Zahvaljujem, predsedavajući gospodine doktore Orliću.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemija bolesti Kovid 19.

Odgovornom politikom koju vodi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, gde je osnovni postulat briga o svakom građaninu, prvenstveno u doba ove pošasti, koja je zahvatila ceo svet, gde pored pomoći penzionerima, građanima, porodiljama, konstantnim produktivnim merama, odgovornošću i radom mislimo i na naše mlade.

Ovom podrškom koja će biti samo jedna u nizu narednih pokazujemo brigu o našim mladima koji su jedan od osnovnih temelja društva. Počevši od projekata "Moja prva plata" nastavljamo i dalje da radimo i borimo se za mlade, ne samo da ostanu u Srbiji, koja zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića sada među vodećim zemljama u regionu, a rekorder i po direktnim stranim investicijama, koji su u odnosu na 2019. godinu sada dvostruko veće, iznose 3,9 milijardi evra što u areni globalnog ekonomskog tržišta predstavlja neverovatan uspeh. To smo postigli zahvaljujući snažnoj i odgovornoj politici Aleksandra Vučića.

Fantastični rezultati koje smo postigli u prethodnoj godini u ekonomiji, infrastrukturi, da jačamo naš zdravstveni sistem, pokazali smo da umemo da se takmičimo sa najvećima i najuspešnijima na mnogim poljima i da pobeđujemo. Za razliku od žutog tajkunskog preduzeća, koje bi volelo sve samo ne da Srbija napreduje i beleži uspehe, bude bolja i snažnija na svim poljima, a mladi, oni nisu bili ni slovo na papiru, već samo sredstvo za manipulaciju i za koju nisu učinili ama baš ništa.

Dragan Đilas u ovoj fudbalskoj utakmici kroz svoje tajkunske medije konstantno lažima plasira autogolove, zamera svakom uspehu Srbije, jer oni ne bi voleli da Srbija bude ovako snažna kao što jeste danas, da napreduje i beleži uspehe kako bi sutra bila još bolja i snažnija.

Oni su navikli na ona vremena, a koja smo mi ostavili daleko u prošlosti kada je Srbija bila slaba, kada su njihove kabadahije mogle da se bahanališu i rasipaju narodni novac po belosvetskim računima misleći samo na lični interes, a na Srbiju je mogao da utiče svako. Naravno, od koga bi mogli da izvuku ličnu korist i u njoj rade šta god požele.

Istorijska je odluka koju je doneo Aleksandar Vučić da saseče iz korena takvu devastirajuću politiku, a počnemo konačno sami da vodimo računa o sopstvenim interesima i to je jedna od najvažnijih stvari koje smo naučili prethodnih godina, da moramo da se borimo za ono što je važno i da niko sa strane to neće da nam obezbedi, ali ni da nam pokloni, već naprotiv da se svojski trude da zauzdaju, sputaju, jer im više odgovara kada se mi ne pitamo sami, kada ne odlučujemo sami i kada nismo dovoljno snažni kao što danas jesmo, da se za svoj lični interes izborimo kako u državnim, tako i u nacionalnim sferama.

I ovde se suočavamo sa neverovatnim pritiscima. Nekada su potpuno neverovatni, ali moramo računati na to, svesni činjenice da u razvoju i pobedama Srbije na svakom terenu odnosimo pobede, idemo napred misleći na mlade koji će sutra voditi ovu državu i odlučivati o svima nama i ostati u zemlji u kojoj vide budućnost, a ne da ih privlače fudbalski tereni u Engleskoj kojima se tajkunska hobotnica hvali, umesto da ih bude sramota, ali to smo od njih već i videli, jer čega se pametni stide oni se ponose.

Kao što se i ponose beskrupuloznim napadima na porodicu predsednika Aleksandra Vučića, jer oni drugi argumenti i nemaju, već samo mržnju i obmane, kao i snajperski nišan koji su usmerili ka predsedniku Aleksandru Vučiću. Taj nišan je usmeren od strane onih koji su Srbiju bacili na dno svog bezumlja. Taj nišan je usmeren i na većinu građana Srbije koja misli drugačije i ne želi da bude više otirač njihovog rasporskog uništavanja svega što je srpsko.

