Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 19 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-KoV-2.

Znači, svi državljani Republike Srbije od navršenih 16 do 19 godina dobijaju ovu novčanu pomoć. Tačnije rečeno, fizička lica koja su do dana donošenja zakona ili stupanja na snagu ovog zakona, koji su navršili 16 godina i nisu još navršili svojih 30 godina života, dobijaju ovu novčanu pomoć.

Naravno, treba da imaju i druge uslove da bi dobili ovu novčanu pomoć. To je da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, važeću ličnu kartu i naravno, ne dobijaju svi, nego samo oni državljani, oni građani koji se javljaju ili se prijave za ovu novčanu pomoć.

Ministarstvo finansija sačinjava i vodi ovaj registar građana. Osnovni podaci koji se traže od građana, koji se prijavljuju za dobijanje ove pomoći je naravno ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, broj važeće lične karte, broj tekućeg računa ako imaju otvoren u bilo kojoj poslovnoj banci koja posluje na teritoriji Srbije. Ako građanin nema otvoren žiro-račun kod poslovnih banaka, onda im se otvara poseban namenski račun kod „Poštanske štedionice“ a.d. Beograd, ili kod te banke koju će navesti, odnosno u kojoj banci hoće da podignu pomoć. Otvaranje ovog posebnog računa, vođenje računa, uplata, isplata ili eventualno prenos sredstava sa ovog računa ove pomoći banka vrši besplatno, znači bez naknade.

Prijava za novčanu pomoć je od 15. do 22. januara ove godine i vrši se elektronski preko portala Uprave za trezor. Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave proverava da li je podnosilac zahteva upisan u matičnu knjigu. Druga provera je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, isto se vrši tačnost podataka, i to besplatno, o prebivalištu i broju lične karte, da li su svi unešeni podaci tačni.

Naravno, vrši se i provera dostavljenog žiro-računa koji je otvoren kod poslovnih banaka. Kao što sam rekao, onaj građanin koji nije imao otvoren račun, njima će se otvoriti poseban namenski račun kod „Poštanske štedionice“. Nakon podizanja ili prenosa ovih novčanih sredstava sa ovog namenskog računa, ovi računi će se gasiti kod „Poštanske štedionice“.

Poslovne banke su dužne da obaveste svoje klijente o uplati novčane pomoći, da li preko sms poruka ili mejla, to već zavisi od poslovne banke, ali moraju da obaveste svoje klijente. Znači, novčana pomoć od 100 evra isplaćuje se u dinarskom iznosi i to po važećem srednjem kursu evra na dan donošenja zakona.

Maloletna lica, znači lica od 16 do 18 godina, ovu novčanu pomoć mogu samostalno podići u bankama gde imaju otvoren žiro račun ili u Poštanskoj štedionici gde će im se otvoriti poseban namenski račun. Onim licima koja imaju drugi razlog osim maloletstva, za poslovnu nesposobnost, njima roditelji, staratelji, zakonski zastupnici mogu podići ovu novčanu pomoć.

Kao što smo čitali u ovom zakonu, zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Na kraju, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon, jer mislimo da je pravedno da dobijaju mladi ljudi neku pomoć od države i neku korist. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku Zoltanu Peku.
Sledeća je predstavnica Poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, uvažena narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi ministre, građani Srbije, na dnevnom redu je Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina, kojim se uređuje način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS – KoV-2.

Ko zna koji put po redu, čini mi se da ste govorili treći put ja mislim da imamo jedan paket mera, doduše, prvi put za građane od 16 do 29 godina. Negde mi je najveća fascinacija upravo to. Zato ću se najpre obratiti toj kategoriji mladih ljudi, mladih ljudi od 16 godina koje, osim što želimo kao država, kao Vlada, kao Skupština da ih podržimo na jedan specifičan način, želimo i da im pokažemo da verujemo u njihovu zrelost i u njihovu procenu kako će, pre svega, potrošiti tih svojih 100 evra koje će dobiti kao pomoć.

Zašto ovo kažem? Ako se ne varam, imali ste neku anketu u kojoj su vam odgovarali kako će potrošiti svojih 100 evra. Tamo je bilo vrlo simpatičnih odgovora, čak i neka najava da će neko isprositi svoju devojku zahvaljujući tih 100 evra. To su sve lepi momenti koji govore u prilog onoga što je država Srbija radila u proteklih godinu dana, Skupština Srbije u ovom mandatu, Vlada Republike Srbije kojoj smo ukazali poverenje, a to je da smo verovali u mlade ljude i zaista želeli da im pružimo podršku.

Ovo je prva sednica u ovoj godini sa jednom jako lepom i jednom jako važnom temom, ja bih rekla, ali ću podsetiti i da smo u prošloj godini završili zasedanje sa jednim takođe jako važnim zakonom koji se pre svega ticao mladih ljudi, a to je Zakon o podršci porodici sa decom, koji donosi nove mere podrške, koji je svojevrsni vid podrške za sve one mlade ljude koji tek treba da se opredele da budu roditelji, bez razlike da li imaju status studenata ili sa naglaskom na to da kao studenti imaju dodatne prednosti.

Dakle, ništa nije novo kada je u pitanju politika Vlade Republike Srbije i uopšte ove vladajuće većine i ovog skupštinskog saziva, da na ovaj odgovoran način pre svega se odnosimo prema onoj mladoj generacije od koje zavisi budućnost cele Srbije.

