Hvala vam.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Jelena Mihailović.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 12. do 22. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Saša Stevanović, državni sekretar, Milena Rakić i Biljana Vuksanović, državni sekretari, Jelena Tanasković, državni sekretar, Milan Dobrijević, državni sekretar, Danijela Vazura, državni sekretar, Ognjen Popović, v.d. pomoćnika ministra, Milutin Đurković i dr Gabrijela Grujić Garić, v.d. pomoćnika ministra, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug, Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, Tatjana Stanić, viši savetnik u Sektoru za carinski sistem i politiku, Dragan Babić, viši savetnik u Upravi za javni dug i Stefan Dragojević, savetnik u Ministarstvu finansija.
Pozdravljam prisutne predstavnike Vlade.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o tačkama od 12. do 22. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč na samom početku? Da.
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas pred nama nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju finansijskih sporazuma različitih vrsta. Najveći deo ovih sporazuma odnosi se na finansiranje infrastrukturnih radova koji će se odvijati u Srbiji i oni su svi sadržani u okviru programa „Srbija 20/25“.
Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.
Da krenemo jedan po jedan predlog zakona. Prvi se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke. Ovom ratifikacijom Sporazuma Srbija postaje punopravna članica ove međunarodne finansijske institucije. Ovo je jedna specifična finansijska institucija koja obuhvata i zemlje EU i zemlje Istoka poput Rusije, Vijetnama i drugih zemalja. Srbija bi potvrđivanjem, ukoliko vi vašim glasanjem to prihvatite, Srbija je spremna da preuzme ulogu aktivne članice u navedenoj organizaciji i doprinese daljem njenom radu i rastu.
Članstvo naše zemlje u ovoj finansijskoj instituciji predstavlja još jedan dokaz da Srbija postaje jedan od ključnih partnera u velikom klubu međunarodnih finansijskih institucija zahvaljujući svom dobrom finansijskom stanju.
Sledeći Predlog zakona tiče se potvrđivanja Ugovora o kreditu, da to skratim, o izgradnji Moravskog koridora. Izgradnja Moravskog koridora, odnosno deonica Pojate-Preljina, jedan je od najvažnijih infrastrukturnih projekata koje Srbija sprovodi u ovom trenutku i Ugovor o kom danas pričamo je težak 400 miliona evra. Ta sredstva će biti iskorišćena za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonice Pojate-Preljina.
Ukupna dužina Moravskog koridora, koji je i deo plana Srbija 20/25, koji je predstavljen pre skoro dve godine, je oko 112 kilometara, od čega Pojate-Kruševac 26,5 kilometara, Kruševac-Adrani 53 kilometra i Adrani-Mrčajevci i Mrčajevci-Preljina 30,6 kilometara. Ne treba da pričam o značaju ovog koridora koji povezuje auto-put Beograd – Niš, auto-put „Miloš Veliki“.
Najveći broj, najveća koncentracija stanovništva na jednom prostoru Srbije je upravo na tom prostoru, na prostoru izgradnje Moravskog koridora. Ne treba da vam govorim koliko je tu izgradnja ovog moravskog koridora bitna, pre svega za Rasinski okrug, za Kruševac, koliko je važna za Čačak, koliko je važna za Kragujevac, za Kraljevo, za sve velike gradove koji se nalaze na tom prostoru, a da ne pričam za male lokalne zajednice, koje sa izgradnjom ovog auto-puta dobijaju mogućnost brzog transferisanja do ovih velikih auto-puteva, Koridora 10 i Koridora 11, plus mogućnost za svoj privredni razvoj, uz otvaranje novih industrijskih zona koje se nalaze uz auto-put. Da ne pričam o turističkim potencijalima koji mogu dalje da se razvijaju sa brzom komunikacijom koja će se ostvariti izgradnjom Moravskog koridora.
Još jedna stvar koja je jako važna, to je da će Moravski koridor biti prvi digitalni auto-put, jer će duž njegove trase biti postavljeni optički kablovi i digitalna oprema, što će omogućiti besplatan bežični internet i najmoderniji sistem upravljanja saobraćajem.
Nikada u skorijoj istoriji nismo imali toliko ulaganja u ovakve kapitalne investicije. Budžetom za 2022. godinu odvojeno je za ove potrebe 485,8 milijardi dinara. Gotovo nikad, odnosno nikad ovoliko Srbija nije ulagala u infrastrukturu. Ovo je oko 7,3% BDP Srbije, biće implementirano u infrastrukturne projekte.
Sledeći Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora odnosi se na prvu fazu Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda u vrednosti od 203 miliona 775 hiljada evra. Ne treba da pričam koliki je značaj za zaštitu životne sredine Grada Beograda, za očuvanje i Save i Dunava, kao i krajnjih primalaca koji će imati korist od realizacije ovog projekta.
Predviđeno je da se ovaj Projekat realizuje u dve faze, da se postrojenje prostire na površini od 97 hektara. Prva će obuhvatiti nedostajeću infrastrukturu, nove kanalizacione crpne stanice „Uščinova“, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar“. U drugoj fazi prerada otpadnih voda će se zasnivati na primarnom i sekundarnom tretmanu kojim će se mulje izdvajati u primarnim taložnicama, a azot i fosfor uklanjati naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja. Ovo su najmoderniji tehnološki procesi za gradove u svetu, za gradove ovog kapaciteta kao što je naš glavni grad.
