pogotovo kada su tih 11 ljudi posredno birani, a i mi smo, kao narodni poslanici, birani, pa tek mi biramo te posredne ljude, tako da sve to, matematički gledano, ne stoji što ste rekli.

Druga stvar u svemu tome jeste da kada dođemo u situaciju da, a sledeća Skupština će najverovatnije biti takva da nemate dve trećine u parlamentu, onda će ta komisija o kojoj ste pričali odlučivati o sudijama, što je tek katastrofalno. Hvala.

Replika, Dejan Kesar.

O tome da li će se promeniti sastav Narodne skupštine, ne možemo da govorimo ni vi, a ne možemo da govorimo ni mi iz SNS, jer će o tome odlučivati građani na predstojećim parlamentarnim, predsedničkim i izborima za grad Beograd. Ali, verujem da se ta podrška neće smanjiti, zato što smo radili ozbiljno i odgovorno prethodnih devet godina i imamo jasno postavljene ciljeve koje ćemo ispuniti u narednom periodu.

Ali, kada govorite u svojstvu replike na moje izlaganje i kada govorite o svojoj bivšoj organizaciji, pa, niste izašli baš u trenutku kada je to bilo najbolje po vas nego, vi i sami znate da je tadašnja vaša organizacija bila finansirana od strane predstavnika bivšeg tajkunskog režima i da je bila finansirana od strane jednog javnog preduzeća, a vi ste očigledno izašli onog trenutka kada niste imali više interesa da sedite u toj istoj organizaciji, ali ste delili stavove sa onima koji se danas kriju po ambasadama, kada se kriju od fotografa i kada šetaju zajedno sa tim istim ambasadorima.

Kada govorite o samom pravosuđu, vi ste u prethodnom svom izlaganju rekli - Ustavni sud SAD. To ne postoji, gospodine Glišiću. Postoji samo Vrhovni sud. Opet dolazimo na onaj moj teren o kome smo govorili pre nešto više od tri-četiri minuta, da vi očigledno ne poznajete temu o kojoj mi danas razgovaramo u Narodnoj skupštini i opet ne razumete da ćemo mi birati ta četiri istaknuta pravnika ovde u Skupštini i opet ne razumete da ćemo odlučivati dvotrećinskom većinom. Neće odlučivati SNS o tome, nećete vi odlučivati, odlučivaćemo svi zajedno ukoliko postignemo konsenzus. Da li će taj konsenzus biti potreban na narednim izborima, to će odlučiti građani Republike Srbije.

Ali, ono što vama predlažem kao jednom ozbiljnom i odgovornom političaru jeste da ili odlučite da nastupite sami, ali da ne idete na sledećim izborima na nekoj poslaničkoj listi odnosno listi određene političke grupacije, pa kada vam se ne ostvare neki vaši individualni interesi, vi odete sa te liste pa budete samostalni poslanik. Hvala.

Hvala.
Pošto nema više prijavljenih za replike, naredni prijavljeni po listi narodnih poslanika, Aleksandar Mirković.