Znam da će biti kritičara i na temu ovoga i pretpostavljam, iako nisam ispratila u kom smeru to ide, da i sada ima onih koji brinu, koji objašnjavaju da je ovo politički potez, da ovo ima zadnju nameru ili šta god. Sigurna sam da je ovo samo motivisano činjenicom da smo pre svega svi zreli i odgovorni ljudi u ovoj sali i, čini mi se, sedi najveći broj upravo onih poslanika onog godišta koje je srednje, koje je 35 plus. Evo, moj kolega Bane maše glavom - za nas nema ništa. Nema i to jeste poenta, da treba da budemo odgovorni prema našoj deci, jer dobar procenat nas već ima decu koja će moći da apliciraju za ovih sto evra. To je u stvari i bila, čini mi se, težnja, ili sam ubeđena da jeste, ispravićete me ako grešim, a to je da se pokaže taj jedan roditeljski odnos države prema svojoj mladoj generaciji koja zaista treba da trasira neke nove puteve.

Šta je još jedna važna poruka koju nikako ovi mladi ljudi ne smeju da zaborave? To je da nikada ne smeju pristati na manje odgovoran odnos države prema njima. Bez razlike kako će se menjati vlade, kako će se završavati neki izbori, neka ovo bude reper. Neka vam ovaj period, pre svega pandemije Kovidom 19, koji nije mali, traje dve godine, skoro da smo zaboravili kako smo živeli pre svih ovih mera i restrikcija koje su nam nametnute, neka vam ovo bude model da shvatite da nikada ne smete da pristanete na manje, da ne smete da pristanete na odnos da ste bilo kome samo statistički podatak. To je najstrašnije zapravo od svega što su neke generacije, kojima možda i sama pripadam, u jednom trenutku živele. Živeli smo činjenicu da smo statistički podatak, da smo bili zloupotrebljeni zarad ličnih interesa bilo koga, da se u nedostatku kompletnih informacija manipulisalo.

Ne mislim da kao generacije nismo bili sposobni da prepoznamo vid manipulacije, ali mislim da nam je u jednom trenutku, obećavajući nam ko zna kakvu blagodat onog trena kada se najpre odreknemo sebe samih, što smo, moram priznati, u jednom trenutku izabrali da uradimo, međutim, ta blagodet je izostala. To je ono zbog čega je ova vladajuća većina, ja bih rekla, odlučila da ovim mladim ljudima zaista trasira jedan put samosvesti o tome koliko su važni, koliko su značajni i koliko o njima brinemo u ovim momentima koji su, pretpostavljam, njima najteže pali, pre svega zbog činjenice da smo bili prinuđeni da se u dobroj meri asocijalno ponašamo, što je atipično za stanovnike Srbije, jer mi smo srdačan narod koji voli da se druži i da se okuplja.

Stalno sam govorila o tome da nam je najverovatnije u protekle dve godine jako falilo ono na šta smo navikli, a to je da se srdačno zagrlimo kada se sretnemo. Morali smo da menjamo način ponašanja. To na zapadu verovatno nije tako teško bilo, ali kod nas u Srbiji jeste i te kako.

Govorili ste o tome kolika je vrednost ovakve pomoći i ja neću ponavljati cifre o kojima ste govorili. Govorile su kolege o tome koliko je to važno, koliko će mladi ljudi prepoznati ovaj odgovoran odnos države, pre svega prema teškim vremenima. Čini mi se da smo danas opet u nekom talasu koji uopšte nije naivan, da broj zaraženih sve više raste. U tom smislu, podrška i za kolege koji su trenutno pozitivni na korona virus. Zaista vam želim svima brz oporavak, da se što pre vratimo na radne zadatke u punom kapacitetu.

Važno je reći da ti mladi ljudi, jutros sam, čini mi se, slušala neki izveštaj o tome kakve su brojke i čini mi se da je kategorija koja je najugroženija i koja je najbrojnija kada je u pitanju broj zaraženih u ovom trenutku upravo ta od 18 godina do 49. Znači da je potpuno opravdan potez koji ste povukli, ministre, i kao ministar i kao Vlada Republike Srbije i na kraju svih krajeva kao država. To apsolutno ne ostavlja prostor da mi kao poslanici u bilo kom smislu tumačimo ovo, osim kao jednu pozitivnu meru.

I u ovoj sali sedi ne mali broj ljudi koji pripada ovoj generaciji koja je tretirana ovakvim zakonom i meni je drago zbog toga. S tim da očekujem da ćemo u nastavku diskusije čuti kako to iz njihovog ugla zvuči, kako su doživeli jednu ovakvu pomoć. Zato što mislim da je važno da svojoj generaciji upravo objasne zbog čega su sedeli u parlamentu Srbije. Pretpostavljam da jesmo svi mi koji smo u nekim zrelijim godinama dovoljno odgovorni, ali da je prisustvo svih vas bila ozbiljna inspiracija, jer u proteklih godinu dana, koliko god ste vi svi bili kritikovani na ovaj ili onaj način, pokazali ste koliko jedan mlad čovek može da doprinese ako je hrabar i odlučan, da će se posvetiti pre svega unapređenju života svoje generacije. Ja vam na tome, uprkos svim kritikama, zaista od srca čestitam.

Dakle, paket mera koji je pred nama, ja se nadam da više nećemo imati razloga da zbog pandemije Kovida 19 donosimo bilo kakav novi zakon, bilo kakav novi paket, ali je moja nada jedno, a realnost nešto drugo. Sigurna sam da ćemo kao država prepoznati ukoliko dođemo do situacije da još jednom moramo pomoći, svejedno je da li građanima ili privredi. Navikli smo na to negde kada dobijemo ovakav predlog zakona, ja mislim da se to više i ne tumači, pa je o tome i teško govoriti.