Za te lopove i štetočine nepremostiva prepreka je Aleksandar Vučić i narod Srbije koji će im decidno 3. aprila reći ne i poslati ih u zaborav političke prošlosti i onu trulež koju su ostavili za sobom dok su bili na vlasti i neka tamo i ostanu. Živela Srbija!

Zahvaljujem gospodinu Jevtoviću.

Reč ima Ilija Životić.

Poštovani građani, smatra da je donošenje ovog zakona o kome danas govorimo izuzetno opravdano i da će imati pozitivne efekte po Republiku Srbiju. Izabrana je adekvatna kategorija stanovništva, što će verovatno uticati na efekte ove pomoći.

Ovakva mogućnost davanja ovakve značajne pomoći, kada pogledamo koliki će broj naših građana i primiti, ne bi bila moguća da država Srbija ne vodi odgovornu politiku. Srbija je danas država koja je odgovorna pre svega prema svojim građanima, za razliku od prethodnog režima čiji je cilj bio isključivo bogaćenje na račun običnog čoveka.

Za vreme prošlog režima fabrike su prodavane za nekoliko evra, otpušteno je više stotina hiljada radnika, zatvorene gotovo sve fabrike u kojima je radio veliki broj naših građana, dinar devalvirao za 50%, a njihovi džepovi su postojali sve puniji. Malobrojna klika oko Dragana Đilasa bogatila se na račun ekonomskog propadanja Srbije. Tako, dok se Đilas bogatio, a građani siromašili, Vuk Jeremić se bahatio narodnim novcem putujući po svetu, iživljavajući se po najskupljim svetskim hotelima.

Danas taj isti Vuk Jeremić poziva na neke revanšizam. Uželeo se američkih hotela sa 10 zvezdica i preskupih vina i cigara, pa bi da dođe na vlast nasiljem, da eliminiše svakoga ko pamti njegovo bahaćenje o našem trošku, dok su bolnice i škole propadale, a jedini auto-put koji smo imali bio je još iz vremena Tita.

On poziva na revanšizam. Čovek koji je bukvalno dao opravdanje kosovskim Albancima za nezavisnost. On bi nama da sudi, da nas proteruje i zabranjuje. Inače, vrlo je zanimljivo da se ni on niti bilo ko drugi iz opozicije nije javno javio da osudi nove napade na Srbe na Kosovu i Metohiji. Oni se prave kao da Kosovo i Metohija ne postoje.

Ja razumem da se mi ne slažemo oko određenih političkih stavova, oko mnogo toga se ne slažemo, ali zaista ne shvatam da postoji neko u Srbiji ko želi da dođe na vlast, a da se pravi da Srbi na Kosovu i Metohiji ne postoje, da ne postoje stotine naših manastira i crkava, da se prave da ne postoje grobovi naših predaka. Đilasu, Mariniki, Jeremiću, njih ne zanimaju ni crkve, ni manastiri, ni grobovi predaka, niti naša srpska deca na Kosovu i Metohiji. Njih zanima samo kako da dođu do srpskog budžeta, da se ponovo bave reketiranjem medija, da se ponovo bave izgradnjom kako su se bavili na Bulevaru Revolucije, pa su njihovi saradnici završili na sudu. Ili da ponovo grade kao što su gradili most na Adi, koji ispade skup kao da spaja dva kontinenta, a ne Banovo Brdo i Novi Beograd.

Da bi opet došli na vlast i opljačkali državni budžet, oni ne prezaju ni od čega. Ništa njima nije sveto, čak ni ono što je svakom Srbinu, a to je porodica. Oduvek je kod nas Srba važilo pravilo da je porodica svetinja i da se porodica ne dira. U kakvim god sukobima bili sa bilo kime, kod nas Srba pravilo važi – mi u porodicu i u decu ne diramo. Tako je bilo oduvek, ali ne za Đilasa i za njegove istomišljenike. Njima su bitne samo njihove porodice, a sve druge su nebitne i potrošne.

Kako drugačije objasniti svakodnevne napade na porodicu predsednika Vučića? Koji je to psihološki profil Dragana Đilasa i Marinika i Tepić koji postoji u njihovoj glavi, kada svaki dan preko svojih medija izmišljaju laži o bratu, ocu, sinu i ćerci predsednika? Po ceo dan, svaki dan u godini, bez i jednog političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog programa i plana, Dragan Đilas i Marinika Tepić iznose najgnusnije laži o članovima porodice predsednika države.