Ja bih, razumećete možda, iz jednog razloga, posebno akcentovao još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Tiče se otpornosti na klimatske promene, ali da prevedemo to na srpski, tiče se izgradnje primarne infrastrukture za navodnjavanje akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac na Fruškoj Gori.
Južna padina Fruške Gore predstavlja i jedna je od lokacija na prostoru Republike Srbije gde je toliko podignuto modernih plantaža jabuka, modernih vinograda, plantaža borovnica i svih ostalih voćarskih kultura, neko je sedamdesetih godina dobro osmislio potrebu za izgradnju veštačkih akumulacija na južnoj padini Fruške gore.
Međutim, to je bilo dovoljno za potrebe u tom trenutku. Danas je količina tih modernih voćnjaka više hiljada hektara i trebaju nove količine volje, jer bez vode u 21. veku poljoprivrede i nema.
Iz tog razloga idemo na pospešivanje kapaciteta ovih veštačkih akumulacija i sada ćete čuti na koji način. Prilično je neuobičajeno, ovo je prva faza, kasnije ćemo ići tamo Moharač, prema Šidu i obuhvatiti tu taj tzv. transverzalu zapadnog Srema. Isto ćemo raditi i na prostoru između Rume i Inđijske opštine, već se radi sistemi za navodnjavanje na prostoru Staropazovačke opštine, ali ovde ćemo po prvi put iz reke Save 17 kilometara podzemnim sistemom, podzemnim celovodom gurati vodu putem crpnih stanica na Borkovačko i Pavlovačko jezero jer nema vode dovoljno za nove plantaže.
Ovaj projekat se sprovodi kroz naše Javno preduzeće „Vode Vojvodine“, već imamo građevinsku dozvolu za ovo. Čeka se odobrenje ovog Predloga zakona i da se krene u realizaciju.
Ljudi, ovo će biti toliko moderan sistem, da ćemo moći da pokažemo čitavom svetu kako se ovo radi.
Gravitacionim putem iz Borkovačkog i Pavlovačkog jezera više stotina, da ne kažem, skoro možda i dve hiljade hektara ćemo moći da navodnjavamo novih voćarskih plantaža. To nesumnjivo podstiče kvantitet, odnosno veću proizvodnju, jer da vas podsetim, danas moderne plantaže mogu da, na primer, jabuka 70, 80 tona po hektaru možemo da imamo prinos. Nekad je to bilo 20-30 zato što nije bilo dovoljno navodnjavanja, nisu se primenjivale moderne agro tehničke mere.
Sa ovim sistemom za navodnjavanje, sa ovom količinom vode mi stvaramo mogućnost bukvalno da na svakoj parceli, ukoliko se primene najsavremeniji načini proizvodnje može da se dođe do ovolikih prinosa. Danas prinosi do 100 hektara idu, ali hajde da ne pričamo sada o ekstremu nego pričamo o prosecima.
Ovo će samo biti prva faza, Pavlovačko i Borkovačko jezero jer su oni realno i najveći.
Bila je jedna ideja da se ova dva jezera prvo očiste, što će se i uraditi. Međutim, nema vode dovoljno. Nema dovoljno novih izdana vode. Možete da čistite jezero dokle god hoćete, ali vi nemate na ovo priliv vode, a ima sve više voća, a i hoćemo da imamo profit po hektaru mnogo veći nego što imamo, da se ne naljute ratari, nego što je kukuruz i pšenica. Južna padina Fruške gore nemojte zaboraviti, još je Prob rimski car u drugom veku doneo vinovu lozu baš na južnu padinu Fruške gore i baš je tu prvi put zasadio vinovu lozu, a danas nema modernog vinogradarstva bez sistema za navodnjavanje.
Ova faza obuhvata ova dva jezera, a podsetiću vas samo da je prva faza obuhvatila opštine Negotin i Svilajnac, ista stvar tamo iz Dunava gravitacionim putem na prostor Negotinske krajine puštamo vodu. Tu je Dunav na višem nivou nego što je poljoprivredna površina, kako bih rekao, veće visine i tu prosto gravitaciono voda samo padne. Neophodno je uraditi nove crpne stanice i uraditi nove trafo stanice. Isto tako Svilajnac, povrtarski kraj, ima smisla uz Moravu to raditi, tamo se već radovi polako privode kraju.
Sledeća faza će biti, ostali delovi gde god možemo iz reke na prostoru Šida, sada tražimo mogućnost iz Dunava da prebacimo vodu na ovu stranu Fruške gore. Možda probušimo Frušku goru da napravimo tunel, odnosno taj cevovod koji će ići kroz Frušku goru i gravitacionim putem navodnjavati ovaj deo Fruške gore.
Sa razvojem voćarstva razvija se turizam. Sa razvojem turizma videli ste u koroni šta se desilo, ruralni turizma, cena kuća, tu baš u Pavlovcima vi baš ne možete da nađete kuću. Kuće koje su koštale po 12, 13 hiljada evra sada koštaju po 35 hiljada evra samo time što se ulaže u infrastrukturu.
Nije to samo u Pavlovcima. Tako je i u Bišenovu, tako vam je i u Manđelosu, tako vam je u Gugurevcima, bilo gde na južnoj padini Fruške gore, jer južna padina Fruške gore stvarno je gospod bog napravio i ukoliko znamo pravilno da upravljamo time da bude ozbiljan resurs na koji može da se izvrši ozbiljno navodnjavanje.
Da ne budem sada lokal patriota da pređem na drugi Predlog zakona. Tiče se ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu broj CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada u Republici Srbiji.
Ovo su projekti koji se tiču životne sredine, unapređenje životne sredine. Srbija je u takvoj finansijskoj kondiciji da može, da je prešla na ovoj video igrici privrednog razvoja na viši nivo i da može da kompletno završi čitave projekte koji se tiču upravljanja čvrstim otpadom.