Precizno smo objasnili ko ima tačno pravo, ali mislim da je izostala ona definicija, tako da, ministre, u nastavku sednice kada budete procenili da treba, možda još jednom reći ko su zapravo ti mladi ljudi koji treba da dobiju pomoć, na koji način, pre svega govorim o kategoriji mladih ljudi koji imaju 16 godina, koji su tek dobili ili treba da dobiju lične karte, tu se, čini mi se, javilo najviše dilema, ili sam ja bar najviše pitanja imala na tu temu. Tako da još jednom, ako vam nije teško, ipak je to vaš paket, da ne objašnjavamo mi.

Svakako ćemo podržati Predlog zakona, sa zadovoljstvom, i još jednom naglašavam upravo to, a to je da, dragi moji mladi ljudi države Srbije, nemojte nikada pristati na manje, ne na manje od 100 evra, nego na manje od poštovanja vas kao najvažnije kategorije društva i države Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Komentar, ministar Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Evo odmah da razjasnim to pitanje koje ste postavili. Dakle, mi smo dobili dosta pitanja na tu temu. Prvi korak je glasanje o ovom zakonu. Drugi korak je objavljivanje ovog zakona u „Službenom glasniku“. Ovaj zakon stupa na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, videćemo koji je to dan 13. ili 14. januar. Dakle, do tog dana svako ko je napunio 16 godina ima pravo da dobije pomoć od 100 evra.
Takođe, svako ko napuni 30 godina od tog dana ima pravo da dobije pomoć od 100 evra. Tako da, videćemo koji će to datum biti, dakle, to je za dan ili dva ili tri, ali to je presečni datum i, na kraju krajeva, ja sam i na svom Instagram profilu i više puta odgovarao na ta pitanja, tako da mislim da polako, ali sigurno smo uspeli da razjasnimo tu nedoumicu.
Ono što ste vi pomenuli, i meni je drago da ste pomenuli, dakle, reakcije su stvarno fenomenalne. Mladi su reagovali tako da će neko da kupi patike, neko će da plati ratu za letovanje, neko će da plati ispite, jedan je čak rekao da će zaprositi devojku, tako da ima tu desetine i desetine primera kako će mladi da iskoriste taj novac, što vam govori o dve stvari. Jedna stvar je opravdanost ovakvog vida pomoći. Dakle, taj novac ulazi u našu ekonomiju, taj novac ulazi u našu privredu, mladi će taj novac potrošiti. Dakle, mi ćemo taj novac kroz naplatu poreza na dodatu vrednost dobiti nazad u budžet, pri čemu ćemo u isto vreme i podržati privredne aktivnosti u našoj zemlji, što upravo i jeste cilj svih direktnih pomoći koje smo davali građanima Srbije do sada.
S druge strane, to pokazuje i odgovornost naše ekonomske politike, brigu koju pokazujemo za one za koje je po nama ta briga i najpotrebnija. Jedno su naši penzioneri, i njima ćemo pomoći sa 20.000 dinara u februaru, ali takođe, ne želimo da zaboravimo i naše mlade, mlade na kojima počiva budućnost ove zemlje. Kada me pitaju zašto usvajamo budžete, zašto želimo da nam ekonomija raste, zašto gradimo nove bolnice, škole, fabrike, auto-puteve, upravo da bi ti mladi svoju budućnost našli ovde u Srbiji. Ovo je po meni fenomenalan gest, ekonomski apsolutno opravdan koji je usmeren na one na kojima počiva budućnost naše zemlje.
Inače, ako mi dozvolite, uvaženi poslanici, iskoristio bih priliku, svi nekako pričamo o paketima pomoći šta smo sve uradili za našu ekonomiju i za naše sugrađane, ali nisam siguran da se baš sećamo kako je sve to krenulo. Iskoristiću priliku samo par minuta. Dakle, naša prva pomoć, ako se sećate, kada je krenula pandemija Kovida-19, negde je to bio mart mesec 2020. godine, dakle, odmah smo reagovali i isplatili svim našim najstarijim sugrađanima 4.000 dinara. Dakle, to je bila prva mera koju smo uradili, u isto vreme smo takođe povećali i svim zaposlenima u zdravstvu plate za 10%. Rekli smo – ovo je prva mera da podržimo one za koje smo smatrali u tom trenutku da su najugroženiji, da mogu da kupe vitamine, lekove itd, i da podržimo zdravstveni sektor koji je tada već krenuo da ima veliki uticaj u smislu prijema pacijenata i velikog obima posla koji su zbog kovida imali.
Onda smo, evo pročitaću vam, svima isplatili tri minimalne zarade, pune minimalne zarade za privatni sektor, preduzetnike, mikro, mala, srednja preduzeća, preko milion zaposlenih 2020. godine, odložili plaćanje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, odložili plaćanje poreza na dobit za drugi kvartal te godine, dali i obezbedili povoljne kredite u iznosu od dve milijarde evra preko garantne šeme, svih dve milijarde evra naša preduzeća su iskoristila. Ponoviću, to su krediti koje garantuje Vlada Republike Srbije ukoliko se ne vrate i to je ono što je omogućilo našim privatnim kompanijama da dođu do novca i da kroz odgovarajući nivo likvidnosti i podrške od banaka prežive onih 45 dana kada smo imali lokdaun, odnosno zatvaranje naše ekonomije.
Obezbedili smo, ako se sećate, 200 miliona evra povoljne kredite preko Fonda za razvoj i onda smo 2020. godine isplatili i po 100 evra svakom punoletnom građaninu naše zemlje. Dakle, to je prvi put bilo da država pomaže na ovakav direktan način našim sugrađanima. Ako se sećate, preko šest miliona građana Srbije se prijavilo za tu pomoć, potpuno opravdanu pomoć, koja nam je u tom trenutku takođe omogućila da zadržimo nivo privrednih aktivnosti. Mi smo 2020. godine, uprkos pandemiji Kovida-19 imali samo minus od 0,9%, u smislu smanjenja naših privrednih aktivnosti. Takođe smo 2020. godine obezbedili 2,6 milijardi dinara pomoći poljoprivrednicima i isplatili smo 90.000 dinara za tzv. samostalne umetnike takođe.
Dakle, u potpunosti smo pokazali koliko su nam jake javne finansije, stabilne i koliko odgovornom ekonomskom politikom smo želeli da spasemo svako radno mesto, svaku fabriku, svakog zaposlenog, pogotovo one koji su bili najugroženiji – preduzetnici, mikro, mala, srednja preduzeća. To je bilo 2020. godine, april mesec. Onda smo rekli – pa dobro, evo, jesen 2020. godine, i dalje traje pandemija Kovida-19, šta država još može da uradi u smislu pomoći privredi i građanima? Onda smo doneli odluku da ponovo isplatimo 60% od minimalne zarade u periodu od dva meseca ponovo za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća.
Nakon toga smo doneli odluku da produžimo odlaganje poreza i doprinosa za još jedan mesec, pa smo rekli – hajde da pomognemo sektorima koji su najugroženiji, dakle, turizam i ugostiteljstvo. Tu smo za gradske hotelijere, njih 312, isplatili 1,2 milijarde dinara, ako se sećate, 350 evra po krevetu, 150 evra po sobi, a onda smo isplatili još jednu punu minimalnu zaradu za sve zaposlene u sektorima ugostiteljstva, hotelijerstva, turističke i rentakar agencije, jednokratnu pomoć penzionerima od 5.000 dinara, finansijsku pomoć sportskim klubovima u iznosu od 1,1 milijardu dinara i onda smo u novembru 2020. godine opet svim zaposlenima u zdravstvu isplatili jednokratnu pomoć od 10.000 dinara, na isti način na koji ćemo isplatiti i ovog 14. januara.