Ta dehumanizacija, to polivanje medijskim blatom je postala svakodnevnica. Zaista moram da se zapitam šta je svrha? Da li je njihova svrha da nateraju Vučića da podnese ostavku da bi spustio tenzije, da spase porodicu medijskog linča, a da Srbiju prepusti njima na milost i nemilost? Mislim da se to neće desiti. Da li je u pitanju priprema građana Srbije za pokušaj nasilnog prevrata u kome bi im pomogle strane službe i armije plaćenika? Šta ako im to ne uspe? Šta ako mi kao država Srbija operativnim merama i radom sprečimo takav scenariju?

Šta je sledeća opcija? Nešto što nisu uspeli njihovi miljenici i braća, kako su nazivali pojedine vođe klana Belivuk, Miljković i za šta su bili spremili snajpere? Šta će Belivuku snajperi kada su svi kriminalci njemu dolazili na noge i bili ubijani licem u lice? Šta će njima profesionalni snajperista? Da li je u pitanju taktika koja je primenjena neposredno pred ubistvo Zorana Đinđića, čemu su prethodili meseci medijskog blaćenja? Matrica je ista bukvalno, slovo u slovo.

Na nama je da ostanemo na nogama, čvrsto i stabilno, i da budemo na prvoj liniji odbrane države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pričamo sa narodom i svaku kap Đilasovih i Marinikinih laži prekinemo lavinom istine, jer došlo je vreme kada nema nazad. Kao što rekoše junaci sa Košare i Paštrika – Nema nazad, nazad je Srbija. Živela Srbija!

Hvala.

Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, uvažena ministarka sa svojim saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, ovo danas o čemu raspravljamo je samo potvrda da država Srbija brine o mladima, da predsednik Aleksandar Vučić brine o mladima. Ova pomoć mladima od sto evra starosti od 16 do 29 godina je velika stvar. Velika stvar ne samo što se tiče te finansijske vrednosti, nego i jedan pokazatelj brige i pažnje o mladima.

Mene je u toku jučerašnjeg dana i prepodneva kontaktiralo dosta roditelja koji imaju decu od 16, 17 i 18 godina, moj stariji sin ima 16 godina, i svi koji su me zvali su oduševljeni postupcima Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Ne toliko zbog sto evra, neki koji su zvali su iz imućnijih porodica, neki iz malo siromašnijih, ali su oduševljeni jednom ljudskom pažnjom, jednom potvrdom brige o mladima. Danas je to sto evra, a pred Novu godinu smo usvojili zakon koji se tiče pomoći za porodice za prvorođeno dete. Takođe, uvećana je i pomoć za drugo rođeno dete, kao i za treće rođeno dete.

Dakle, sve to o čemu smo raspravljali krajem decembra i danas samo potvrđuje da država brine o mladima, da brinemo o svojoj budućnosti. Kada kažemo slogan „Aleksandar Vučić - Za našu decu“, mi to potvrđujemo svaki dan i kao Srpska napredna stranka i mi kao poslanici i Vlada Republike Srbije.

Na kraju, želim da se osvrnem na predstojeći referendum. Pozivam sve građane Republike Srbije da na referendumu, 16. januara, zaokruže da, da zaokruže da za promene Ustava iz oblasti pravosuđa, da zaokruže da za nastavak jačanja nezavisnog pravosuđa i samostalnog tužilaštva, da zaokruže da za Srbiju, za nastavak evropskih integracija. Jer, ako uspe referendum, a ubeđen sam da će da uspe i da ćemo da promenimo Ustav u oblasti pravosuđa, nikad se više neće dogoditi katastrofalna situacija iz 2009. i 2010. godine, kada su žuti, Demokratska stranka i njihovi sateliti napravili haos u pravosuđu.