Ukupna vrednost projekta za regionalne deponije koji se odnosi na ovu priču je 150 miliona evra, iz Evropske banke za obnovu i razvoj 75, Francuske agencije za razvoj 75 miliona evra. Projekat se sastoji iz dva dela. Prvi obuhvata izgradnju četiri nova regionalna centra za upravljanje čvrstim otpadom, komunalnim otpadom. Mi nekoliko takvih imamo, u Dubokoj pored Užica, pored Pirota, zajedničku deponiju Šapca i Sremske Mitrovice, ali ove regionalne deponije, Kalenić, Sombor, Nova Varoš, uz postojeće osavremenjavanje ovih postojećih regionalnih deponija daće jednu potpuno novu dimenziju upravljanja komunalnog otpada na prostoru Republike Srbije.
Realizacija prvog dela projekta očekuje se do 31. decembra 2027. godine.
U ovoj drugoj fazi išlo bi se na više faze u upravljanju komunalnim otpadom koji se tiče ponovne upotrebe materijala, kompostiranje biorazgradivog otpada i korišćenje za one svrhe koje najviše mogu biti u poljoprivredi, kao i razvijanje sistema primarnog sortiranja otpada. To je ono što nam je neophodno. To je ono o čemu stalno pričamo, a bez selekcije otpada koja se vrši na kućnom pragu je nemoguće ovaj sistem potpuno zaokružiti. To je ono kada imate tri različite kante pa jedan otpad u jednu kantu, drugi u drugu, treći u treću, pa ako baciš u kontra kantu, video sam u jednom u Bazelu tamo iz komunalnih preduzeća i komunalni inspektori jure po onim kesama ko je nešto bacio da pronađu ko je bacio kontra otpad u ono što treba da se baci. Tom vremenu se polako približavamo.
Zato moramo da razvijamo ove deponije da bi mogli da dođemo do toga. Svi smo mi nepoverljivi prema tome. Svi mi mislimo da to nikada neće stići. Mislili smo mi da ni dronovi neće prskati poljoprivredne površine pa eno ih prskaju da sve puca.
Hajmo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoji koji se tiče širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Ovo je pre svega važno prvo za škole, za domove kulture koji postoje, za razvoj ruralnog turizma jer danas u 21 veku ko god šta radi traži internet. Traži širokopojasni internet, traži da to bude razvijen sistem, jer danas valjda dvoje ne mogu da sede ako ne kuckaju telefonom. Ovo sada malo uprošćujem, ali pogledajte, sada je dve godine, kada je krenuo kovid, kada smo krenuli sa ovom nastavom na daljinu, ako nemate internet, a mi ćemo ovim omogućiti za 1.200 novih škola i javnih ustanova širokopojasni internet, ako nemate brz internet uvek ste u nekom zaostatku i ne možete stvari da završite jako brzo.
Da ne pričam kuda ovaj svet ide sa elektronskom trgovinom i ostalim stvarima, koliko će ovo značiti za našu državu i da ovu vrstu infrastrukture koji do pre nekoliko godina nismo ni posmatrali na jedan način jer niko nije ni mislio da ćemo ući u vreme kada ćemo učiti na daljinu. Mi smo mislili da je to neki film naučne fantastike ili ko zna šta, ali to je postala realnost, a pogledajte koliko brzo smo se prebacili na tu stvarnost. Došla je korona i posle mesec dana mi smo već imali nastavu na daljinu. Možda i pre, ne mogu sada da pričam konkretno o danima.
Isto tako imamo Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora pod nazivom „Projekat čista Srbija“ čiji je cilj izgradnja komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Ovde je reč o 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, sedam hiljada kilometara kanalizacione mreže. Ovo je projekat „Srbija 20-25“ o kojem smo pričali. Usvajanjem ovog Predloga zakona omogućićete da se realizuju investicije širom Republike Srbije i u najmanjim i u najvećim lokalnim samoupravama.
Dolazimo i do Fruškogorskog koridora, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit radi izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca. Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorski koridor predstavlja jednu stvar o kojoj su mnogi ljudi sa prostora Bačke, prostora Srema maštali. Uvek se pričalo o onoj Iriškoj krivini, lakat krivina, što bi rekli u nekim popularnim serijama, uvek je bio problem sa transportom, uvek je bio problem sa kućama koje se nalaze na prostoru te saobraćajnice, sa sporošću odvijanja saobraćaja, naročito kada dođe do prvog ili drugog snega, pa onda dođu kolone, pa se sve uspori.
Ovde ćemo imati tunel kroz Frušku goru, moderno urađen, brzu saobraćajnicu koja će se na jednoj strani nadovezivati na autoput Novi Sad – Subotica, koji je jedan važan međunarodni koridor, imaćemo most kod Kovilja, dakle kompletno regulisan sistem saobraćajnice, 85% vrednosti finansiranja ove saobraćajnice ide iz ovog zajma. Ukupna vrednost je 608.384.610 američkih dolara.
Ja bih vas molio da u danu za glasanje kada bude došlo vreme, uvaženi poslanici, podržite ove predloge zakona, kako ih mi zovemo o ratifikaciji, kako bismo mogli ove infrastrukturne projekte iz programa „Srbija 20-25“ da realizujemo. Nakon realizacije ovih projekata mi ćemo pričati o jednoj još kvalitetnijoj Srbiji, još jednom mestu koje je bolje za život, najmodernijoj infrastrukturi koju danas Evropa poznaje.
Hvala vam puno i stojim na raspolaganju za sva neophodna pitanja.