Dakle, samo kada čitam i kada delim sa vama sve ove stvari koje smo uradili u 2020. godini, govore vam koliko smo ozbiljno shvatili ovu pandemiju Kovida-19. Naravno, rezultati nisu izostali, o tome ću na kraju.
Onda smo rekli, došli smo i ušli u 2021. godinu, traje i dalje Kovid-19, traje i dalje pandemija korona virusa, država stabilna, jaka, ima novca. Rekli smo – i dalje ćemo pomagati našu privredu, i dalje ćemo pomagati građane Srbije, pa smo isplatili tri puta 50% minimalnih zarada za tri meseca opet za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, preko milion zaposlenih je tu pomoć primilo. Onda smo pune dve minimalne zarade dodatno na to isplatili za zaposlene u ugostiteljstvu, turizmu, rentakar i turističkim agencijama, ponovo pomogli gradske hotele sa 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, nakon toga utvrdili da su i autobuski prevoznici auto-prevoznici, dakle, bili ugroženi i njima pomogli sa po 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci prošle godine.
Nakon toga smo rekli – potrebno je podržati i građane Srbije da bi obezbedili taj pun nivo proizvodnih, odnosno ekonomskih aktivnosti, pa smo, ako se sećate, isplatili 30 evra u maju, pa 30 evra u novembru mesecu, pa 20 evra u decembru mesecu, pa smo isplatili i 60 evra za sve one koji su na birou za nezaposlene bili registrovani u septembru mesecu, pa smo sa 50 dodatnih evra takođe podržali sve naše najstarije sugrađane, sve naše penzionere, pa smo isplatili 100 evra za sve one koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, 200 evra za sve one koji žive tamo, a nisu imali posao u tom trenutku.
Kada pogledate sve ove mere i ove iznose da ne zaboravim takođe dve pune minimalne zarade smo takođe isplatiti i za sve samostalne umetnike. Isplatili smo sve ono što je bilo neophodno, produžili garantnu šemu sa još 500 miliona evra, itd. Dakle, kada pogledate ukupan iznos to je 1.025 milijardi dinara. Dakle, 8,7 milijardi evra, 18% našeg BDP-a je država Srbija, da tu ne uračunavam i tri potpuno nove kovid bolnice koje smo napravili. Novac koji smo dali za opremanje velikog broja drugih opštih bolnica, domova zdravlja, nabavku respiratora, nabavku vakcinu, nabavku svih lekova koje smo imali i prvi ili jedni od prvih u Evropi.
Dakle, mi smo u doba najveće ekonomske krize izazvane zdravstvenom krizom pokazali koliko su bile opravdane reforme koje je predsednik Vučić započeo još dok je bio predsednik Vlade 2014. godine, pokazali koliko smo stabilni i pokazali koliko smo jaki i pokazali odgovornost naše ekonomske politike prema onima kojima je naša pomoć najpotrebnija.
Ne znam da li postoji neka zemlja koja je na takav način reagovala i u takvom obimu kao što je to uradila Srbija. I, onda pogledajte rezultat, 7,5% stopa rasta naše ekonomije prošle godine, udeo javnog duga u BDP-u 56,8% daleko ispod 60% što je nivo Mastrihta i ako su nas neki optuživali da i zadužujemo zemlju, ne znam kako, gospodo draga, odnos javnog duga na centralnom nivou i BDP 56,8% ni blizu 60% što je nivo Mastrihta, a mnoge jače i razvijenije zemlje su daleko iznad tog nivoa. Mi na računu danas imamo 182,2 milijarde dinara. Potpuno likvidni uprkos isplatama sve ove pomoći i uprkos tome što pomažemo svima kojima je naša pomoć potrebna, zato što vodimo računa o svakom dinaru, odgovorno se ponašamo prema tome.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, nikada više novca nismo izdvajali za auto-puteve. U ovom trenutku gradimo 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica. Završava se fabrika vakcina, imaćemo fabriku vakcina jedini u regionu. Uradili smo tri kovid bolnice, evo otvara se i Klinički centar Srbija ovde u Beogradu, grade se opšte bolnice u celoj Srbiji, grade se škole, grade se fabrike.
Mi smo prošle godine imali, to je predsednik Vučić rekao, 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, a ne onih kao što se neki hvale 2007. godine kada je to bila i prodaja „Mobtela“ Karićevog i ne znam kako je i šta je Mišković prodavao onaj „Maksi“ itd, to nikako nije bila strana direktna investicija. Mi govorimo ovde o prošloj godini, o najtežoj godini, ili jednoj od dve, dakle 2020, 2021. godina kada je ekonomija u pitanju Srbija je pokazala upravo zbog ovih paketa pomoći, upravo zbog odgovorne ekonomske politike, upravo zbog izjava predsednika Vučića o Srbiji kao faktoru mira i stabilnosti u regionu. Da nam je verovati da smo kredibilni zato nemamo odustajanje ni jednog stranog investitora za ulazak u našu zemlju, fabrike se otvaraju, ili počinju radovi na novim fabrikama. Vi imate u trećem kvartalu prošle godine, stopu nezaposlenosti 10,5%. Mi smo izbegli onaj crni scenario koji ste imali priliku da vidite u mnogo većim i razvijenim zemljama gde su milioni i milioni ljudi ostajali bez posla, zatvorene fabrike, zatvoreni proizvodni pogoni.
Malopre sam govorio pomoć preduzetnicima mikro, malim, srednjim preduzećima garantne šeme, isplata minimalnih zarada, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, sve to je dovelo do toga da mi spasemo našu ekonomiju, i evo sada govorim o prvom kvartalu 2022. godine. Samo građani Srbije da vide postoji kontinuitet od aprila meseca 2020. godine.
Dakle, protekle dve godine pomažemo neprekidno našu privredu i neprekidno građane Srbije kako bi zajedno ublažili negativne posledice Kovida-19. I, kažu nam, da to su narodne pare koje delite. Pa, tako je, za razliku od njih koji su narodne pare stavljali u svoje, privatne džepove, mi te narodne pare vraćamo narodu, pomažemo našim građanima da lakše prebrode ovu krizu koja je izazvana pandemijom Kovida-19.
Samo sam na to hteo da vam ukažem. Ima puno stvari koje smo uradili, nikada više novca i 2022. godine nećemo izdvojiti za kapitalne investicije. Dakle, 486 milijardi dinara. Nastavljamo agresivno da ulažemo i u kanalizacione sisteme i fabrike za pročišćavanje otpadnih voda, reciklažne centre i postrojenja, i bolnice, i nove puteve, sve ono što podiže kvalitet života građana Srbije, ne zaboravljajući i povećanje plata, minimalne zarade i povećanje penzija što je naša politika iz godine u godinu i što direktno doprinosi porastu životnog standarda građana Srbije, a indirektno i stopama, visokom stopama rasta našeg BDP, kao što smo imali i prošle godine, kao što ćemo imati i ove 2022. godine.
Hvala vam puno i izvinjavam se ako sam oduzeo malo više vremena.