Sada će pravosuđe biti još nezavisnije, tužilaštvo će biti samostalno, strani investitori će ulagati u pravno uređenu državu i domaći investitori će biti bezbrižni jer će znati da i ako dođe nekada do promene vlasti, a promenljivost vlasti je normalna, da će pravosuđe biti nezavisno, a tužilaštvo samostalno. To je samo potvrda da mi ne želimo ni politizovano pravosuđe i tužilaštvo niti partijsko, nego želimo da bude onako kako treba da bude, u interesu države Srbije i njenih građana, zato što država Srbija danas vodi odgovornu politiku, a najbolja moguća politika koju vodimo je ona politika koju vodi i sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poslednji na listi prijavljenih za reč je narodni poslanik Miodrag Linta.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, takođe kao i prethodni govornici, smatram donošenje zakona čiji je cilj novčana pomoć mladima od 16 do 30 godina u visini od 100 evra opravdanom merom Vlade Republike Srbije, kao i niz drugih mera koje je Vlada Republike Srbije preduzimala u prethodnom periodu i koje će preduzimati u narednom razdoblju. Podsećam da uskoro će biti isplata u visini od 10.000 dinara za zaposlene u zdravstvu, a u februaru se očekuje isplata u visini od 20.000 dinara za penzionere.

Ono što bih hteo da istaknem u svom kratkom izlaganju jeste da imamo dve ciljne grupe koje u prethodne dve godine, dakle, od početka korona virusa nisu bile obuhvaćene merama Vlade Republike Srbije. Jedna od njih jesu penzioneri koji su rodom i poreklom sa područja država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Radi se o oko 125.000 penzionera, od toga 59.000 sa područja današnje Hrvatske, 41.000 sa područja današnje Bosne i Hercegovine i oko 25.000 sa područja Slovenije, Makedonije i Crne Gore.

Podsećam da velika većina ovih penzionera koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije nisu korisnici Fonda PIO Srbije, svega manji deo njih nije, i to je bio razlog za Vladu Republike Srbije da se toj grupi građana ne isplati novčana pomoć. Podsećam da je Vlada Republike Srbije 2020. godine isplatila u dva navrata 9.000 dinara novčane pomoći penzionerima. Ove godine to je bilo 6.000 dinara, a kao što sam rekao u februaru se očekuje isplata još 20.000 dinara novčane pomoći za penzionere.

Moram da kažem da me je u prethodnom periodu zvao veliki broj penzionera koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, ti su ljudi ogorčeni, razočarani, nezadovoljni. Smatram da je u pitanju diskriminacija. Velika većina tih penzionera imaju veoma male penzije, izgubili su zaštitne dodatke u državama u kojima su ostvarili svoje penzije. Veoma savesno ispunjavaju svoje obaveze. Apelovao bih na gospođu ministarku Matić da prenese i premijerki Brnabić i članovima Vlade da se nađe mehanizam i način da se isplati novčana pomoć i penzionerima koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, a nisu korisnici Fonda PIO Srbije. Mislim da i tim penzionerima treba pomoći da lakše prebrode posledice koje je izazvala pandemija korona virusa. Dakle, radi se ukupno o 35.000 dinara. Dakle, ponavljam, 9.000 dinara 2020. godine, 6.000 dinara prošle godine i 20.000 dinara biće isplaćeno u februaru ove godine.

Druga ciljna grupa koja nije bila obuhvaćena ovim veoma korisnim merama Vlade Republike Srbije jeste oko 26.000 građana Srbije koji imaju i dalje status izbeglih i prognanih lica, dakle nemaju formalnopravno prebivalište, ličnu kartu, nego imaju prijavljeno boravište i imaju izbegličke ili prognaničke karte koje isto izdaje MUP Republike Srbije na onom istom mestu gde se izdaju lične karte za građane Srbije.

Podsećam, 2020. godine svi punoletni građani su dobili novčanu pomoć u visini 100 evra, prošle godine ta pomoć je iznosila u tri tranše 80 evra, dakle, ukupno 180 evra, uz dodatne mere su dobili građani Republike Srbije koji su punoletni i koji imaju prebivalište. Samo tu novčanu pomoć u visini od 180 evra 2020. i 2021. godine nije dobilo 26.000 prognanih lica sa područja Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine. Takođe apelujem na gospođu Matić da prenese premijerki Brnabić da se nađe način da se i za ovih 26.000 građana Republike Srbije koji imaju status izbeglih i prognanih lica takođe isplati novčana pomoć. Ti se ljudi osećaju takođe razočarano. Smatram da se radi o diskriminaciji. Mislim da bi bilo fer i pošteno da ove dve ciljne grupe, 26.000 prognanih lica sa područja Hrvatske i Federacije BiH i oko 25.000 penzionera koji su rodom i poreklom sa područja bivše Jugoslavije takođe budu obuhvaćeni, ponavljam, ovim veoma korisnim i odgovornim merama Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.