Zahvaljujem se potpredsedniku Vlade i ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru razmatrali ovaj set sporazuma koji je danas na dnevnom redu i ono što možemo da kažemo objedinjeno, to je da pored osam sporazuma koji su direktno finansijski uslovljeni sporazumi sa međunarodnim institucijama da bi se mnogi strateški projekti završavali u ovoj godini koje su definisani budžetom, imamo još i tri sporazuma koja su od velikog značaja.

U ovom trenutku treba reći, to je osnivanje Međunarodne investicione banke, gde je Srbija na sednici 8. decembra prošle godine prihvaćena da bude članica te međunarodne institucije zato što su to zemlje koje su u regionu, kao što su Mađarska, Slovačka, Bugarska, Češka i Rusija. Sedište ove Međunarodne investicione banke je u Budimpešti, u Mađarskoj i pre 10 godina je reatablirana, kako kažu pomoćnici ministarstava u Ministarstvu, ova međunarodna institucija, odnosno uhvatila je jedan investicioni korak u svetu, koja je pokazala veliku sposobnost da može da finansira jako velike projekte, ne samo u regionu već i u Evropskoj uniji. To je jedna od međunarodnih investicionih institucija centralne i istočne Evrope.

Tako da je veliki značaj što je Srbija postala članica toga. Mi ovde ratifikujemo naše članstvo u toj međunarodnoj instituciji i mislimo da je to budućnost koja nas očekuje. Da jednostavno gradnja puteva, infrastruktura bude praktično naš svakodnevni posao u narednim godinama.