Nema razloga za izvinjenje, hvala vama za komentar, ministre.
Idemo dalje. Predstavnik poslaničke kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, uvažena dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da se nadovežem na ovu diskusiju, ipak je važno ko čini Vladu Srbije i koji političari preuzimaju odgovornost za vođenje države.

Svi smo zaboravili i kako je to izgledalo 2012. godine i zaboravili smo da su ljudi radili za 15.000 do 17.000 dinara je bio minimalni lični dohodak. Zaboravili smo kolike su bile prosečne plate tada i koliko su u stvari penzioneri grcali za time i imali jednu vrstu nestabilnosti kada su u pitanju njihova primanja mesečna, koje mi nazivamo penzijama, a u to vreme su bile na nivou socijalne pomoći.

Ono što je važno reći, da tada privreda jednostavno nije funkcionisala. Sada mi imamo privredu koja funkcioniše i na sve izazove koji postoje, mi imamo kao država adekvatan odgovor. Znači, ovaj predlog zakona koji se odnosi na registar mladih koji će moći od 16 do 29 godina, odnosno do 30, to je 29 godina i 364 dana, od dana kada stupa na snagu ovaj zakon, imaće pravo za podršku države u protivrednosti od 100 evra. To je u stvari pravni osnov je u Ustavu, članom 97. tačkama 6. i 7. Ta prava nisu koristili oni koji su do 2012. godine vodili ovu državu. To je ono što ste vi ministre rekli, da mi iz budžeta odobravamo sredstva koja dajemo različitim ciljnim grupama.

Mi smo dobili najveće kritike, ako se sećate od Fisklanog saveta zašto se daje svima sto evra i da ta mera jednostavno ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju, nego su rekli dajte određenim ciljnim grupama kojima je to najpotrebnije. Pa, evo u ovom trenutku smatramo da je došla na red ciljna grupa koja se zove mladi koji do sada jednostavno nisu bili obuhvaćeni bilo kakvim merama i podrškom.