To vidimo i po ovim predlozima. Znači, krediti za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za komunalnu infrastrukturu, za širokopojasnu oblast koja se odnosi na internet u ruralnim područjima, ali vidimo velike projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Svi oni koji do sada pričaju neku zelenu priču, treba u stvari da podrže ovakve projekte koje Srbija radi, a to je pre svega onaj deo koji se odnosi na sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže koje će biti u Beogradu, zatim otpornost na klimatske promene, kao i regulaciju čvrstog otpada kroz određene deponije.

Pored ovih sporazuma, imamo i sporazum koji se odnosi na formiranje centra za obuku za dualno obrazovanje, ali i na protokolizme SSP-a koje smo već imali i razmatrali, koji se odnose na proizvode sa poreklom, da bi omogućili i olakšali praktično izvoz naših proizvoda u zemlje regiona, ali pre svega EU. Tako da smatramo da u današnje vreme velikih investicionih ulaganja, pogotovo kada mnoge države u EU se jedva bore da izađu sa posledicama Kovida od prošle godine i pandemije koja je još uvek u toku, Srbija mislim da nema razloga da brine, jer samo ovakve strateške investicije su siguran put u budućnost koje će davati visoke stope rasta.

Mi smo u prošloj godini imali 7,5%, za ovu godinu je predviđeno budžetom 4,5% rasta i ono što je u stvari garant većih plata i penzija, višeg standarda naših građana, je u stvari da taj program koji smo prezentovali građanima „Srbija 20-25“ je vrlo realan i izvodljiv. Sa tim mislim da će svi odavde izaći pred građane kada dođu izbori i reći koji su svi ti konkretni projekti o kojima danas govorimo, koji će dati bolje sutra nama i našoj deci.

Zato zaista i kao Odbor pozivamo poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od izvestilaca nadležnih odbora želi reč?
Da li predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima predsednik poslaničke grupe Samir Tandir.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva, građanke i građani, poslanički klub SPP i USS će u danu za glasanje podržati zakonska rešenja, jer svi zajmovi i zakoni o kojima danas govorimo suštinski će uticati na poboljšanje života građanki i građana u Republici Srbiji.

Pre nego što se osvrnem na sama zakonska rešenja, hoću da podsetim šta je to urađeno ili šta se moralo uraditi da bi mogli danas da govorim o ovim temama. U prošloj godini, sviđalo se to nekom ili ne, brojke, statistika, činjenice govore da smo imali privredni rast od 7,5% i da je to zasluga politike Vlade Republike Srbije, između ostalog i SPP podržava Vladu Republike Srbije. Ponosni smo zbog činjenice da smo najveći izazov posle Drugog svetskog rata, globalnu pandemiju prošli tako što zaštitili prvenstveno građane, uložili dosta u zdravstveni sistem naše zemlje, ali i sačuvali radna mesta i sačuvali privredu.

Programirani privredni rast ove godine jeste minimum 4,5% i to su pokazatelji koji su preduslov za ove zajmove o kojima sada govorimo, jer nam niko ne bi dao novac, niko u nama ne bi video ozbiljnog parntera, da nemamo privredni rast i da nemamo to kao garanciju da ćemo moći sve obaveze prema međunarodnim kreditorima, prema međunarodnim partnerima moći na vreme da servisiramo.

Takođe, u prošloj godini kada smo usvajali budžet za ovu godinu predvideli smo povećanje i plata i penzija, vodili smo socijalno odgovornu politiku, posebno prema zdravstvenim radnicima, imamo jednokratne pomoći i prema zdravstvenim radnicima i prema penzionerima. Znači, to su pokazatelji koji govore da je ekonomski sistem naše zemlje zdrav, stabilan i da onda možemo da ulazimo u jedan investicioni ciklus, a to su zakoni o kojima mi danas govorimo.

Hoću da istaknem da je infrastruktura nešto na čemu je Stranka pravde i pomirenja, a posebno rahmetli predsednik muftija Muamer Zukorlić stalno insistirao. Deo našeg koalicionog sporazuma sa našim partnerima iz SNS nikada se nije ticao pozicija, ne znam, funkcija itd, uvek se ticalo vizije da ovu zemlju državu Srbiju učinimo najboljim mestom za život. Zato ono što zbog istine moram da posebno naglasim jeste da se rahmetli muftija Zukorlić nikada nije borio za funkciju prvenstveno za sebe, već isključivo za projekte, a prvenstveno projekte koji se tiču dela zemlje odakle mi dolazimo, a to su sandžačke opštine. Ono što sa radošću mogu da kažem, jeste da do 1. septembra ove godine Novi Pazar i Tutin će dobiti gasovod, a za godinu i po dana Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, takođe će dobiti gasovod.

Kada taj infrastrukturni preduvet ispunimo onda nećemo imati problem da govorimo o investitorima. Investitori će sami dolaziti zato ćemo im napraviti preduslov, imamo političku jednu stabilnost, imamo jasnu državnu politiku, imamo privredni rast i kada napravimo infrastrukturu, kao što je autoput, kao što je železnica, kao što je gasovod, a sve je to pre pet ili deset godina potpuno nezamislivo nama bilo i vrlo često se govorilo u našim opštinama, u Sandžaku, nikada autoput od Požege neće ići dalje, jer eto, vodi se takva jedna politika i to je autoput do Požege.

Hoću da podsetim, da je prilikom posete Sjenici, Novoj Varoši, Tutinu i Novom Pazaru, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić u Sjenici potpisao Sporazum kojim je predviđena izgradnja, nastavak izgradnje autoputa od Požege prema crnogorskoj granici. Vrednost te investicije je milijardu i 500 miliona evra minimum. Znači, novih 75 kilometara autoputa.