Ono što je najznačajnije, mislim da po prvi put sada imamo ciljnu grupu od 16 do 18 godina, to su maloletna lica koja nisu bila prepoznata do sada kada je u pitanju bilo koji vid pomoći mladima. To je od velikog značaja što mislim da po prvi put država je pokazala, jednostavno preuzela obaveze da brine o određenim ciljnim grupama na adekvatan način.

To je ono što zbog čega mislim da danas mladi, eto, ima ih, ta ciljna grupa je od milion četrdeset do milio i pedeset građana Srbije, su prepoznali da država jednostavno brine o njima. Razlozi zbog čega mi uvodimo danas ovaj zakon i ovu meru, to je ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, ali mi danas imamo još neki izazov sa kojim se Srbija na određeni način bori i očito vrlo uspešno, a to su i energetska kriza, to je i rast inflacije. Mi pokazujemo da kroz ove mere na adekvatan način reagujem prontno i što znači da rezultate koje smo postigli u prošloj godini, jednostavno garantuje i rezultate u ovoj godini koje smo usvojili budžetom.

Zašto? Mi na sve ove izazove u prošloj godini, smo odgovorili sa 18 novih fabrika, sa 6 još kamen temeljaca, što je ukupno od kraja 2012. godine, odnosno 2013. godine, preko 250 novih fabrika.

Otvoreno je u prošloj godini preko 11.000 novih radnih mesta kad su u pitanju samo ove fabrike, a da ne kažemo, znači, da ponovimo ove ekonomske rezultate od 7,5% BDP rasta, kada je u pitanju i 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija pa sa onih tri milijarde u vreme pandemijske godine, to je 6,9 milijardi evra, kad posmatramo zadnje dve godine, što pokazuje suštinski da Srbija napreduje velikom brzinom.

Znači, ako smo zemlja druga u rangu kada gledamo sve zemlje Evropske unije i region, mi zaista imamo razloga da budemo zadovoljni i to zadovoljstvo i taj optimizam vi u stvari kao Vlada nama dajete predlog da delimo sa građanima Srbije.

Pored svih onih mera koji će u februaru ići i za penzionere i za određene druge ciljne grupe, mladi sada jednostavno dobijaju poseban fokus kada je u pitanju ova godina.

Mislim da to treba svi da govore da poboljšanje društvenog položaja mladih od 16 do 30 godina, u stvari daje veliki značaj da ekonomija sa svim svojim rezultatima želi u budućnosti da deli i želi da daje, podržava prosperitet Srbije i što je najvažnije da mladi koji žele da odu iz Srbije jednostavno negde promene svoju odluku.

Odgovor na kompletnu politiku prema mladima Vlade Republike Srbije i države Srbije u poslednjih pet godina, a ja ću još navesti koje su to mere bile pokazuje u stvari rezultat da je od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 ljudi se vratilo u Srbiju.

Od tih 92.300 ljudi sigurno da je 20% u ovom delu, ako ne i više od 16 do 30 godina i to pokazuje u stvari rezultat rada i svih postupaka i zakona i mera koje su donosile vlade Ane Brnabić i Aleksandra Vučića.

Zašto govorimo o tome koji su to rezultati? Treba da se okrenemo tome šta je država uradila kad su u pitanju mladi do sada. Pre svega zakona koje smo usvajali, ja ću vas podsetiti i u ovoj skupštini, vezani su i za postupak digitalizacije i za inovacije i to smo imali gotovo u decembru mesecu određene predloge.

Ono što je gospođa Brnabić rekla da je digitalizacija kao najvažniji katalizator ne samo inovacija, već i konkurentnosti i rasta privrede se u stvari pokazala kao jedan od stubova napretka države i to je bio njen program i 2016. godine, naravno i sada 2020. godine, jednostavno omogućilo da taj jedan investicioni ciklus koji je započeo tada i kroz inovacije i kroz izvoz IT u stvari ide krupnim koracima napred.

Zašto? Mi u prošloj godini smo nadmašili izvoz iz oblasti IT i inovacija i izvoza start ap-ova koji su otvoreni u Srbiji. Izvoz je veći nego izvoz poljoprivrednih proizvoda i to pokazuje u stvari kojim putem Srbija ide. Jednostavno želi da onaj deo investicija realnog sektora koji smo sada imali pretvorimo u rast privrede iz realnog sektora u sektor znanja, da jednostavno što više izvozimo našu pamet, ali u tom konačnom izvozu kad su u pitanju konkretni izvozi kao što su softveri, kao što je sve ono što je rezultat inovacija uglavnom su tu nosioci mladi ljudi i uglavnom su to ljudi koji jednostavno na osnovu svog školovanja i na osnovu svoje mogućnosti preduzetništva su u mogućnosti da naprave gotov proizvod koji će biti zaista adekvatan za tržište razvijenih zemalja.

Država je donela zakone koji se odnose na kompletnu digitalizaciju poslovanja od registracije malih i srednjih preduzeća do toga da imaju određene poreske benefite i ti poreski benefiti su pogotovo za inovacione delatnosti na nivou plata koje se odnose kada je u pitanju plata za inovacione delatnosti ispod 150.000 dinara 36 meseci imaju znači oslobađanje potpuno a kada su u pitanju mladi poljoprivrednici i preduzetnici oni iznose potpuno oslobađanje za neto plate ispod 37.000 dinara.

Podsetiću vas još na određene poreske kredite od 30% za inovacije kad su u pitanju start ap-ovi.

Država je raspisala bila određene konkurse na kojima je omogućila da mladi start ap privrednici mogu da podignu kredit u maksimalnom iznosu do 100 miliona dinara za dve godine, znači po 50 miliona godišnje i olakšano zapošljavanje kao podsticaj u vidu takođe 70% oslobađanja poreza i doprinosa u 2020. godini, u 2021. 65% a u 2022. 60%.

Samim tim, mi smo došli do toga da imamo to brže i lakše zapošljavanje i samozapošljavanje, ali ono što je najvažnije, što je država omogućila bržu nostrifikaciju stranih diploma.

Znači, rezultat toga je upravo podrška mladima kada je u pitanju i onaj deo u odnosu na dualno obrazovanje i o tome smo govorili više godina unazad, ali imamo i taj deo koji se odnosi na omladinsko preduzetništvo, odnosno čak Privredni forum mladih je u godini pandemije držao jednu platformu „Sajam mladih preduzetnika“ onlajn platforma koja je okupila više od 50 mladih preduzetnika koji su na osnovu primera svojih dobrih praksi praktično Srbiju promovisali na ovom putu preduzetništva.

To je ono što je Privredna komora Srbije prepoznala pa je 18. januara prošle godine otvorila posebno jednu sekciju koja se zove - za podršku mladim preduzetnicima, pored toga što je pet godina pre toga podržala i žensko preduzetništvo.

Ono što je važno reći da Privredna komora je uspostavila tu saradnju sa fondovima Mozaik, to je jedna regionalna platforma koja je podržala preko 40 hiljada članova i naši mladi preduzetnici zaista se regionalno povezuju sa svim ostalim preduzetnicima u regionu i naravno, mogu da povlače određene kreditne linije iz tih regionalnih fondova, koje takođe i EU, podržava.

Bitno je da Srbija ima tu krovnu omladinsku organizaciju i ona je radila istraživanje i kaže da u Srbiji 20% od ukupnog broja privrednih subjekata čine mladi i oni su vlasnici i preduzetnici i vlasnici privrednih subjekata, što pokazuje suštinski da će taj procenat ići sve više i više, jer podsetiću vas, u vreme nezaposlenosti od 26%, za vreme dok su ovi stručnjaci vodili Srbiju, kao što su Đilas i njegova ekipa, tada je preko 50% mladih bilo nezposleno.

Danas kada je stopa od 9,5% nezaposlenosti, 20% su nezaposleni mladi. Srbija ovim merama ustvari želi da olakša život svih tih mladih ljudi, mi sada pričamo o mladim ljudima od 16 do 30 godina, koji se školuju, koji pri tome završavaju škole, ili koji su završili škole pa treba da nađu određene svoje poslove i kreću u svoje karijere.

Ima i onih koji su sposobni da su možda do te 30. godine, već započeli svoju karijeru i to uspešno rade, ali treba jednostavno staviti kao društvo fokus na mlade i mislim da ste vi to sa ovim predlogom zakona i Vlada Republike Srbije, zahvaljujući gospodinu Vučiću, koji je na kraju krajeva i politički pokrenuo sve to i unutar naše SNS, hteo je ustvari da kao prvi da primer tome kako treba da se ponašamo, prema mladim ljudima koji treba sutra da nose privredu i ekonomiju i politiku ove Srbije, i kome treba zaista mnogo toga da ostavimo, za budućnost i to je ono što ustvari mi dajemo kao država dobre odgovore na izazove koje Srbiju zahvataju kao i sve države u regionu, pa i u EU.

Znači, ovo je tema nad svim temama, pitanje mladih ne treba da nas politički deli, treba da nas ujedinjuje, isto kao što i tema oko Ustava je trebala da nas ujedini. Mi želimo depolitizaciju kada je u pitanju, su teme mladih, kada je u pitanju depolitizacija teme pravosuđa.

Zbog toga, kada pričamo o Ustavu i ustavnim promenama, na nama je zaista da pozovemo građane Srbije da se u nedelju odazovu pozivu države da menjamo Ustav u delu pravosuđa i da kažemo da želimo da politika treba da izađe iz mnogih tema u društvu, jer želimo u stvari da Srbija napreduje, bez obzira na to kako će i ko će činiti skupštinsku većinu ovde u parlamentu. Očito je važno u Srbiji ko vodi državu i na koji način.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je pokazala kako je zaista preuzeti odgovornost za vođenje spoljne i unutrašnje politike i koliko je važno krupnim koracima ići napred, u cilju razvoja društva. Taj razvoj društva očito ne može da ide bez ekonomije i određenih mera koje su nekada bile i teške kada smo sprovodili reforme, ali su i dobre kada sada imamo načina i mogućnosti da podržimo budućnost Srbije. Zbog toga mislim da je jako važno da ovaj zakon u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstav-nici poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Reč ima ministar finansija.