Hoću da čestitam i predsedniku i Vladi i nama i svim građanima novih 11,5 kilometara od Preljine do Pakovraće. Znači, obilazi se Čačak, možda to nekom izgleda malo, možda nekome izgleda mnogo, ali verujte mi koji idemo tim autoputem to nama predstavlja život. Onaj čovek koji za prvomajske praznike, novogodišnje praznike, koji u jeku letnje sezone nije prolazio kroz Čačak, to najbolje znaju građanke i građani u Čačku, naravno, ali i svi mi koji putujemo da taj put zna i po nekoliko sati, pogotovo na naplatnoj rampi Preljina da potraje.

Sada taj problem rešavamo. Naprosto to će uticati, ne samo na razvoj privrede, već na razvoj turizma i kada je u pitanju Zlatibor i kada je u pitanju i Zlatar i Prijepolje i Peštarska visoravan, ali i ovaj drugi krak kada govorimo o zajmu za Moravski koridor uticaće na razvoj naših banja, Kopaonika, kao najvećeg zimskog turističkog centra.

Ono što hoću posebno da istaknem jeste da kada govorimo o širokopojasnom internetu. Znači, kraj odakle ja dolazim jeste brdsko-planinski kraj i jako je važno da investiramo u širokopojasni internet. Vrlo često govorimo o razvoju sela, o ostanku mladih na selo, ne možemo to da ostvariti ukoliko tim ljudima, prvenstveno mladim ljudima i njihovim porodicama, njihovoj deci ne napravimo sve uvete da bi oni mogli da borave na selu. Prvenstveno kada je u pitanju obrazovanje, jer koliko svako od nas voli, ne znam, svoje selo, svoj rodni kraj, međutim deca su ono što vas vrlo često opredeljuju na migraciju. Zato što hoćete svojoj deci da omogućite najbolje moguće obrazovanje i najbolje uslove za život.

Na nama jeste i kao parlamentu i kao nekome ko podržava izvršnu vlast, a prvenstveno na izvršnoj vlasti da tim ljudima, bez obzira da li se nalaze u komaranskom kraju, Pešter, Šumadija, vojvođanska sela, da se omoguće uslovi da ljudi ne napuštaju svoj rodni kraj, svoju rodnu grudu da bi mogli da imaju adekvatno obrazovanje i u ovom slučaju širokopojasni internet.

Odlično, poštovani potpredsedniče Vlade, govorili ste i o širokopojasnom internetu kao šansi za razvoj turizma. To je vrlo važno kada je u pitanju kraj odakle ja dolazim. Jednostavno, planinski smo kraj i glavni akcenat, nemamo hotele sa pet zvezdica, ali bavimo se razvojem turizma i onda se akcenat stavlja na seoski turizma.

Sada, ako vi hoćete da razvijete seoski turizam na Pešteri, ako hoćete da razvijete sela oko Prijepolja, Kamenu Goru, komaranski kraj, Jabuku ili novovaroški kraj, Zlatar, moramo da imamo širokopojasni internet i mislim da je ovaj zakon o kome danas glasamo, ovaj zajam, suštinski važan da bi tim ljudima pomogli i tim seoskim domaćinstvima koji pokušavaju, pionirske poduhvate rade kada je u pitanju razvoj seoskog turizma, da im omogućimo određene uvete.

Što se tiče zajmova koji se tiču upravljanja otpadom, on se tiče naravno i deponije „Banjica“ kod Nove Varoši. To je nešto što apsolutno treba podržati.

Hoću da kažem da je Stranka pravde i pomirenja od svog osnivanja, ali i pre dok smo bili aktivisti, borila se za ekologiju u našoj zemlji, zaustavili smo, u saradnji sa građanima, izgradnju, na njihov zahtev, za vreme bivše vlasti 2009. i 2010. godine izgradnju hidrocentrala „Brodarevo 1 i 2“.