Hvala puno.
Samo da se nadovežem, gospođo Tomić, na to o čemu ste vi govorili.
Jedna od najvažnijih kategorija, ako tako mogu da se izrazim, građana Srbije su oni na kojima počiva budućnost naše zemlje, mladi. Ja se slažem potpuno sa vama da ne bi trebalo da bude spora oko toga da na svaki način njima treba pomoći, kako bi pronašli dovoljan razlog da ostanu u svojoj zemlji i da svoje snove ostvare ovde, a ne u nekoj Kanadi, SAD, Australiji, itd.
Neću da se vraćam na poreske olakšice o kojima ste vi govorili, apsolutno ste potpuno u pravu. Dakle, mi smo doneli čitav niz zakona, podzakonskih akata, kojima podržavamo i promovišemo zapošljavanje mladih u smislu smanjenja poreza, smanjenja doprinosa prilikom njihovog zapošljavanja, program "Moja prva plata", koji je pokazao izuzetan uspeh takođe, kao i ova mera - isplata 100 evra.
Međutim, ono što hoću da vam kažem je oko tog licemerja pojedinih ljudi koji govore o tome da treba mlade zadržati, treba im omogućiti bolju i sigurniju budućnost u našoj zemlji, a onda su nekako protiv svih mera koje radimo. Ja ću vam reći, na osnovu mojih razgovora koje stalno imam i sa predstavnicima studentskih udruženja, za njih je najvažniji taj optimizam, ta sigurnost, da znaju da predstoje bolji dani i da je Srbija već na pragu visokih stopa ekonomskog rasta. Vide i nove auto-puteve, nove škole, ulaganja u univerzitete, mogućnost da pronađu posao, mogućnost da zarade.
Mi se borimo iz godine u godinu da povećavamo prosečnu zaradu i stalno govorimo, rastu plate u javnom sektoru, rastu penzije, dižemo minimalnu zaradu, sami ste rekli, 2011. godine minimalna zarada je bila 15.700 dinara, od 1. januara ove godine je 35.000 dinara. Zašto to radimo? Zato što nam se na takav način povećava prosečna zarada u Srbiji.
Smejali su se predsedniku Vučiću kada je rekao da će prosečna zarada biti 500 evra do decembra 2019. godine, onda smo to obećanje ispunili i cilj ostvarili. Sada kažemo - 2025. godine do decembra prosečna plata u Srbiji biće 900 evra. Otvaramo fabrike i borimo se za svaku novu investiciju. Malo pre sam rekao, 3,9 milijardi stranih direktnih investicija prošle godine. Pa, to je ono što mladi žele da vide. Oni žele da vide i da znaju da se iz godine u godinu bolje živi u našoj zemlji, da imaju mogućnost da pronađu posao, ali takođe i da ga promene, pošto imamo veliki broj fabrika koje se otvaraju, mogu da pređu sa manje plate na veću platu i to je ta konkurencija koja već postoji na tržištu rada.
Naime, 2012. godine stopa nezaposlenosti u našoj zemlji bila je 25,9%. Svaki četvrti u Srbiji bio je nezaposlen, pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima bila 50%. Kakvu su tada ideju i želju da ostanu u Srbiji imali naši mladi? Malu ili nikakvu.
Sada, kada imate stopu nezaposlenosti 10%, kada imate mogućnost da birate između poslova, kada vidite da vam plata iz godine u godinu raste, da se vrednuje vaše znanje, vaša sposobnost, vaše veštine, to je najvažniji faktor koji opredeljuje mlade da ostanu u ovoj zemlji i da svoju budućnost ostvare ovde.
Onda mi na sve to kažemo - pa, da, dodatno ćemo još dati poreske olakšice, rasteretiti plate koje se plaćaju onima koji se prvi put zapošljavaju, uvesti dualno obrazovanje, koje je pokazalo sjajne rezultate i zato imate situaciju da nam je stopa nezaposlenosti među mladima danas duplo manja nego 2012. godine. Ovo što radimo sada, isplata 100 evra, samo je još jedan način da im pokažemo da država računa na njih, da ih nismo zaboravili i da im pomognemo da i oni umanje negativne posledice Kovida - 19.
Licemerje o kojem sam malo pre govorio, kada kažemo da hoćemo da zadržimo naše mlade, da hoćemo da idemo sa povećanjem plata, oni kažu - zašto povećavate plate toliko puno, ugrozićete javne finansije. Čekajte, ljudi, hoćete da povećavamo plate pa da na takav način damo potrebnu sigurnost i budućnost našim mladima, da vide da ostanu ovde, ili nećete? Ali, dobro, to su neke stvari sa kojima se stalno suočavamo.
Na kraju krajeva, odgovornost je na Vladi, na predsedniku Vučiću, na svima vama i nama ovde, da se bavimo odgovornom ekonomskom politikom i da ta politika ima rezultate, a kroz stopu rasta, kroz stabilnost naših javnih finansija, ta politika definitivno ima rezultate.
Za kraj, samo da ne zaboravim, još jednom da se nadovežem na ono što je Aleksandra Tomić rekla, od 1. januara, da vas podsetim, dodatno rasterećenje zarada, povećali smo neoporezivi deo zarada sa 18.300 dinara na 19.300 dinara i takođe smo ukinuli doprinose za PIO fond u iznosu od 0,5%. To već radimo tri godine unazad. Pre tri godine opterećenje na zarade bilo je 63%, sada je već ispod 61%. Dakle, postepeno ali sigurno iz godine u godinu održavamo obećanje i smanjujemo opterećenje na zarade, upravo stimulišući otvaranje novih radnih mesta, otvaranje fabrika, dajući priliku i mladima da se zaposle.
To nikako ne smemo da zaboravimo, dakle, osim svih stvari koje radimo i koje su usmerene ka povećanju plata, povećanju penzija, kapitalnim investicijama u našoj zemlji, takođe jedna od obećanja su poreske olakšice, smanjenje poreza i doprinosa na plate, jer time upravo podstičemo zapošljavanje, a borimo se godinama unazad za svako novo radno mesto, za svaku novu fabriku, a upravo brojke i cifre to i potvrđuju u smislu stope nezaposlenosti, odnosno stope zaposlenosti koja je nikada viša u našoj zemlji.
Hvala puno.

Zahvaljujem se uvaženom ministru finansija.
Pošto nema više predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.