Uvek smo insistirali da se mora naći balans između privrednog razvoja i ekologije. Znači, nismo počeli da se bavimo ekologijom onog trenutka kada nam kao neki, pod znacima navoda, ekološki aktivisti nisu nam dali dozvolu za malu hidrocentralu, pa ste vi onda iz nekog besa postali ekološki aktivista, već se tim problemom suštinski bavimo.

Ono što takođe hoću da istaknem i jako je važno, jeste problem navodnjavanja. Kada je u pitanju Vojvodina, kada je u pitanju južna padina Fruške gore, poznato je kakve poljoprivredne potencijale taj deo naše zemlje ima. Međutim, nismo mi svi sa južne padine Fruške gore, niti iz Vojvodine i apsolutno ovo podržavam, ali ono što je nama jako važno jeste da se malo osvrnemo na Pešter, na novovaroški kraj, vi znate da su tamo ljudi imali problem kada je u pitanju stočarstvo i navodnjavanje. Jednostavno, možda to sad ne spada u neku grupu prioriteta, ali moja obaveza kao narodnog poslanika koji dolazi iz tog dela naše zemlje jeste da ukažem na tu problematiku. Prijepolje, Priboj jeste kraj koji je poznat po zasadima maline. Deo opštine, kao što je komaranski kraj Nova Varoš, kuburi sa navodnjavanjem. To nisu možda velika sredstva, kao što su ova ovde, ali su bitna za nastavak poljoprivredne proizvodnje i za jedno, kako da kažem, sistemsko rešavanje njihovih problema.

Tako da bih iskoristio vaše prisustvo da vas sa ovim upoznam i da apelujem da u narednom periodu i to rešimo.

Kao što sam rekao, u danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati ova zakonska rešenja. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka.
Pretpostavljam da potpredsednik Vlade želi da odgovori. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, samo ću kratko da se osvrnem na ovo pitanje koje se tiče Peštera i koji se tiče novovaroške opštine.
U ovom ugovoru je priča o navodnjavanju prostora Fruške gore, a mimo toga iz budžeta finansiramo i ove godine pešterski vodovod koji povezuje Sjenicu i Tutin i gde smo ove godine odvojili oko milion i po evra da završimo celu priču i ako bude sve u redu i sa lokalnim samoupravama Tutin i Sjenica, završimo sve kako treba, ja očekujem na jesen, odnosno za sledeću zimu da nemamo više problem sa vodosnabdevanje. Ne samo sa izgradnjom magistralnog voda i primarnog voda, nego i sa priključcima do sela i do kuća. To smo sve dogovorili sa predstavnicima opštine Sjenica, sa opštinom Tutin.
Druga stvar, kada pričamo o Novovaroškoj opštini, trenutno finansiramo jedan projekat vodosnabdevanja u Božetićima. To je jedno od najnaseljenijih sela u tom kraju, sa ogromnom količinom stočnog fonda. Država zajedno sa lokalnom samoupravom finansira to i to bi do pola godine trebalo da bude gotovo i onda idemo dalje. Idemo jedno po jedno selo. Eto, samo toliko.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, potpredsedniče Vlade. Taj odgovor sam i očekivao i to je razlog zašto naša stranka partnerski radi sa Srpskom naprednom strankom i drugim koalicionim partnerima. To je ta politika rešavanja konkretnih problema ljudi, bez obzira da li se oni nalaze u Beogradu, da li se nalaze u Božetićima, da li se nalaze na Pešterskoj visoravni.

Zaista sam ponosan što smo kolege poslanici iz naše poslaničke grupe i ja glasali za ovaj budžet, koji će taj višedecenijski problem rešiti. Da je to bilo lako rešiti, ne bi to čekalo nas. Međutim, bilo je izuzetno teško rešiti, ali kada imamo jednu odgovornu lokalnu zajednicu, kada imao odgovorno ministarstvo i kada imamo jednu viziju i politiku na vrhu države, koja sve građanke i građane tretira kao ravnopravne, moguće je to rešiti. Hvala vam.